Saopštenja

Krkobabić: Da li znate koliko sela povezuje Drina

„Više od 50 sela povezuje ova reka“, rekao je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu povodom održane manifestacije Miholjski susreti sela u Ljuboviji, uz regatu na Drini.

Autor:Milan Miškov

Bajina Bašta, Mali Zvornik, Ljubovija i Loznica nizvodno se ređaju sa ove strane Drine, a sa druge – Foča, Goražde, Višegrad, Srebrenica, Bratunac i Zvornik. Veličajući značaj Drine kao „sastavnice“, koja spaja i povezuje ljude, prošlog vikenda je Opština Ljubovija otvorila ovogodišnje Miholjske susrete sela baš spustom niz ovu reku.

Predstavnici opština uz Drinu, uključujući i goste iz Bosne i Hercegovine, sa žiteljima ljubovijskih sela prokrstarili su čamcima u slavu ove pritoke Save, koja je 395. godine bila granica između Zapadnog i Istočnog Rimskog Carstva. Spust je organizovan od Gornje Trešnjice do Vrhpolja, a otvorila ga je sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović.

„Ova manifestacija je od velikog značaja za očuvanje tradicije, bogatiji društveni i sportski život sela, kao i za razvoj seoskog turizma. Želja nam je da ovaj spust postane tradicionalna manifestacija“, istakla je Milica Stefanović, zamenica predsednika Opštine Ljubovija.

Protekle nedelje Miholjske susrete organizovali su i žitelji sela drugih krajeva Srbije. Program Opštine Kovačica, održan u Crepaji gde se po vrelom danu okupilo  oko hiljadu posetilaca. Svi su dočekani kafom kao pozivom na razgovor, ribljom čorbom i banatskom poslasticom – mekikama. Na programu su bili i sportski okršaji - turniri u malom fudbalu, šahu, rukometu, kao i vašar rukotvorina i domaćih prozvoda, književno veče, izložba, folklorne i pevačke tačke. Prethodnih dana, igralo se i družilo u Medveđici kod Žagubice, Kozjem Dolu kod Trgovišta, kao i Božetićima kod Nove Varoši. Narodne zdravice, izvike,  blagoslovi, pastirske igre, gurmalnluci i kviz znanja samo su deo bogatog programa.

Od ukupno 113 jedinica lokalne samouprave koliko ih je ove godine uz pomoć Ministarstva za brigu o selu dobilo sredstva za organizovanje manifestacija, svoje susrete do sada je održalo njih 36. Ova nedelja je rekordna po broju programa koji se održavaju, pa završetak letnjeg raspusta protiče uz susrete sela širom Srbije – u Kikindi,  Vrnjačkoj Banji, Boljevcu, Plandištu, Šapcu, Batočini, Zaječaru i Merošini!

Krkobabić: Poboljšanje uslova života ljudi u seoskim sredinama je imperativ vremena u kome živimo

„Poboljšanje uslova života ljudi u seoskim sredinama je imperativ vremena u kome živimo, to je naša misija - resornih ministarstava, lokalnih samouprava i javnih preduzeća Republike Srbije. Svi na istom zadatku. “, izjavio je ministar Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija održan sastanak sa predstavnicima 47 jedinica lokalnih samouprava.

Autor:Milan Ilić

Od početka programa osam kuća je useljeno u Babušnici, dok je Pirotski okrug bogatiji za 88 oživelih domova.
„Koristimo sve programe koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu. Napredak je očigledan, a posle današnjeg sastanka za naše žitelje predstoje još bolji dani “ rekla je Ivana Stojčić predsednica ove opštine.

Danas je potpisano novih 85 ugovora sa dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Time je cifra ukupno oživelih kuća od početka programa dostigla – 3.100.
Krov nad glavom od danas steklo je još 118 ljudi od Sombora do Dimitrovgrada i Ljubovije do Negotina.   

U jedno od najudaljenijih sela koje danas broji svega 29 stanovnika – Poganovo kod Dimitrovgrada doseliće se Marija Jovanović iz Pirota. Ova mlada žena trenutno radi netipičan posao za jednu damu - vozi viljuškar u fabrici guma. Kako kaže, ima ideje za potpuno drugačiji posao u novom domu.
„Nameravam da gajim cveće. Tome se baš radujem kao i tome što više neću živeti sa roditeljima, već u svojoj kući“

Interesovanje za ovaj program Ministarstva za brigu o selu ne jenjava, zahtevi neprekidno stižu, a samo ove godine zahvaljujući ovom programu svoj dom je dobilo 450 porodica i pojedinaca, koji svoju i budućnost svojih porodica vide u selima Srbije.

Bolji dani za poljoprivrednike
Krkobabić: Kako da seljak stigne do neophodnih, a jeftinih para?

Ovo pitanje bila je tema današnjeg sastanka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića sa predstavnicima Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i predsednicima Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine.

Autor:Saša Vujić

Krkobabić je bio izričit: „Cilj je da pronađemo odgovarajuću, funkcionalno održivu formu, da naš poljoprivrednik može da dobije finansijska sredstva onda kada su mu potrebna. I ne samo da ih dobije, nego da ih adekvatno koristi i narodski rečeno – da ga to skupo ne košta“.

USAID su predstavljali projekt menadžeri Aleksandar Pavlović i Aleksandra Kržić. „Na današnjem sastanku ponuđeni su modeli za finansiranje sektora poljoprivredne proizvodnje, razmatrani prethodno i u Narodnoj banci Srbije, a koji će biti predmet dalje razrade i analiza, kako bismo našli idealno rešenje“, rekla je Kržić.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj istakla je da bi fondovi za razvoj zadruga kroz kratkoročno i investiciono kreditiranje pomogli da se značajno unapredi položaj naše poljoprivrede. Kroz programe Ministarstva za brigu o selu je preko 200 zadruga već ostvarilo prava na bespovratna sredstva za svoje investicije, u ukupnom iznosu većem od dve milijarde dinara, što je apsolutno dalo zamah razvoju zadružnog pokreta i doprinelo opstanku i razvoju sela Srbije“.

I Nikola Mihailović, predsednik  Zadružnog saveza Srbije podvukao je značaj projekta „500 zadruga u 500 sela“, jer je na direktan način prvi put u istoriji finansijski pomogao rad zadruga a time i dalje udruživanje naših domaćina.

Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana prosečna veličina poseda u Evropskoj Uniji je 17 hektara, dok je kod nas je tek 6,4 te su novi načini finansiranja u poljoprivredi itekako potrebni.
Sastanku su prisustvovale i sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

Krkobabić: Da li znate odakle je krenuo „Zvižduk u osam“ ?

„Homolje, Kučevo a pored njega selo Duboka sa neponovljivim vokalnim izvođačima obeležili su ove Miholjske susrete sela Srbije. Upravo odatle je svojevremeno krenuo i čuveni „Zvižduk u osam“ nezaboravnog Đorđa Marjanovića“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i dodao „Čarolije i magija Homolja učinile su ove susrete nezaboravnim“.

Autor:Milan Ilić/ Mirko Petrović

„Današnji dan je kruna našeg truda i napora u želji da organizujemo sve na najlepši mogući način, da naše selo bude dobar domaćin i da prikažemo zajedno sa ostalim selima šta Kučevo i Homoljski kraj ume i ima da ponudi“, rekla nam je uzbuđeno Jasmina Stojanović iz sela Duboka i dodala „Ova manifestacija znači svima. Potrudimo se danima pre da uredimo selo i pozovemo goste, da umesimo i spremimo i slatko i slano, deca ne spavaju od uzbuđenja pred sportska nadmetanja, a po kućama se ušiva nošnja i pletu kike za folklorne nastupe“.

U ovom braničevskom kraju, na tradicionalnoj manifestaciji Ministarstva za brigu o selu, pored vokalnih nastupa, pastirskog višeboja i degustacije tradicionalnih jela, posetiocima je pažnju privukla i izložba štandova. Svako od sedam kučevskih sela osmislilo je i uredilo izložbeni štand na svoj način. U ovoj kategoriji najviše se istaklo selo Radenka, dok je selo Duboka odnelo ubedljive pobede u skoro svim kategorijama pastirskog višeboja - u skoku u dalj, trčanju u džaku, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju konopca i merenju težine rukom kao kantarom.

Predsednik opštine Kučevo Nenad Mikić poručio je, otvorivši ovu manifestaciju, da je „ovo pravi način kako država i resorno Ministarstvo, brinu o svojim selima. Ova manifestacija je primer kako se čuva tradicija, kulturno nasleđe i sve ono što neki region čini specifičnim. Mi kao lokalna samouprava ponosni smo na svoje seljane, njihovu organizaciju, elan i trud koji su uložili, a nakon završenog puta, daćemo još veći doprinos da naša sela postanu i posećena turistička destinacija“, poručio je Mikić.  

Miholjski susreti sela protekle nedelje održani su i u drugim opštinama širom Srbije.

Žitište je, kao i prethodnih godina, pored sportskog i umetničkog programa, u Ravnom Topolovcu predstavilo jela od pasulja, biljke kojoj su zahvalni što im uspeva i koju gaji skoro svako domaćinstvo ovog kraja.

Na jugoistoku u Aleksandrovcu, Gornji Stupanj je ugostio 1100 posetilaca na sportskim turnirima i narodnom višeboju. Mladi su bili sjajni na likovnoj koloniji, a za najbolji štand izabrano je delo Snežane Arsić. Kako kaže „ni sama nije mogla da poveruje u svoju sreću, jer je nedavno dobila po drugom programu Ministarstva za brigu o selu sredstva za kupovinu seoske kuće sa okućnicom“.

Vlasinsko jezero je na susretima surduličkih sela okupilo, na 1250 metara nadmorske visine gotovo isti broj ljudi i beleži rekordan broj prijavljenih takmičara u svim disciplinama.

Ne zaostaju ni Ražanj, Blace i Tutin. I susreti njihovih sela pamtiće se po veseloj atmosferi, navijanju, osmesima, starinskim poslasticama i šarenim štandovima.  

Ovog vikenda ista pozitivna atmosfera, uz odmeravanje snaga, najavljene su u selima Sente, Boljevca, Lapova i Sjenice.

Krkobabić: Pogodite gde se nalazi najveća dodeljena kuća od čak 318 kvadrata
Zahtevi ubrzano stižu, bez brige, biće novca za sve!

„Od danas još 85 praznih seoskih kuća dobija nove vlasnike. Najveća, od 318 kvadrata je u selu Štrbac opštine Knjaževac. Ovim je ukupan broj do sada dodeljenih kuća dostigao 3100. Prosečna starost onih koji se, ovoga puta, useljavaju u svoje nove domove, ne prelazi 29. Među njima prednjači porodica sa šestoro dece u selu Kostur opštine Pirot“, izjavio je ministar Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija dodeljeno još 95 kuća sa okućnicom u selima širom Srbije.
„Kuće se nalaze u 47 opština, od Sombora na severu, preko Ljubovije na zapadu, Golupca na istoku pa do Surdulice na jugu“, izjavio je Krkobabić.

Autor:Milan Ilić

Krov nad glavom dobiće još 118 ljudi, a osim višečlane porodice iz Pirota, među njima su i dve porodice sa po četvoro dece i tri porodice sa po troje dece. Prednjači i dalje Vojvodina, ali ni istok, zapad i jug Srbije ne zaostaju po broju prijava.

Najmanja kuća ovoga puta ima najveću okućnicu – objekat od 23 kvadrata uz jedan pomoćni okružuju četiri parcele, ukupne površine 7374 kvadrata u kraljevačkom selu Dedevci. Stajala je 1,1 miliona dinara i sada će biti dom mladog poljoprivrednika.

Najjeftinija kuća iznosi 472.000 dinara, površine je čak 128 kvadrata i nalazi se u Bođanima u Baču.

Interesovanje za ovaj program Ministarstva za brigu o selu ne jenjava, zahtevi neprekidno stižu, a samo ove godine zahvaljujući ovom programu svoj dom je dobilo 450 porodica i pojedinaca, koji svoju i budućnost svojih porodica vide u selima Srbije.

Deronje izabrale najbolju krofnu a Žitorađe – mućkalicu
Krkobabić: Miholjske susrete obeležili lokalni specijaliteti

„Ni nezapamćeno visoke temperature ne mogu da odvrate učesnike Miholjskih susreta od planiranih nadmetanja i želje da se sreću i susreću“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Autor:Risto Kostov / Bojana Caranović

Miholjski susreti sela u Deronjama kod Odžaka i Žitorađu kod Vladičinog Hana, prethodne nedelje, protekli su u znaku tradicionalnih gurmanluka.
Dok je na severu izabrana najbolja krofna, na jugu je proglašna najbolja mućkalica, a dobar zalogaj upotpunio je bogat program na oba kraja zemlje.

Tri vrste mesa, povrće, začini i krčkanje bar tri-četiri sata. Ovo je recept svih 24 ekipa koje su takmičile u spremanju mućkalice, u selu Žitorađe kod Vladičinog Hana. Pobedilo je, međutim, samo jedno jelo – ekipe „Naše voće“.
„Svako ima svoj način i tajni začin, ali za dobru mućkalicu presudni su ljubav i strpljenje“ – rekao nam je Zoran Kostić jedan od takmičara.

Osim u kotlićima, „kuvalo“ je i na sportskom terenu, gde su se odmeravale snage u nadvlačenju konopca, skoku u dalj, bacanju kamena s ramena, stonom tenisu i šahu. Događaj je, zajedno sa predsednikom Opštine Goranom Mladenovićem, otvorila v.d sekretara Ministarstva Snežana Petrović.
Najmlađi folkloraši defilovali su u nošnjama, a najviše smeha izmamilo je neobično takmičenje izdržljivosti u nošenju krigle pune piva.
Manifestacija je okupila i goste iz čitavog okruga - Vranja, Surdulice, Bujanovca...

U isto vreme, u Deronjama kod Odžaka, ova tradicionalna manifestacija okupila je više od 4.000 ljudi.
Nije ih pokolebalo čak ni to što se živa u termometru približila 40. podeoku.
I ove godine na programu je bio izbor za naj-krofnu, a najslasniju i najmekšu napravila je Snežana Jovanović iz Deronja. Osim u ovoj poslastici, najmlađi posetioci uživali su u žurci sa penom, koja je organizovana uz pomoć vatrgoasaca. Na programu su bili i defile fijakera, tamburaši i na kraju veliki koncert.

Prošlog četvrtka svoj program održali su i žitelji sela Jarkovci u Inđiji, uz promociju starih zanata, tradicionalnih proizvoda i smotru folklornih igara.

Ovog vikenda svi zainteresovani koje put nanese, moći će da uživaju u Miholjskim suretima sela u okolini Čajetine, Boljevca i Pirota.

Skućeno više od 12000 ljudi u 3015 kuća
Krkobabić: Žabari, trihiljadita kuća četvoročlanoj porodici

„Danas je dodeljena i trihiljadita kuća. Nalazi se u selu Simićevo opštine Žabari. Ukupan broj do sada dodeljenih kuća iznosi 3015, čime je krov nad glavom steklo više od 12 hiljada ljudi“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i dodao „Veliki dan za građane Srbije i potpuni trijumf mladih, hrabrih ljudi. Svi oni u proseku imaju manje od 30 godina. Posebno ističem da čak trećina, a prednjače visokoobrazovani, napušta gradske sredine i pronalazi svoj dom u selima Srbije. Zajednička domaćinstva, visoke zakupnine i nedostižni novi stanovi su, između ostalog, nešto što ih motiviše da se u sve većem broju prijavljuju i učestvuju u realizaciji ovog programa.
Ako smo u Srbiji oko nečega svi saglasni, bez obzira na nacionalnu, versku i političku opredeljenost, onda je to ovaj program. Živeće onoliko dugo koliko mladi ljudi budu pokazivali interesovanje, a podaci govore da je ono sve veće. I naravno ništa bez novca, a novca će biti onoliko koliko bude zahteva tih mladih ljudi. To je stav predsednika Republike Aleksandra Vučića koji je izneo u vezi ovog programa“ poručio je Krkobabić.

Autor:Bojana Caranović

Nakon današnje sednice Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u Palati Srbija 3000. kuća od početka ovog programa Ministarstva za brigu o selu, pripala je samohranoj majci sa troje dece, koja se seli u Simićevo kod Žabara. Posle decenija podstanarskog života, ova porodica je dobila svoj krov nad glavom, a njena prijava za ovu nekretninu od 74 kvadrata je inače prva koja je za ove četiri godine programa, stigla iz te opštine u Braničevskom okrugu.

