Saopštenja 2021

Predstavljanje rezultata rada Ministarstva za brigu o selu

Na skupu Ministarstva za brigu o selu danas upriličenom u Palati Srbija na kome su predstavljeni rezultati rada Ministarstva u 2021. godini, ministar Milan Krkobabić istakao je neophodnost nove teritorijalne organizacije Republike Srbije koja u fokusu treba da ima lokalnu zajednicu i njeno zakonom utvrđeno neprikosnoveno pravo da seoske opštine samostalno dogovaraju, planiraju i odlučuju i da mogu da računaju na sopstvena izvorna sredstva i na transfer odgovarajućih sredstava iz Republike „Samo tako će ljudi biti zadovoljni, rešavaće svoje probleme i tu će hteti da ostanu“ izjavio je Krkobabić.

Akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik  Nacionalnog tima za preporod sela Srbije izjavio je „Znanje, znanje i znanje. Akademici, naučni radnici i profesori fakulteta treba da svojim radom doprinesu boljem životu u selima Srbije, a tako i samom napretku Srbije“.    

Ministarstvo za brigu o selu je tokom 2021. godine uspešno sprovelo 4 programa kojima je obuhvaćeno 129 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji (od ukupno 179).

Autor: Amir Hamzagić / Agencija BETA

Program koji se najduže sprovodi, već petu godinu, Program podrške razvoju zadrugarstva u Srbiji dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga ove godine je predviđao 500 miliona dinara, 15 miliona dinara po prijavi za stare i 7,5 miliona dinara za nove zadruge, pa je 57 zadruga dobilo je sredstva za unapređenje svog poslovanja.
Prof.dr Zorica Vasiljević, predsednica komisije za dodelu sredstava po ovom programu, izjavila je „Prosek od 5 hektara po posedu u Srbiji malo je za konkurentnost na svakom tržištu i naši seljani su svesni da je jedini pravi put udruživanje. Nadam se da ćemo i narednih godina nastaviti da promovišemo i pomažemo zadruge za dobrobit sela Srbije“.

Za Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom izdvojeno je ukupno 686,5 miliona dinara. Maksimalan iznos po prijavi bio je 1,2 miliona dinara i otkupljena je 651 seoska kuća sa okućnicom koje se nalaze u 100 jedinica lokalnih samouprava.
„Želim da ovaj program živi još dugo. Selo i mladi ljudi koji u njemu žive najveća su vrednost Srbije“ izjavio je član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i zamenik predsednika komisije za dodelu sredstava po ovom programu agroekonomista, Milan Prostran.

Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva rešava problem prevoza seoskog stanovništva u 479 sela Srbije, a nedeljno će ga koristiti 17.000 - 18.000 putnika. 120 miliona dinara izdvojeno za ovaj program raspodeljeno je na 18, po tom pitanju najugroženijih, jedinica lokalnih samouprava.
Predsednik komisije po ovom programu, dekan Saobraćajnog fakulteta prof.dr Nebojša Bojović izjavio je da je komisija imala u vidu kriterijum mobilnosti seoskog stanovništva kao važan faktor očuvanja sela. „Ovo su samo prvi koraci, rado ću biti deo ovog programa u nastavku njegove realizacije“ rekao je prof.dr Bojović.

Autor: Amir Hamzagić / Agencija BETA

Za Program dodele bespovratnih sredstava za organizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“ izdvojeno je 30,5 miliona dinara (500 hiljada dinara bio je maksimalan iznos po prijavi) i 68 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstva za održavanje ove manifestacije u svojim selima. U najrazličitijim disciplinama takmičilo se i družilo 961 selo, a  100.000 učesnika i posetilaca ove manifestacije podržalo je negovanje kulture i tradicije, doprinelo obogaćenju društvenog i sportskog života u selima širom Srbije.
Predsednik komisije za dodelu sredstava po ovom programu bio je pesnik Ljubivoje Ršumović.
„Ova mozaična, kulturna i sportska manifestacija na velika vrata vratila je u selima Srbije čoveka čoveku, njegovo dostojanstvo, međusobno poštovanje i međugeneracijsku solidarnost“ izjavio je Risto Kostov, zamenik predsednika komisije po ovom programu i sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Svečanom skupu prisustvovali su članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, narodni poslanici, profesori beogradskog i novosadskog univerziteta, predsednici Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, gradonačelnici, predsednici opština, direktori zadruga, a prisutnima su se obratili i dobitnici sredstava po navedenim programima.

Prva regionalna kancelarija Ministarstva za brigu o selu u Prokuplju

„Otvaranje regionalne kancelarije znači da se Ministarstvo za brigu o selu približava ljudima sa sela. Grad i okrug ustupiće nam sve potrebne resurse, neće biti dodatnih troškova, a mi ćemo imati valjane informacije i celovit uvid u realno stanje na terenu.“ izjavio je danas u Prokuplju ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i dodao „Za sagledavanje realnog života sa svim onim što on nosi, pre svega mislim na ključne probleme, nužan nam je neposredni uvid. I upravo je to pun smisao ovih planiranih regionalnih kancelarija“

Povod današnje posete ministra Krkobabića Prokuplju je potpisavanje sporazuma o saradnji Ministarstva za brigu o selu sa Topličkim upravnim okrugom. Na ovaj način Ministarstvo za brigu o selu će otvoriti regionalne kancelarije po upravnim okruzima čijim selima je potrebna dodatna podrška u vidu terenskog rada predstavnika Ministarstva, prijema stanovništva i koordinacije aktivnosti u seoskim područjima.

Načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković je ocenio otvaranje ove regionalne kancelarije kao prvi korak približavanja države stanovnicima sela Topličkog upravnog okruga.

Gradonačelnik grada Prokuplja Milan Aranđelović zahvalio je ministru na poseti i pojasnio da će ove prostorije biti smeštene u Gradu Prokuplju, zgradi gde je inače smeštena administracija i javne komunalne službe, a stanovnici sela moći će da se raspitaju o svim programima Ministarstva za brigu o selu, kao i da prenesu sve probleme sa kojima se susreću.
Ministarstvu za brigu o selu biće, bez naknade, ustupljen adekvatan prostor za rad na području ovog upravnog okruga i pružena sva potrebna administrativno-tehnička i logistička podrška u radu sa seoskim stanovništvom.

Opštine Topličkog okruga – Prokuplje, Blace, Kuršumlija i Žitorađa učestvovale su na svim konkursima Ministarstva za brigu o selu - konkursu za dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, konkursu za dodelu sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, manifestacija „Miholjski susreti sela“, finansirana sredstvima ovog Ministarstva održana je ove jeseni u i opštinama Topličkog upravnog okruga, a prva na rang listi na konkursu za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva bila je upravo opština Kuršumlija.

Put sela kreću prvi minibusevi

„Minibusevi su tu, obezbedili smo sredstva. Sada je sve na ljudima iz lokalnih samouprava - da racionalno gazduju, da održavaju vozila, da obezbede gorivo i vozača. A seljani neka ocenjuju. Ovo je samo prvi korak. I zato će nam od posebnog značaja biti njihovo mišljenje“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon potpisivanja Ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Ministar je najavio sveobuhvatan program rešavanja gorućeg problema prevoza za žitelje sela Srbije, posebno u rubnim i devastiranim opštinama. U izradi programa aktivno učešće imaće Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu i relevantne naučne ustanove. „Ono što me drži u uverenju da ćemo ovo realizovati je puna podrška koju je predsednik Republike Aleksandar Vučić dao ovoj ideji.“ dodao je Krkobabić.

Prvi podeljeni minibusevi u 18 jedinica lokalnih samouprava direktno će doprineti rešavanju problema prevoza u čak 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

Danas su ove ugovore potpisali i predsednici jedinica lokalnih samouprava, koje su prema kriterijumima javnog konkursa i odluci komisije bile najbolje rangirane na Javnom konkursu.
Komisija, na čelu sa predsednikom, dekanom saobraćajnog fakulteta prof.dr Nebojšom Bojovićem ocenjivala je 81 pristiglu prijavu koja je ispunila uslove, a 120 miliona dinara koliko je iz budžeta odvojeno za ove namene, raspodeljeni su na 18 najbolje rangiranih jedinica lokalnih samouprava.

„Ministarstvo za brigu o selu je ovim programom pokazalo da savršeno razume realnost sela Srbije i pruža podršku sredinama koje ne mogu samostalno da obezbede adekvatne sisteme prevoza. Mobilnost podrazumeva izmeštanje ljudi i dobara, i ako ona nije omogućena dovodi se u pitanje egzistencija ljudi. Ovo je jedan sjajan instrument da se do tog cilja dođe. “ izjavio je Bojović.

Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služiće isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na ovaj način stanovnicima sela omogućiće se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević pohvalila je dosadašnju saradnju i programe Ministarstva za brigu o selu i istakla da će minibus kupljen ovim sredstvima prevoziti stanovnike svih 39 sela na teritoriji Grada Užica „Jedino udruženim snagama države i lokalnih samouprava možemo obezbediti bolji i kvalitetniji život seoskog stanovništva“ istakla je Raković Radivojević.

U odlučivanju se vodilo računa o najugroženijim područjima Srbije, pa tako 13 od 18 jedinica lokalnih samouprava koje su dobile sredstva pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranim područjima.
Prva na listi odobrenih zahteva je Kuršumlija, a slede Bosilegrad, Trgovište, Crna Trava, Gadžin Han, Lebane, Babušnica, Rekovac, Aleksandrovac itd.

Konkurs je trajao do 3. septembra ove godine, podnosioci prijave na javni konkurs bile su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi  je 7 miliona dinara.

Podeljena čak 651 seoska kuća

„Vraćen je život u 651 seosku kuću. Od toga su čak 132 porodice rešile da se iz gradskih i prigradskih sredina vrate na selo“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na današnjem potpisivanju ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

„U velikoj seobi Čarnojević je poveo 30.000 porodica. Mi smo uspeli za sada da zadržimo i vratimo 651. Ovo je fundamentalna ideja za opstanak sela Srbije i same Srbije. Cilj nam je da u narednih pet godina po 6.000 porodica naselimo u sada prazne seoske kuće. Time bismo broj porodica doveli na onaj početni broj od 30.000 iz Velike seobe.
Za to su nam potrebna desetostruko veća sredstva u idućoj godini. Računamo na državu Srbiju, na Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i na uspešne domaće korporacije i imućne pojedince, kao i na dijasporu koja je najavila da će se ozbiljno uključiti.
Ova misija ima podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića, Srpske akademije nauka i umetnosti-odbora za selo na čelu sa akademikom Draganom Škorićem, ali i svih dobronamernih građana Republike Srbije“ izjavio je ministar Krkobabić.

Do sada je iz ovog programa Ministarstva za brigu o selu dodeljeno 651 kuća na teritoriji čitave Republike Srbije. Najveće interesovanje je u opštinama Bačka Palanka, Apatin, Kikinda, Kula, Sombor, a na jugu su to Pirot, Aleksinac, Dimitrovgrad, Svilajnac...

Konkurs je trajao do 1.novembra, stiglo je 945 prijava, a prema uslovima propisanim Uredbom Vlade RS, podnosioci prijave na konkurs bili su bračni i vanbračni parovi, mladi poljoprivrednici i poljoprivrednice i samohrani roditelji, do 45 godina starosti koji žele da započnu svoj život na selu tako što će se osamostaliti iz roditeljskih domova ili iz gradova preći da žive na selo.
„Dugo smo razmišljali da odemo da živimo na selo, a period korone i izolacije, pa rad od kuće samo su pojačali tu našu želju i počeli smo da tražimo za sebe idealnu seosku kuću. Na ovaj način smo to i uspeli. Živećemo u zdravijoj sredini, posvetićemo se i gajenju hrane, a želja nam je da u našoj oazi ugostimo i prijatelje“ rekla je Dragana Katić, koja sa svojim partnerom Borisom prelazi da živi iz Beograda u Valjevsko selo Taor.

Vrednost seoske kuće sa okućnicom, koju su zainteresovani sami pronalazili, nije mogao biti iznad 1,2 miliona dinara (10.000 evra), a ceo program se sprovodi u saradnji sa jedinicama lokalnih samouprava koje vrše procenu tržišne vrednosti i proveravaju da li su regulisani imovinsko-pravni odnosi te nepokretnosti.

Prvobitno je za ovaj Program opredeljeno 500 miliona dinara ali je, zbog veoma velikog interesovanja taj iznos uvećan, na predlog Ministarstva za brigu o selu uvojen od strane Vlade, na 686,5 miliona dinara.

Novac se dodeljuje kako je propisano Uredbom, do utroška sredstava, po redosledu pristiglih prijava.

Krkobabić: Pola milijarde za zadrugarstvo Srbije!

„Ovim sredstvima još 57 fabrika pod otvorenim nebom dobilo je novi impuls za rast, razvoj i unapređenje svog poslovanja, a jedinice lokalne samouprave nove zamajce privrednog razvoja“ izjavio je nakon potpisivanja ugovora sa zadrugama ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Danas je u Palati Srbija potpisano 57 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga iz čitave Republike, tačnije iz Južne, Centralne, Istočne i Zapadne Srbije, kao i AP Vojvodine i Kosova i Metohije.

„Zahvalni smo ministarstvu na ovim sredstvima, imamo sopstvenu proizvodnju, razvijamo kooperaciju sa drugim proizvođačima i ovaj vid podrške znači nam kako bismo svoje poslovanje podigli na jedan viši nivo, nastupili na novim tržištima i ostvarili što bolju cenu“ izjavio je Darko Gavrilović, direktor ZZ „Zrenjanin“ iz Zrenjanina koja je dobila 13 miliona dinara za nabavku savremene opreme i mehanizacije u ratarstvu, dok će zadruga sopstvenim sredstvima finansirati izgradnju skladišta, a u planu je i zapošljavanje novih radnika.

Svoj potpis na ugovore danas su, kao i prethodne četiri godine, stavili i gradonačelnici ili predsednici opština, dajući tako podršku jedinica lokalne samouprave realizaciji ovog programa od nacionalnog značaja na teritorijama svojih opština.
„Ovo je veliki dan za opštinu Medveđa. Mladu zadrugu „Retkocerski med“ iz naše opštine čini 6 mladih ljudi, od kojih su 4 žene, bave se proizvodnjom meda i ovom investicijom od gotovo 7 miliona dinara uspeće sigurno da plasiraju svoj proizvod i doneće mnogo našoj opštini.“ izjavio je dr Nebojša Arsić predsednik opštine Medveđa izrazivši veliku zahvalnost Ministarstvu za brigu o selu jer je opština Medveđa konkurišući za Programe ovog Ministarstva dobila bespovratno i sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i novac za organizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“ čime se, osim na egzistenciju uticalo i na poboljšanje društvenog života u selima ove opštine koja se nalazi na administrativnoj liniji sa AP Kosovo i Metohija. „Svi ovi programi doprinose opstanku naših sela i mi to prepoznajemo“ zaključio je Arsić.

Podršku zadrugama jugoistočne Srbije dao je i narodni poslanik Milija Miletić koji je danas pohvalio rad ministra Milana Krkobabića i Ministarstva za brigu o selu koje, kroz veoma uspešne programe, daje značajan doprinos opstanku sela Srbije. Miletić je istakao da je ove godine oko 20 zadruga sa jugoistoka Srbije dobilo sredstva, od kojih 6 iz Nišavskog okruga i da je to značajan ekonomski doprinos udruženim proizvođačima ovog dela Srbije.