„Danas smo dodelili 110 kuća u čak 50 lokalnih samouprava širom Srbije, gde će živeti 150 odraslih i 78 mališana. Time je samo od početka ove godine dodeljeno 365 kuća“, izjavio je zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran i naglasio: „Značaj ovog programa za Srbiju je višestruk, na ovaj način aktivira se i veliki deo proizvodnih resursa. Primera radi u okolini Mionice je porodica  uz kuću dobila i dva hektara zemlje. Dakle, program daje svoje jasne efekte i nadam se da će živeti još dugo.“

Među današnjim dobitnicima je i porodica sa šestoro dece koja će živeti u  somborskom selu Gakovu. Devet porodica je sa po troje i četvoro dece.

Ovoga puta najveća kuća od 230 kvadrata sa okućnicom od oko 14 ari biće dom porodici u Bačkom Dobrom Polju  kod Vrbasa.

Najeftinija kuća iznosila je manje od pola miliona dinara i nalazi se u selu Torda Kod Žitišta.

Najviše kuća biće useljeno u selima Nove Crnje i Kanjiže, a na jugu u Pirotu.

Orile se Popučke uz folklor i harambaške igre
Krkobabić: Kolubarski kraj bio i ostao naše državotvorno nacionalno i kulturno nadahnuće

„Kolubarski kraj bio i ostao naše državotvorno nacionalno i kulturno nadahnuće, a današnje okupljanje samo je potvrda da trajemo i da ćemo trajati”, poručio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, nakon današnje posete selu Popučke kod Valjeva, gde su održani Miholjski susreti sela.

Autor:Milan Obradović

Turnirom u malom fudbalu, gastro festom, kafanskim i harambaškim igrama, kao i maskenbalom za najmlađe, obeležena je ovogodišnja manifestacije ovog mesta u kolubarskom kraju.

Celodnevni program okupio je oko 4.000 posetilaca iz svih 78 valjevskih sela, a obuhvatio je zanimaciju za sve generacije.

„Ovakve manifestacije čuvaju običaje, neguju tradiciju i omiljene su i mladima i starijima. Grad Valjevo neguje svoja sela i ulaže u njih i zahvalni smo Ministarstvu za brigu o selu na nesebičnoj podršci u tome“, izjavio je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković.

U nastupima folklornih ansamabla, horova, pevača, kao i maksembalu posebno su uživali najmlađi. Njihove starije komšije takmičile su se u takozvanim kafanskim igrama, a nedaleko odatle igrao se turnir u malom fudbalu.

Posebnu pažnju kao i prethodne godine izazvalo je odmeravanje snaga za izbor seoskog harambaše. Da bi poneo takvu titulu, pobednik je morao da bude najbolji u hajdučkim veštinama - bacanju kamena s ramena, skoku u dalj, nadvlačenju klipka, obaranju ruku i nadvlačenju konopca.

Zoran Božović, prošlogodišnji nosilac titute harambaše rekao nam je „Laskavo je i odgovovorno biti harambaša čitave godine, vršili smo promociju i podučavali mlađe i ove godine će u konkurenciji biti dosta dobrih, vrednih i jakih momaka. Miholjski susreti postali su tradicija već i nadamo se da će svake naredne godine biti sve posećeniji i sadržajniji“.

Uz sport i zabavu, posetioci valjevskih susreta probali su i najukusnije gurmanluke zgotovljene i služene na gastro festu.

Valjevo je samo jedna od 113 jedinica lokalne samouprave koje će ovog leta ponuditi zanimljiv program slučajnim i namernim prolaznicima. Ove godine, Popučke su zajedno sa kruševačkim Globoderom prva sela domaćini ovogodišnjih manifestacija.

A četvrti Miholjski, sudeći po programima koje su osmislili seljani, mogli bi da budu odlična turistička ponuda od Subotice do Crne Trave i Vlasotinca, od Loznice do Negotina, Priboja i Dimitrovgrada, osim što su rekordni po broju učesnika i posetilaca. Čak 1.775 sela iz 113 opština učestvovaće u njima, a očekuje se gotovo 250.000 učesnika i posetilaca. Trajaće sve do 1. novembra, a već narednog vikenda svoje programe održaće u svojim selima opštine Vlasotince, Ada, Babušnica, Vršac i Doljevac, a poslednje nedelje juna i Boljevac.

Krkobabić: U novi dom sa novim idejama

„Visoko obrazovanje, ali i sjajne nove ideje vezane za ono čime će se baviti obeležile su današnje potpisivanje ugovora“, izjavio je ministar Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija dodeljeno još 155 kuća sa okućnicom u selima širom Srbije.
„Ovoga puta useljavamo kuće u selima 49 lokalnih samouprava, prednjači Sombor na severu, a na jugu Vladičin Han, Surdulica, Merošina. Prosek godina ljudi koji konkurišu je ponovo nešto ispod 30 i jedna trećina njih ide iz sela u grad. Broj zahteva raste, interesovanje je sve veće i ističem ponovo stav države Srbije, iza koga stoji predsednik Republike Aleksandar Vučić – koliko god bude interesovanje, sredstva će se izdvajati“, poručio je Krkobabić.

Autor:Milan Ilić/ Milan Obradović

Današnjim potpisima krov nad glavom dobija još 226 odraslih i više od 90 mališana. Svi su priželjkivali sopstveni dom,a mnogi od njih imaju sjajne poslovne ideje.

„Pronašli smo prelepu kuću u zrenjaninskom selu Aradac, koja je izgrađena u etno stilu i čim smo je videli, znali smo da je to mesto gde ćemo podizati porodicu“, kaže nam Jelena Radan, koja sa suprugom Nemanjom u septembru očekuje prvu bebu. „Imamo i oko 14 ari placa i jedva čekam da uredim dvorište sadnicama cveća i voća, ali planiramo i da se bavimo poljoprivredom. Suprug je električar i ima posao, ja sam završila Fakultet tehničkih nauka, ali smo nakon zajedničkog života u Novom Sadu shvatili da želimo da živimo u selu.“

Novinarka Marija Nikolić iz rodne Niške Banje seli se u selo kod Gadžinog Hana gde planira da se bavi etno turizmom.
„Inače imam onlajn magazin i nisam vezana za mesto, pa se iskreno radujem da gradski život zamenim seoskim. Imam mnogo ideja, možda i da nastavim porodični biznis gajenja lekovitog bilja i pokretanja svoje kozmetičke linije“, poručila je Marija i dodala: „Ova podrška mnogo znači, daje vetar u leđa mladima koji imaju i volju i spremni su da vredno rade za sopstvenu budućnost“.

Među porodicama koje odlaze u naselja širom Srbije, od Sombora do Vladičinog Hana, Kosijerića i Pirota, ima ih i sa petoro, šestoro pa i osmoro dece. U selu Kruščić, u Opštini Kula, obezbeđen je dom za devetočlanu, a u selima Kikinde i Zrenjanina skućiće se dve sedmočlane porodice.

Sa današnjih 155 oživelih napuštenih kuća u selima Srbije, ukupna cifra veoma je blizu trihiljaditoj.

Krkobabić: Dok postoje sela - živeće i Republika Srpska i Srbija
Nastojaćemo da od iduće godine „Miholjski susreti sela“, pored sela Srbije, obuhvate i sela Republike Srpske

„Na pragu smo definisanja jasne političke volje da Republika Srpska i Republika Srbija u narednom periodu nastupaju jedinstveno. Ovo je novi pravac delovanja, pravac koji je zacrtao predsednik Aleksandar Vučić. Tu smo da to u praksi realizujemo“, istakao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, prilikom zvaničnog susreta sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske dr Savom Minićem, na zajedničkom sastanku sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije dr Aleksandrom Martinovićem, uoči Svesrpskog sabora.

Autor: Snežana Petrović

Postignuta je saglasnost da programi Ministarstva za brigu o selu: revitalizacija i razvoj zadrugarstva, naseljavanje praznih seoskih kuća, rešavanje prevoza seoskog stanovništva, kao i već tradicionalni „Miholjski susreti sela“ budu na odgovarajući način primenjeni i u Republici Srpskoj.

Krkobabić se posebno osvrnuo na strateški značaj sela:
„Republika Srpska nije Belgija, koja praktično nema sela. Itekako ih ima, kao i Srbija. Tu je naš stav jasan: dok postoje sela u Republici Srpskoj i Srbiji, postojaće i Republika Srpska i Republika Srbija!“

Govoreći o strategiji preporoda sela, naglasio je da „moramo da učinimo sve da očuvamo sela, da ih revitalizujemo, ali, naravno, ne sva, već samo ona koja mogu da budu gravitacione tačke koje ispunjavaju osnovne kriterijume za pristojan život na selu.“

Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić podsetio je na više programa koje se uspešno relizuju u Republici Srbiji: već je dodeljeno 3.000 praznih seoskih kuća, a za svaku od njih država Srbija izdvaja do 10.000 evra, zatim za mobilnost seoskog stanovništva u 78 lokalnih samouprava obezbeđeni su minibusevi za besplatan prevoz u 1500 sela.

„Pre četiri godine sa ljudima iz Republike Srpske razgovarali smo o obnovi, revitalizaciji i unapređenju zadrugarstva kao jedinog pravog organizacionog oblika, kojim mala i usitnjena gazdinstva mogu da opstanu, primene savremene agrotehničke mere i postanu uspešni tržišni proizvođači“, podsetio je Krkobabić i poručio:
„Žitelji Republike Srpske i Republike Srbije vole da se sreću i susreću i da se takmiče. Reč je o čuvenim „Miholjskim susretima sela“, manifestaciji koja se u Srbiji organizuje već četiri godine, a na čelu Komisije za dodelu sredstava je naš najveći živi pesnik Ljubivoje Ršumović. Nastojaćemo da od iduće godine „Miholjski susreti sela“, pored sela Srbije, obuhvate i sela Republike Srpske“.

„Nadam se da ovo nije samo početak razgovora, već početak akcije“, poručio je ministar Krkobabić.

Krkobabić: Minibusevi i za najudaljenija sela

„Lokalne samouprave, njih 17 dobiće sredstva da nabave minibuseve i omoguće prevoz stanovnika i u najudaljenijim selima Srbije - rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić prilikom potpisivanja ugovora sa lokalnim samoupravama.

Autor:Milan Ilić i Snežana Petrović

Krkobabić je posebno istakao da jedno vozilo odlazi na Kosovo i Metohiju, u Orahovac. Time će 750 stanovnika u njihova tri sela imati rešen prevoz.

Nakon današnjeg potpisivanja ugovora za dodelu bespovratnih sredstava, besplatan prevoz stiže u još 264 sela.

Predsednik Komisije, dekan saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojša Bojović istakao je značaj ovog programa i najavio spremnost Saobraćajnog fakulteta da u narednom periodu radi na celovitom programu kako bi se na sistemski način u celosti rešilo pitanje mobilnosti stanovništva i dobara u ruralnim delovima Srbije. „U saobraćajnom inženjerstvu ta kategorija se posebno mora izučavati“, rekao je Bojović i istakao dobru saradnju Ministarstva i naučno-istraživačkog centra Saobraćajnog fakulteta.

Među 17 opština i gradova, u 10 upravnih okruga, koje će dobiti vozila za prevoz seoskog stanovništva, tri su u devastiranim područjima i u IV grupi stepena razvijenosti.

Aleksandar Micić, predsednik privremenog organa Opštine Orahovac naglasio je značaj minibusa koji im uskoro stiže, jer predstavlja veliko olakšanje i pomoć za žitelje sela ove opštine.

Prema rečima predsednika Opštine Arilje Predraga Maslara, sredstvima za kupovinu minibusa koje su dobili rešiće mnoga pitanja u selima ovog kraja: „Naša opština je razuđena, sela su udaljena, a u pojedinim naseljima je mali broj stanovnika, pa je veoma važno što ćemo sad moći da svima njima izađemo u susret i obezbedimo besplatan prevoz“, naglasio je Maslar.

Od današnjih dobitnika bespovratnih sredstava, 14 jedinica lokalne samouprave nema organizovan gradski i prigradski prevoz, a dve se nalaze u pograničnom delu zemlje. Sredstva koje je izdvojilo Ministarstvo za brigu o selu za ove namene je 119 miliona dinara, a jedinice lokalne samouprave su učestvovale sa 50,7 miliona dinara. Programom je po jednoj prijavi odobravano do sedam miliona dinara.

Od početka sprovođenja programa, 2021. godine, ukupno je rešen prevoz sa žitelje sela u 78 jedinica lokalne samouprave.

Krkobabić: Još 155 lepih kuća širom Srbije dobija mlade vlasnike

„Još 155 lepih kuća širom Srbije dobija mlade vlasnike. Posebno nas raduje što ima porodica sa velikim brojem dece“ izjavio je ministar Milan Krkobabić, nakon što su danas odobreni novi zahtevi za kupovinu sesokih kuća sa okućnicom.

Krov nad glavom dobiće još 226 odraslih i više od 90 mališana. Među porodicama koje odlaze u naselja čak 49 jedinica lokalne samouprave širom Srbije, od Sombora do Gadžinog Hana, Kosijerića i Pirota, ima ih i sa petoro, šestoro pa i više dece! U selu Kruščić, u Opštini Kula, obezbeđen je dom za samohranu majku sa osmoro dece, a u selima Kikinde i Zrenjanina skućiće se dve sedmočlane porodice.

Prema rečima zamenika predsednika Komisije agroekonomiste Milana Prostrana, po broju dodeljenih kuća prednjače Sombor sa 16 i Odžaci sa 12, ali će oživeti i 10 napuštenih domova u selima Surdulice, Vladičinog Hana, Blaca i Vranja. U somborosko selo Bezdan useliće se četiri porodice.

„Činjenica je da se ovaj program ukorenio, da daje izuzetne efekte i da bi kao takav trebalo još dugo da traje. Ima izuzetan strategijski, razvojni i demografski značaj“-rekao je Prostran i dodao da će ovoga puta najveća kuća od 248 kvadrata i sa oko 14 ari placa uskoro postati dom porodice u Staparu kod Sombora.

Najveća okućnica od oko 64 ara pripala je pojedincu u Boki kod Sečnja. I ovoga puta je najjeftinija kuća kupljena u Žitištu u selu Begejci za 415,4 hiljada dinara. Sa današnjih 155 odobrenih domova, ukupna cifra oživelih napuštenih kuća popela se na 2.905.

Krkobabić: Miholjski susreti bukte Srbijom
Ljubivoje Ršumović: Da Evropa čuje cela za Miholjske susrete sela

“Miholjski susreti sela i ove godine bukte Srbijom u 113 opština, od 1. juna do 1. novembra. Posebnu radost pričiniće nam naši ljudi sa Kosova i Metohije koji u Orahovcu organizuju svoje susrete“, poručio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, posle potpisivanja ugovora sa predstavnicima lokalnih samouprava, koje će dobiti sredstva za održavanje manifestacija.

Susreti će ove godine okupiti 1.775 sela, a biće uključeno rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca širom Srbije.

Uz sportske i folklorne igre, gastronomske specijalitete i zabavni program za sve generacije Paraćin i Kanjiža, već 1. juna, u svojim selima, „otvoriće“ susrete, a narednih vikenda  - 8, 15, 16 i 22. juna oriće se sela Kruševca, Koceljeve, Niša, Valjeva, Vlasotinca, Doljevca, Ade, Babušnice i Vršca.

Predsednik Komisije po ovom programu, naš poznat pesnik Ljubivoje Ršumović prisutnima se obratio stihom „Da Evropa čuje cela za Miholjske susrete sela“ i poručio: „Već četiri godine organizujemo Miholjske susrete na radost i polzu ove naše, mnogi misle male zemlje, ali za nas najveće koju imamo.“

Užice četvrti put organizuje Miholjske susrete. Prema rečima Mirjane Radivojčević, pomoćnika gradonačelnice, ovog septembra na susretima u selu Drežnik očekuju više od 1.000 posetilaca.
„Biće dočekani uz sportska takmičenja, odličnu hranu, muziku i koncerte. Svake godine manifestacija se seli u drugo selo, koja se međusobno utrkuju da budu domaćini Miholjskih susreta“.

Prvi put program pripremaju stanovnici Opštine Malo Crniće. “Radujemo se što ćemo ove godine učestvovati, jer je ovo izuzetno važna manifestacija. Mnogo stanovnika iz naših sela radi u inostranstvu i za njih je to prilika da se jednom godišnje okupe i druže. Spremamo bogat program koji uključuje i defile fijakera“, rekao je predsednik opštine Mališa Antonijević.

Podsećamo, podnosioci prijave na ovaj javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje same osmišljavaju programe za stanovništvo sela sa svoje teritorije, a imaju na raspolaganju do 500 hiljada dinara.

I ove godine bili su maštoviti, pa su osmislili raznovrstan program. Od čuvenog seoskog višeboja, tradicionalnih nastupa folklora, izvornog pevanja, sviranja gusala i tambura, preko slikanja i literarnih sadržaja do zanatskih i primenjenih umetnosti - izrade rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja. Na repertoaru su i igre za penzionere, izbor za najlepšu pastiricu, maskembali za decu, koncerti, izložbe slika.

Naučno - stručni skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Krkobabić i Knežević: Sela Srbije će živeti!

„Uveren sam da će sela Srbije živeti, naravno ne svih 4.700 koliko ih je danas, ali živeće neka nova sela, organizovana na novi, primereniji način. Nisam futurista i ne mogu da vidim kako će tačno izgledati, ali generacije koje dolaze, ti mladi ljudi znaće veoma dobro kako da ta sela organizuju. Pod uslovom da im omogućimo da planiraju, dogovaraju i odlučuju. Ali i da im obavezno transferišemo odgovarajući novac za te namene “, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na otvaranju naučno - stručnog skupa na temu „Budućnost sela i poljoprivrede u Srbiji – Strukturni problemi i modeli održivog razvoja“ koji se, u organizaciji Akademijskog odbora za selo, održava danas u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Zoran Knežević istakao je da selo od davnina predstvalja osnovne tekovine civilizacije i da to jeste i danas, a da je Odbor za selo jedan od najaktivnijih odbora SANU, sa kreativnim predlozima i značajnim praktičnim doprinosima. „Ovaj skup se direktno oslanja na Nacionalni program za preporod sela Srbije koji je nastao u saradnji Akademijskog odbora za selo SANU i Ministarstva za brigu o selu i otvoriće seriju naučno-stručnih rasprava koje se tiču demografske održivosti seoskih područja, ekonomske održivosti, razvoja i modernizacije srpskog agrara“, rekao je Knežević.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić u svom izlaganju ukazao je na neophodnost uvažavanja specifičnosti razvoja poljoprivrede i sela u Srbiji i jačanja društvene svesti i odgovornosti o mestu i ulozi lokalnih zajednica. Škorić je posebno istakao ulogu primene novih, modernih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i očuvanje i korišćenje gajenih i divljih genetičkih resursa.

Na skupu učestvuju članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku Srbije, predsednici Zadružnih saveza i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti.

Još 17 minibusa za besplatan prevoz u selima
Krkobabić: Minibus stiže i u Orahovac na KiM

„Ovoga puta jedno vozilo ide u Orahovac na Kosovu i Metohiji. Tri sela sa 700 stanovnika dobiće neophodni redovan, besplatan prevoz. To je konkretna pomoć našim ljudima u njihovoj, više nego teškoj, svakodnevnici“, poručio je danas u Palati Srbija ministar Milan Krkobabić i dodao: „Cilj je da nijedan deo Srbije, pogotovo rubne i brdskoplaninske oblasti ne ostanu nepokrivene. Želimo da građani u selima Srbije imaju redovan, dostupan i ono što je osnovno, besplatan prevoz“.

Komisija za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa za potrebe prevoza seoskog stanovništva, odobrila je danas još 17 vozila za lokalne samouprave u Srbiji.

Na Javni konkurs Ministarstva za brigu o selu pristiglo je 35 prijava, a problem prevoza ovoga puta biće rešen za više od 100.000 stanovnika u 264 sela širom Srbije.

Od današnjih dobitnika, čak 14 opština do sada nije imalo ni jedan vid organizovanog prevoza, a dve opštine se nalaze u pograničnom delu zemlje. Novac za ove namene dobiće i dve opštine u četvrtoj grupi razvijenosti – Ljig i Vlasotince.

„Nastavljamo sa ovom akcijom, ali nema sumnje da smo do sada, obezbedivši prevoz za oko 1500 sela, dali značajan doprinos rešavanju pitanja mobilnosti seoskog stanovništva“, rekao je predsednik Komisije, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Nebojša Bojović.

Ovo je četvrta godina sprovođenja programa i do sada je 78 gradova i opština u 26 upravnih okruga širom Srbije dobilo ovakva vozila.

Minibusi kupljeni ovim sredstvima prevoze seosko stanovništvo do okolnih sela ili gradskog, odnosno opštinskog sedišta. Na taj način meštani sela lakše stižu do lekara, pošte, a najmlađi do škole i sportskih i kulturnih sadržaja.

Krkobabić: Ugovori za ključeve od još 100 budućih domova

„Ovi mladi ljudi potpisuju danas ugovor za svoju lepšu budućnost. Na ovaj način stvaramo novu sliku Srbije - Srbije mladosti i optimizma. Ovo su naše prave odbrambene snage“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon što je danas u Palati Srbija zvanično dodeljeno prvih 100 seoskih kuća u 2024. godini, a ukupan broj se približio – trihiljaditoj.

Nove komšije stižu stanovnicima 73 sela u 41 lokalnoj samoupravi širom Srbije.

„Jedino ovako, povratkom nas mladih, sela mogu ponovo da ožive. Danas ja pravim svoj prvi korak u ovom maratonu“, rekla nam Mina Nikolić iz Zaječara, doktorand Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rešena da se vrati u rodno selo Lenovac kod Zaječara i sa roditeljima i bratom pokrene porodičnu proizvodnju aronije.

Ključeve od najveće kuće od 228 kvadrata, u selu Begejci, Opštine Žitište, dobili su Sanja Šaranović i Robi Filep sa dvoje dece. „Presrećni smo što nam se ostvario san. Osim što smo se skućili, sada možemo i da raširimo plantažu lekovitog bilja koju već godinama uzgajamo. Podići ćemo nove zasade belog sleza“.

Anđela Latinović, tehnolog po struci, će u Ruskom Krsturu opštine Kula gde je danas dobila kuću, gajiti koze i započeti proizvodnju kozjeg sira. „Bilo je vrlo jednostavno prikupiti svu dokumentaciju za prijavu na ovaj konkurs, a iskreno jedva čekam novi najavljeni program za pokretanje posla na selu, na koji ću se sigurno prijaviti“.

Bačko Gradište kod Bečeja biće novi dom za petočlanu porodicu Pućora. „Posle deset godina podstanarskog života u Novom Sadu dobili smo svoj krov nad glavom gde će moje četvoro detvoro dece dobiti prostor za igru ali i učenje, jer od septembra kreću u seosku školu“, rekla nam je Kristina.

Od danas će oživeti i još dve kuće u čuvenoj Željuši, selu kod Dimitrovgrada koje je od početka ovog Programa promenilo demografsku sliku. U malom naselju koje je izumiralo oživelo je čak 14 domaćinstava.

Krkobabić u Odžacima: Ožegovići ostaju u Ratkovu

„Ratkovo i ostala sela Odžaka su više nego primamljiva mesta za život mladih porodica. Čak 105 njih našlo je ovde svoj novi dom. Ožegovići sa troje dece su pravi primer za to“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić tokom današnje radne posete opštini Odžaci u Zapadnobačkom upravnom okrugu. Nakon sastanka sa čelnicima Opštine, ministar je obišao petočlanu porodicu, koja je prošle jeseni dobila kuću na konkursu ovog Ministarstva.

Ožegovići, Jovana (23) i Milan (29) i njihovo troje dece - četvorogodišnji Mihailo, trogodišnja Marija i Mateja koji uskoro puni godinu, jedna su od 105 porodica koje su tokom prethodne tri godine programa oživljavanja napuštenih seoskih kuća, dobile dom na teritoriji ove opštine. Nedavno je na prvoj ovogodišnjoj komisiji odobreno još 14 kuća u Odžacima, od čega će dve biti useljeno u selu Ratkovo.

„Posle života u zajednici sa Milanovim roditeljima, bakom i bratom, gde je nas petoro imalo jednu sobu, nemam reči da opišem koliko smo odahnuli sada pod svojim krovom. Imamo mir, deca dovoljno prostora za igru, a uskoro i za školske obaveze i učenje. Mihailo je, iako mali, presrećan što će dobiti svoju sobu, pa uveliko smišlja boju za zidove i kako će da je uredi. Kuća je prostrana, ima lep raspored, a dvorište taman koliko nam je potrebno„ rekla nam je Jovana.
Milan se ne libi da radi svaki posao koji mu padne šaka, da obezbedi sve što je potrebno za njegovu porodicu, a zajedno sa bratom i roditeljima obrađuje zemlju u Ratkovu. Kaže da je najsrećniji što će u istu školu koju su pohađali supruga i on, ići i njihovi mališani.

Predsednik opštine Goran Nikolić zahvalio je ministru na dosadašnjoj saradnji i svemu što je Ministarstvo za brigu o selu uradilo za ovu opštinu.
„ U seoske kuće uselilo se dovoljno ljudi da zajedno mogu da čine jedno celo selo, Miholjski susreti sela su najposećenija manifestacija kod nas već nekoliko godina. Imamo sjajnu saradnju i učestvovaćemo i u svim narednim programima Ministarstva za brigu o selu.“
Nakon posete porodici Ožegović, Krkobabić je srdačno dočekan u selu Deronje gde je razgovarao sa meštanima ovog i okolnih sela i posetio obližnju lokalnu etno kuću.

Ove godine susreti sela u čak 113 opština
Miholjski susreti nastavljaju da bukte Srbijom

„Miholjski susreti sela nastavljaju da bukte Srbijom“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom rekordnog odziva za učešće u manifestacijama i dodao „ono što prihvate sela Srbije postaje tradicionalno za celu Srbiju“.

Na današnjoj sednici komisije za dodelu bespovratnih sredstava za organizovanje Miholjskih susreta sela za 2024. godinu, koja je održana u Palati Srbija, odlučeno je da  113 jedinica lokalne samouprave  dobiju novac za organizovanje svojih programa. Čak 1.775 sela učestvovaće u Miholjskim susretima ove godine, a očekuje se rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca. Bogat kulturni i sportski program  ponovo će odjekivati selima Srbije u toku leta i jeseni, od 1. juna do 1. novembra.

U okviru ove prepoznatljive manifestacije, posetioce očekuju sportske, kulturne, umetničke aktivnosti kao i upečatljiva gastronomska ponuda u selima širom Srbije - od Subotice do Crne Trave i Vlasotinca, od Loznice do Negotina, Priboja i Dimitrovgrada.

Na čelu komisije je, kao i do sada, naš veliki pesnik Ljubivoje Ršumović. „Razmatrali smo pristigle prijave i ove godine interesovanje je bilo veće nego ikada. Raduje me što su iz godine u godinu programi sve kreativniji i što su ove manifestacije izuzetno dobro posećene, prihvaćene i sada već tradicionalne“.

Na današnjoj sednici odobrena su sredstva, pojedinačno do 500.000 dinara, za čak 113 jedinica lokalne samouprave koje su se prijavile na konkurs. I ovog puta su prvobitno odobrena sredstva, naknadno uvećana da bi se zadovoljili zahtevi svih učesnika konkursa koji ispunjavaju uslove, a veliki broj njih učestvovaće i sopstvenim sredstvima.

Kao i do sada, sela će se takmičiti u folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju, pisanju, recitovanju... Na programu će biti i zdravice, blagoslovi, izvike. Radionice starih zanata, izrada rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja, kao i izložbe slika, fotografija, rukotvorina, samo su deo najavljenog bogatog programa. Na Miholjskim susretima neizostavni su i seoski višeboj, sportski turniri, a deca će se takmičiti u kvizovima znanja, šaljivim izazovima poput krunjenja kukuruza, trčanja u džaku, pravljenja najstrašnijeg strašila...

Na sajtu Ministarstva za brigu o selu biće istaknut kalendar dešavanja, pa će svi zainteresovani moći da izaberu uz čiji program i na kojoj lokaciji žele da provedu kvalitetno vreme.

Krkobabić: Dodeljeno prvih 100 kuća ove godine. Nastavljamo.

„Kuća i hektar okućnice u Topoli samo je jedna u nizu od 100 novododeljenih kuća širom Srbije. Interesovanje ne jenjava. A novca će biti za sve“, poručio je ministar Milan Krkobabić, nakon što su danas odobreni prvi ovogodišnji zahtevi za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Među porodicama koje odlaze u čak 73 sela, šest ih je sa po troje i četvoro dece.

„Najveća kuća od 228 kvadrata i sa oko 30 ari placa uskoro će postati dom porodice u Begejcima kod Žitišta. Današnji dobitnici odlaze u 41 jedinicu lokalne samouprave. Selo koje ovog puta prednjači po broju novih komšija je Tovariševo u Kanjiži, gde će se skućiti četiri porodice“, izjavio je predsednik Komisije, rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Vladan Đokić.

Iako je maksimalan iznos koji se odobrava 1,2 miliona dinara, i dalje mogu da se nađu dosta povoljnije kuće, pa je tako porodica u Staroj Moravici kod Bačke Topole pronašla za sebe dom od 91 kvadrat i okućnicom od oko 5 ari, za samo 703.000 dinara.

Najbrži sa prijavom na ovogodišnji konkurs bili su žitelji već dobro poznate Željuše kod Dimitrovgrada, gde će se uz danas dodeljene još dve kuće, ukupan broj popeti na 14. 

Posle današnje komisije bliži se 3.000. oživela seoska kuća.

Ministar Krkobabić u poseti Aleksandrovcu
Ćosići iz Venčaca, tri ćerke i jedan sin na svom novom početku

„Ovo nije samo naseljavanje praznih kuća. Ovo je više od toga. To su pravi domovi za mlade porodice, njihov novi početak. Gotovo 3.000 porodica širom Srbije steklo je svoj krov nad glavom. Nastavljamo zajedno, jer vi to tražite i očekujete“, poručio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, u poseti porodici Ćosić, Vladici i Sanji u selu Venčac, koji imaju četvoro dece i koji su kupili kuću zahvaljujući sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Autor:Milan Ilić

„Nisam verovao da će nam se dogodoti tolika sreća! Supruga i ja smo navikli da sve stičemo velikim radom, da se za sve namučimo i da nam ništa ne pada sa neba. Zahvalni smo ministru Krkobabiću na ideji koja menja živote ljudima. Nama sigurno jeste. Ostvarili smo najveći san - konačno imamo svoj krov nad glavom i svoji smo na svome. Koliko god da smo bili razumni i složni, život u zajedinici, gde prostor deli četiri generacije je pretežak i za najskromnije i najrazumnije. Prodisali smo u svom domu i svi dobili prostor koji nam je bio neophodan. Sada će sve biti lakše i sa pravim smislom“, rekao je Vladica Ćosić, glava ove šestočlane porodice.

Ministar je danas u radnoj poseti Rasinskom upravnom okrugu, Aleksandrovcu i tamošnjim selima, razgovorao sa čelnicima ove opštine o programima za poboljšanje uslova života i rada seoskog stanovništva i mogućnostima razvoja čak 55 sela koliko ih broji ova opština okružena planinama Goč, Kopaonik i Jastrebac.

Predsednica opštine Jelena Paunović zahvalila je ministru na poseti i izrazila zahvalnost na podršci koju im ovo Ministarstvo pruža svojim programima: „Od početka Programa naseljavanja napuštenih seoskih kuća 10 porodica se skućilo u selima Aleksandrovca. Na drugom javnom konkursu 2021. godine dobili smo minibus kojim se od tada besplatno prevoze žitelji seoskih naselja. Zahvaljujući trećem programu Ministarstva za brigu o selu prethodne dve godine organizovali smo manifestaciju Miholjski susreti sela, a sa oko 7,5 miliona dianara pomognut je rad i jedne zemljoradničke zadruge.“

Da linije besplatnog prevoza seljana minibusem funkcionišu besprekorno uverio se i ministar Krkobabić tokom vožnje ovim vozilom.