Komisija, na čelu sa prof.dr Zoricom Vasiljević, je 1.novembra odobrila 57 zahteva za bespovratna sredstva namenjena unapređenju poslovanja 18 starih zadruga za koje je izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi i 39 novih zadruga, kojima je dodeljen iznos do 7,5 miliona dinara.

Tako će narednih meseci svoje poslovanje unaprediti 15 ratarskih, 21 voćarska, 6 stočarskih, 4 povrtarske, 4 vinogradarske, 4 pčelarske, jedna zadruga koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja, a sredstva su ove godine po prvi put dobile jedna turistička i jedna socijalna zadruga.
Posebno raduje činjenica da su dve zadruge sa krajnjeg juga Srbije, iz Bujanovca dobile sredstva, kao i dve ratarske zadruge sa Kosova i Metohije, jedna iz sela Stanišor, a druga iz Lapljeg sela.

Prema Uredbi Vlade Republike Srbije, za Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga izdvojeno je ove godine 500 miliona dinara, što ukupno čini gotovo 2,2 milijarde dinara uloženih u zadrugarstvo u Srbiji od 2017. godine, zahvaljujući Programu „500 zadruga u 500 sela“ nastalog u saradnji ministra Milana Krkobabića i Akademijskog odbora za selo na čelu sa akademikom Draganom Škorićem.

Najbolja vest za zadrugare – 57 zadruga dobilo je pola milijarde dinara!

Komisija, na čelu sa prof.dr Zoricom Vasiljević, odobrila je na današnjoj sednici 57 zahteva za bespovratna sredstva namenjena unapređenju poslovanja zadruga u ovoj godini na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Novac je dobilo 18 starih zadruga za koje je izdvojeno do 15 miliona po zadruzi i 39 novih zadruga, kojima je bio namenjen iznos do 7,5 miliona dinara.

Tako će svoje poslovanje unaprediti 15 ratarskih, 21 voćarska, 6 stočarskih, 4 povrtarske, 4 vinogradarske, 4 pčelarske, jedna zadruga koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja, a novina ovogodišnjeg konkursa je da su sredstva dobile jedna turistička i jedna socijalna zadruga.

Posebno raduje činjenica da su dve zadruge sa Kosova i Metohije, jedna iz sela Stanišor, a druga iz Lapljeg sela ispunile uslove konkursa i dobile sredstva za nabavku mehanizacije u ratarstvu.

Za Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga izdvojeno je ove godine 500 miliona dinara.

Juriš na seoske kuće se nastavlja

Na današnjoj sednici komisije odobrena su sredstva za kupovinu još 115 seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji čitave Republike Srbije.

Prednjače bračni i vanbračni parovi, njih 89, a zajedno sa samohranim roditeljima, oni će novi život početi sa svoje 125 dece.

Najniži iznos danas dodeljen je 420.000 dinara porodici sa četvoro dece u opštini Sečanj, za nekretninu u selu Jarkovac, a po najskupljim nepokretnostima od 1,2 miliona dinara izdvajaju se sela opština Žagubica, Kula, Bač, Novi Bečej, Inđija...

Rok za podnošenje prijava na Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021.godinu ističe danas, 1. novembra.

Sa današnjim danom stiglo je 800 prijava, a do sada je odobren novac za kupovinu 352 seoske kuće s okućnicom.

Krkobabić: Na pragu proroka Tarabića počinje buđenje sela Srbije

„Uspeli smo da probudimo sela Srbije! 961 selo se dogovorilo, organizovalo, došli su da se vide, da se druže, da se takmiče, da kažu da postoje, da kažu svima u Srbiji- Da, i ovo je Srbija! “ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić svečano otvorivši u selu Kremna u Užicu manifestaciju „Miholjski susreti sela“, koja se od oktobra do decembra ove godine održava u čak 68 sela širom Srbije, čije su lokalne samouprave dobila sredstva po Javnom konkursu Ministarstva za brigu o selu.

Krkobabić je izjavio da je u proteklom periodu u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU razmatrao ideju o novoj teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.         „Ideja je da uspostavimo realno partnertvo  urbanog i ruralnog dela Srbije po evropskom modelu. To znači da omogućimo ljudima u selima da samostalno dogovaraju, planiraju i odlučuju, naravno uz pomoć državne kase. Imamo inicijativu ljudi iz Kremna da ovo postane prva seoska opština. Pokušaćemo u narednom periodu učinimo prve korake u tom smeru,  biće to koraci ka realnom uvažavanju ljudi koji žive i rade u selima Srbije“

Danas je na prvim „Miholjskim susretima sela“ u Kremnima bilo 250 učesnika i oko 800 posetilaca, a učešće je uzelo svih 23 sela ove opštine. 
Manifestacija u Kremnima podeljena je u više celina - sprotsko nadmetanje u šest disciplina, nadvlačenje konopca, skok u dalj, bacanje kamena sa ramena, šah, stoni tenis i mali fudbal. Drugi deo manifestacije tiče se najmlađih učenika seoskih osnovnih škola. Sproveden je likovni i literalni konkurs na temu “Moje selo” i sa sjajnim odzivom mališana, stiglo je oko 70 radova. Pored takmičarskog danas je upriličen i revijalni deo gde su nastupile pevačke grupe koje su brojne u selima ovog kraja, a učestvovala je i sekcija Muzičke škole. Organizovana je i izložba slika u holu osnovne škole, kao i izlagački deo koji se tiče tradiconalnih proizvoda domaće radinosti i starih zanata.

Po rečima domaćina Miroljuba Popovića predsednika MZ Kremna, meštani ovog sela su za zadovoljstvom i oduševljenjem prihvatili da budu domaćini Miholjskih susreta sela “Više od decenije u Kremnima nije održan ovakav zabavno-rekreativni sadržaj. Ovo je dobra poruka i od strane države i lokalne samouprave da stanovništvo u seoskim sredinama nije zaboravljeno i da mlađe generacije mogu da računaju na podršku, da se opredele da ostanu da žive na selu i tu stvaraju porodice”.

Dragoljuba Stojadinovića, zamenika gradonačelnice Užica, grad je dobio maksimalnih 500 hiljada dinara, a uložio je i dodatna sredstva “Mi smo za ovu namenu izdvojili još 400 hiljada dinara, da bi se sve ono što je zamišljeno organizovali što bolje. Ovo su prvi susreti koji se organizuju na ovakav način sa idejom da postanu tradicionalni. Cilj ove manifestacije je što veći društeveni doprinos, druženje ljudi u selima, čuvanje tradicije i istorijskog nasleđa, koje je u našim selima veliko”

U ovim susretima u toku ova tri meseca, od oktobra do kraja decembra učestvovaće preko 961 selo sa teritorije opština iz čitave Srbije, a manifestacije će širom Srbije imati oko 96.000 učesnika i posetilaca.

Ovog vikenda „Miholjski susreti sela“ održavaju se, pored Užica, u Golupcu, Ćupriji, Smederevskoj Palanci, Beloj Palanci, Vranju, Medveđi, Bajinoj Bašti i Sečnju.

Povodom međunarodnog dana žena sa sela

Garantovana –socijalna penzija, naša obaveza

„Naš zadatak kao društva u celini je da u narednom periodu svi stariji od 65 godina, među kojima je najviše žena i to žena sa sela, a koji nemaju penziju ni druga primanja, dobiju mogućnost da budu korisnici socijalne-garantovane penzije. To je nešto što država Srbija mora da uvede, to je imperativ vremena u kome živimo i nešto što rade zemlje u okruženju.

Autor: Dragan Gojić / Agencija BETA

Ženama na selu minimalan iznos od 100 evra koji predlažemo biće od koristi, ali će im pre svega, potvrditi neophodno lično dostojanstvo. Biće to  potvrda da  društvo vrednuje njihov rad i da se odužuje za sve što su mu tokom svog životnog veka dale gajeći i vaspitavajući decu, radeći u domaćinstvu i brinući o svojim porodicama “ izjavio je ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić na skupu organizovanom u Novoj Crnji povodom Međunarodnog dana žena sa sela, koji se svake godine obeležava 15. oktobra.
„Sudbina sela Srbije zavisi od žena. Ako mlade žene i devojke reše da ostanu u selima, da tu zasnuju porodice, onda smo dobili bitku, onda će selo živeti“ – rekao je Krkobabić i dodao "Ukoliko želimo da selo živi, treba da stvorimo ambijent da se mlade žene bave preduzetništvom, seoskim turizmom, da osnivaju zadruge, da imaju sopstvene izvore prihoda i budu u poziciji da planiraju, dogovaraju i odlučuju"

Skupu su se obratili akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kao i  članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista prof.dr Zorica Vasiljević i prof.dr Vladimir Goati, direktorke udruženja žena sa sela iz više opština i rukovodstvo ove opštine i Srednjobanatskog upravnog okruga.

Konferenciju je obogatio prigodan kulturno-umetnički program, a u salama dvorca izloženi su domaći proizvodi i narodna radinost žena sa sela.

Međunarodni dan žena sa sela, koji pada uoči Svetskog dana hrane, obeležava se od 2008. godine i odaje počast ulozi žena na selu 15. oktobra svake godine. Tog dana prepoznaje se važnost seoskih žena u unapređivanju poljoprivrednog i ruralnog razvoja širom sveta.

„Miholjski susreti sela“ danas u Topoli

U selu Ovsište, u rodnoj kući našeg slavnog satiričara Radoja Domanovića, adaptiranoj u zavičajni dom otvoren za posetioce, stanovnici pet sela opštine Topola učestvovali su u manifestaciji „Miholjski susreti sela“, finansiranoj bespovratnim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

U bogatom programu prikazane su različite koreografije tradicionalnih igara, kao i vokalni oblici tradicionalnog muzičkog nasleđa Šumadije.  Učesnici su pokazali svoja znanja i veštine u oblasti starih zanata- pletenju, vezu, tkanju, opančarstvu, a udruženja žena iz više sela takmičila su se za nagrade u najkreativnijem i najukusnijem pravljenju tradicionalnih jela i obrednih hlebova.
U kući Radoja Domanovića postavljena je izložba slika koje svedoče o izgledu Topole s početka 20. veka, gde je upriličeno i nadmetanje naših satiričara.

Snežana Petrović, v.d. sekretara Ministarstva otvorila je ovu manifestaciju rečima „ Sve ono što čini život na selu biće prikazivano kroz Miholjske surete. Drago nam je što se život vraća na selo, što je ustalo i rešilo da živi.  Ovih dana će se u raznim krajevima Srbije takmičiti svi, od najmlađih do najstarijih i na najlepši mogući način prikazaće istoriju, kulturu i tradiciju našeg naroda“

Predsednik opštine Topola Igor Petrović izjavio je da su programi Ministarstva za brigu o selu prepoznati kao adekvatni upravo za ljude koji žive u našim selima i istakao činjenicu da su svi dosadašnji programi koje ovo Ministarstvo sprovodi podržani od strane struke, Akademijskog odbora za selo SANU i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, koju je Vlada Republike Srbije donela 29. jula 2021. godine, mesto održavanja ove manifestacije može biti u svim naseljenim mestima-selima na teritoriji Republike Srbije, a održava se u periodu  od 1.oktobra do kraja 2021. godine.
Podnosioci prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, a predsednik Komisije za dodelu ovih sredstava je naš slavni pesnik Ljubivoje Ršumović.

Dodeljeno je do 500.000 dinara po prijavi, a aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo više sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave imaju za cilj obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

U ovim susretima učestvovaće preko 900 sela sa teritorije opština iz čitave Srbije, a u toku ova tri meseca, od oktobra do kraja decembra, ove manifestacije imaće gotovo 100.000 učesnika i posetilaca.

Na Karađorđevom trgu u Topoli, Snežana Petrović otvorila je i 58. Oplenačku berbu, tradicionalnu manifestaciju koja se već četiri decenije organizuje u slavu grožđa, vina, vinograda i vinara.

Krkobabić u Perlezu

„Krov nad glavom i do 50 hektara slobodne državne zemlje na korišćenje mladim poljoprivrednicima su garancija da Banat neće ostati prazan“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Perlezu, selu na teritoriji Grada Zrenjanina.

Autor: Nenad Petrović / Agencija BETA

Mladi Milan Mišković, dobitnik sredstava za kupovinu seoske kuće s okućnicom, pronašao je svoju samostalnost dva kilometra od roditeljske kuće i nastaviće da se na svojih 15 hektara zemlje bavi ratarstvom. „Ovo je nešto o čemu sam mogao samo da sanjam. Sopstveno domaćinstvo omogućiće mi da sa svojom verenicom zasnujem svoju porodicu, a nastaviću da obrađujem zemlju kao i do sada sa ocem. Volim selo i sigurno ću ovde ostati.“ izjavio je ovaj dobitnik bespovratnih 1.200.000 dinara za koje je kupio kuću od 85 m2 sa okućnicom od 8 ari sa pomoćnim objektima.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura izjavio je da je na krilima ideje Ministarstva za brigu o selu Grad Zrenjanin pružio svaku pomoć i podsticaj mladim poljoprivrednicima da ostanu u seoskim sredinama. „Putevi koji polako dolaze u ove krajeve, uz infrastrukturu koju se trudimo da omogućimo - gasovod, škole, vrtići, sportski sadržaji i ostala komunalna infrastruktura za koju se trudimo da bude sve bolja, uz ovakve programe privućiće mlade ljude koji jedini mogu da ožive naša sela“ rekao je Salapura.

Ministar Krkobabić je naglasio da interesovanje za ovaj program prevazilazi sva očekivanja i da je sada već izvesno da će se sa dodelom praznih kuća nastaviti i u narednom periodu.

Ministarstvo za brigu o selu, pored ovog, sprovodi niz programa za poboljšanje uslova života i rada na selu, od rešavanja pitanja egzistencije stanovnika sela udruživanjem u zadruge, dodelu sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva do obogaćenja kulturnog života seljana i negovanje tradicije organizovanjem manifestacija.
Krkobabić je danas govorio i o inicijativi da se slobodna državna zemlja, koje u Srbiji prema podacima Akademijskog odbora za selo ima oko 200.000 hektara, ustupi pod određenim uslovima na korišćenje onima koji su zainteresovani da je obrađuju.

Krkobabić - Od stihova do Miholjskih susreta sela Srbije

Stihovi Ljubivoja Ršumovića „Dok je sela i seljaka Srbija će biti jaka“ koje je izrekao Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu obeležili su današnji događaj u Palati Srbija, potpisivanje ugovora za dodelu bespovratnih sredstava sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava koje su danas dobile sredstva po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.
„Sela Srbije su danas, a to su bila i juče i ostaće, najvitalniji deo Srbije. Sve dobro, sve snažno i vispreno upravo stiže iz sela. Danas, oživljavanjem ovih manifestacija, nastavljamo sve ono dobro i vredno što su neki pre nas činili“ dodao je Krkobabić.

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

U ovim susretima učestvovaće čak 961 selo na teritoriji različitih opština iz čitave Srbije, a u toku ova tri meseca, od oktobra do kraja decembra, planirano je oko 100.000 učesnika i posetilaca.

Aktivnosti koje su dobitnici sredstava osmislili ove godine su šarolike. Takmiče se kulturno-umetničkim sadržajima - folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju, literarnim sadržajima - recitovanju, pisanju pesama i kratkih narodnih formi (blagoslovi, zdravice), zanatskim i primenjenim umetnostima-  izradi rukotvorina, suvenira, tkanju, štrikanju, vezu, pletenju, sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa) i gastronomskim specijalitetima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača.
Deca se takmiče u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku.
Cilj ovog Programa je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

Gradonačelnica Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović se u ime svih potpisnika zahvalila Ministarstvu za brigu o selu na kvalitetnim programima
“Svi imamo zajednički cilj, da osnažimo naša sela, da vratimo i zainteresujemo mlade ljude da žive tamo. To ćemo uspeti i kroz ovakav vid manifestacija gde ćemo pokazati šta umemo i znamo, ali i šta imamo da ponudimo drugima”.