Krkobabić: Vez ljudi ništa, sa ljudima sve
Bolji dani za Bojnik. Zadruga sa velikom plantažnom proizvodnjom na 100 hektara i fabrika vode

„Naši ljudi su naše najveće bogatstvo, pre svega oni opredeljeni da nešto urade u poslu, sportu i kulturi. Na nama je da im damo punu podršku, pogotovo onima koji su rešili da se vrate u zemlju, u svoj zavičaj“, poručio je ministar Milan Krkobabić nakon današnjeg sastanka sa Milunom Nikolićem, našim istaknutim privrednikom i humanitarcem koji decenijama uspešno radi u Austriji.

Autor:Siniša Đukić

Nikolić već decenijama pomaže svojoj zemlji, a sada je najavio da Bojnik i njegov rodni Gornji Brestovac uskoro mogu da očekuju zadrugu sa velikim brojem osnivača i kooperanata koja će se baviti plantažnom proizvodnjom na 100 hektara, ali i fabriku vode sa novim radnim mestima za žitelje ove i okolnih opština.
Sastanku je prisustvovao i nedavno odlikovani novinar i pisac dr Marko Lopušina, autor oko 60 knjiga o iseljenicima.
„Dva i po miliona ljudi u rasejanju u 159 država kapital su Srbije za njenu sigurnu budućnost“, rekao je dr Lopušina.

Objavljena tri javna konkursa Ministarstva za brigu o selu
Krkobabić: Biće to rekordna godina sa 3.000 useljenih kuća

„Biće to rekordna godina sa 3.000 useljenih seoskih kuća i blizu 15.000 ljudi. Ovo je pravi način za munjevitu promenu demografske slike pojedinih krajeva Srbije“, izjavio je ministar Milan Krkobabić, povodom današnjeg raspisivanja javnih konkursa za tri programa koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi tokom ove godine i dodao „Rebalansom će biti izdvojena dodatna znatno veća sredstva. Ubrzo startuje i program namenjen žiteljima sela koji reše da pokrenu ili prošire sopstvene najrazličitije poslove. Za to mogu da računaju na pomoć u iznosu do 10.000 evra. Za pogranične delove Srbije ta sredstva će biti i veća. Srbija mora da radi i ni jedan njen deo ne sme da ostane prazan“.

Autor:Milan Obradović

Već od sutra zainteresovani građani moći će da se prijavljuju na konkurs za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Na druga dva konkursa, dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva i za organizovanje manifestacije „Miholjskih susreta sela“ mogu da se prijave lokalne samouprave. Iz budžeta Srbije u ovom trenutku za ove namene opredeljeno je ukupno 670 miliona dinara -  od čega pola milijarde za seoske kuće, 120 miliona dinara za minibuseve i 50 miliona dinara za seoske manifestacije.

Dok je rok za prijavljivanje za seoske kuće sa okućnicom otvoren do utroška budžetskih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2024. godine, za druga dva javna konkursa ističe za mesec dana, 22. februara.

Pravo učešća na javnom konkursu za seoske kuće sa okućnicom imaju punoletni, državljani Srbije, pojedinci, samohrani roditelji i  parovi, mlađi od 45 godina. Podnosilac prijave samostalno pronalazi kuću sa okućnicom i obraća se lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se kuća nalazi, u saradnji sa kojom završava neophodnu proceduru. I ovoga puta maksimalna suma koja će se odobravati po prijavi je 1,2 miliona dinara. Interesovanje za ovaj program je od samog početka izuzetno, dnevno stiže oko 15 prijava, pa se ove godine očekuje oko 3.000 zahteva.

Prethodne tri godine useljeno je 2.650 kuća u selima širom Srbije, čime je krov nad glavom steklo 10.000 ljudi.

Za rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva do sada je novac dobila 61 lokalna smouprava, među kojima je 35 u grupi najnerazvijenijih i devastiranih. Suma koja će biti odobravana je sedam miliona dinara po minubusu.

Što se tiče manifestacija, za „Miholjske susrete sela“  makismalni iznos predviđen za finansiranje je 500.000 dinara po prijavi, a mogu da se održe od 1. juna do 1. novembra 2024. godine. U prethodne tri godine održano je ukupno 250 manifestacija, samo su prošlogodišnji susreti okupili 1.500 sela u 95 opština i rekordnih 200.000 česnika.

Božićna čestitka

Ministar za brigu o selu i predsednik PUPS-a – Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije Milan Krkobabić, povodom velikog hrišćanskog praznika Božića, uputio je pravoslavnim vernicima, monaštvu, sveštenstvu i Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju čestitku sa najiskrenijim porukama.

„Neka Božić, praznik rađanja, nade, ljubavi i pomirenja u sve domove donese mir, sreću, slogu i blagostanje, posebno našim građanima koji žive na teritoriji naše južne pokrajine Kosovu i Metohiji.
Kao nikada pre, neophodni su nam jedinstvo i sloga, kako bismo sačuvali mir, živote i imovinu naših ljudi na Kosovu i Metohiji, imovinu države Srbije i u punoj meri zaštitili naše pravoslavne svetinje.
Najiskrenije vam želim da dobro pobedi zlo, a ljubav bude jača od loših osećanja, koja sve češće razaraju mir i odnose živote u celom svetu.
Svim vrednim  domaćinima u selima Republike Srbije želim rodnu i berićetnu godinu uz stalno ekonomsko jačanje i podizanje kvaliteta života.
Mir Božji! Hristos se rodi!“ 

Krkobabić: Programi koji su ispunili očekivanja

„Na delu je misija preporoda sela Srbije. Ni jedan deo Srbije ne sme da ostane prazan. Menjamo demografsku sliku, podmlađujemo sela, dovodimo radno aktivno stanovništvo, pokrećemo privredne aktivnosti. Osnovno u ovoj misiji je dodeljivanje praznih seoskih kuća. Do sada ih je dobilo 10.000 ljudi, što je jedna manja opština, poput Ade u Vojvodini ili deset Crnih Trava na jugu Srbije. To je nešto najbolje što se trenutno u našoj zemlji događa, ali i što će se nastaviti. Pozivam mlade ljude da se pripreme za novi konkurs od Nove godine, 500 miliona dinara je već izdojeno i spremni smo da izađemo u susret svim zahtevima“, poručio je ministar Milan Krkobabić na današnjoj svečanosti u Palati Srbija, povodom sumiranja rezultata rada Ministarstva za brigu o selu tokom 2023. godine.

Danas su predstavljeni svi programi, realizovani u čak 144 jedinice lokalne samouprave u Srbiji, od ukupno 174.
Samo je ove godine oživelo 980 napuštenih seoskih kuća širom Srbije. Ukupno, 2.650 od početka programa.
U ime njih prisutnima se obratio Jaroslav Milišić, veroučitelj i glava petočlane porodice, koja je zahvaljujući Ministarstvu za brigu o selu nedavno dobila kuću u Trnovcu kod Velike Plane.
„Posle osam godina podstanarskog života konačno imamo svoje parče zemlje pod ovim nebom i zahvalni smo državi koja je i našoj porodici dala priliku da živimo od svog rada na svom imanju. Sada imamo i šta da ostavimo deci“, bio je emotivan Jaroslav.
Da je ovo jedan od najznačajnih programa koje Vlada Srbije realizuje smatra rektor Beogradskog univerziteta, prof. dr Vladan Đokić, koji je na čelu Komisije za dodelu sredstava za kupovinu seoskih kuća. „Činjenica da trećina ovih mladih ljudi ide iz grada u sela, govori da se cilj programa ostvaruje“.

Seoskom stanovništvu značajno je olakšao život Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva, za tri godine vozila je počelo da koristi preko 400.000 stanovnika u 1.200 sela.

„Drago mi je što radimo na rešavanju ovog važnog pitanja za Srbiju. Ali ni jedan od ovih elemenata na kojima radimo, ne bi sam za sebe dao rezultate. Jedino komplementarnim delovanjem svih programa ovog Ministarstva možemo doći do cilja, a to je da učinimo sela dobrim i poželjnim mestom za život“, rekao je prof. dr Nebojša Bojović dekan saobraćajnog fakulteta, koji je na čelu Komisije rešava pitanje mobilnosti seoskog stanovništva.  

I ove godine širom Srbije realizovani su Miholjski sureti sela, manifestacija koju je osmislio i zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem utemljio ministar Krkobabić. Sportskim takmičenjima, višebojem, izložbama, folklornim nastupima, ukusnim tradicionalnim jelima od juna do decembra ova manifestacija okupila je oko 200.000 učesnika, iz 1.500 sela u 95 opštine širom Srbije.
Pomenut je i prvi program Ministarstva za brigu o selu „500 zadruga u 500 sela“, koji je u potpunosti realizovan i premašio je svoje zacrtane ciljeve. Zahvaljujući njemu osnovano je 1100 novih zadruga najrazličitijih delatnosti širom Srbije.

Predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić istakao je značaj programa koje ovo Ministarstvo realizuje u saradnji sa Akademijskim odborom za selo i vidljive rezultate koji su za kratko vreme postignuti.

Prisutni na današnjoj svečanosti uživali su u nastupu KUD „Naš zavičaj“, mladog ansambla iz Sevojna koji je pobrao nagrade i simpatije na Miholjskim susretima u Zlakusi. Specijalno za ovu priliku zdravicu za preporod sela napisao je Radisav Lukić, pisac i kazivač zdravica iz Mihajlova kod Smedereva.

Potpisani ugovori u Palati Srbija još 178 porodica dobilo dom na selu

Potpisivanjem još 178 ugovora danas u Palati Srbija krov nad glavom steklo je još 257 odraslih i više od stotinu dece.

„Ovo je jedan izuzetno značajan projekat koji doprinosi da se mladi vrate na selo i ostanu u zemlji, a da prazne seoske kuće i okućnice ponovo ožive. Svakako jedan od najboljih programa koji Vlada Srbije realizuje“, izjavio je predsednik Komisije za dodelu sredstava, rektor Beogradskog univerziteta, prof. dr Vladan Đokić.

Među današnjim dobitnicima svoje prve nekretnine dobilo je 79 parova, 61 pojedinac i 38 samohranih roditelja. Današnji dobitnici odlaze u sela širom Srbije u 70 lokalnih samouprava, a najviše novih komšija dobiće stanovnici Sombora u 11 kuća. Na jugu ovoga puta prednjači Pirot sa pet kuća. Sela sa najviše domova, po četiri, su somborsko Svetozar Miletić i Ostojićevo u Čoki.

Šestočlana porodica Makaji iz Vrbasa konačno je svoj krov nad glavom dobila u selu Kucura, gde su inače godinama živeli u zajednici. Adrijan i Jelena nisu krili emocije: „Ovo je najsrećniji dan za nas i naše četvoro dece, jer ćemo napokon imati više prostora, svoju samostalnost i priliku da se oprobamo u novim kulturama u poljoprivredi “.

Profesorka likovne kulure, samohrana majka dvoje tinejdžera Tamara Đorđević mir za svoju porodicu naći će u selu Božurnja kod Topole. „Uspela sam da nađem predivnu kuću u starom srpskom stilu, okruženu izuzetnom prirodom. U ovom idiličnom okruženju, deca i ja nameravamo da pokrenemo svoj mali posao u seoskom turizmu“.

Današnjim potpisima na ugovore o dodeli sredstava Komisija je zvanično završila svoj rad za 2023. godinu, čime je broj dodeljenih seoskih kuća ove godine dostigao gotovo 1000, a ukupno je od početka ovog programa nove vlasnike dobilo 2650 kuća.

Krkobabić: Dodeljena kuća od čak 261 kvadrata

„Izuzetna kuća od čak 261 kvadratnog metra i 20 ari placa dodeljena je danas porodici Miučin, Mariji i Damiru sa jednogodišnjom ćerkicom. Kuća se nalazi u Srpskoj Crnji, rodnom mestu Đure Jakšića. Istovremeno, dodeljeno je još 177 seoskih kuća širom Srbije u 70 lokalnih samouprava. Prednjači Sombor sa 11 kuća, a na jugu Pirot sa pet. Sela sa najviše kuća, po četiri, su somborsko Svetozar Miletić i Ostojićevo u Čoki. Time je krov nad glavom steklo još 257 odraslih i više od stotinu dece“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon poslednje ovogodišnje odluke Komisije za dodelu seoskih kuća sa okućnicom.s

Predsednik Komisije, rektor Beogradskog univerziteta, prof. dr Vladan Đokić ovom prilikom izjavio je: „Ovo je izuzetno značajan projekat koji doprinosi vraćanju mladih na selo i ostanku u našoj zemlji. Osim što se nekada napuštene kuće ponovo oživljavaju, aktiviraju se i okućnice. Treba nastaviti i naredne godine, jer je jedan od najboljih Vladinih programa i sve čestitke ministru Krkobabiću koji svojim inicijativama na najbolji način oporavlja sela Srbije“, rekao je prof. dr Đokić.

Dok je najskuplja kuća i dalje oko 1,2 miliona dinara, najjeftinija je ovoga puta procenjena gotovo upola manje. Nalazi se u selu Lazarevu kod Zrenjanina.

Najmanja kuća koja ima svega 28 kvadrata biće dom porodici u bačkom selu Kljajićevo. Najveću okućnicu od oko 85 ari koristiće samohrana majka iz sela Venčane kod Aranđelovca.

Krkobabić u poseti porodici Dervišević u Žagubici

Žagubica i Homolje u celini su jedinstven i prepoznatljiv deo Srbije. Sve više ljudi se opredeljuje da ovde ostane. U tome moramo da nastavimo da ih ohrabrujemo, konkretno kao i do sada - novi putevi, vodovod i kanalizacija, nova radna mesta ali i okretanje onome po čemu je Homolje karakteristično, a to su porodična gazdinstva, zadruge, etno turizam i njihovi prepoznatljivi proizvodi“, poručio je ministar Milan Krkobabić nakon današnje radne posete Žagubici u Braničevskom upravnom okrugu.

Sastavši se sa čelnicima opštine ministar je obišao porodicu Dervišević iz Laznice koja je dobila kuću sa okućnicom preko Programa Ministarstva za brigu o selu. Jelena i njena osmogodišnja ćerka Ana su se posle života u zajednici sa Jeleninim roditeljima, bratom i njegovom porodicom, preselile u samo svoj dom. Slobodu, komfor i sreću pronašle su u kući od 90 kvadrata, a Jelena je nastavila da se bavi poljoprivredom.
Osim njih, još dve familije iz Žagubice su od početka programa dobile bespovratna sredstva i rešile stambeno pitanje.

„Teški dani su iza mene. Razmišljala sam da se odselim kod sestre u Italiju i da nije bilo ove pomoći države, sigurno bih tako i učinila. Sada imam svoj krov nad glavom i vidim budućnost ovde za sebe i svoje dete“, rekla nam je Jelena.
Preko drugog Konkursa Ministarstva za brigu o selu, 2018. godine, žagubička Zemljoradnička zadruga „Homoljemed“ koja i danas uspešno posluje, dobila je 15 miliona dinara za nabavku opreme za razvoj pčelarske proizvodnje. Ministar je sa svojim saradnicama danas ponovo obišao zadrugu i uverio se da ona sve bolje radi i dobija čak i međunarodna priznanja.
Nakon toga, Krkobabić je zajedno sa meštanima žagubičkih sela učestvovao u vožnji na redovnoj seoskoj liniji kojom odnedavno saobraća minibus koji su lane dobili preko Programa Ministarstva za brigu o selu.
Opština Žagubica je uz još 60 jedinica lokalne samouprave korisnik bespovratnih sredstava za nabavku ovog prevoznog sredstva za seosko stanovništvo. Besplatan prevoz je počeo da funkcioniše, uspostavljene su redovne linije, a koriste ga i sportisti da iz svojih sela stignu na trening ili takmičenje.

„Lokalna samouprava se trudi da aktivno učestvuje u zadovoljavanju potreba svog stanovništva, ulažemo u infrastrukturu ali izlazimo u susret i za sve drugo što je u našoj moći. Zahvalni smo Republičkoj Vladi i Ministarstvu za brigu u selu na svim programima koje realizuju za razvoj naših sela, poboljšanje uslova života i ostanak stanovništva u seoskim sredinama“ izjavio je Safet Pavlović, predsednik opštine Žagubica.

I četvrti program ovog ministarstva realizovan je na Homolju. Sredinom avgusta ove godine više od 3.000 posetilaca uživalo je, takmičilo se i družilo u Medveđici na manifestaciji Miholjski susreti sela, koja se već tradicionalno treću godinu organizuje u selima širom Srbije.

Krkobabić: Besplatan prevoz za još 327 sela

„Potpisani su ugovori i minibusevi odlaze u 26 opština širom Srbije. Posebno ističem da tri vozila idu na Kosovo i Metohiju - u Zubin Potok, Kosovsku Kamenicu i Gnjilane, a devet u pogranične opštine AP Vojvodine. Ukupno od početka programa broj vozila za besplatan prevoz seoskog stanovništva popeo se na 61“, izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, u Palati Srbija, nakon potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Čak 20 od ovih 26 opština kojima su dodeljena sredstva za kupovinu minibusa, nije do sada imalo ni jedan vid organizovanog gradskog ili prigradskog prevoza.

U prethodne dve godine ovim programom Ministarstva za brigu o selu obezbeđeno je 35 ovakvih vozila. Sredstva su ove godine uvećena u odnosu na prethodne dve, na 182 miliona dinara i raspoređena na najbolje rangirane jedinice lokalne samouprave, od 35 prijavljenih na javnom konkursu. Programom dozvoljen iznos po jednoj prijavi je sedam miliona dinara, a ovoga puta i lokalne samouprave učestvuju značajnim sredstvima iz svojih budžeta u kupovini ovih vozila.
„Ovo je izuzetno značajna pomoć za nas, naročito u ovim teškim vremenima za narod na Kosovu i Metohiji. Borimo se i izdržavamo, jer imamo vašu podršku - poručila je Latinka Utvić iz privremenog organa Zubinog Potoka.

Predsednik komisije za dodelu sredstava, dekan Saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojša Bojović izjavio je da Ministarstvo za brigu o selu čini baš ono što je važno za običnog čoveka. Nakon dodele sredstava za vozila, mi ostajemo tu za svaku podršku da se ovaj program uspešno sprovede u praksi.

Ove godine priliku da dobiju novac za kupovinu minibuseva dobile su i rubne opštine. Značaj ne samo ovog, već i ostalih programa Ministarsva za brigu o selu za stanovnike severnobanatske opštine Ada, naglasila je predstavnica ove lokalne samouprave Vesna Civrić: „Ministarstvo za brigu o selu je prijatelj koji uvek pomogne i bude tu kada treba. Do sada smo dobili sredstva za kupovinu 43 kuće u kojima žive mladi, a sada nam je omogućen i prevoz u selima. Mobilnost je veliko olakšanje i izjednačava nas sa ljudima iz grada. Koristiće ga deca, đaci, stari i mladi.“

Po završetku neophodnih procedura i javnih nabavki koje opštine i gradovi sami sprovode, ukupno 61 minibus besplatno će prevoziti oko 400.000 žitelja u 1.200 sela.

Krkobabić: Osam porodica sa po četvoro dece i još 156 porodica dobilo kuće

„Osam porodica sa po četvoro dece i još 156 porodica dobilo je danas kuće“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon današnjeg zasedanja Komisije za dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i dodao „selo koje prednjači ovoga puta je Jaša Tomić u opštini Sečanj, gde će se skućiti još sedam porodica. Prosek godina je i dalje ispod 30, a povećava se broj porodica sa više dece“.

Krov nad glavom obezbeđen je za još 62 para, 67 pojedinaca i 35 samohranih roditelja, ukupno 226 ljudi i 150 mališana. Time se broj dodeljenih kuća od početka godine popeo na 821, a od kada je počeo program 2021. godine na – 2.484.

Zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran poručio je: „Očekuje nas još jedna komisija na kojoj ćemo odlučivati o zahtevima koji su pristigli do 1. novembra. Interesovanje je u porastu i prevazilazi sva naša očekivanja“.

Među 164 odobrenih zahteva mladima širom Srbije, nalazi se i pojedinac koji je uz kuću u selu Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca dobio i najveće imanje od 2,2 hektara. To je ujedno i najveća okućnica od kako je pre tri godine počeo ovaj program Ministarstva za brigu o selu.

U ličnim kartama današnjih dobitnika stajaće nove adrese prebivališta u 118 selaod severa do juga Srbije. Najviše kuća odobreno je danas u Somboru – 16, a na jugu Srbije najveće interesovanje je vladalo za Aleksinac gde se doseljava šest budućih vlasnika svoje prve nekretnine.

Dobitnik najveće kuće od 299 kvadrata seli se u Novu Crnju, u selo Radojevo. U najmanju kuću od 28 kvadrata, u somborskom selu Kljajićevo useliće se mladi bračni par. Najjeftinija kuća ovoga puta koštala je 463.733,25 dinara i nalazi se u Donjem Ljubešu kod Aleksinca i u njoj će stanovati tročlana porodica.

Krkobabić: Tri minibusa za naše ljude na Kosovu i Metohiji

„Danas je dodeljeno još 26 vozila za još 26 lokalnih samouprava, od kojih je devet pograničnih. Važno je naglasiti da tri vozila idu na Kosovo i Metohiju - u Zubin Potok, Gnjilane i Kosovsku Kamenicu. Ovoga puta i lokalne samouprave učestvuju sa značajnim sredstvima, to je zajednička akcija koja za cilj ima da reši pitanje prevoza u selima. Najstariji i najmlađi kojima je to najpotrebnije, mogu da računaju na rešavanje ovog problema u selima i to besplatno“, izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je završen rad Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Komisija na čelu sa dekanom saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojšom Bojovićem i njegovim zamenikom, prodekanom za naučno - istraživački rad prof. dr Daliborom Pešićem, ocenjivala je 35 pristiglih prijava, a raspoloživa sredstva, uvećena u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu na 182 miliona dinara, raspoređena su na najbolje rangirane jedinice lokalne samouprave.

„Drago nam je što smo ovog puta prema propisanim kriterijumima mogli da prioritizujemo neka rubna područja na kojima prethodnih godina nije bio akcenat, zbog veće ugroženosti drugih delova naše zemlje. Pitanje kretanja stanovništva je jedno je od esencijalanih i nadam se da će se ova akcija nastaviti, da će biti obezbeđeno još sredstava da se uđe u srce Srbije i pruži svim ljudima u selima ono što je najvažnije – kretanje i mobilnost“, istakao je dr Nebojša Bojović.

Današnjom odlukom o dodeli novca za ove namene, ukupan broj jedinica lokalnih samouprava koje su za tri godine ovim programom snabdevene besplatnim prevozom za žitelje sela sa svojih teritorija, popeo se na 61. Na ovaj način, biće rešen problem prevoza za više od 400.000 stanovnika u oko 1.200 sela.

Čak 20 od ovih 26 opština kojima su danas dodeljena sredstva za kupovinu minibusa, nije do sada imalo organizovan gradski i prigradski prevoz.

Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služe za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na ovaj način stanovnicima sela omogućava se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

Krkobabić: Od početka akcije naselili smo jedno veliko selo ili osrednju opštinu

„Jedna trećina podnosilaca prijava i dalje ide iz grada u selo. Ako pitate ove mlade ljude oko mene čućete da imaju i po 20 godina i živeće u selima širom Srbije. Imamo još dva dana, konkurs je otvoren do 1. novembra, a ukupan broj dodeljenih kuća biće 2650. Ono što je važno da naglasimo je da ovaj program dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća za naše mlade nastavljamo odmah početkom sledeće godine“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić potpisavši danas u Palati Srbija još 120 ugovora za kupovinu kuća na selu i dodao „Broj novih stanovnika približava se broju od 10.000, što je ravno jednom velikom selu Srbije ili jednoj prosečnoj opštini“.

Jelena Stepić, profesor matematike u zrenjaninskoj tehničkoj školi živeće blizu roditeljskog doma u Srpskom Itebeju u opštini Žitište „Ostajem u svom selu i tu planiram da stvaram porodicu. Drago mi je što moja kuća ovog puta ima najveću okućnicu, baviću se ratarstvom i povrtarstvom, a moji će mi svakako pomoći“.

Najviše novih seoskih kuća danas su dobili Sombor – 14, Nova Crnja – 9, Novi Kneževac i Bečej – 8, dok u ostalim delovima Srbije prednjače Pirot i Golubac. Najtraženije selo je ovog puta Banatsko Aranđelovo u koje će se doseliti pet porodica, među kojima i bračni par sa osmoro dece.

Zamenik predsednika komisije, agroekonomista Milan Prostran istakao je vidljive rezultate posle nepune tri godine „Ovaj program ima strateško - razvojni karakter po ugledu na svetske programe, stručno - naučni karakter uz podršku SANU i pre svega vanpolitički karakter.“

Anđela Urošević i Srđan Pantić čekaju bebu i živeće u selu blizu Paraćina „Ovaj konkurs je bila za nas odskočna daska. Mislim da je važno za svakog da se osamostali, da ima svoj krov nad glavom i svoje parče hleba. Planiram da otvorim salon lepote, a suprug i ja ćemo se svakako baviti poljoprivredom.“, rekla nam je Anđela.

Dobitnici kuće u selu kod Bečeja Daliborka i Dušan Vujčin bili su iskreni „Sve koje znamo morali su da uzmu kredit da bi kupili kuću, a mi smo svoju dobili i to čini mi se preko noći. Zahvalni smo Ministarstvu za brigu o selu, naš san se ostvario“, rekao nam je Dušan.

Najjeftinija kuća ovoga puta koštala je 480.000 dinara i nalazi se u somborskom selu Bezdan, a dobitnici najveće kuće od čak 346 kvadrata sele se u Srpsku Crnju, gde će moći da sade i gaje na više od 19 ari placa.

Milan Krkobabić: Uspešna zadruga – živo selo!

„Mali i usitnjeni posed u proseku 5,4 hektara, kakav je u Srbiji, nameće potrebu za udruživanjem u zadrugu kao najprimereniji oblik ekonomske organizacije, koji omogućava da poljoprivrednici postanu uspešni robni proizvođači, istakao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, otvarajući u Baču „Treću zadružnu školu Bač – Bački Gračac – Doroslovo 2023.“ i dodao: „Zadruge su nužnost opstanka sela, mislim, pre svega, na evropski model zadrugarstva koji je danas prisutan u Srbiji. A praksa potvrđuje da svuda gde postoje uspešne zadruge i sela su živa - sa bogatim kulturnim i sportskim životom“, istakao je Krkobabić.

U ime organizatora, dobrodošlicu polaznicima Treće zadružne škole poželela je mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, koja je govorila o primerima uspešnih zadruga AP Vojvodine, među kojima ima i takvih koje bi poželele mnoge razvijene evropske zemlje.

Skupu su se obratili i Miloš Vuković, direktor zemljoradničke zadruge „Zadrugar“ Bač, Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine i Petar Samolovac, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

Na okruglom stolu „Stanje i izazovi u poljoprivredi i zadrugarstvu“ svoje stručne poglede saopštili su profesori Novosadskog univerziteta: Žarko Ilin, Vitomir Vidović i Aleksandar Sedlar.

Učesnici i gosti Treće zadružne škole obišli su zemljoradničke zadruge: „Zadrugar“ Bač, „Agrolika“ Bački Gračac i „Nagy ret“ Doroslovo.

Krkobabić: Još 100 devojčica i dečaka u seoskim kućama širom Srbije

„Još 100 devojčica i dečaka sa svojim roditeljima pronašlo je novi dom u seoskim kućama širom Srbije. Među njima je i porodica sa osmoro dece koja odlazi put Banatskog Aranđelova“, izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon sednice komisije, na kojoj je odobreno još 120 zahteva za kupovinu kuća na selu i dodao „Nastavlja se trend - jedna trećina njih odlazi iz grada u selo, a disperzija je široka - od Vojvodine do juga Srbije. Ukupno je do sada dodeljeno čak 2320 kuća, za 6500 ljudi i 3200 dece“..

Autor:Milan Obradović

Zamenik predsednika komisije, agroekonomista Milan Prostran podelio je utiske nakon sednice “Komisija je i ovoga puta imala zadovoljstvo da konstatuje da je interesovanje sve veće. Smatramo da bi u Budžetu za narednu godinu trebalo obezbediti i veća sredstva nego prethodnih godina za ovaj program“.

Nakon današnje sednice održane u Palati Srbija želja da se konačno probude u sopstvenom domu ispunjena je za 179 ljudi i 100 mališana, tačnije još 59 parova, 24 samohrana roditelja i 37 pojedinaca!

Najviše kuća danas je odobreno u Somboru – 14, Novoj Crnji – 9, Novom Kneževcu i Bečeju – 8, dok je najveće interesovanje u ostalim delovima Srbije vladalo za Pirot i Golubac. Najtraženije selo je ovog puta Banatsko Aranđelovo u koje će se doseliti pet porodica, među kojima i bračni par sa osmoro dece.

Dobitnici najveće kuće od čak 346 kvadrata sele se u Srpsku Crnju, gde će moći da sade i gaje na više od 19 ari placa. Najveća okućnica od oko 40 ari, pripala je, međutim, samostalnom poljoprivredniku u Opštini Žitište, selu Srpski Itebej. U najmanju kuću od 40 kvadrata, u rumskom selu Dobrinci, useliće se samohrana majka sa dvoje dece. Najjeftinija kuća ovoga puta koštala je 480.000 dinara i nalazi se u somborskom selu Bezdan.

Ministar Krkobabić sa ambasadorom Japana Imamurom Akirom:
Socijalna-garantovana penzija u Japanu od šezdesetih u iznosu od 600 dolara mesečno

Prvi susret ministra za brigu o selu Milana Krkobabića sa novoizabranim ambasadorom Japana u Republici Srbiji Nj.E. gospodinom Imamurom Akirom održan je danas u Palati Srbija.

Autor:Siniša Đukić

Tema sastanka bila je kako očuvati i unaprediti ruralne sredine i pospešiti međusobnu saradnju Srbije i Japana na tom polju.

„„Kvalitet života u seoskim sredinama, pogotovo onih najmlađih i najstarijih je prioritet države Srbije“„ rekao je Krkobabić.

Posebno je istaknuto da socijalna – garantovana penzija kao institut socijalne politike predstavlja najefikasnije sredstvo u borbi protiv siromaštva. Prema rečima gospodina Imamure ovaj vid davanja za najstarije u Japanu postoji od šezdesetih godina prošlog veka, danas iznosi oko 600 dolara mesečno i veoma je dobro primljen, pa inicijativu za uvođenje socijalne – garantovane penzije u Srbiji smatra izuzetno bitnom i opravdanom.

I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da proces migracija iz gradova u sela, koji je započeo u vreme pandemije korona virusa, nastave novim programima za obnavljanje nerazvijenih regiona i sistematskim poboljšavanjem uslova života i rada u seoskim sredinama.

U narednom periodu biće razmotreni konkretni programi Vlade Japana za poboljšanje kvaliteta života u lokalnim sredinama Srbije.

Sastanku su prisustovali i treći sekretar Ambasade Japana Ogura Kaori, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

Krkobabić u Adi: Mol - magnet za mlade

„Mol je selo iz koga se ne odlazi. U njemu se ostaje i u njega se dolazi. Čak 28 kuća dobilo je nove vlasnike, mlade ljude sa decom. Više nego sigurno je da je Mol magnet za mlade“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti opštini Ada u Srednjobanatskom upravnom okrugu.

Autor: Dragan Gojić

Nakon sastanka sa opštinskim rukovodstvom, Krkobabić je u selu Mol posetio tročlanu porodicu Čilag koja je, na konkursu Ministarstva za brigu o selu, dobila sredstva za kupovinu seoske kuće od 94 metara kvadratnih sa okućnicom.

„Srećni smo! Potrebna su ulaganja na fasadi i unutra, ali brzo ćemo imati domaćinstvo po našoj meri i zdravu sredinu za našeg dečaka„, izjavili su Silvija i Mikloš, koji su podstanarski život napokon zamenili sopstvenim krovom.

Njihove komšije u istom selu su i Ljubica Zarić i Miloš Simendić. Skućili su se na isti način, u prostranoj kući od čak 108 kvadrata sa oko 5 ari placa, a ministrova poseta zatekla ih je u radovima, ali i pripremi venčanja koje je zakazano za subotu.

„Najlepši poklon za venčanje je ova kuća u kojoj počinjemo zajednički život„ rekla nam je radosno Ljubica, koja je iz velikog grada Novog Sada rešila da se preseli u ovo mirno banatsko selo u kome je njen izabranik odrastao.