Predstavnik Komisije za dodelu sredstava Ljubivoje Ršumović kazao je da je ovo pravi korak u oživljavanju kulturnog života sela i da je i vreme pravo da se infrastruktura u svakom selu popravi i da pesnici i glumci posećuju sela i kao i do sada, stvaraju u njima.

Podnosioci prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje osmišljavaju program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.

Mesto održavanja ove manifestacije može biti u svim naseljenim mestima-selima na teritoriji Republike Srbije, izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja, a moguće je održati je od 1.oktobra 2021. godine do kraja 2021. godine.

Ukupan iznos danas dodeljenih sredstava je 31.025.279,24 miliona dinara, za 68 jedinica lokalnih samouprava od kojih je 25 iz IV grupe razvijenosti i devastiranih područja.

Dodeljuje se do 500.000 dinara po prijavi, a većina jedinica lokalnih samouprava učestvovaće i sopstvenim sredstvima u organizaciji manifestacije.

Sredstva se dodeljuju prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“ koju je  Vlada Republike Srbije donela 29. jula 2021. godine.

Put vodi i na jug

Useljena prva kuća i u Vladičinom Hanu

„Postoji snažna politička volja za nastavak ovoga što radimo, koja će biti pretočena u budžet za narednu godinu. Ovo nije projekat već misija za koju će biti izdvojena dodatna sredstva. Popunjavaćemo prazne seoske kuće dokle god postoji interesovanje.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, u poseti Vladičinom Hanu.

„Da ste zakasnili godinu dana sa ovim programom, mi ne bismo bili ovde“ -ovim rečima dočekala je ministra Biljana Radenković, profesorka filozofije koja je za svoju četvoročlanu porodicu dobila novi dom u selu Repince. Uzbuđene devojčice Iva i Mila raduju se dugo željenom kućnom ljubimcu koga će napokon moći imaju u svom dvorištu.

Ministar Krkobabić je danas održao radni sastanak sa predsednicima svih mesnih zajednica i rukovodstvom opštine Vladičin Han, Pčinjskog upravnog okruga. Tema sastanka bili su aktuelni programi ovog Ministarstva, iskustva sa terena, potrebe i sugestije stanovnika sela.

U poseti Vladičinom Hanu danas je boravio i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU koji je izjavio „Uz nauku i nove tehnologije možemo da iskoristimo sve potencijale koje nam selo pruža. Da naši seljani budu moderni farmeri, ponosni na svoj rad i zadovoljni svojim prinosima. Ne zaboravimo da i gradovi opstaju zahvaljujući upravo selima“.

Program kupovine praznih seoskih kuća sprovodi se na teritoriji čitave Republike Srbije, ali se posebna pažnja usmerava na pet južnih upravnih okruga u kojima je najviše primetno pražnjenje i odumiranje sela. – Pčinjski, Pirotski, Jablanički, Nišavski i Toplički.

Predsednik opštine Goran Mladenović izjavio da su posle zadruga, za čiji rad je ova opština već dobila bespovratna sredstva, aplicirali i za ostale programe koje sprovodi ovo Ministarstvo i da su ponosni što je prva kuća useljena na jugu Srbije upravo iz njihove opštine.

Uredbom koju je donela Vlada Republike Srbije ove godine izdvojeno je 500 miliona dinara za ove namene, a vrednost jedne nekretnine može ići do 1,2 miliona dinara. Sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2021. godine.
Sredstva se dodeljuju mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Ministarstvo za brigu o selu sprovodi niz programa za poboljšanje uslova života i rada na selu, od rešavanja pitanja egzistencije stanovnika sela kroz zadruge, dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, dodelu sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva do lekara, do škole ili opštinskog i poštanskog šaltera, kao i podstcanje kulturnog života seljana i negovanje tradicije organizovanjem manifestacija.
U planu je i adaptacija seoskih domova kulture ili zadružnih domova u multifunkcionalne objekte koji će seoskom stanovništvu pružiti zadovoljenje društvenih i admistrativnih potreba.
Podsetimo, do sada je samo iz programa podrške radu zadruga na teritoriji Pčinjskog upravnog okruga dodeljeno gotovo 42 miliona dinara, od čega je 6,1 miliona dinara opštini Vladičin Han.

Krkobabić u poseti Bačkoj Palanci

Useljene prve kuće

„Prve prazne seoske kuće dobile su prve stanare. Ljudi su zadovoljni i to im mnogo znači. Nastavljamo, sredstva koja budemo izdvajali biće znatno veća. Ovo je misija. Grudva je bačena, sledi lavina“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, u poseti prvim porodicama koje su se uselile u seoske kuće za koje su bespovratna sredstva dodeljena iz programa Ministarstva za brigu o selu.

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Ministar je obišao porodice Grujić i Popov, u selima Nova Gajdobra i Parage, koje su dobile sredstva iz Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu.
Otac mladog i školovanog Žarka Popova koji je upravo u momentu posete očekivao prinovu izjavio je da je odlazak njegovog sina u inostranstvo sprečio  korak države koji mu je pružio osamostaljenje i mogućnost da zasnuje svoju porodicu i izađe iz zajednice sa tri generacije u kojoj trenutno živi.

Ministar Krkobabić je sa svojim saradnicima danas održao radni sastanak sa rukovodstvom opštine opštini Bačka Palanka, Južnobačkog upravnog okruga i predsednicima mesnih zajednica ove opštine. Sastanku je prisustvovao i član komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran.

Predsednik opštine Branislav Šušnica izjavio je da opština Bačka Palanka učestvuje na svim konkursima koje raspisuje Ministarstvo za brigu o selu i pruža svu neophodnu podršku seoskom stanovništvu kojima su podsticajna sredstva namenjena.

Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Prema Uredbi koju je donela Vlada Republike Srbije ove godine izdvojeno je 500 miliona dinara za ove namene, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2021. godine.

Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta i dekan Arhitektonskog fakulteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran, koji je danas bio u poseti Bačkoj Palanci sa ministrom.

Krkobabić: Na jesen Miholjski susreti sela Srbije

Ministarstvo za brigu o selu juče je zvanično raspisalo još jedan javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava, i to za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

„Egzistencija da, krov nad glavom i zarada nam je svima na prvom mestu, ali čovek je društveno biće i živeće tamo gde ima kontakt sa sebi sličnima i sadržaje za svoja interesovanja. Želimo da, naročito posle teškog perioda korone, kroz ove kulturne i sportske susrete oživimo socijalne kontakte u selima i obnovimo pokidane društvene veze. Sela će živeti koliko i život u njima.“– izjavio je tim povodom ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Uredba predviđa organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije koja se može održati u svim naseljenim mestima - selima na teritoriji Republike Srbije, izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja.
Podnosilac prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, koje same osmišljavaju program trajanje i mesto održavanja za manifestaciju „Miholjski susreti sela“, koju je moguće održati od 1. oktobra 2021. do 31. decembra 2021. godine.

Aktivnosti, u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave, mogu biti iz oblasti dramskih umetnosti, književnosti, literarnih veština i drugih umetnosti (takmičenja u pevanju, recitaciji, glumi, slikanju, itd.), održavanja sportskih takmičenja, promovisanja očuvanja i unapređenja starih zanata i kulturno-umetničke baštine, izrade umetnina i predmeta domaće radinosti, kao i ostale aktivnosti u kojima stanovnici sela mogu pokazati svoja znanja i veštine i u njima se takmičiti.

Cilj je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.
Za ovaj program opredeljeno je u budžetu Republike Srbije ukupno 43 miliona dinara, a maksimalan iznos odobrenih sredstava po jednoj prijavi iznosi do 500 hiljada dinara.

Konkurs traje do 3. septembra 2021. godine.

Briga o selima počinje od krova

„Danas je veliki dan za Republiku Srbiju. Ovi mladi muškarci i žene sa svojom decom koji danas iz ove Palate kreću u svoje nove domove u selima Srbije oblikuju jedno novo lice Srbije. Četrnaest kuća koje smo danas dodelili su prva etapa ka našem željenom cilju, a to je da narednih godina i decenija popunimo svih 150.000 praznih kuća u Srbiji.“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za prvih 14 dobitnika seoskih kuća sa okućnicom.

"Ono što raduje je što su to ljudi koji će otići u različite delove Srbije, a to je najbolji poziv za sve koji žele da u narednom periodu uzmu učešće na ovom konkursu i reše da se osamostale ili iskuse novi život na selu ", naveo je ministar.

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Trojni ugovor potpisao je danas u Palati Srbija ministar Milan Krkobabić, gradonačelnici/predsednici opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i  dobitnici bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Novac je dodeljen prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021.godinu.

Predsednica opštine Trstenik Milena Turk izjavila je da su sredstva Ministartva za brigu o selu karika u naporima lokalnih samouprava da ožive i razvijaju sela i unaprede kvalitet života u njima.
"Moramo da motivišemo ljude da se vrate u sela i da tu zasnivaju svoje porodice. Ovaj projekat je jasan pokazatelj rešenosti Vlade da razvoja sela i da ih oživi, jer su ona naš veliki potencijal i bogatstvo", istakla je Turk.

Biljana Radenković iz Vladičinog Hana, koja će sa porodicom živeti u selu Repince, rekla je da je ovo podstrek mladim bračnim parovima i porodicama da odluče da žive na selu u zdravom i prirodnom okruženju.
"Treba da se vratimo prirodi i da se bavimo poljoprivrednim zanatima i tradicijom. Ideja Ministarstva i jeste da se vratimo korenima", kazala je Radenković.   

Od 12 parova iz grada u selo prelazi njih 5  - 2 porodice iz Pirota, 1 par iz Beograda, 1 porodica iz Vladičinog Hana, 1 porodica iz Bačke Palanke. Najbrojnija porodica je iz Pirota koja ima četvoro dece i odlazi u selo Berilovac.

Prosek godina podnosilaca prijave je 35, a profesije prvih 14 učesnika konkursa koji su dobili kuće su raznolike- profesori (filozofije, informatike), poljoprivrednici, it stručnjaci, hemičar, ekonomisti, autoelektričari, projektant, vaspitač, prerađivač mleka, itd. 

Najveći iznos je za nekretninu u vrednosti od 1.200.000,00 dinara dodeljen je u opštini Kikinda – selo Nakovo za objekat površine 98 m2, i parcelu od 1746m2.U rangu najvećeg iznosa je i kuća u opštini Bač u selu Vajska gde porodica sa dvoje dece postaje vlasnik parcele površine 420m2, sa zemljištem pod zgradom 60m2 i drugim objektom površine 18m2.Najniži iznos je za nekretninu u vrednosti od 834.848,07 dinara i dodeljen je supružnicima u opštini Pirot - selo Vlasi za parcelu površine 409 m2, kuću od 82m2 sa pomoćnom zgradom od 52m2.

Podsećamo, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.
Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta i dekan Arhitektonskog fakulteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran.

          

Prvih 14 kuća na selu dobijaju nove stanare

„Srbija je krenula u odlučnu bitku za naseljavanje praznih seoskih kuća. Program koji smo najavili danas je zaživeo. Prva sednica komisije i prve dobre vesti –14 kuća u Srbiji dobile su nove vlasnike. Danas je ukupno odobreno 16 miliona dinara, a vrednost kuća išla je od 835.000 dinara u Pirotu, u selu Poljska Ržana, do punog iznosa od 1.200.000 u selu Vaska opštine Bač. Prednjače parovi sa decom, dosta je mladih poljoprivrednika, ali i onih koju su rešili da napuste gradske sredine i počnu novi život u selu“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je danas u Palati Srbija održana prva sednica komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Autor: Risto Kostov

Svoj novi krov nad glavom danas je dobilo 12 porodica sa teritorije čitave Srbije i dva mlada poljoprivrednika, rešena da započnu samostalno život. Najviše zahteva, koji su i odobreni, stiglo je iz opština Pirot (sela Poljska Ržana, Veliki Suvodol, Berilovac) i Nova Crnja (sela Srpska Crnja i Toba), a za njima su sela opština Bačka Palanka, Lučani, Vladičin Han, Bač, Kikinda, Pećinci. Lep primer je i par iz Beograda, sistem administrator i arhitektonski projektant koji će raditi od kuće i svoj novi život započeti nadomak Trstenika u selu Dublje.

Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Interesovanje je veliko, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2021. godine. Ministar je izneo da je za sada prosek podnosilaca prijave na ovaj konkurs 35 godina života, ali da se interesuju i oni koji nisu punoletni, a koji će još koju godinu morati da se strpe u roditeljskim domovima.

Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta i dekan Arhitektonskog fakulteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran.

Podsetimo, uredba o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu, koju je donela Vlada Srbije i po kojoj je 28. juna 2021. godine raspisan javni poziv, predviđa ukupno 500 miliona dinara za ove namene, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.

Vlada Republike Srbije, na inicijativu Ministarstva za brigu o selu, usvojila je na sednici 29. jula 2021. godine

 Uredbu o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“

Uredba predviđa jednodnevnu ili višednevnu manifestaciju koja se može održati u svim naseljenim mestima-selima na teritoriji Republike Srbije, izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja.

Podnosilac prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, koje same osmišljavaju sam program ove manifestacije, trajanje i mesto održavanja (manifestaciju je moguće održati od 1. oktobra 2021. do 31. decembra 2021.godine).

Aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave mogu biti iz oblasti dramskih umetnosti, književnosti, literarnih veština i drugih umetnosti (takmičenja u pevanju, recitaciji, glumi, slikanju, itd.), održavanja sportskih takmičenja, promovisanja očuvanja i unapređenja starih zanata i kulturno-umetničke baštine, izrade umetnina i predmeta domaće radinosti, kao i ostale aktivnosti u kojima stanovnici sela mogu pokazati svoja znanja i veštine i u njima se takmičiti.“

Za ovaj program opredeljeno je u budžetu Republike Srbije 43 miliona dinara,  cilj je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa, a maksimalan iznos odobrenih sredstava po jednoj prijavi iznosiće do 500.000 dinara.

Vlada Republike Srbije, na inicijativu Ministarstva za brigu o selu, usvojila je na sednici 29. jula 2021. godine

Uredbu o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu mini buseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije

Uredba predviđa dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu mini buseva koji će služiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište.

Za ovaj program opredeljeno je u budžetu Republike Srbije 120 miliona dinara, a njegovom realizacijom rešavaju se osnovne potrebe kretanja seoskog stanovništva, u cilju omogućavanja kvalitetnijeg života u ruralnim sredinama, bolje povezanosti i zadovoljenja potreba stanovništva administrativnog, obrazovnog i medicinskog karaktera.

Podnosilac prijave na javni konkurs je jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, ima pravo samo jedne prijave, a iznos sredstava za ove namene po prijavi je do 7 miliona dinara.

I KORPORACIJE U OTKUPU PRAZNIH KUĆA

Ministar Krkobabić uputio je apel društveno odgovornim korporacijama da sagledaju mogućnost da za svoje zaposlene koji rade od kuće otkupe prazne kuće u selima Srbije. „Pokažite visok stepen interne i eksterne korporativne društvene odgovornosti i ustupite te kuće mladim ljudima. Siguran sam da će oni vredno raditi i da će se ulaganje isplatiti“ izjavio je Krkobabić posle radne sednice Nacionalnog tima za preporod sela Srbije koja je održana u Palati Srbija.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije jedinstven je u podršci programu dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća s okućnicom, koji je izazvao ogromno interesovanje javnosti.