U selima opštine Ada preko konkursa Ministarstva za brigu o selu do sada je dodeljeno čak 38 kuća sa okućnicom za mlade ljude koji svoju i budućnost svojih porodica vide na selu.

„Neverovatan broj porodica se nastanio samo u jednom selu. Mi kao opština možemo samo da se radujemo i da im pružimo svaku podršku da se ovde dobro osećaju i da imaju kvalitetan život „, izjavio je predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki.

Ministar je, zajedno sa predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU Draganom Škorićem porazgovarao sa meštanima ove multietničke opštine u renoviranom Domu kulture koji je pretvoren u pravi multifunkcionalan objekat - sa opštinskom kancelarijom, bioskopskom salom, bibliotekom i čitaonicom. Ovaj moderni objekat, ponos svih molčana je danas bio mali da primi seljane sela svih nacionalnosti koji su želeli da uđu.

Kuće za još 100 porodica u 79 sela
Krkobabić: Ključevi za heroje

„Na ovaj način Republika Srbija odnosi prave, suštinske, ljudske pobede. Bez ovakvih pobeda ne možemo da idemo napred. Ovo su pravi heroji, ali mi im nećemo dati medalje - daćemo im ključeve. Dobiće svoj krov nad glavom i oni su budućnost Srbije“ poručio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon potpisivanja 100 ugovora sa novim vlasnicima seoskih kuća sa okućnicom.

Autor: Miloš Miškov

Krov nad glavom dobilo je još 248 ljudi, od čega je 98 mališana. Time se ukupan broj useljenih kuća od početka programa popeo na 2.200, a samo ove godine dodeljena su sredstva za 540.
Među današnjim zvaničnim vlasnicima svoje prve nekretnine je 50 parova, 17 samohranih roditelja i 33 pojedinca. Nove komšije stižu stanovnicima 79 naselja u 40 opština.

Nekadašnja prvakinja Balkana u triatlonu Vida Medić, nakon zavšene likovne akademije ostala je da živi u Beogradu punih 12 godina, a sada je rešila da se preseli u Bačku Topolu i u selu Bajša useli u svoju kuću „Rođena sam u Kninu, živela na raznim mestima, u Srbiji i inostranstvu. Ova kuća je prvo što imam na svoje ime. Posebno mi znači u trenutku kada sam pokrenula i sopstveni posao – pišem i ilustrujem knjige za bebe. Svoj život i porodicu vidim u Bajši, a moje knjige će videti ceo svet“, rekla nam je nasmejana Vida.
Edita i Željko Vračević sa svoje troje dece podstanarski život u Malom Zvorniku zameniće seoskom sredinom Donje Borine i mirom u sopstvenom domu „Ovo je za nas zaista novi početak i velika briga manje. Presrećni smo što ćemo napokon imati svoj krov nad glavom, a deca zdraviju sredinu za odrastanje“ izjavio je Željko.

Opština Novi Bečej gde će se doseliti 14 porodica, od čega polovina u selo Novo Miloševo, ovoga puta je na vrhu po broju useljenih kuća. Veliko interesovanje je bilo i za naselja Odžaka, u kojima će život započeti 12 porodica, kao i Šida gde će oživeti osam napuštenih kuća. U ostalim krajevima Srbije prednjače Vladimirci, Blace, Aleksinac i Svilajnac, gde se migracijom mladih iz sela u grad sve više menja demografska slika.
Najjeftinija nekretnina ovog puta košta 522.333,51 dinara, nalazi se u selu Torda kod Žitišta i biće novi dom dvadesetogodišnjeg mladića koji u njemu namerava da stvara svoju porodicu.
Najmanje kuće od 43 kvadrata dobiće vlasnike u Baču i Šidu, najveća od 272 kvadrata u Bačkoj Topoli, dok je najprostranija okućnica od 13,5 ari pripala supružnicima u Vladimircima.
Gradsku adresu za seosku promeniće 22 porodice, a mesta iz kojih odlaze u sela svih krajeva Srbije su Beograd, Niš, Zrenjanin, Zaječar, Jagodina, Surdulica, Aleksinac.

Nakon što je Vlada Srbije odobrila dodatnih 395 miliona dinara za Program dodele bespovratnih sredstava za ove namene, omogućena je kupovina još 350 kuća, od kojih je prvih 100 danas već dobilo svoje vlasnike.

Krkobabić: 17 minibuseva za 17 opština uključujući i Kosovo i Metohiju

,,Besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada, nasušna je potreba i starih i mladih. Današnji konkurs otvara mogućnost da sedamnaest opština problem mobilnosti seoskog stanovištva definitivno reši. Prednost će i ovoga puta biti data nerazvijenim i rubnim područjima’’ – izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom raspisivanja javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Autor: Amir Hamzagić / Ministarstvo za brigu o selu

Novi Javni konkurs Ministarstva za brigu o selu, za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije raspisan je danas i biće otvoren do 13. oktobra. Na sednici Vlade usvojena je Uredba o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minubuseva za prevoz seoskog stanovništva kojom je predviđeno još 120 miliona dinara za tu namenu, do sedam miliona dinara po vozilu. Sprovođenjem ovog programa u 2021. i 2022. godini obezbeđen je prevoz u 35 jedinica lokalnih samouprava, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima. Na taj način 847 sela do sada je dobilo redovan prevoz.

Krkobabić: Dodeljeno još 100 kuća u selima Srbije
Time je broj kuća od početka programa povećan na 2.200

“Jača interesovanje za kuće na selu. Svakodnevno se povećava broj zahteva. Svima onima koji ispunjavaju uslove izaćićemo u susret. Kada su u pitanju mladi ljudi za državu Srbiju ne postoje nedoumice. Krov nad glavom je prioritet!”, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posle sednice Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, na kojoj je dodeljeno novih sto kuća.

Prema rečima zamenika predsednika komisije agroekonomiste Milana Prostrana, krov nad glavom dobiće 248 ljudi. Najviše kuća dodeljeno je u opštini Novi Bečej (od čega šest u Novom Miloševu). U drugim krajevima Srbije prednjače: Vladimirci, Blace, Aleksinac i Svilajnac.

Najjeftinija kuća na selu koštala je 522.333,51 dinara, a nalazi se u selu Torda kod Žitišta. Najmanja kuća od 35 kvadrata biće useljena u Karavukovu u opštini Odžaci, najveća od 272 kvadrata u Bačkoj Topoli, dok je najveća okućnica od oko 13,5 ari pripala supružnicima u Vladimircima.

Ministar Krkobabić i Episkop Ignatije: Sabornost i moba temelj zadrugarstva

„Sabornost i moba temelj su zadrugarstva“ istakli su ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i Nj.P. Episkop braničevski g. Ignatije danas u zemljoradničkoj zadruzi „Sveti Trifun“ u Velikoj Plani.

Na obroncima iznad manastira Koporin ministar i episkop sastali su se sa predsednicima opština Velika Plana, Paraćin i gradonačelnikom Požarevca.
Manastir Koporin, biser braničevske eparhije, pored razgranate manastrirske ekonomije, pod svojim okriljem ima i zemljoradničku zadrugu „Sveti Trifun“, kojoj su 2021. godine dodeljena sredstva iz Programa podrške razvoju zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu, za nabavku opreme i mehanizacije u vinogradarstvu.
Zadružne parcele pod vinovom lozom, ukupne površine sedam hektara uz novu, savremenu opremu i načine odležavanja u barik buradima, sada daju godišnje oko 25.000 litara vina.

„Držimo se uglavnom autohtonih sorti belog grožđa kao što su italijanski Rizling i Tamjanika od belog grožđa, a od crvenog najzastupljeniji je Prokupac“, rekao nam je Episkop Ignatije i dodao: „U sezoni berbe, organizuemo mobe kao nekada, u kojima učestvuje pored sveštenika manastira oko 200 ljudi iz svih okolnih sela. To su dani o kojima se posle tokom cele godine priča“.

Najznačajniji kupci ove zadruge su trgovinski lanci, manastiri, hodočasnici koji posećuju manastir, a zadruga za sada nema ambicije za plasman na inostrano tržište.

Ministar Krkobabić je zajedno sa predsednikom opštine Velika Plana Igorom Matkovićem, predsednikom opštine Paraćin Vladimirom Milićevićem i gradonačelnikom grada Požarevca Sašom Pavlovićem prisustvovao tradicionalnom blagodarenju Gospodu za novi rod i berbu grožđa.

Krkobabić: „Život na selu“ kroz fotografiju i stihove

„Na Miholjskim susretima u Konopnici izabrane su najbolja fotografija i pesma o životu na selu“ poručio je ministar Milan Krkobabić, nakon održanih Miholjskih susreta u Opštini Vlasotonce, manifestaciji koju je pre tri godine osmislio i utemeljio sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem.

Lepotu i autentičnost seoskog života objektivom svog fotoaparata zabeležio je Dalibor Ilić iz sela Orašje i osvojio prvo mesto na ovom konkursu.

Najlepše stihove koji slave seoski život „Sd da pogledaš moje selo, lepotinja. Nov, ubav, golem mos, crkva lepa trešti. Crkveno sređeno, čk i letnjikovac ima. Nigde lepše ko u Konopnicu za Miholjske susrete nije....“ ispevala je Vesna Jovanović, učiteljica iz Konopnice.

„Osim fotografijom, bavim se i planinarenjem, pa mi je velika strast da beležim posebne momente na svojim putovanjima. Najviše me inspiriše seoski život. Istovremeno i prelepa, darežljiva priroda i velika muka i trud seljaka“, rekao nam je Dalibor Ilić čiji je snimak pobedio u konkurenciji od 55 pristiglih.

„Moje selo Konopnica“, napisana autentičnim prizrensko-timočkim dijalektom, osvojila je glasove i žirija i publike. Rečnikom predaka, na duhovit način Vesna Jovanović opisala je kako se nekada živelo u Konopnici.
„Ovogodišnji Miholjski susreti podsetili su na najlepše dane u ovom selu kada je sve vrvelo od naroda, smeha i graje“ rekla je ona.

Ovom svojevrsnom trijumfu kreativnosti, u ljupkom mestu kraj Vlasine, protekle nedelje prisustvovalo je gotovo 5.000 posetilaca. Osim takmičenja za najfotografiju i pesmu inspirisanu selom, organizovane su i tradicionalne sportske i narodne igre, muzički nastupi i gastronomski specijaliteti.
Hiljade gostiju i učesnika uživalo je u izložbi dečijih radova, slušanju zdravica, izvornih pesama i foklornom nastupu. Najviše smeha izazvalo je takmičenje mališana u tradicionalnim sportskim igrama – nadvlačenju konopca, stonom tenisu i malom fudbalu.

Odličnom raspoloženju, doprineo je nastup proslavljenih Vlasotinčana Mateje Stanisavljevića, najboljeg mladog trubača na saboru u Guči, kao i Davida Antića čiji je orkestar ove godine osvojio drugo mesto u Dragačevu.

Prethodne nedelje okupljali su se i seljani Nove Varoši, Sokobanje, Babušnice, Paraćina, Rače, Varvarina, Boljevca i Vladimiraca i proslavljali svoje Miholjske susrete. Svako u skladu sa tradicijom svog kraja. Takmičili su se frulaši i guslari, trčalo se u džaku, takmičilo u klisu, nadvlačenju konopca, pikadu, a nezaobilazni su bili i gurmanluci poput gulaša, kotlića i svih vrsta kolača.

Ovog vikenda svi putnici namernici i slučajni prolaznici imaju šarenolik izbor manifestacija širom Srbije. U Kosjeriću ih očekuju boćanje, streličarstvo, društvene igre, folklor, recitovanje, izvorno pevanje. Bačka Palanka planira izlužbu rukotvorina, suvenira i izbor najlepše nošnje, dok će se meštani belopalanačkih sela takmičiti u pripremanju proje. U Knjaževcu goste će dočekati pevači, besednici, frulaši, gajdaši, dok Ljubovija obeležava Miholjske susrete uz Drinsku regatu. Pirot, Prijepolje, Irig, Krupanj i Knić nude ovog vikenda takođe bogat kulurno – umetnički i sportski program.

Krkobabić i akademik Škorić sa meštanima sela Vinci

„Golubac i njegova sela su bez ikakve sumnje realna šansa za novi početak svih onih koji žele da se nastane u ne tako malom broju praznih kuća, ali i da i otpočnu sopstveni posao u turizmu ili poljoprivredi. Dovoljno je reći da Srbija nema more, ali da se Dunav od zidina golubačke tvrđave prostire šest kilometara u širinu“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, prilikom današnje posete Braničevskom okrugu gde je, zajedno sa predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU akademikom Škorićem obišao opštinu Golubac.

Ministar je svoju posetu započeo sastankom sa predsednikom opštine dr Nebojšom Mijovićem i rukovodstvom opštine, a teme sastanka bile su zadrugarstvo i turistički potencijali razvoja Golupca i njegovih sela. Mijović je zahvalio ministru na programima za revitalizaciju sela koje Ministarstvo za brigu o selu realizuje i na čijim konkursima je ova opština dobila značajna sredstva, zahvaljujući kojima se oseća znatan boljitak u kvalitetu života meštana golubačkih sela.

Jedan od tih programa je realizovan prošlog aprila kada je Golubac dobio bespovratna sredstva u iznosu od sedam miliona dinara za nabavku minibusa za prevoz seoskog stanovništva. Minibus je sada stigao i putnici iz 21 golubačkog sela od juče konačno ne moraju više da brinu o prevozu. Služiće za prvoz iz jednog sela u drugo, kao i iz udaljenih sela u Golubac.

„Ovo je velika stavr za nas, više ne moramo da molimo nekoga da nas odveze kod lekara ili da skupljamo novac za taksi za svaku posetu lekaru ili odlazak u poštu ili kupovinu“, rekli su vidno uzbuđeni meštani sela Vinci sa kojima se ministar sastao u tek obnovljnim prostorijama seoskog doma kulture da porazgovara o svim problemima i pitanjima koji ih interesuju.

„Ono što nam treba i čemu se nadamo je lekar u selu i socijalna - garantovana penzija“ poverile su se ministru sredovečne gospođe, u prepunoj sali ovog lepog i uređenog braničevskog sela.

Krkobabić je nakon toga posetio i tročlanu porodicu u selu Vojilovo, koja je pre dve godine dobila kuću sa okućnicom takođe preko Programa ministarstva za brigu o selu. Aleksandar Ivković (31), Kristina Živković (33) i njihov trogodišnji sin Jakov nisu krili svoju sreću „Nije bilo teško prikupiti dokumentaciju i Opština nam je mnogo pomogla“, kaže Aleksandar. „Od tada baš mnogo pričamo o sreći koja nas je snašla. Ranije smo živeli u zajednici sa mojim roditeljima i bratom, nedaleko odavde. Sada imamo svoj komfor i mir, svoju slobodu. Planiram da ovde prebacim i odgajivačnicu pasa, koja je ostala u kući u kojoj sam odrastao.“

Aleksandar je inače zaposlen kao učitelj u osnovnoj školi u selu Braničevo, na 15 kilometara od Vojilova. Kao svakodnevni podsetnik da je u selima sve manje dece su njegovih šest đaka u učionici. Nada je da će ovaj program Ministarstva uticati da se i takva slika sve više menja.

Baš u Vojilovu, ove jeseni Opština Golubac će organizovati treći put Miholjske susrete sela, finansirane sredstvima istog Ministva. Manifestacija je planirana za sam kraj septembra uz raznovrstan program - smotru tradicionalnih sportskih igara, nastupe Kulturno-umetničkih društva, izložbu poslastica, kao i domaćih rukotvorina i zanatskih radionica.

Ni prvi značajan i uspešan program Ministarstva za brigu o selu - razvoj zadrugarstva, nije mimoišao ovu opštinu. Zemljoradnička zadruga „Golubac“ koja se bavi preradom žita, dobila je preko konkursa Ministarstva sredstva za još uspešniji svoj rad.

Krkobabić u Novoj Varoši: Običan čovek u centru pažnje

„Dosledno i uporno radićemo na tome da sve ove starije žene kojih ima dosta u selima Nove Varoši, kao i one širom Srbije dobiju zasluženu socijalnu – garantovanu penziju u iznosu ne manjem od 100 evra. To je najmanje što svi mi kao društvo i država možemo da učinimo za njih“, izjavio je između ostalog ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u Novoj Varoši, otvorivši Miholjske susrete sela u selu Božetići.

Prisutni brojni građani su sa oduševljenjem pozdravili predlog, a grupe vrednih domaćica su se interesovale kada će konačno moći da računaju na tu vrstu pomoći.
Teme neposrednog razgovora ministra sa meštanima, zajedno sa opštinskim rukovodstvom, bile su razvoj zadrugarstva, minibus za prevoz seoskog stanovništva, završetak radova na vodovodu, obnova seoskog doma kulture, pokretanje privrednih aktivnosti, posebno mogućnost da se stavi u funkciju trenutno zatvoreni obližnji tekstilni proizvodni pogon.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević zahvalio je ministru na svim naporima koje ulaže u revitalizaciju sela i vidljivim, konkretnim rezultatima koje postiže „Mi kao lokalna vlast činimo sve što je u našoj moći, ali neophodna je ovakva saradnja sa republičkim nivoom. Ovo je pravi primer brige države i pravih projekata“ rekao je Vasiljević.

Nova Varoš je jedna od opština koja je po Javnim konkursima, pored sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva i finansijskog podsticaja za jednu zadrugu, drugi put dobila sredstva Ministarstva za brigu o selu za organizaciju manifestacije Miholjski susreti sela, koju je ministar Krkobabić utemeljio sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem.
Danas su Božetići brojne posetioce dočekali bogatim takmičarskim, kulturno - umetničkim i izložbenim programom.

Uz zvuke narodnih pesama, izvike i virtuoze u sviranju gusala odvijalo se takmičenje u narodnom višeboju. Odmeravale su se snage u bacanju kamena s ramena, prevlačenju klipka i konopca, obaranju ruku, skoku u dalj.
Posebno atraktivna bila je vuča vlake volovskom zapregom.
Proglašeni su i prvaci gastronomskih specijaliteta – najbolji zlatarski sir zaštićenog geografskog porekla i najukusnija heljdopita. A dok je trajala manifestacije na štandovima u blizini poprišta sportskih megdana, bili su izloženi domaći specijaliteti i narodna radinost, autentični proizvodi koji se vekovima prave na ovom području.

Danas, na verski praznik Velika Gospojina, Miholjski susreti se održavaju i u Vlasotincu, Sokobanji i Babušnici.

Ove godine ovi susreti organizuju se u 95 lokalnih samouprava, okupljaju 1500 sela sa rekordnih 200.000 učesnika i posetilaca.

„Najproja“ prečnika jedan i po metar spremljena u Medveđici kod Žagubice

Proju sa najvećim prečnikom od jedan i po metar umesila je Zorica Milosavljević iz Medveđice“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon održanih Miholjskih susreta sela u Žagubici, manifestacije koju je utemeljio zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem i koja se održava treću godinu.

Proteklog vikenda bogat celodnevni program u selu Medveđica, najmanjem naseljenom mestu Žagubičke opštine, počeo je izborom „najproje“ i „najsira“. Komisija na čelu sa Radovanom Subinom, vitezom kulinarstva i međunarodnim sudijom za ocenjivanje jela, pića i kolača, vrednovala je kvalitet i za najbolju proju, od izloženih 15, nagradila je Stanu Zarić.
Proju sa najvećim prečnikom od 146 centimetra umesila je Zorica Milosavljević, dok je najveće parče sira 42 x 43 centimetra pripremilo Udruženje žena „Homoljke“ iz Žagubice.
Odmah nakon ocenjivanja posetioci su bili u prilici da degustiraju ove specijalitete i uvere se u njihov ukus, miris i slast.

Tik pored gastronomskih đakonija odvijali su se megdani u narodnom višeboju koji iziskuje naročitu snagu i izdržljivost – bacanje kamena s ramena, nadvlačenje na brvnu, penjanje uz konpac, nadvlačenje konopca i trčanje u džaku.
U zaboravljenoj staroj, a sada oživljenoj disciplini - guranje zaprežnih kola pobedio je Zoran Grujić, a izabran je i najbrži vodonoša, zatim najveštiji momak u guranju bureta i guranju točka.
U oštroj konkurenciji po sunčanom danu birao se i najuređeniji i najmaštovitiji štand, a najveći aplauz tog dana čuo se na dodeli nagrade za najduži poljubac koja je otišla je u ruke Tatjane i Siniše Vukovića.

Kulturno - umetnički program, vlaške i srpske igre predstavili su svi ansambli opštine Žagubica, a u blizini pozornice, svoje suvenire, nošnju, sirupe, med, pekmeze i još mnogo drugih đakonija nudili su na štandovima brojni izlagači.
Manifestacija je završena veličanstvenim kolom svih učesnika i gostiju – više od hiljadu ljudi spontano se uhvatilo za ruke zaigravši na livadi, u okruženju stoletnih šuma.
Prošle nedelje Miholjske susrete priredio je i Gadžin Han u dva svoja sela – Gornjem i Donjem Dušniku. Tu su seljani odmeravali snage u gađanju lukom i strelom, obaranju s debla, penjanju uz stablo, a jedna od zanimljivih disciplina bila je gađanje sekirom u metu.

Prethodnih dana avgusta Miholjski susreti organizovani su i u selima Žitišta, Kikinde, Vrnjačke banje, Trgovišta i Majdanpeka a za naredni vikend organizatori manifestacije, koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine priređuje 95 opština i gradova Srbije, najavili su bogat program u Subotici, Kovačici, Boljevcu, Kikindi, Merošini, Kuli i Kruševcu.

Sudeći po prethodnim i ovaj vikend biće uzbudljiv i šaren, uz tradicionalne ukuse i note, za mnoge pobednički a za ostale svakako vredan pamćenja.

KRKOBABIĆ: Upućena inicijativa za uvođenje socijalne - garantovane penzije ne manje od 100 evra

„Inicijativa za uvođenje socijalne- garantovane penzije je jedno od polazišta u borbi protiv siromaštva. Osnovno je da znamo da ako neko nema penziju i ne može da je dobije, ima više od 65 godina i nema druge prihode, je očigledno u zoni siromaštva. Svi moramo dobro da se zapitamo šta smo u stanju da uradimo da pomognemo ljudima koji su u zoni siromaštva. To nam je civilizacijski zadatak, to je merilo civilizacijskog uzleta“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, inicijator uvođenja ovog instituta socijalne politike u Republici Srbiji i dodao „Tako na primer ima ljudi koji imaju 14 godina, 11 meseci i 29 dana radnog staža, a ne stiču pravo na penziju jer je minimalni propisani uslov 15 godina. Oni najčešće nisu korisnici ni socijalne pomoći, nemaju imovinu niti bilo koji drugi vid prihoda, a među njima je evidentno najveći broj žena sa sela“.

Krkobabić je istakao da se ovaj institut socijalne politike bazira na konceptu socijalne politike Evrope i savremenog sveta. „Preko 100 zemalja sveta već ima neki vid socijalne - garantovane penzije“, rekao je Krkobabić i posebno istakao „Da ne bude zabune, to nije klasična penzija i neće se isplaćivati iz penzionog fonda“.

Inicijativa za uvođenje instituta socijalne - garantovane penzije u iznosu ne manjem od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, koja će se jednom godišnje usklađivati sa troškovima života, upućena je od strane Ministarstva za brigu o selu radnoj grupi za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih lica u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine.

Krkobabić: Sela Srbije ili inostranstvo?

„Još 185 dobitnika kuća nema dilemu – selo Srbije ili inostranstvo? Odabrali su da žive i rade u selima širom Srbije, od Kanjiže do Vladičinog Hana“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, prilikom potpisivanja još 185 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Ovim je broj novouseljenih seoskih kuća iz programa Ministarstva za brigu o selu došao do 2100.

„Ovo je sjajna mera koja daje vetar u leđa mladim ljudima da počnu samostalan život, da počnu nešto sami da rade i stvaraju“ izjavila je Emilija Vujić, rešena da u vojvođanskom selu Mol  počne da se bavi voćarstvom.
I bračni par Knežević će od sada živeti u selu Mrmuš u okolini Aleksandrovca. „Radujemo se samo svom domu, jer smo do sada živeli u zajednici. U novoj sredini planiramo da otvorimo restoran i bavimo se ugostiteljstvom. Imamo jedno dete i drugo na putu, a za odrastanje dece nema zdravije sredine od seoske“, rekao nam je Danijel.

Današnjim potpisima na ugovore novi dom steklo je blizu 300 odraslih i stotinu dece. Tako u selima ostaje ili iz grada u selo prelazi 94 para, 30 samohranih roditelja i 61 pojedinac.
Motivi i zanimanja su šarolika, ali svima je zajedničko uzbuđenje koje prati svaki novi početak.

Za najlepše uređeno dvorište proglašeno je dvorište Žike Lazića iz Lapova

saopštio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon održanih Miholjskih susreta sela u Lapovu, manifestacije koju je utemeljio zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem i koja se održava treću godinu.

„Za sve je potrebna ljubav i predani rad. I kuću i vrt sam svojim rukama napravio. U njemu se nalaze biljne vrste ne samo sa našeg podneblja, već i iz raznih dalekih zemalja, sve što može ovde da uspeva posadio sam“, izjavio je Lazić. „Najveća inspiracija za mene je porodica, koja se tokom letnjih meseci okupi da uživa u ovom parčetu raja, ali draga mi je i ova nagrada kao potvrda da to što radim i drugi prepoznaju“ rekao je Lazić.
Nagradu za najlepši dvorišni detalj dobila je Slađana Dinić. Ona je svoj život u stanu oplemenila baveći se detaljima u bašti i smatra da je, osim lepote i uživanja, obaveza svih nas da brinemo o prostoru koji nas okružuje.
Lapovo je ovaj izbor održalo u okviru manifestacije Miholjski susreti sela i svoje predstavnike u dve pomenute kategorije poslalo na okružno takmičenje dvorišta iz čitave Centralne Srbije, a naredne godine planira predstavnike u još dve kategorije priznate i u svetu i u Srbiji - najlepše etno dvorište i najlepše park dvorište.  

Osim ove lepote za oči, učesnici i posetioci rekordno posećenih Miholjskih susreta u Lapovu uživali su u takmičenju u pripremi riblje čorbe, prezentaciji štandova etno udruženja, voćara, vinara, pčelara, a odjekivalo je i vatreno navijanje za pobedu u narodnom višeboju  - bacanje kamena s ramena, trule kobile, prenošenje vode i prenošenje jajeta kašikom, krunjenje kukuruza... Uz ritam i plesne korake kulturno - umetničkih društava, usledio je izbor najlepšeg i najukusnijeg starinskog kolača,  kao i najbolje urađene rukotvorine.

Opština Bogatić je svoje Miholjske susrete upriličila u selu Crna Bara, gde je okupila 12 od 14 svojih sela. Darovite  meštanke smenjivale su se na radionicama starih zanata - veza, zlatoveza, tkanja, a ništa manje zapažena bila je likovna kolonija. Osobenosti ovog kraja su vajat Hajduk Stanka u istom dvorištu kuće prvog veterinara u Srbiji Jove Aleksića, ali i etno kompleks Sovljak, jedan od pet prvih etno parkova u našoj zemlji, sa prikazom delića stare Mačve - autentičnim kućama sa okućnicom iz perioda kraja 19. veka. Na ovim lokacijama održani su pesničko veče, folklorni, pevački i instrumentalni nastupi. Najveću pažnju svakako privukao je celovečernji prikaz tradicionalnih običaja Mačve - vožnja fijakerima, presretanje prolaznika busijama, kupovina mlade i izbor za najboljeg hajduka tog kraja.

U isto vreme na drugom kraju zemlje, u istočnoj Srbiji, Miholjski susreti sela održani su po prvi put i u Lubnici kod Zaječara. Počelo je turnirom u malom fudbalu, zatim je organizovano takmičenje u spremanju tradicionalnih jela, a gostima je priređen i bogat kulturno-umetnički program uz defile foklornih grupa.
Tog dana Lubnicu je posetilo preko 1000 ljudi, među kojima je bilo  onih koji su došli iz susednih opština, ali i iz susednih država - Bugarske i Rumunije.

Organizatori manifestacije, koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine priređuje 95 opština i gradova Srbije, najavljuju ovog vikenda bogat program u Žitištu, Gadžinom Hanu, Vrnjačkoj Banji, Žagubici i Trgovištu. Zato, svi koji nisu otišli na letovanja izvan granica naše zemlje, ili se spremaju za putovanja, imaju otvoren poziv da svoje vreme kvalitetno provedu uz odličnu zabavu, stare, proverene gurmanluke i ponešto nauče o detaljima iz zaboravljene srpske tradicije.

„Edi Tajm etnomuzikolog, najbolji je srpski gajdaš“

saopštio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon održanih Miholjskih susreta sela u Đurincu kod Svrljiga, manifestacije koju je utemeljio zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem i koja se održava treću godinu.

Na takmičenju u Svrljigu izabran je najbolji srpski gajdaš, Edi Tajm (35), etnomuzikolog iz Sremske Mitrovice. U tesnoj međunarodnoj konkurenciji gde su se za titulu za najvećeg virtuoza na ovom tradicionalnom instrumentu, borili domaći, ali i izvođači iz Makedonije, Bugarske i Grčke, pobedio je mladi profesor u muzičkoj školi, koji svira i druge tradicionalne instrumente poput frule i kavala.

Edi Tajm se izdvojio i time što uz sviranje na gajdama i peva. Prema oceni žirija etnomuzikologa, među kojima i članica Instituta SANU Mirjana Zakić, njegov nastup u kategoriji troglasnih gajdi nagrađen je kao najkompletniji.

„Konkurencija je bila jaka, bilo je ukupno 18 učesnika iz svih krajeva Srbije i okolnih zemalja. Takmičilo se mnogo mladih gajdaša koje izuzetno cenim, poput našeg najmlađeg izvođača na ovom instrumentu Filipa Bogdanovića iz Lebana“– rekao nam je Edi Tajm.

Mnoge je iznenadilo što su se za titulu naj-gajdaša borile i dve devojke. To su Kalina Nikolova iz Bugarske i Stanislava Đorđević iz Sombora.

Na bini u Đurincu svoje umeće prikazala su i braća Jovanović, Jovan (22) i Aleksandar (20), poznati svrljiški gajdaši. Ljubav prema ovom instrumentu, naročito tipu troglasnih svrljiških gajdi preneo im je pradeda Nenad, a svirao ih je i čukundeda Petronije Jovanović.

„U vreme naših predaka nije se mogla zamisliti svadba u Svrljigu bez gajdi, dok je danas svojevrstan spektakl kada mladenci zatraže gajdaša“- izjavio je Jovan.

Osim ovog takmičenja, na manifestaciji u Svrljigu bila je organizovana i radionica za decu u pripremi belmuža, promocija starih nošnji i zanata kao i igre za penzionere, gde se u šahu i pikadu nadmetalo oko 50 tročlanih ekipa.

U ime Ministarstva za brigu o selu prisutvovovao je državni sekretar Zoran Dimitrijević i poručio da su „Miholjski susreti sela“ prilika da se ponovo pokažemo kao dobri domaćini, kao tolerantni ljudi koji rado organizuju ovakve manifestacije.

Ovaj događaj, ali i susrete organizovane prethodnih dana u Medveđi, Sjenici, Zaječaru, Aleksincu i Trsteniku, posetilo je više od 15.000 ljudi. Osim gostiju iz naše zemlje, programi su privukli i veliki broj turista iz inostranstva, posebno Rumunije i Bugarske.

Organizatori manifestacije koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine priređuje 95 opština i gradova Srbije, najavljuju ovog vikenda bogat program u Lapovu i Bogatiću. Zato, svi koji nisu otišli na letovanja izvan granica naše zemlje, ili se spremaju za putovanja, mogu svoje vreme kvalitetno da provedu uz odličnu zabavu, stare, proverene gurmanluke i ponešto nauče o detaljima iz zaboravljene srpske tradicije. Spisak mesta sa datumima održavanja programa ovog leta i jeseni, nalazi se se na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Zoran Božović novi srpski harambaša

Miholjski susreti Ministarstva za brigu o selu, koje su pokrenuli i utemeljili pesnik Ljubivoje Ršumović i miinistar Milan Krkobabić ustoličili su, u selu Popučke, novog srpskog harambašu. To je Zoka Harambaša, koji staje rame uz rame sa Zekom Harambašom, Stanojem Glavašem i samim Hajduk Veljkom.