Sednicom su predsedavali kopredsednici ovog tima - ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Dragan Škorić.

Akademik Škorić je izjavio da svi članovi Akademijskog odbora za selo SANU svojim znanjem, svako iz svoje oblasti, aktivno doprinose u zamašnom poslu da sela u Srbiji ponovo ožive.

Sastanku su prisustvovali članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Prof.dr Vladimir Goati, prof.dr Zorica Vasiljević, prof.dr Zoran Keserović, prof.dr Žarko Ilin, Mr Jelena Nestorov Bizonj, sekretar tima Risto Kostov, kao i predstavnici Ministarstva za brigu o selu – sekretar Ministarstva Snežana Petrović, državni sekretar Svetozar Aleksov, pomoćnik ministra Tijana Nešić i saradnici.

Ministar Krkobabić i akademik Škorić sa Patrijarhom srpskim gospodinom Porfirijem

Patrijarh Porfirije i ministar Krkobabić - zajedno za spas sela Srbije!

Patrijarh srpski Porfirije sastao se danas u Patrijaršiji sa ministrom za brigu o selu Milanom Krkobabićem i predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU, akademikom Draganom Škorićem. Glavna tema ovog susreta bila je nastavak saradnje Srpske Pravoslavne Crkve, Ministarstva za brigu o selu i Srpske akademije nauka i umetnosti na realizaciji misije od posebnog značaja za preporod sela Srbije.

„Današnja poseta Patrijarhu Porfiriju nastavak je jedne uspešne saradnje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Srpske Pravoslavne Crkve. U prvi plan smo stavili upravo tesnu saradnju države Srbije, na čelu sa institucijom predsednika Republike, vrha Srpske Pravoslavne Crkve i Srpske akademije nauka i umetnosti. Upravo to trojstvo garant je da koncept preporoda sela može biti ostvaren“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon današnjeg sastanka u Patrijaršiji.

Otkup seoskih kuća uzima maha - uključuje se i dijaspora

„Naši ljudi u rasejanju su izrazili spremnost da formiraju fondacije i uzmu aktivno učešće u otkupu praznih seoskih kuća u Srbiji, sa namerom da ih koriste lično ali i sa spremnošću da ih ustupe našim mladim ljudima koji bi želeli da se u njima trajno nastane“ - istakao je danas na Radio televiziji Srbije ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Istovremeno, Krkobabić je pozvao imućne pojedince, vlasnike uspešnih kompanija da pokažu visok stepen društvene korporativne odgovornosti, priključe se ovoj akciji i takođe otkupe jedan broj seoskih kuća koje bi ustupili na korišćenje onima koji su zainteresovani da u njima žive.

„Ili ćemo sačuvati sela ili se Srbiji loše piše. Moramo svi da budemo svesni da je ovo patriotski zadatak i spremni da delujemo jedinstveni“ poručio je Krkobabić.

Krkobabić otvorio „Žetveni dan“ u Neuzini

Prvi otkosi i velika očekivanja

„Da žetva bude berićetna, a Vojvodina ravna i mirna. Biće dovoljno za nas u Srbiji, a moći ćemo da nahranimo i druge.“ poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Žetveni dan“ u prisustvu akademika Škorića, u selu Neuzina opštine Sečanj.
Manifestacija je protekla u neformalnoj atmosferi i dobrom raspoloženju u iščekivanju prvih plodova rada vrednih ratara.
„Očekujem da otkupna cena bude primerena. Ovu pšenicu će neko da otkupi, neko će da skladišti, neko će da izveze i neko će dobro da zaradi. Ali u toj zaradi ne sme da zaboravi na proizvođača. Jer sledeće godine, ako tih proizvođača ne bude, teško da će moći i da otkupi, i da skladišti i da izveze.“ bio je jasan Krkobabić.

Autor: Risto Kostov

Prisutnima su se obratili i Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Čedomir Božić, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, predsednik opštine Sečanj Predrag Rađenović, a otvaranju je prisustvovao predsednik Akademijskog odbora za selo akademik Dragan Škorić, profesori Zoran Keserović i Žarko Ilin.

Akademik je poručio „Prinosi su dobri, što znači da se poštuje preporuka struke i da treba i dalje da radimo na transferu znanja i tehnologija“

Ova tradicionalna manifestacija, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, simbolizuje početak žetve pšenice, jer donoseći i prve rezultate rada ratara predstavlja za njih značajan dan u godini.

Ovim događajem skreće se i pažnja na značaj proizvodnje pšenice, kao strateškog proizvoda za nacionalnu prehrambenu sigurnost, a budući da je zadruga ZZ„Agrosoj Neuzina“ preko koje se vrši promet pšenice, okosnica razvoja ovog banatskog sela, ovo je važan dan za sve zadrugare i stanovnike Nauzina.

Iz programa „500 zadruga u 500 sela“ koji je sprovodio Kabinet ministra Milana Krkobabića, a sada nastavilo Ministarstvo za brigu o selu, u Srednjobanatskom okrugu uloženo je 70 miliona dinara u protekle četiri godine. Bespovratnim sredstvima pomognut je rad pet zemljoradničkih zadruga, od kojih su dve iz opštine Sečanj.

Čelnici gradova i opština sa Krkobabićem i Škorićem - Rešeni da ožive sela Srbije!

„Ovo je misija - nadstranačka, nadpolitička, nadnacionalna. Misija iza koje stoje najveći autoriteti ove zemlje i ove nacije -  Srpska pravoslavna crkva, sve verske zajednice, Srpska akademija nauka i umetnosti i ključna institucija ove, kao i svake druge zemlje, institucija predsednika Republike“ izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu na radnom sastanku sa čelnim ljudima svih jedinica lokalnih samouprava sa teritorije Republike Srbije.

Autor: Milan Obradović / Agencija BETA

„Svi zajedno, sa predstavnicima lokalnih samouprava, krećemo u jedan izuzetno važan posao – vraćanje života u napuštena seoska domaćinstva. Ova misija će trajati. Ja se nadam da će ovo što danas otpočinjemo, raditi i generacije posle nas, a cilj je jedan jedini - vratiti život u sela Srbije. Ako žive sela Srbije živeće i Srbija.“ rekao je Krkobabić.

Ministarstvo za brigu o selu predložilo je, a Vlada Srbije u junu ove godine, donela „Uredbu o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu.“

Programom je predviđena dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Predsednik akademijskog odbora za selo SANU, akademik Dragan Škorić bio je decidiran „Srpska akademija nauka i umetnosti pruža bezrezervnu i snažnu podršku. Naša poruka je sažeta u tri reči- znanje znanje i znanje, a sve u službi preporoda sela Srbije.“

Sprovođenje ovog Programa je od nacionalnog značaja, primenjuje se na čitavoj teritoriji Republike Srbije i za njegovu realizaciju od posebne važnosti je angažovanje jedinica lokalnih samouprava.

Predsednik Opštine Ražanj Dobrica Stojković izjavio je da je ovaj program poziv za sve predstavnike lokalnih samouprava „da nemamo više na svojim teritorijama ni jedno devastirano selo i napuštena seoska domaćinstva“.

Predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić izrazio je zadovoljstvo što je formirano Ministarstvo za brigu o selu i dodao „Izuzetno nam je drago što ćemo sada konkretno raditi na ovako važnim problemima koji muče sigurno svaku opštinu u Srbiji“.

Prema podacima Akademijskog odbora za selo u Srbiji ima 200.000 praznih kuća - 150.000 kuća čiji je vlasnik poznat i 50.000 kuća kojima se ne zna vlasnik.

Za ovaj program opredeljeno je pola milijarde dinara, a sredstva će se dodeljivati po redosledu podnetih prijava – do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2021. godine.

Krkobabić mladim stručnjacima: Kuća na selu, posao i duple plate!

„Zajedno s drugim ministarstvima, radićemo na programima da mladim stručnjacima na selu: lekarima, stomatolozima, agronomima, veterinarima, tehnolozima... obezbedimo zaposlenje, i da njihova plata u pograničnim i brdskoplaninskim krajevima bude dvostruko veća od zarada njihovih kolega u drugim delovima zemlje.“

Ovo je istakao ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom nedavno raspisanog Konkursa za dodelu praznih seoskih kuća sa okućnicom.

Krkobabić je posebno naglasio da je u rubnim i brdskoplaninskim krajevima Srbije, po principu pozitivne diskriminacije, neophodno umanjiti ili ukinuti pojedine poreze, doprinose, takse, što bi sve zajedno doprinelo normalnom životu i stimulisalo ljude da ostanu, a neke iz grada dođu da žive na selu.

Bitka za povratak počinje na Vidovdan

„Srbija konačno kreće u odlučnu bitku naseljavanja praznih seoskih kuća. To je istorijski bitan datum i ključna stvar. Želimo da pravcu jug-sever lagano ali sigurno promenimo smer: da ljudi ne odlaze, već ostaju i vraćaju se na selo. Želimo da u tim kućama svoj krov nad glavom nađu mladi ljudi koji se bave poljoprivredom i koji žive u zajedničkim domaćinstvima, ali i neki mladi ljudi koji žele da svoj podstanarski ili otežani životni problem u prigradskim ili gradskim naseljima zamene sopstvenom kućom i okućnicom.

Program dodele sredstava za otkup praznih kuća treba da podržimo svi – bezrezervno! Ovo je apel za sve poslanike, članove Vlade i sve političke partije u opoziciji ili na vlasti. To je naš zajednički patriotski čin i misija koja će trajati“– poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić poslanicima i građanima Srbije na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, nakon što je  Vlada Srbije donela uredbu o usvajanju Programa dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu.

Krkobabić je potvrdio da će javni konkurs o dodeli praznih kuća, kako je ranije najavio, biti raspisan na Vidovdan - u ponedeljak 28. juna 2021.
Za kupovinu praznih kuća Ministarstvo za brigu o selu opredelilo je 500 miliona dinara. Maksimalni iznos za kupovinu kuće iznosi 1,2 miliona dinara.

Konkurs za seoske kuće – na Vidovdan!?

Realno je očekivati da će Javni konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije biti raspisan 28. juna - na Vidovdan 2021. godine, najavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. On je, gostujuću u jutarnjem programu Pink televizije, kazao da očekuje da će prethodno Vlada Republike Srbije usvojiti taj program koji donosi mnogo lepe simbolike.

-Znamo šta je sledilo posle Vidovdana i Kosovskog boja 1389. Mi sada krećemo u suprotnom smeru. Hajde da vidimo da više ne praznimo kuće, da nam ljudi sa Kosova i Metohije, iz južne Srbije, iz Medveđe, Crne Trave i drugih krajeva ne „beže“ za Beograd, i dalje. Hajde da učinimo sve što možemo da taj put bude u obrnutom smeru! Da pokušamo da ih zadržimo tamo, u tim kućama, a neke vratimo u te napuštene krajeve – kazao je Krkobabić i objasnio.

- Da bi neko ostao na selu, prvo i osnovno je zarada – siguran posao, a zatim – krov nad glavom. To je danas ključno pitanje! Država Srbija prvi put jasno kaže – imaš pravo da dobiješ milion i 200 hiljada dinara za otkup seoske kuće sa okućnicom i ne duguješ nikom ništa, osim što imaš obavezu prema državi Srbiji da ostaneš tamo da živiš.

Ministar za brigu o selu je istakao da postoji veliko interesovanje za dodelu praznih kuća, kojih prema nekim procenama u Srbiji ima oko 200.000. Naglasio je da na mladima do 45 godina ostaje da se interesuju ima li slobodnih kuća i u kom kraju se one nalaze i da li su njihovi vlasnici spremni da ih prodaju. A na lokalnim samoupravama je da procene vrednost praznih kuća na njihovoj teritoriji.

Krkobabić je posebno naglasio da se danas, kada u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravljamo o Kosovu i Metohiji, moramo više baviti uzrocima kako ne bismo ubuduće morali i u drugim krajevima da se bavimo posledicama. Naseljavanje kuća i opustelih krajeva Srbije je nacionalni zadatak, koji je nedavno u razgovoru s ministrom za brigu o selu, episkop istočno američki Irinej Dobrijević s razlogom nazvao patriotskim zadatkom.

Selo Mozgovo u Aleksincu

Krkobabić i Hočevar: Jedinstveni u rešenosti da se očuvaju sela Srbije

„U Srbiji imamo gotovo 200.000 praznih kuća. To je užasavajući podatak za mene lično, prevashodno sa bezbednosnog, ali i populacionog i ekonomskog stanovništva. Hoćemo da te kuće ponovo naselimo. Mi ćemo kao država obezbediti sredstva mladom poljoprivredniku koji živi ovde ili hoće da dođe iz drugih delova Srbije da otkupi praznu kuću koja ima vlasnika i koji želi da proda tu kuću. Sve u saradnji sa lokalnim samoupravama. Hoćemo da vidimo gde se te kuće nalaze, da li su im pravno-imovinski odnosi čisti, a lokalne samouprave će uraditi valjanu procenu vrednosti tih kuća. To je epohalan poduhvat u koji ulazimo. Ako bismo imali 200.000 porodica koje će te kuće naseliti onda bi pitanje - da li sela Srbije opstaju ili ne opstaju, bilo izlišno.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić koji je danas posetio, zajedno sa beogradskim nadbiskupom i predsednikom humanitarne organizacije Karitas Stanislavom Hočevarom, selo Mozgovo u opštini Aleksinac.

Autor: Saša Đorđević / Agencija BETA

U Domu kulture u Mozgovu ministra i nadbiskupa dočekali su stanovnici nekoliko okolnih sela folklornom tačkom, a zajedno sa meštanima i rukovodstvom opštine Krkobabić je razgovarao o  programima koje Ministarstvo realizuje i planira u prvoj godini svog postojanja, a koji za cilj imaju upravo ostanak stanovništva u selima ili povratak ljudi iz velikih gradskih centara u seoske sredine, kao što su podrška zadrugarstvu, otkup praznih kuća, adaptacija seoskih Domova kulture...

“Zalažemo se za partnerstvo urbanog i ruralnog. Ali partnerstvo zasnovano na zakonu. Hoćemo da lokalne samouprave planiraju, dogovaraju se i odlučuju samostalno. Zalažemo se za novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije - za samostalnost u raspoređivanju sredstava na lokalu i tačno utvrđen iznos novca koji ide sa republičkog nivoa. U tome će nam pomoći iskustva Evrope, a kada sve to uredimo možemo da pričamo sa mladim čovekom na selu, tačnije pre svega mladom ženom, da li želi da ostane u svom selu.“

Krkobabić je izjavio da će u saradnji sa Akademijskim odborom za selo razmotriti mogućnost o davanju konkretne inicijative za ponovno otvaranje rudnika za eksploataciju industrijskog mrkog uglja koja je bila osnov privređivanja stanovnika ovog kraja „Ali istovremeno nećemo zanemariti ni poljoprivredu, ni turizam, ni zanatstvo“ bio je jasan ministar.

Govoreći dalje o poljoprivrednim proizvođačima i potrebi da se oni sa  svojim usitnjenim posedima udruže u zadruge ministar je najavio i program edukacije koji će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u saradnji sa Nacionalnim timom za preporod sela Srbije i koji će na praktičan način dati prave informacije poljoprivrednicima o svemu onome što je potrebno za uspešno bavljenje bilo kojom granom poljoprivrede na savremen način „Danas je ključ u znanju. Bez savremenih tehnoloških iskoraka, pogotovo u poljoprivredi, ne možemo da napredujemo.“ rekao je ministar.

Podsećamo, iz programa namenjenog zadrugama koji je sprovodio Kabinet ministra Milana Krkobabića Nišavskom okrugu već je u protekle četiri godine upućeno 178,7 miliona dinara kao direktna bespovratna pomoć za rad 20 zadruga različitih delatnosti.

Predsednik Karitasa, nadbiskup Hočevar govorio je o programima pomoći stanovništvu aleksinačke opštine koje je ova humanitarna organizacija uspešno realizovala u prethodnih godina i podsetio sve prisutne „Vera nas uči da jedino povezani možemo živeti i u gradu i u selu, a samo zdravo selo omogućuje život i u gradovima.“

Ministar i nadbiskup su se pre posete selu Mozgovu, zajedno sa svojim saradnicima, sastali sa rukovodstvom opštine Aleksinac. Razmatrani su potencijali razvoja sela aleksinačke opštine u svetlu programa za poboljšanje uslova života i rada na selu, koje sprovodi Ministrarstvo za brigu o selu, kao i humanitarne aktivnosti koje bi bile nastavak pomoći delu stanovništva ugroženom siromaštvom.

Predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević izjavio je da opština ima veliki izazov da obezbedi sve što je potrebno stanovnicima 72 sela ove opštine. On je  izjavio da je ceo kraj oko Aleksinca počivao na rudniku, ali da sada, osim njegovog stavljanja ponovo u funkciju, neophodno raditi na svim ostalim vidovima privređivanja stanovništva, naročito na konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača, jer ovaj kraj je poznat po svojoj plodnosti za različite kulture.

Krkobabić: U bici za sela ne sme biti dezertera

„Posvetimo se uzrocima da ne bismo, kao na Kosovu i Metohiji, morali da se bavimo posledicama“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Autor: M.Miškov / Agencija BETA

Ministar je upozorio da ne smemo da dozvolimo da nam kuće u rubnim područjima ostanu prazne, jer je to između ostalog i veoma važno geo-strateško pitanje od posebnog značaja za bezbednost i opstanak Srbije.

Govoreći o najavljenom programu dodele praznih kuća, kojih u Srbiji, prema podacima Akademijskog odbora za selo SANU ima oko 200.000, a koji će sprovoditi Ministarstvo za brigu o selu, Krkobabić je, gostujući na TV Hepi, pojasnio:
„Projekat dodele praznih seoskih kuća sa okućnicom nam je preko potreban. Vredan je, za početak, pola milijarde dinara i uskoro će biti pred Vladom Srbije. To je patriotski zadatak za sve nas u zemlji, ali i naše ljude u rasejanju, odgovorne pojedince i korporacije. Očekujem da ćemo svi zajedno učiniti da te napuštene kuće u različitim delovima Srbije uskoro dobiju prve stanare, kako bismo iz korena promenili sliku sela Srbije.“

Ministar Krkobabić i vladika Irinej

Otkup praznih kuća - patriotski zadatak

„Otkup praznih kuća je patriotski zadatak“, saglasili su se ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i episkop istočnoamerički Irinej Dobrijević.

„Briga o selima Srbije je zajednički zadatak. Naši koreni i naš nacionalni identitet nas podsećaju na tu obavezu.“ izjavio je ministar posle susreta sa vladikom u Palati Srbija.

„Zahvalan sam vladiki na podršci konceptu kojim ovo ministarstvo nastoji da uspori ili zaustavi odlazak ljudi iz sela u gradove, a i dalje njihov odlazak van zemlje. Očekujemo da nam naši ljudi u rasejanju pruže punu podršku i da uzmu učešće u ovakvim programima, a prvi korak je da očuvamo i vratimo život u napuštene kuće u Srbiji.  Apelujemo na ljude iz naše dijaspore da pomognu kod otkupa tih praznik kuća, da pomognu da se u njima nastane neki novi, mladi poljoprivrednici, ali i da i sami možda ponekad u njih svrate. Ovo je apel pojedincima u rasejanju, ali i odgovornim kompanijama i korporacijama iz Amerike da uzmu učešće u programima koji imaju za cilj da iz korena promene sliku sela Srbije“ izjavio je Krkobabić.

„Naši ljudi u Americi su itekako spremni da pomognu opstanak sela Srbije. Većina tamošnjih ljudi zna dobro gde su im koreni. Smatram da je povratak selu od izuzetnog značaja, jer ona predstavljaju, kao i grad, budućnost Srbije, a ta prava ravnoteža nam je, kao i u svemu, potrebna. Proizvod koji ljudi na svojim njivama proizvedu predstavlja ponos Srbije i treba da bude poznat širom sveta“ izjavio je vladika Irinej.

Sastanku su prisustvovali predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić i predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev.

Govoreći o najavljenom programu kupovine praznih kuća, kojih u Srbiji, prema podacima Akademijskog odbora za selo, ima oko 150.000, a još je 50.000 onih čiji je vlasnik nepoznat, ministar Krkobabić je pojasnio kome su namenjene:
„Kroz program finansijske pomoći za otkup, učinićemo da te prazne kuće u različitim delovima Srbije učinimo dostupnim. Program je namenjen pre svega mladim poljoprivrednicima i mladim bračnim parovima do 45 godina starosti koji žive u zajedničkim domaćinstvima na selu. Ovo je šansa da dobiju svoj krov nad glavom, da zasnuju sopstvena domaćinstva. Drugu grupu čine ljudi znanja i veština koji žele da krenu na selo, lica sa formalnim obrazovanjem iz oblasti medicine, farmacije, poljoprivrede, veterine, prosvetni radnici, ali i zanatlije. Treća grupa ljudi kojoj je ovaj program namenjen su oni koji trenutno žive u gradovima, a imaju nameru da odu na selo i bave se poljoprivrednim ili nepoljoprivrednim delatnostima, ili im pak priroda posla omogućava rad od kuće.“

Ministar je najavio da će se ovaj program uskoro naći pred Vladom Srbije.

Vrbovac i Bačevica u podnožju Rtnja

„Prazne kuće u selima moraju da ožive. To je imperativ za državu Srbiju“

izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u današnjoj radnoj poseti sedištu opštine Boljevac i selima Vrbovac i Bačevica.

Ministar je tom prilikom rekao da je novi program kupovine praznih kuća u pripremi “Više od 150.000 kuća je prazno, imaju vlasnike, ali u njima niko ne živi. Imperativ je da te kuće oživimo i ne smemo da razmišljamo koliko to košta. Košta onoliko koliko je neophodno da tu ljudi žive. Ne smemo da dozvolimo da te kuće ostanu prazne”.

Autor: M.Miškov / Agencija BETA

Ministar se posebno osvrnuo na ulogu žene na selu „Ako hoćemo da dobijemo bitku za sela tu bitku mogu da iznesu samo žene. Naš zadatak je da stvorimo uslove da one mogu da biraju, da ostanu da žive ovde, da zasnivaju porodicu“.

Krkobabić je istakao da je osnovno pitanje u selima, pitanje egzistencije, da ljudi sa sela žele redovnu i sigurnu zaradu i dobru infrastrukturu.
“Ljudi žele puteve, dobar napon struje, mobilni signal, vodovod, kanalizaciju, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, ali i kulturne i sportske sadržaje. Spisak želja je veliki, a malo je para u lokalnim samoupravama.”, naveo je Krkobabić.
Prema njegovim rečima potreban je adekvatan transfer sredstava sa rebubličkog nivoa ka lokalnim samoupravama.

Predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović zahvalio je ministru istakavši da je ovo važna poseta za stanovnike Boljevca i da lokalna samouprava čini sve da osnovna pitanja infrastrukture i egzistencije budu rešena u sprezi sa državnim programima.

Podaci govore da Boljevac ima oko 12.000 žitelja, uglavnom srpske i vlaške nacionalnosti, u 1 gradskom i 19 seoskih naselja. Poljoprivredom se bavi oko 7.000 ljudi u 3.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a najzastupljenije su stočarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, lekovito bilje. Poslednjih godina, zahvaljujući planini Rtanj, Boljevac postaje dobar primer razvoja seoskog turizma.

Ministar je sa svojim saradnicima u selima Vrbovac, pretežno naseljenom stanovnicima srpske nacionalnosti i Bačevica, u kome su većinski živalj Vlasi, obišao Domove kulture i školu.

Ministar Krkobabić u poseti Pčinjskom upravnom okrugu

Trebešinje: Životna utakmica selo - grad za sada nerešeno

„Iz ovih područja odlaze sirovine i proizvodi, ali još važnije od toga odlaze mladi, obrazovani i talentovani ljudi koji u velikim gradovima stvaraju nove materijalne i kulturne vrednosti. Deo tih vrednosti treba da se vrati. To dugujemo onima koji ostaju, ali tako stvaramo i realne mogućnosti da neko počne da razmišlja i o povratku.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u današnjoj poseti sedištu Pčinjskog upravnog okruga, Gradu Vranju i okolnim selima.

Autor: Saša Đorđević / Agencija BETA

Ministar je posebno istakao značaj partnerstva urbanog i ruralnog na kome će Ministarstvo za brigu o selu insistirati u narednom periodu, između ostalog inicijativama za uvođenje pojma seoske opštine u zakonskim okvire.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković zahvalio je ministru na poseti istakavši da lokalna samouprava u poslednje tri godine dosta ulaže u infrastrukturu sela na svojoj teritoriji, ali da ništa manje pažnje posvećuje kulturnim i društvenim sadržajima u tim sredinama.

Tema sastanka sa rukovodstvom grada Vranja bio je i aktuelni „Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije“, kao i razvojni potencijali ove oblasti u svetlu ovog i ostalih programa Ministarstva za brigu o selu.

Ove godine za program namenjen starim i novoosnovanim zemljoradničkim, poljoprivrednim, kao i zadrugama sa registrovanom delatnošću iz oblasti turizma, zanatstva ili onima čiji su osnivači socijalno osetljive grupacije, opredeljeno je čak pola milijarde dinara. Javni konkurs Ministarstva za brigu o selu je trenutno u toku i traje do 24. maja 2021. godine.

Pčinjski upravni okrug ima 57 zadruga, a u Vranju ih posluje 15. U prethodnom periodu ukupno je za zadruge Pčinjskog okruga iz državnog programa pomoći zadrugama izdvojeno gotovo 42 miliona dinara za unapređenje poslovanja pet zadruga sa teritorija opština Vranje, Bosilegrad, Vladičin Han, Trgovište i Surdulica.

Krkobabić je svoju posetu Pčinjskom okrugu završio obilaskom obližnjeg sela Trebešinje, gde je obišao Dom kulture, čiju rekonstrukciju je lokalna samouprava već započela. Ministar je razgovarao sa meštanima o svim temema od značaja za kvalitetan život – izvorima egzistencije, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, sportskim i kulturnim sadržajima i đacima osnovne škole u Trebešinju, nakon čega je izrazio veliko zadovoljstvo zbog činjenice da mnogo mladih ljudi svoju budućnost vidi u selu iz kog su potekli.

Naučno-stručni skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

Stočarstvo - razvojna šansa Srbije

„Nadam se da ovaj naučni skup predstavlja prekretnicu i da stočarstvo posle višedecenijskog sunovrata konačno postaje imperativ razvoja poljoprivrede. Domaćini Srbije udruženi u stočarske zadruge mogu da postanu značajni robni proizvođači. Ne smemo dozvoliti da se ponovi 2013. godina, kada je vrednost od izvoza meda iz Srbije bila veća od vrednosti izvoza mesa. Nema održivog sela bez produktivne poljoprivrede, što podrazumeva razvijeno stočarstvo, a mapa Srbije sama govori da imamo izuzetno dobre uslove za njegov razvoj.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na otvaranju naučno-stručnog skupa „Značaj stočarstva u proizvodnji hrane i održivom razvoju sela“ koji se održava danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u organizaciji Akademijskog odbora za selo.

Krkobabić je naglasio da je ovo skup naučnog karaktera, ali da je izuzetno važno što će odatle otići praktični saveti onima kojima su namenjeni, a to su upravo poljoprivredni proizvođači i dodao da Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa Akademijskim odborom SANU priprema niz praktičnih edukacija kako bi domaćini imali veće prinose i prihode i tako kvalitetniji život na selu.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Vladimir Kostić istakao je da je saradnja Ministarstva za brigu o selu sa Akademijskim odborom za selo SANU pravi primer uspešne sinergije i višegodišnje plodonosne saradnje nauke i državnih institucija, što treba da bude obrazac za rešavanje svih važnih pitanja u društvu.

Na skupu su učestvovali, osim predsednika Akademijskog odbora za selo akademika Dragana Škorića, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti.

Predsednik Odbora za selo SANU Dragan Škorić naglasio je kako je nužno napraviti reorganizaciju stočarstva, razmotriti da li je potrebno ostati na domaćoj genetici u stočarstvu ili uvoziti druge rase stoke, ali da je svakako neophodno dalje raditi na ukrupnjavanju poljoprivrednih poseda i formiranju zadruga.

Na današnjem skupu u SANU razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana, kao i mogući načini za njihovo prevazilaženje iz ugla zadovoljenja domaćih potreba ali i potencijalnih novih tržišta za izvoz.

Sela na raskršću - moramo odabrati pravi put

Saglasili su se danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i beogradski nadbiskup i predsednik humanitarne organizacije Karitas Srbije, mons. Stanislav Hočevar.

“Cilj svih naših napora je jednostavan - da pokušamo da se izborimo da mladi bez obzira na nacionalnost i versku pripadnost ostanu da žive i rade u selima Srbije. To nećemo postići ni molbom ni dekretom, jedino konkretnom ponudom i ostavljenom mogućnošću da to sami izaberu” izjavio je Krkobabić i dodao „Država mora da izdvoji velika sredstva, moramo da budemo aktivni i svi zajedno opredeljeni za jednu takvu misiju – svi sa iste strane stola. Cilj nam je jedan, a poverenje se najbolje gradi primerima dobre prakse“ zaključio je Krkobabić.

Beogradski nadbiskup Hočevar zahvalio je ministru Krkobabiću i ocenio programe Ministarstva za brigu o selu kao svestrani integralni pristup pomoći seoskom stanovništvu „Izražavam želju, nadu i sigurnost da će ovi programi doći do onih kojima su najpotrebniji. Veoma je važno da stanovništvo u selima, naročito starije, koje nije toliko obavešteno, bez obzira da li pripada nekoj nacionalnoj ili konfesionalnoj manjini, dobije sve informacije i mogućnost da koristi državne programe“.

Tema prvog radnog sastanka Ministarstva za brigu o selu i humanitarne organizacije Karitas danas u Palati Srbija bili su programi Ministarstva za brigu o selu i saradnja na merama i aktivnostima koje za cilj imaju poboljšanje uslova života i rada u selima Srbije, uključujući i sela sa mešovitim i katoličkim življem. U razgovoru sa osmočlanom delegacijom Karitasa izdvojena su područja u kojima bi predstavljeni programi Ministarstva bili najsvrsishodniji i očekuje se uskoro nastavak saradnje u konkretnom pravcu.

VASKRŠNjA ČESTITKA 2021.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić uputio je čestitku Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju.

Vaša svetosti,

Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, Vama, vladikama Srpske pravoslavne crkve, sveštenstvu i vernicima upućujem najiskrenije čestitke.

Neka Vaskrs u domove vernika donese hrišćansku ljubav, slogu, zdravlje, mir, radost i sreću. Obnovljena i ojačana vera i snaga duha koje najradosniji hrišćanski praznik donosi, potrebniji su nam nego ikada kako bismo spasili živote naših sugrađana u borbi protiv Kovida 19, pošasti koja je napala savremeno čovečanstvo.

Neka nas Vaskrs ispuni međugeneracijskom solidarnošću i ujedini da imamo snagu da smanjimo razlike, podele i napetosti, posebno među socijalno ugroženim grupama.

Pravoslavnim vernicima koji žive i rade u selima Srbije želim da budu složni i udruženi, uz poštovanje nacionalnih, verskih i političkih različitosti i da u miru i sa međusobnim razumevanjem nastave misiju jačanja porodice i očuvanja Republike Srbije.

100 milona evra za socijalno preduzetništvo

„Potrebno je najmanje 100 miliona evra za pokretanje socijalnog preduzetništva, kao trećeg sektora privređivanja u Srbiji, pored realnog i javnog. To je preduslov da socijalne zadruge mogu da zažive. Očekujem da će ovaj saziv skupštine pokazati zavidan stepen društvene odgovornosti i predvideti ta sredstva u budžetu za narednu godinu. To od njih očekiju osobe sa invaliditetom, žene i muškarci određene starosne dobi, izbegla i raseljena lica, i svi oni koji bi da rade i žive od svoje zarade. Zaposlenje i zarada - da, milostinja – ne!“ rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić odgovarajući na pitanja poslanika o novčanoj pomoći države za ostale oblike zadrugarstva, pored zemljoradničkog i poljoprivrednog.

Krkobabić je pojasnio da je socijalno preduzetništvo korektivni faktor nesavršenosti tržišne ekonomije i treba da predstavlja, pored javnog i realnog, treći sektor privređivanja. Taj tip preduzetništva ima različite organizacione oblike i pravne forme: preduzetnička radnja, društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, zadruga i zaposlio bi sve one koji su trenutno nekonkurentni na tržištu rada: osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, manjinske grupe, ljudi određene životne dobi, ljude proglašene ekonomskim i tehnološkim viškom.

Zaposlenje za njih nije samo izvor egzistencije, već i način za vraćanje preko potrebnog dostojanstva, smatra Krkobabić.

Ministar Krkobabić u poseti Sjenici

Sjenica i mladi- žele da ostanu

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetio je danas Sjenicu i okolna sela jedne od najvećih opština u Srbiji, smeštenu u Sjeničko-Pešterskoj visoravni. Ova višenacionalna sredina bogata prirodnim lepotama i svojih čak sto seoskih naselja koja je okružuju bila je danas domaćin radne posete ministra i predstavljanja novog programa namenjenog zadrugama koji predviđa pola milijarde dinara ove 2021.godine za udružene domaćine.

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

 „Raduje me spremnost ovih ljudi da ostanu na svojim poljoprivrednim gazdinstvima, da ih unapređuju, a posebno me raduje rešenost mladih, ljudi koja je u ovim krajevima izuzetno izražena, da svoju budućnost vide ovde.
Politička volja postoji, sredstva su opredeljena, sada moramo da imamo puno angažovanje, bez podela, da svi budemo sa iste strane, a onda možemo da pogledamo rezultate.“ – poručio je ministar.

U današnjoj poseti jugozapadnom delu Srbije sa ministrom su bio predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, a prezentaciji su prisustvovali rukovodstvo opštine Sjenica, poljoprivredne službe opština Zlatiborskog upravnog okruga, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, direktori i članovi zadruga pomenutog okruga.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima posetio stočarsku zadrugu „Golija“,  kojoj je iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama 2018. godine dodeljeno 7,4 miliona dinara za nabavku 30 junica simentalske rase.
Zadruga danas ima 200 litara mleka dnevno i svoje naredne korake vidi u preradi mleka u gotove proizvode.

Predsednik opštine Munib Mujagić izrazio je veliko zadovoljstvo što je ministar posetio njihovu opštinu i izjavio da je današnji sastanak bio veoma konstruktivan i da je predstavljeni novi koncept zadrugarstva nešto što može da predstavlja budućnost za vredne i radne sjeničarce.

Poljoprivredno zemljište u Sjenici prostire se na 34.456 hektara, a stočarstvo i ratarstvo su dominantne poljoprivredne grane.

Zadruge u zelenom prstenu oko Beograda

„Želimo da se poljoprivrednici Beograda udruže, da svoj mali, često i usitnjen posed stave u funkciju i da postanu deo zelenog prstena oko prestonice. Cilj je da imamo proizvod cenjen na trpezama Beograđana, ali i da ga izvezemo. Tu smo da im pomognemo, da budu robni proizvoči, da imaju sigurnu budućnost“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na današnjoj promociji ovogodišnjeg programa za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama u svečanoj sali Skupštine Grada Beograda.

Ministar se, zajedno sa zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem obratio predsednicima sedam prigradskih opština prestonice, a skupu su  prisustvovali i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, kao i direktori i članovi zadruga sedam prigradskih opština Grada Beograda - Obrenovac, Grocka, Surčin, Barajevo, Lazarevac, Sopot i Surčin.

Ove godine prema programu dodele bespovratne finansijskih sredstava za unapređenje rada zadrugama opredeljeno je pola milijarde dinara, a ovih dana će biti raspisan Javni konkurs za dodelu tih sredstava. Prema uslovima programa novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, one formirane od 2017. godine do dana raspisivanja Javnog konkursa, mogu da računaju na iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po zadruzi. Za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, formirane do kraja 2016. godine, biće izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi. Novina su zemljoradničke i poljoprivredne zadruge sa pretežnom delatnosti iz oblasti turizma, zanatstva i zadruge čiji su osnivači socijalno ugrožene grupe stanovništva, koje takođe mogu da računaju na bespovratna sredstva do 7,5 miliona dinara.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić zahvalio je ministru što je predstavio program gradskim opštinama koje su najviše zainteresovane i izjavio da  poljoprivreda treba da bude jedan od stubova razvoja Grada Beograda.

Program "500 zadruga u 500 sela" pokazao je da je jačanje zadrugarstva uspešan model za napredak sitnih poljoprivrednih gazdinstava, koji udruženi lakše opstaju i imaju šansu da stignu do sigurnog plasmana proizvoda, subvencija, povoljnih kredita za ulaganje u proizvodnju, a u prilog tom, i u svetu popularnom obliku organizovanja, govori broj od čak 859 novoosnovane zadruge u Srbiji od 2017. godine do danas i 152 zadruge pomognute bespovratnim sredstvima iz Budžeta Republike Srbije.
Beogradski region raspolaže značajnim zemljišnim potencijalom od oko 322.292 ҳektara poljoprivrednog zemljišta, što čini 70% ukupne teritorije Grada Beograda. U okviru toga obradive površine iznose 220.797 ҳektara, a oranične površine 178.523 ҳektara.
Pored toga, beogradsko područje raspolaže sa značažnim kapacitetima u primarnoj stočarskoj proizvodnji: 62.990 grla goveda i 190.220 svinja.

Poljoprivredna proizvodnja na gazdinstvima zemljoradnika na teritoriji Beograda organizuje se u oko 60.000 zemljoradničkih gazdinstava, u 160 sela i oko 40 zemljoradničkih zadruga.

Zvanični podaci kažu da se u Beogradu se prosečno godišnje potroši: 130.000 tona hleba, 85 miliona litara svežeg mleka, 16.000 tona brašna, 18.000 tona ulja, 24.000 tona šećera, 26.000 tona svežeg mesa, 5.200 tona sveže ribe, 100.000 tona svežeg povrća i čak 40.000 tona svežeg voća.       

Ovi podaci dovoljno govore kako o potencijalu da mali proizvođači plasiraju svoje proizvode tako i o potrebi da ujediljeni nastupe na veliko i izazovno tržište prestonice.

Krkobabić: Za jak „zeleni prsten“ oko Beograda

„Uskoro ću sa čelnicima Grada Beograda razgovarati o tome kako da osnažimo domaćine u 139 sela na teritoriji Grada Beograda. Ideja je da imamo jak i efikasan „zeleni prsten“ oko srpske prestonice, koji će redovno i efikasno proizvoditi i snabdevati svežim i zdravim namirnicima ne samo tržište Beograda, već i druge gradove Republike Srbije. Podsetimo, još je knjaz Miloš oko Beograda doseljavao povrtare i podsticao razvoj poljoprivrede“ – istakao je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu danas u Jutarnjem programu Pink televizije. 

Autor: Agencija BETA

Krkobabić je najavio da će za oko nedelju dana biti raspisan četvrti po redu konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za pomoć zadrugama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Planirano je da bude dodeljeno pola milijarde dinara, a očekuje se da 50-60 zadruga dobije bespovratna sredstva za nabavku opreme i mehanizacije, zasnivanje osnovnog stada krava, koza i ovaca, kao i za višegodišnje zasade u voćarstvu i vinogradarstvu. Takozvane stare zadruge, osnovane do kraja 2016. godine, moći će da konkurišu za dobijanje do 15 miliona dinara, a novoosnovane do 7,5 miliona dinara. Očekuje se da će ove godine biti stvoreni uslovi da mogu da konkurišu i zadruge sa teritorija Grada Beograda, kojih ukupno ima 285, od čega su 67 zemljoradničke.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je i program dodele praznih kuća, kojih u Srbiji ima oko 150.000. Kuće sa okućnicom, koje će Ministarstvo za brigu o selu otkupljivati i u saradnji s lokalnim samoupravama dodeljivati zainteresovanima, namenjene su, pre svega, mladima koji žive u zajedničkom domaćinstvu i žele da se osamostale i imaju svoj krov nad glavom, zatim stručnjacima – agronomima, veterinarima, lekarima, tehnolozima... za koje će država nastojati da obezbedi i stalno zaposlenje, dok treću grupu čine ljudi iz gradova i odluče da se bave poljoprivredom i žive u selima Srbije.

Krkobabić je naglasio da će jedan od strateških prioriteta Ministarstva za brigu o selu biti da selo, najzad, „smestimo“ u zakonske okvire i ustanovimo novu teritorijalnu organizaciju u kojoj će centralno mesto imati seoska opština gde će ljudi moći da se dogovaraju, planiraju i odlučuju.

Uskršnja čestitka

Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić uputio je čestitku beogradskom nadpiskupu monsinjoru Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu i svim vernicima koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru:
„Neka najradosniji hrišćanski praznik u domove vernika donese zdravlje, mir, sreću, radost i hrišćansku ljubav. Uvek i iznova obnovljena vera i snaga duha koju Ukskrs, kao potvrda hrišćanskog bivstvovanja nosi sa sobom, daje nam snagu da se na dostojanstven način borimo protiv pošasti svetskih razmera – pandemije Kovid 19.

Neka nas najveći hrišćanski praznik ispuni međugeneracijskom solidarnošću i ujedini kako bismo smanjili razlike, podele i napetosti, posebno među socijalno ugroženim grupama.

Vernicima koji žive i rade u selima Srbije želim da budu složni i udruženi, uz poštovanje nacionalnih, verskih i političkih različitosti,  i da u blagostanju nastave misiju jačanja porodice i očuvanja Republike Srbije.“

Krkobabić u poseti Šumadijskom upravnom okrugu

Žene Topole: Udruženi i umreženi možemo sve

U današnjem susretu sa ministrom za brigu o selu Milanom Krkobabićem i predstavljanju ovogodišnjeg programa namenjenog zadrugama, žene Topole bile su jasne: „Udruženi i umreženi možemo sve! “

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Ministar Krkobabić posetio je Šumadijski upravni okrug gde je na sastanku održanom u skupštinskoj sali Opštine Topola govorio o planiranim programima ovog ministarstva i predstavio nedavno usvojen „Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije“.

„Topola ima osobene i preduzimljive domaćine, očito rešene da budu svoj na svome. Zato je udruživanje i razvoj specijalizovanih voćarskih, vinogradarskih, povrtarskih, stočarskih, a posebno seoskih turističkih zadruga ozbiljan posao koji je pred njima. Pomoć države ne sme da izostane, mora da bude bar jednaka naporima  koji oni sami ulažu“ izjavio je Krkobabić.

Ove godine za ovaj državni program namenjen zadrugama opredeljeno je pola milijarde dinara, a uskoro će biti raspisan Javni konkurs za dodelu tih sredstava. Prema uslovima programa novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, one formirane od 2017. godine do dana raspisivanja Javnog konkursa, mogu da računaju na iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po zadruzi. Za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, formirane do kraja 2016. godine, biće izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi. Novina su zemljoradničke i poljoprivredne zadruge sa pretežnom delatnosti iz oblasti turizma, zanatstva i zadruge čiji su osnivači socijalno ugrožene grupe stanovništva.

Radnoj poseti Topoli i selima te opštine prisustvovali su predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, kao i direktori i članovi zadruga Šumadijskog upravnog okruga.

Predsednik opštine Topola Igor Petrović zahvalio je ministru na poseti i naglasio da ova opština ulaže značajna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje u 30 sela svoje opštine.
Poljoprivredno zemljište u opštini Topola prostire se na 28.010 hektara, što je oko 78% ukupne površine te opštine.

Ministar je posetu završio obilaskom stočarske zadruge “Vojkovci 2018“, u selu Jarmenovci, koja je iz programa za unapređenje poslovanja zadruga „500 zadruga u 500 sela“ dobila 7,4 miliona dinara za 25 steonih junica i sada veoma uspešno posluje, a sledeći korak je prema rečima mladog direktora Nikole Mijailovića proizvodnja mlečnih prerađevina.

Krkobabić i Petković: Bespovratna sredstva za zadrugare s Kosova i Metohije

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić sastao se danas u Palati Srbija sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije dr Petrom Petkovićem.
Na sastanku je razmatrana međusobna saradnja i ovogodišnji program za dodelu podsticaja zadrugama, za koji narednih dana Ministarstvo za brigu o selu raspisuje javni konkurs, a kao i svake godine očekuje se da zadrugari iz južne srpske pokrajine uzmu učešće.

Autor: Mladen Obradović / Agencija BETA

„Državna pomoć ide i ići će, ali nužno je da naše ljude na Kosovu i Metohiji učinimo samostalnim i ekonomski nezavisnim.“ istakao je ministar Krkobabić.

Program predviđa do 7,5 miliona dinara za novoosnovane i do 15 miliona dinara za stare zadruge, a dobar primer uspešnog projekta je ZZ Zubin potok na Kosovu i Metohiji, koja je iz programa podrške zadrugama „500 zadruga u 500 sela“ podržana sa 12,4 miliona dinara.
Zadruga je dobijenim sredstvima nabavila opremu za preradu i pakovanje voća i zahvaljujući toj investiciji povećala prihod i zaradu u 2020. u odnosu na 2019. godinu za 40%. Pored Austrije sada izvoze poluproizvode i finalne proizvode u Italiju i Nemačku.

„Preko 80% srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji živi u ruralnim područjima što govori o tome koliko je selo značajno. Činimo sve da posebnim, namenskim programima pomognemo srpskom seljaku na Kosovu i Metohiji. Zato nam je izuzetno važna saradnja sa Ministarstvom za brigu o selu i ministrom Krkobabićem, da vidimo šta dodatno zajednički možemo da uradimo da unapredimo srpska sela na Kosovu i Metohiji.“ izjavio je Petković.

Razmatrani su i infrastrukturni programi sa zajedničkim ciljem - ostanka stanovništva i povratka na Kosovo i Metohiju, a posebna pažnja biće poklonjena kulturnim manifestacijama i očuvanju kulturno-istorijske baštine, koji su nezaobilazan deo kulturnog identiteta našeg naroda.

Programi koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine imaju za cilj konkretno poboljšanje uslova života i rada stanovnika u selima na čitavoj teritoriji Republike Srbije, sa naročitom pažnjom na pogranična, brdsko-planinska i nerazvijena područja.

Krkobabić u poseti Moravičkom upravnom okrugu

Zadruga vraća život u Šilopaj

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas je posetio Moravički upravni okrug gde je na sastanku održanom u Gornjem Milanovcu u sali Okružnog načelstva, govorio o planiranim programima ovog ministarstva i predstavio nedavno usvojen „Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije“.

Ove godine za Program namenjen zadrugama opredeljeno je pola milijarde dinara, a uskoro će biti raspisan Javni konkurs za dodelu tih sredstava. Prema uslovima programa novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, one formirane od 2017. godine do dana raspisivanja Javnog konkursa, mogu da računaju na iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po zadruzi. Za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, formirane do kraja 2016. godine, biće izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi. Novina su zemljoradničke i poljoprivredne zadruge sa pretežnom delatnosti iz oblasti turizma, zanatstva i zadruge čiji su osnivači socijalno ugrožene grupe stanovništva.

Govoreći o programu dodele praznih kuća koji će uskoro biti pred Vladom Republike Srbije ministar je izjavio „Mladi koji žive u zajedničkim domaćinstvima a žele da se osamostale biće zainteresovani da konkurišu za neku od ovih kuća. Isto tako mladi stručni ljudi veterinari, agronomi, tehnolozi koji mogu i žele da svoj posao obavljaju u seoskim sredinama moći će da dođu do ovih kuća sa okućnicama, a u saradnji sa drugim ministarstvima, jer ovo je zajednički posao, ćemo se truditi da oni dođu i do zaposlenja. Ne vredi da agronom ili vetrinar sedi u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu, kada imamo stvarne potrebe za tim strukama na terenu. Bez njihovih stručnih saveta na pravom mestu nema razvoja ni zadruga ni savremene poljoprivredne proizvodnje“ zaključio je ministar.

Radnoj poseti ministra Gornjem Milanovcu i selima te opštine prisustvovali su predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić, predstavnici opštinskih službi za poljoprivredu, kao i direktori i članovi zadruga Moravičkog upravnog okruga.

Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević zahvalio je ministru na ponovnoj poseti i naglasio da ova opština ulaže značajna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje u 62 sela svoje opštine, čak 60 miliona dinara ove godine je izdvojeno za subvencije i da su među prvima uvideli značaj programa namenjenog zadrugama i prethodnih godina konkurisali i dobili značajna sredstva.

Poljoprivrednu proizvodnju opštine Gornji Milanovac karakteriše usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava, zastarela poljoprivredna mehanizacija, mala primena agrotehničkih mera i niska produktivnost u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Stoga je zadrugarstvo upravo na ovim terenima najpoželjniji model organizovanja i podsticaji dati iz programa „500 zadruga u 500 sela“ koji za Moravički okrug ukupno iznose 70,7 miliona dinara (za 9 zadruga) to i dokazuju.

Ministar je posetu završio obilaskom ZZ “Šilopaj“, u istoimenom selu iste opštine.

Selo Šilopaj, sa samo 85 stanovnika prema popisu iz 2011. je 2018. godine dobilo zadrugu koja ima 7 zadrugara i 4 kooperanta. Zadruga je uz investiciju iz programa podrške zadrugama vrednu 6,47 miliona dinara za nabavku sušare, linije za destilaciju i hladnjaču, za kratko vreme dobila brendiranu rakiju od kajsije i šljive koju plasiraju gradskim maloprodajama. Zadruga je jedino što pokreće ovo malo mesto, a nekoliko novih porodica koje su se ovde nastanile, daju nadu da će i osnovna škola ponovo biti otvorena.

Svečani prijem povodom dana žena

Krkobabić – zajedno do boljeg položaja žena u Srbiji

Ministarstvo za brigu o selu je danas, povodom Međunarodnog dana žena upriličilo svečani prijem u Palati Srbija za deset uvaženih dama, predstavnica ženskih zadruga koje posluju na teritoriji Republike Srbije.

Autor: Risto Kostov

Domaćin skupa bio je ministar za brigu o selu Milanom Krkobabićem, kopredsednikom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije zajedno sa predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednikom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademikom Draganom Škorićem.

Ministarstvo za brigu o selu u prvoj godini svog postojanja priprema niz programa za poboljšanje uslova života i rada u selima Srbije, a jedan od pravaca delovanja biće usmeren upravo osnaživanje dragocene uloge žene u opstanku i revitalizaciji seoskih sredina.
Ministar je pojasnio da će se briga o ženama na selu pre svega zasnivati na
izjednačavanju položaja žena koje žele da zasnuju porodicu na selu sa ženama koje su u radnom odnosu „da mlada žena na trudničkom i porodiljskom odsustvu ima ista prava na pripadajuća primanja kao mlada žena u tom statusu u radnom odnosu. Isto tako predložićemo set ekonomskih mera koje direktno pozitivno diskriminišu ženske zadruge i olakšavaju im poslovanje - umanjenje stope PDVa, kako bi bile konkurentne, zatim da neke zadruge budu oslobođene svih poreza, doprinosa, taksi, sem doprinosa za penzijsko-invalidsko i socijalno osiguranje. Takođe predložićemo mere iz sfere društvene odgovornosti, da određeni proizvodi budu označeni na poseban način i da kupovinom tih proizvoda dajemo „vetar u leđa“ formiranju i uspešnom poslovanju tih zadruga.“ rekao je ministar.

Predstavnice ženskih zadruga iz sela iz okoline Ražnja, Boljevca, Babušnice, Kosjerića, Užica, Pirota, Svilajnca, Inđije, Bačkog Petrovca zahvalile su ministru, a direktorka ženske zadruge iz Babušnice izjavila je „Našoj zadruzi je pomoć države bila od izuzetnog značaja, žene iz Babušnice dobile su priliku da rade u svojim domaćinstvima i proizvedu organsko povrće od koga prave finalne proizvode, koje preko zadruge svi zajednički plasiramo.“

Program "500 zadruga u 500 sela" pokazao je da je jačanje zadrugarstva uspešan model za napredak sitnih poljoprivrednih gazdinstava, koji udruženi lakše opstaju i imaju šansu da stignu do sigurnog plasmana proizvoda, subvencija, povoljnih kredita za ulaganje u proizvodnju, a u prilog tom, i u svetu popularnom obliku organizovanja, govori broj od čak 828 novoosnovanih zadruga u Srbiji od 2017. godine do danas i 152 zadruge pomognute bespovratnim sredstvima iz Budžeta Republike Srbije.
Tim programom sa 14,7 miliona dinara podržane su 2 ženske zadruge, od ukupno 10 koje aktivno posluju u našoj zemlji, a značajno je da taj broj iz dana u dan raste jer žene, koje su stub života u seoskim sredinama, kroz zadrugarstvo ekonomski i socijalno osnažuju kako svoj položaj, tako i lokalnu zajednicu u celini.
Ove godine nastavlja se podrška zadrugama nedavno usvojenim PROGRAMOM PODRŠKE RAZVOJU ZADRUGARSTVA DODELOM BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA UNAPREĐENjE POSLOVANjA I TEHNOLOŠKI RAZVOJ ZADRUGA NA ČITAVOJ TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE i očekuje se da među projektima zadruga bude što više ženskih zemljoradničkih, poljoprivrednih, socijalnih, zanatskih i turističkih zadruga.
Akademik je na današnji dan podsetio "Treba da omogućimo da žene budu srećne i ostanu vredne, da rađaju i da ih stimulišemo na to"

Autor: Risto Kostov

U zavičaju Branka Miljkovića

Gadžin Han – budi se zaboravljena oaza

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetio je danas opštinu Gadžin Han i okolna sela te opštine u Nišavskom upravnom okrugu, jednu od nerazvijenijih opština Srbije.

Autor: Saša Đorđević / Agencija BETA

Ova zaboravljena oaza prirodnih lepota, zavičaj čuvenog pesnika Branka Miljkovića bila je današnji domaćin predstavljanja nedavno usvojenog „Programa podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji  Republike Srbije“, prvog u nizu programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine.
Ove godine za Program namenjen zadrugama opredeljeno je pola milijarde dinara, a prema uslovima programa novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, one formirane od 2017. godine do dana raspisivanja Javnog konkursa, mogu da računaju na maksimalan iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po zadruzi. Za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, formirane do kraja 2016. godine, biće izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.

Govoreći o drugom programu Ministarstva za brigu o selu koji je u planu, a predviđa dodelu praznih kuća,  ministar Krkobabić je pojasnio kome je program namenjen:
 „U Srbiji neretko tri generacije žive pod istim krovom, pa će ovaj program biti namenjen mladima koji nameravaju da se osamostale, zasnuju sopstvenu porodicu i poljoprivredno gazdinstvo. Za dodelu kuća moći će da konkurišu i mladi nezaposleni stručnjaci čije su profesije deficitarne u seoskim sredinama: agronomi, veterinari, lekari, stomatolozi.. Ali ne zaboravljamo ni one mlade ljude iz urbanih sredina koji imaju ozbiljnu nameru da se okušaju kao budući savremeni poljoprivrednici“ – poručio je ministar.

U današnjoj poseti jugu Srbije sa ministrom su bili član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije prof.dr Zoran Keserović, predsednik Zadružnog saveza južne Srbije Dejan Mitić, rukovodstvo opštine Gadžin Han, poljoprivredne službe opština Nišavskog upravnog okruga, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, direktori i članovi zadruga pomenutog okruga.

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima posetio ZZ „Zaplanjski zasad“,  kojoj je iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama 2017. godine dodeljeno 5,9 miliona dinara za proizvodnju, preradu, pakovanje i plasman lekovitog bilja.
Za tri godine višim stepenom prerade ova zadruga je uvećala profit za 4-5 puta, a čak tri puta je povećana proizvodnja belog sleza.
Već prve godine interesovanje za proizvodnju lekovitog bilja u tom kraju naglo je poraslo, tako da se zadruzi pridružilo novih 50 porodica - kooperanata. Time zadruga obezbeđuje životnu egzistenciju za oko 2.000 građana Gadžinog Hana.

Autor: Saša Đorđević / Agencija BETA

Predsednik opštine Milisav Filipović izrazio je veliko zadovoljstvo što je ministar posetio ponovo njihovu opštinu i izjavio da je poljoprivreda značajan faktor za opstanak seoskih sredina i da su ulaganja u zadruge dragocena.
Nova zadruga oko koje se okupilo dvadesetak mladih ljudi biće novi motor razvoja Zaplanja. Po njihovim rečima gajenjem brdskih žita stvoriće sebi uslove za ostanak na selu, a perspektivu vide u pravljenju organskih bezglutenskih mešavina brašna za koje već vide tržište.

Ovaj kraj i Stara planina poznati su po uzgoju lekovitog bilja i voćarstvu.
Prof.dr Zoran Keserović je pozvao mlade da se okrenu voćarstvu za koje je ovaj kraj pogodan i radno intenzivnoj proizvodnji na savremenim zasadima.

Gadžin Han je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji sa izrazito jakim migracionim kretanjima; prema popisu iz 2011. godine u toj opštini živi 8.357 stanovnika što je dvostruko manje u odnosu na period od pre 35 godina, a zabrinjavajuće je i mali broj mladih do 20 godina, kojih ima svega 15 odsto. Ovakvi podsticaji države su upravo recept za postepeno oživljavanje zamrlih sredina na jugu Srbije i njihovo pretvaranje u poželjna mesta za život.

Autor: Risto Kostov

Krkobabić u poseti Južnobačkom upravnom okrugu

Konkurs za zadruge krajem marta

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetio je danas Bač, pograničnu opštinu u Južnobačkom upravnom okrugu.

Radnom sastanku u opštini Bač prisustvovali su predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Dragan Škorić, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, profesori Novosadskog poljoprivrednog fakulteta prof.dr Zoran Keserović, agroekonomski analitičar Branislav Gulan, rukovodstvo opštine Bač, poljoprivredne službe opština južnobačkog upravnog okruga, kao i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, direktori i članovi zadruga pomenutog okruga.

Autor: Emil Vaš / Agencija Beta

Neposredni povod bilo je predstavljanje nedavno usvojenog „Programa podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji  Republike Srbije“
 „Ova mala pogranična opština pravi je primer, ovde su već uložena sredstva u tri zadruge i sve odlično posluju. Novi program pomoći zadrugama biće objavljen krajem marta, pola milijarde dinara je na raspolaganju za stare i novoformirane zadruge. Zadrugari spremajte se!“ – poručio je ministar.

Ovo je prvi u nizu programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine, a prema uslovima programa i javnog konkursa koji će biti uskoro objavljen novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge mogu da računaju na maksimalan iznos bespovratnih sredstava do 7,5 miliona dinara po jednoj zadruzi, dok će za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.
Novina programa su zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost bavljenje seoskim turizmom; zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost proizvodnja predmeta ili delatnost obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti kao i zadruge čiji su osnivači pripadnici osetljivih društvenih grupa, sa registrovanom delatnošću iz oblasti zemljoradnje, poljoprivrede, proizvodnje predmeta, obavljanja starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti. Za ove tri vrste zadruga predviđen je iznos do 7,5 miliona dinara.

Predsednik opštine Steva Panić izrazio je veliko zadovoljstvo što je ministar posetio opštinu Bač i izjavio da je poljoprivreda značajan faktor za opstanak seoskih sredina i da su ulaganja u zadruge dragocena.

Akademik Škorić je rekao da je došlo vreme da menjamo stvari na selu.“Treba da stavimo i poljoprivredu i turizam i prirodne potencijale u funkciju razvoja sela Srbije“

Nakon sastanka ministar je sa svojim saradnicima obišao zadružne kapacitete ZZ „Bač“ jedne od tri zadruge u ovoj opštini koja je dobila bespovratna sredstva iz Programa Vlade Republike Srbije namenjenog zadrugama. Ovoj zadruzi osnovanoj davne 1946. godine, koja ima 78 članova i čak 350 kooperanata, a pretežno se bavi ratarstvom dodeljeno je 11,2 miliona dinara za dobro osmišljen projekat iz oblasti voćarstva, nabavku 5.500 sadnica četiri sorte trešnje i protivgradne sisteme zaštite za 3 hektara zasada.

Direktor zadruge Miloš Vuković zahvalio je ministru na poseti i izjavio da im je pomoć veoma mnogo značila u preorijentisanju poslovanja da na sopstvenim zasadima obezbede pristojnu zaradu, a ovaj kraj je pogodan za gajenje trešnje i profitabilnije je od gajenja drugih voćnih vrsta.

Predsednik zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov podsetio je kako i sa malim površinama prelaskom na intenzivnu proizvodnju može da se obezbedi egzistencija za svoju porodicu. „Struka i nauka u funkciji moderne proizvodnje recept su za budućnost sela Srbije “

Ministar za brigu o selu svoju posetu opštini Bač završio je u selu Selenča, gde je posetio seoski Dom kulture. Ovo pogranično multietničko selo, velikim delom naseljeno Slovacima  ima 1223 domaćinstva i 2601 punoletnog stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 40,6 godina. Ovo uredno i lepo uređeno mesto ponos je Bačke, međutim, ni njega ne mimoilazi sudbina drugih manjih sredina širom Srbije – negativni prirodni priraštaj i ekonomska emigracija.

Saopštenja

Predsednik PUPS-a i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić uputio je čestitku Njegovoj svetosti novoizabranom arhiepiskopu pećkom, mitropolitu beogradsko-karlovačkom i patrijarhu srpskom Gospodinu Porfiriju.

„Vaša svetosti,
U ime starijih građana Srbije, kao i svih pravoslavnih vernika koji žive i rade u selima Srbije, želim Vam da na Svetosavskom tronu dugo i plodotvorno radite na jačanju jedinstva i sloge srpskog naroda i pokažete da nismo podeljeno društvo.
Uveren sam da ćete, kao osvedočena saborna ličnost, i ubuduće snažno delati na očuvanju mira, negovanju dijaloga i širenju međunacionalne i verske saradnje, što ste na harizmatičan način pokazali kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski.
U svojoj dosadašnjoj hrišćanskoj misiji veliku energiju i ljubav posvetili ste najugroženijim kategorijama društva. Time ste na delu pokazali, danas sve neophodniju, međugeneracijsku solidarnost. Verujem da ćete, kao iskreni glas naroda i njegove mudrosti, ali i neophodne odlučnosti za očuvanje srpskog identiteta i srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, razvijati saradnju sa drugim crkvama i blagosloviti ljude na selu - da sarađuju i udružuju se radi svog i napretka Srbije.“

Krkobabić u poseti Vlasotincu Sela Stajkovce, Orašje, Kukavica i Dobroviš

Stajkovce – 75 miliona evra od povrća

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetio je danas Jablanički okrug i tom prilikom izjavio „Sve je spremno za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama. Pola milijarde dinara je na raspolaganju“.

Autor: BETA

U selu Stajkovce ima desetak proizvođača povrća i Krkobabić ih je, najavivši novi program namenjen zadrugama, pozvao na udruživanje.

Ove godine za unapređenje rada zadrugama predviđeno je čak 500 miliona dinara koje će biti dodeljeni u toku 2021.godine. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđen po jednoj zadruzi, prema uslovima konkursa koji će biti uskoro objavljen, za novoformirane zadruge  iznosi  7,5 miliona dinara, dok  će za stare zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi. Prioritet ostaju jug Srbije, nerazvijena, manje razvijena i devastirana područja, kao područja kojima je najviše potrebna briga države, ali će se prilikom odlučivanja  o dodeli finansijskih podsticaja voditi računa o zastupljenosti čitave teritorije. 

Budući da su Vlasotinačka sela povrtarski kraj, u poseti s ministrom bio je i eminentni stručnjak iz oblasti povrtarstva, profesor poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije prof.dr. Žarko Ilin koji je izjavio „Ovo je pravi primer koji treba preslikati na celu Srbiju. U ovom kraju se godišnje proizvede 3 useva po hektaru površine. Samo selo Stajkovce ima više od 400 hektara pod plasteničkom proizvodnjom što godišnje stvori 75 miliona evra čistog prihoda. Moramo podržati poljoprivredne proizvođače, naročito zadruge, povoljniju nabavku repro materijala, kao i uslove za otkup, kalibriranje, pakovanje i konačni cilj plasman i izvoz. Građane Srbije treba pre svega da snabdevamo domaćim i da smanjimo uvoz svežeg povrća “

Iz programa „500 zadruga u 500 sela“ od 2017. - 2020. godine izdvojeno je već 108,8 miliona dinara za 11 zadruga sa teritorije Jablaničkog okruga, za 6 novoosnovanih i 5 starih poljoprivrednih zadruga.

Ministar je sa svojim saradnicima i rukovodstvom opštine Vlasotince zatim obišao Dom kulture na međi dva sela Orašje i Kukavica, u kome su se nekada nalazile i prostorije stare zadruge. Ova dva sela zajedno imaju oko 1100 stanovnika, koriste istu školu, koja broji 40 učenika i ambulantu u kojoj ordinira opšta praksa.
Predsednik opštine Bratislav Petrović zahvalio je ministru na poseti i rekao da će lokalna samouprava podržati svaku inicijativu svojih meštana za unapređenje života i rada i potruditi se da za to stvori što bolje uslove.

Kako će obnova Domova kulture u selima Srbije biti još jedan od projekata koje Ministarstvo za brigu o selu planira da sprovede u toku ove godine, sa jasno preciziranim uslovima koji će biti definisani u Javnom konkursu, a budući da meštani i lokalna samouprava imaju spreman projekat za njegovu obnovu, razmatrana je mogućnost ulaganja u sanaciju i adaptaciju tog objekta u multifunkcionalni objekat koji bi zadovoljio i društvene i kulturne potrebe stanovnika ova dva sela.

Ministar je svoju posetu Vlasotinačkom kraju završio u brdsko-planinskom selu Dobroviš, koje broji tek 45 stanovnika, ali koje je pravi primer kako su se dve porodice vratile na imanje svog dede i sami obnovili crkvu, seosku školu,  zadružni dom, seosku vodenicu, osvetlili i uredili atarske puteve i napravili prve korake u bavljenju seoskim turizmom.

Krkobabić: Pola milijarde za zadruge

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da je usvojen novi program podrške zadrugama za 2021. godinu i istovremeno pozvao zadrugare da se pripreme.
Za te namene izdvojeno je 500 miliona dinara, stare zadruge mogu da računaju na pomoć do 15 miliona, a nove na iznos do 7,5 miliona dinara.

„Program je tu, sada je sve na lokalnim samoupravama i zadrugarima“ – rekao je Krkobabić

Autor: BETA

Vlada Republike Srbije na sednici 4. februara 2021. godine usvojila je Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
To je prvi u nizu programa za poboljšanje uslova života i rada na selu koje će u toku ove godine sprovoditi Ministarstvo za brigu o selu.

Program podrške zadrugama praktično predstavlja nastavak uspešno realizovanog projekta popularno nazvanog „500 zadruga u 500 sela“, u okviru koga je sa čak 1,7 milijardi dinara podržan rad 152 zemljoradničke i poljoprivredne zadruge.

Ove godine za unapređenje rada zadrugama predviđeno je čak 500 miliona dinara koje će biti dodeljeni u toku 2021. godine.
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđen po jednoj zadruzi, prema uslovima konkursa koji će biti uskoro objavljen, za novoformirane zadruge  iznosi  7, 5 miliona dinara, dok  će za stare zadruge biti izdvojeno do 15 miliona dinara po zadruzi.

Prioritet ostaju jug Srbije, nerazvijena, manje razvijena i devastirana područja, kao područja kojima je najviše potrebna briga države, ali će se prilikom odlučivanja  o dodeli finansijskih podsticaja voditi računa o zastupljenosti čitave teritorije. 

Partner u izradi i realizaciji programa je, kao i do sada, Akademijski odbor za selo SANU, predvođen predsednikom akademikom Draganom Škorićem, a okosnicu saradnje sa Ministarstvom činiće edukacija, transfer znanja i novih tehnologija, kako bi se zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u Srbiji u svom poslovanju približile onima u Evropskoj Uniji, bile adekvatno pozicionirane na domaćem, ali i konkurentne na stranim tržištima, u čemu će Akademijski odbor za selo imati ključnu ulogu.

KRKOBABIĆ U POSETI PODUNAVLjU

Mladi iz ratara - da se selo pita!

„Pokrenućemo inicijativu za izmenu seta zakona, pre svega o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, da vratimo pojam seoske opštine. To je bila najveća tekovina Srbije. Tada su ljudi mogli da se biraju, da odlučuju šta i kako valja da urade i sami da vode računa o svojim prihodima i rashodima„ izjavio je danas ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić u radnoj poseti selu Ratari u opštini Smederevska Palanka.

U poseti je s ministrom bio i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

U razgovoru sa meštanima, ali i rukovodstvom opštine i mesne zajednice Krkobabić je razgovao o potrebama stanovnika ovog i okolnih 16 sela i potencijalima za razvoj seoskih sredina Podunavlja.

U fokusu razgovora je na prvom mestu bilo pokretanje privredne aktivnosti u ovom selu, sve ono što predstavlja izvor egzistencije za njenih 1.700 meštana, sa predlozima za oživljavanje zemljoradničke zadruge „Ratari„, koja je nekada uspešno opsluživala seljane i pomagala im da prodaju svoje proizvode, a sada već niz godina nije aktivna.

Sagledani su i infrastrukturni problemi, kao što je nedostatak vodovoda i kanalizacije, loše stanje atarskih puteva, ali i potencijali plavni problemi na ušću pritoke Veliki lug u Kubršnicu. Govoreći o poplavama Krkobabić je rekao da je od izuzetne važnosti blagovremeno čišćenje kanala, uređenje vodotokova i priobalja, „Treba da činimo sve da otklonimo uzroke, a ne da se bavimo posledicama„ bio je jasan ministar, koji je sa svojim saradnicima i domaćinima obišao i osnovnu školu koja ima 96 đaka i seosku crkvu.

Jedan od programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati je upravo adaptacija Domova kulture u multifunkcionalne objekte, a Dom kulture u Ratarima, koji je takođe bio predmet posete, je bio na taj način koncipiran. Još tada, posle Drugog svetskog rata, ovaj objekat služio je seljanima za najrazličitije namene i sadržao poštu, prodavnicu, sedište fudbalskog kluba, kancelarije mesne zajednice, ali i biblioteku, diskoteku, svečanu salu u kojoj je radila i dramska sekcija, a bioskopske projekcije su se odvijale svake subote.

„Posebnim programom želimo da u toku ove godine adaptiramo određen broj Domova kulture po Srbiji, da ih adaptiramo i opremimo i da oni zažive sa najrazličitijim sadržajima „ izjavio je Krkobabić i dodao da meštani i sami moraju da se aktiviraju i preuzmu inicijativu u popravljanju uslova života u svojim sredinama.

Predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen zahvalio je ministru na poseti i istakao da će lokalna samouprava podržati svaku inicijativu za oporavak sela sa ove teritorije.

Akademik Škorić je istakao da treba iskoristiti i sve prirodne potencijale koje ovo selo ima, Ratari imaju 20 izvora vode, dok se samo 10 koristi i održava „U tome je veliki potencijal ne samo za vodosnabdevanje, već i za razvoj seoskog turizma.„

Ministar je svoju posetu završio obilaskom sela Selevac u istoj opštini.

Krkobabić ekskluzivno: Počinje program obnove zadrugarstva!

Milan Krkobabić ministar za brigu o selu se na badnji dan obratio zarugarima i eksluzivno najavio:

„Do kraja januara ćemo krenuti sa novim programom obnove zadrugarstva, a zatim sledi javni konkurs. Neka se domaćini spreme. Postojeće zadruge mogu da računaju na do 15 miliona dinara podsticajnih sredstava, a novoosnovane do 7, 5 miliona dinara. Pomoćićemo pedeset do šezdeset zadruga za kupovinu osnovnog stada,višgodišenjg zasada, opreme i mehanizacije.“ Bio je jasan Krkobabić i dodao „Bez dobrog domaćina nema ni čestite kuće, tako ni bez dobre zadruge nema ni valjanog sela.“

Autor: Risto Kostov

Božićna čestitka

Povodom nastupajućih Božićnih praznika svim pravoslavnim vernicima upućujem najiskrenije čestitke.

Neka ovaj praznik ispuni slogom, srećom i blagostanjem sve domove, a posebno domove naših domaćina u selima Srbije.

Božić, praznik rađanja i nade, uvek nas iznova podseća na važnost stvaranja i očuvanja porodice. Želim vam da budete pre svega zdravi, da se čuvate i poštujete, da gradite mir sa radošću i ljubavlju, jer dani koje živimo pokazuju koliko je važna porodica sa kojom kroz teškoće prolazimo lakše i postajemo jači.

Mir Božji, Hristos se rodi!

Autor: BETA

Božićna čestitka

Povodom nastupajućih Božićnih i Novogodišnjih praznika hrišćanskim vernicima koji Božić slave po gregorijanskom kalendaru ministar za brigu o selu Milan Krkobabić upućuje iskrene čestitke:
„Neka ovaj praznik ispuni slogom, srećom i blagostanjem i domove domaćina u selima Srbije i podari, u ovom trenutku nam najpotrebnije zdravlje, ali i veru i optimizam kojima ćemo se izboriti sa izazovima vremena i izgraditi bolji život budućih pokoljenja.“

Saopštenje povodom praznika hrvatske zajednice u Srbiji

Povodom praznika hrvatske zajednice u Republici Srbiji – Dana prvog saziva Hrvatskog nacionalnog veća u Republici Srbiji, koji se od 2002. godine tradicionalno obeležava 15. decembra, Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je:
„Postojanje Hrvatske zajednice u Srbiji značajno obogaćuje multietničku sliku Srbije u kojoj danas pored Srba, žive i Hrvati i predstavnici još 20 nacionalnih manjina, a značajan deo njih živi u selima Srbije.

Briga o selima Srbije je pre svega briga o ljudima koji tu žive i rade.

Zajedništvo, solidarnost i odgovornost ljudi u lokalnim zajednicama su imperativ vremena u kome živimo.

Hrvatska zajednica u Srbiji je nezaobilazan partner u našim zajedničkim nastojanjima da se kvalitet života u selima Srbije permanentno popravlja“

Susret Ministra za brigu o selu sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, zadružnim savezima i univerzitetskim profesorima

Dalji razvoj i unapređenje zadrugarstva

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić sastao se danas u Palati Srbija sa predsednikom Akademijskog odbora za selo akademikom Draganom Škorićem, predsednicima Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, Nikolom Mihailovićem i Radislavom Jovanovom i stručnjakom za voćarstvo prof. dr Zoranom Keserovićem.

Tema sastanka bio je dalji razvoj i unapređenje zadrugarstva u Srbiji i AP Vojvodini, zajedničko delovanje Akademijskog odbora za selo SANU, zadružnih saveza i predstavnika struke poput univerzitetskih profesora.

Krkobabić je i u sklopu budućih programa Ministarstva najavio nastavak finansijskih podsticaja  za domaćine Srbije udružene u zadruge. „Ministarstvo za brigu o selu nastaviće dodelu podsticaja za zemljoradničke i poljoprivredne zadruge, ali će svoje delovanje proširiti i na turističke, socijalne i zanatske zadruge ” izjavio je ministar i dodao da će u prvi plan staviti transfer znanja i tehnologija. „Pravićemo edukativne centre u kojima će domaćini moći da dobiju prave informacije i smernice, a to ćemo upotpuniti demonstracionim ogledima savremene proizvodnje“

Autor: Milan Obradović

Krkobabić je prve programe za unapređenje života i rada na selu najavio za prvi kvartal 2021. godine, istovremeno sa aktivnostima za uspostavljanje zakonodavnog okvira koji će na sistemski način tretirati problematiku sela.

Predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić rekao je „Naši seljani jedino udruženi u zadruge mogu da postanu robni proizvođači. I istakao da zadruge ne treba posmatrati isključivo kao proizvođače sirovina, već je veoma važno da one učestvuju na tržištu sa svojim finalnim proizvodima.

Prof.dr Zoran Keserović izjavio je da je „neophodno da pokrenemo ekonomski razvoj regija koje nisu blizu velikih gradova, a time ćemo polako rešavati i socijalna i demografska pitanja “
Predsednici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine istakli su uspeh dosadašnjeg projekta „500 zadruga u 500 sela“ koji je od 2017 do 2020. godine sprovodio Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj. „Zadruge u srbiji više ne razmišljaju o svom opstanku već o razvoju i putevima svojih investicija“ podsetio je Jovanov.

Projekat Vlade Srbije popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“  bio je usmeren upravo na podsticanje i osnaživanje privredne aktivnosti u selima kroz udruživanje malih proizvođača u zadruge i tako stvaranje uslova za ostanak i život stanovništva u seoskim sredinama. Za vreme trajanja ovog projekta osnovano je čak 770 zadruga, a bespovratnim sredstvima pomognut je rad 152 zadruge na teritoriji čitave Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.