Na Miholjskim susretima Valjevskih sela ove subote u Popučkama, svoju snagu i veštinu Zoran je dokazao na megdanu bacanjem kamena s ramena, nadvlačenjem konopca i klipka, obaranjem ruke i skokom u dalj.
„Za hajduka je najvažnije da je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, a meni je kao novom valjevskom i srpskom harambaši posebno draga ova titula jer je nisam zaslužio lako“, rekao nam je Zoka Harambaša i dodao „Takmičenje je bilo zanimljivo i naporno. Najjača konkurencija bila je u nadvlačenju konopca, a najteža disciplina bacanje kamena s ramena, u kojoj sam imao oštru konkurenciju vrlo visokih i snažnih hajduka“.

A ko su bili ti čuveni srpski hajduci, uzori Zoke Harambaše?

Stanoje Glavaš, čije je pravo ime Stanoje Stamatović, bio je hajduk pre ustanka u Smederevskoj nahiji i jedan od mogućih kandidata za vođu Prvog srpskog ustanka. Upravo je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. O njegovom junaštvu, opevanom u pesmama, uči se i danas, a dramu o njemu napisao je Đura Jakšić.
Hajduk Veljko Petrović, rođen je kod Zaječara. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku u četi sa Glavašem. Zapamćen je kao odlučan i izuzetno hrabar. Odlikovan je i  ruskom Velikom zlatnom medaljom za hrabrost. Krajinski vojvoda postao je godine 1811, kada je upućen u Negotin. Po rečima Vuka Stefanovića Karadžića Hajduk Veljko spada u red najvećih junaka i može se porediti sa Milošem Obilićem ili čak sa samim Ahilom. Ostao je upamćen po izjavi :„Glavu dajem, Krajinu ne dajem“.

Na Miholjskim susretima sela, manifestaciji koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine organizuje 95 opština i gradova Srbije, u Valjevu je osim izbora harambaše održan bogat sportski, kulturni i gastronomski program. Oko 1.000 posetilaca je uživalo u sunčanom danu u Popučkama, uz nastupe kulturno - umetničkih društava,  dečiji maksenbal, mađioničarsku predstavu, kao i takmičenja u malom fudbalu, gastro festu i kafanskim igrama.

„Podeljene su medalje u takmičenjima u šahu, tabliću, pikadu, dominama, kao i u turniru u fudbalu gde se nadmetalo sedam ekipa“ kažu organizatori programa u Valjevu. „Svoj deci koja su uestvovala u smotri kulturno - umetničkih društava dodeljene su medalje, kao i mališanima koji su odneli pobedu za naj-kostim na maskenbalu. Čak 12 ekipa odmerilo je snage u pripremi gulaša, pasulja, specijaliteta od mesa. Birao se i najmlađi kuvar i najlepša kuvarica.“

Prethodnih dana jula Miholjski susreti organizovani su i u selima Topole, Petrovca na Mlavi, Svilajnca, Dimitrovgrada, Aleksandrovca, a danas se program održava u Crnoj Travi. Time su završene julske priredbe, a u avgustu svoje priprema 14 opština. Njihov raspored i program nalazi se na sajtu Ministarstva za brigu o selu, uz poziv svim zainteresovanim građanima da ih posete, dožive nešto novo i drugačije i u tome uživaju.

Dvehiljadita kuća za Dijanu i Miloša

Bračni par Kantar, Dijana i Miloš i dvomesečni Vasilije iz Beograda odlaze u Aleksandrovo u Novoj Crnji.

Na današnjoj sednici Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u Palati Srbija krov nad glavom obezbeđen je za još 140 porodica. Sa ovim brojem, od početka programa oživela je čak 2.031 napuštena kuća širom Srbije. U njima je sreću pronašlo 6.000 ljudi i 2.750 mališana.

Tim povodom ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kratko je izjavio „Srbija ovako pobeđuje“ i, čestitajući dodelu dvehiljadite kuće mladom bračnom paru, dodao „Naš zajednički san se ostvaruje i nastavlja. Garant za to su upravo svi ovi mladi ljudi koji su konkurisali i koji će tek konkurisati“.

Dijana i Miloš trenutno žive u zajedinici sa Miloševim roditeljima u Zemunu, ali jedva čekaju da počnu sa pripremama za selidbu u Aleksandrovo. „Odrasla sam u Novoj Crnji i naš novi dom neće biti mnogo udaljen od moje rodne kuće“ kaže Dijana i dodaje da osim 75 kvadrata stambenog prostora, uz kuću ide i velika okućnica gde nameravaju da pokrenu plasteničku proizvodnju. „Smatramo da je selo lepša i čistija sredina za život i za odrastanje dece“ rekli su nam ovi dvadesettrogodišnji supružnici.

Iznenađuje hrabrost mlađih od 30 godina, koji prednjače među učesncima u Javnom konkursu za kuće na selu. I nakon treće ovogodišnje Komisije, prosek godina dobitnika je 29.
Prema rečima prof. dr Vladana Đokića, rektora Beogradskog univerziteta i predsednika komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, vlasnici danas odobrenih kuća su 69 parova, 22 samohrana roditelja i 49 pojedinaca.
„Ovo je jedan od najznačajnijih državnih projekata u Srbiji koji se već treću godinu uspešno realizuje na inicijativu ministra Krkobabića i Ministarstva za brigu o selu„ rekao je prof. Đokić. „Do sada je usrećio hiljade ljudi, od kojih je najmanje trećina prešla da živi iz grada u selo. To je lepa perspektiva.“ rekao je Đokić.

Najjeftinija nekretnina ovog puta koštala je 536.721,07 dinara, a nalazi se u Žitištu, u selu Srpski Itebej. Najmanja kuća, površine 32 kvadrata je u Sinoševiću u Šapcu, koju će dobiti samohrana majka, dok će mladi poljoprivrednik postati vlasnik najveće kuće od 297 kvadrata u Bačkoj Palanci, selu Silbaš. Njena cena je 1.195.000 miliona dinara. Najveću okućnicu, ovoga puta, od preko 70 ari obrađivaće porodica u selu Đurđevac u Blacu.

Zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran naglasio je da se radi o strateški važnom programu koji mora da živi bar 15 godina da bi dao svoje prave rezultate.
„Selo je naša budućnost, a raduje da to shvata sve više mladih u Srbiji“ poručio je Prostran.

Ne samo dvehiljadita, već i prva kuća od početka ovog programa otišla je u Novu Crnju. „Dolazak još jedne porodice u Aleksandrovo za nas je velika stvar. Ovi mladi ljudi mogu da računaju da podršku Opštine za sve ideje koje budu imali – rekao je Dragan Daničić, zamenik predsednika Opštine Nova Crnja „S ponosom mogu da kažem da je sa 69 useljenih seoskih kuća preko ovog programa, naša opština jedan od rekordera u Srbiji“.

Nakon ove sednice, stanare će dobiti prazne i napuštene kuće u 95 naselja u 47 opština. Najviše kuća, po 11, biće useljeno u Somboru i Odžacima, Kanjiži 10, a u 8 u Sremskoj Mitrovici. Na jugu ovog puta prednjače Vladičin Han i Pirot, a u centralnoj Srbiji Jagodina.

PRVA NEDELjA MIHOLjSKIH SUSRETA SELA
ŽAKLINA AĆIMOV - POBEDNICA „PRVE KROFNE“ OTKRIVA RECEPT

Manifestacija Ministarstva za brigu o selu „Miholjski susreti sela“ održana je proteklog vikenda u opštini Odžaci u selu Deronje u prisustvu velikog broja učesnika i posetilaca.

Jedna od aktivnosti na ovoj manifestaciji bilo je takmičenje za najbolju krofnu. Pobedničke krofne, meke i mirisne, napravile su članice Udruženja Tovariševo. Jedna od njih Žaklina Aćimov kaže da se oblak šećera u prahu i mirisa friškog prženog testa širio i iznad još desetak štandova gde su se spremale i jele krofne, ali da su tovariške poslastice imale najviše sreće.

„Jednostavno je. Koliko mleka - toliko vode, na svaki litar po dva jaja, zatim kvasac i brašno. Tajna je u mešenju, jer mora dugo da se mesi, a kad se ruka odmori od trnjenja a testo naraste, ponovo se mesi i odmara. Na kraju se razvuče, odvaja kalupima i prži u vrelom ulju. Spolja su meke, unutra šuplje. Pune se po ukusu, a najbolje domaćim pekmezom od kajsija“, otkriva nam recept Žaklina i dodaje „ali, obavezno posle našeg tradicionalnog ovčijeg paprikaša, od kog bride nepca.“

Osim takmičenja za najbolje jelo od ovčijeg mesa i poslasticu od testa, gosti ove seoske priredbe uživali su i u defileu fijakera, nastupu folklornih grupa, tamburaškoj i romskoj muzici. Spektakl u bačkom selu Deronje okupio je rekordnih 10.000 posetilaca!

U to isto vreme na drugom kraju Srbije, Miholjski susreti sela održani su pored Vlasinskog jezera u selu Božica u Surdulici. Tamo se odigrao šaljivi turnir u fudbalu između mršavih i debelih, a učestvovalo je 6 sela Surduličkog kraja. Pobedila je ekipa mršavih iz sela Belo Polje.

I ovde su se krčkali gurmanluci. Svinjski gulaš koji je spremalo 18 takmičarskih ekipa, degustirali su svi timovi. Sudije su, međutim, odlučivale između 17 kazana, jer je 18. „ispario“ čitav usled naleta posetilaca, pa nije ostalo ništa ni za žiri.

Deca i odrasli takmičili su se u spretnosti vožnje bicikla, zgibovima i sklekovima. Najmlađi učesnik, desetogodišnji Bogdan Mitić, zbog svoje brzine i spretnosti izazvao je burne aplauze.

Dodeljena je i nagrada za najveseliju takmičarsku ekipu, a nastupalo je i Kulturno- umetničko društvo iz Surdulice.

Miholjski susreti održani su još i u opštinama Doljevac i Boljevac, a sledeće nedelje, tačnije 21. jula njihov domaćin biće Topola, a zatim sledi Petrovac na Mlavi 28. jula.

U pripremi julskih manifestacija učestvovalo je više do 100 sela, a tim povodom prethodnih dana posetile su ih hiljade posetilaca.

Ovi susreti u selima širom Srbije nastavljaju se i tokom avgusta, septembra, oktobra i novembra, a kalendar manifestacija sa mestom održavanja i aktivnostima, za sve koji žele da ih posete, objavljen je na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Procena je da će ovogodišnji Miholjski susreti sela, do 1. decembra, do kada se održavaju, okupiti više od 200.000 ljudi.

KRKOBABIĆ: NEKA MIHOLjSKI SUSRETI BUDU POČETAK NAŠEG PRAVOG JEDINSTVA!

„Počeli su Miholjski susreti u selima širom Srbije. Sredinom sedmice održane su prve manifestacije u selima Doljevca i Surdulice, a već ovog vikenda nadmetanje i druženje počinje u okolini Odžaka i Boljevca – uz sportske turnire, fijakere i lipicanere, tradicionalne pesme i igre“.

Ovo je poručio danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i ujedno pozvao sve one koji nisu otputovali na letovanje, ili baš tada kreću put mora da se zaustave, isprobaju specijalitete ovih krajeva ili učestvuju u različitim kulturnim i sportskim dešavanjima.

„Sredstva za organizovanje Miholjskih susreta sela dobilo je 95 lokalnih samouprava i ove godine očekujemo da okupe rekordnih 200.000 posetilaca“, rekao je Krkobabić i dodao: „To je buđenje sela, a naš narod voli da se sreće i susreće, okuplja, druži i veseli. Ovog leta Miholjski susreti neka pokažu novo lice Srbije. Neka budu početak našeg pravog jedinstva!“

Do kraja jula Miholjske susrete sela organizovaće opštine Topola (21. jula), Crna Trava (23. jula), Petrovac na Mlavi (28. jula), Svilajnac, Valjevo i Dimitrovgrad - 29. jula, a Aleksandrovac 30. jula. Ovi susreti u selima širom Srbije nastavljaju se i tokom avgusta, septembra, oktobra i novembra.

Gde i kada na odmor? U 95 opština i 1500 sela
Krkobabić – ponovo počinju miholjski susreti sela

„Uskoro će biti dodeljena i dvehiljadita kuća na selu. Iznenađujuće, sve više je onih iz grada koji kreću put sela, a izjava mladog Mirka Govedarice da je kuća na selu put do savršenog života je za sve nas, bez sumnje ohrabrujuće saznanje“ izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu prilikom potpisivanja još 151 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u svim krajevima Srbije.

Mirko Govedarica, nakon pet godina podstanarskog života u gradu sa suprugom i dvoje dece od sada će živeti u selu Lazarevo u okolini Zrenjanina. „Želimo da se bavimo voćarstvom i da napravimo uzgajivačnicu pasa, a selo je jedino mesto gde možemo da ostvarimo naše planove “.

Današnjim potpisima na ugovore krov nad glavom obezbeđen je za još 229 ljudi i 103 mališana, a ukupan broj domova koji su preko Programa Ministarstva za brigu o selu dodeljeni širom Srbije bliži se neverovatnom broju od 2.000!

Nove komšije dobiće žitelji u 90 naselja u 44 opštine u Srbiji.

Željuša u Dimitrovgradu je i dalje jedna od najpopularnijih sela na jugu Srbije, gde se ovoga puta sele i dve mlade prijateljice koje će živeti u kućama jedna do druge.
„Željuša je mesto koje spaja dva grada, priroda je prelepa i radujem se što će moja ćerkica rasti u toj zdravoj sredini. Magistar sam farmacije i radim u struci u apoteci, ali želim da se oprobam i u poljoprivredi.“ izjavila je Jelena Sokolov, jedna od dobitnica sredstava za kupovinu kuće na selu. Prva komšinica biće joj drugarica Nataša Stančev, koja će se iz Dimitrovgrada preseliti sa sa trogodišnjim sinom „Dugo smo pokušavali da rešimo stambeno pitanje i ovo je stvarno ostvarenje sna. Na četvrtoj godini sam poslovne ekonomije, a planiram da se bavim i računovodstvom onlajn. Radujem se što ima dosta novih porodica koje su se doselile u Željušu“, rekla nam je Nataša.

Zahvaljujući ovom Programu Ministarstva za brigu o selu, samo od početka ove godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare. Među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

Vojvođanska sela nastavljaju istim tempom da privlače mlade parove. U Bačkom Petrovom Selu, u kom je od početka programa već useljena 61 kuća, sada će stići žitelji u još sedam. Najviše potpisanih ugovora imaju Odžaci, gde će se rasporediti 17 novih vlasnika, a odmah za njima je Kanjiža sa 16 kuća, koja je i u prethodnoj ovogodišnjoj komisiji već dobila 17 novih vlasnika.

Kako su i članovi Komisije potvrdili, od kako je Program pokrenut, prosečno svakog dana stigne 10 do 15 zahteva za kupovinu kuća na selu, a interesovanje ne jenjava, već raste. Novac se dodeljuje po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Gde i kada na odmor? U 95 opština i 1500 sela
Krkobabić – ponovo počinju miholjski susreti sela

„Ovogodišnji, treći po redu Miholjski susreti sela šansa su da pokažemo jedno novo lice Srbije – gostoljubivo, nasmejano, tolerantno, spremno na takmičenje, ali i da pobedniku čestita“, izjavio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
Kalendar manifestacija sa mestom održavanja i planiranim aktivnostima biće objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu, za sve koji žele da ih posete tokom ovog leta i jeseni. Prvi susreti počinju već u ponedeljak u selima Surdulice i Doljevca, a zatim 15. jula u svojim selima manifestaciju će organizovati Odžaci, Boljevac i Valjevo. I ove godine manifestacije će se održavati širom Srbije sve do 1. decembra.

Krkobabić je danas potpisao ugovore sa predstavnicima 95 jedinica lokalnih samouprava, koje su sredstva dobile po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“ u 2023. godini.
Ove godine ovi, sada već tradicionalni susreti, okupiće blizu 1.500 sela Srbije.

Predsednik komisije za odobravanje sredstava i praćenje realizacije po ovom programu je poznati pisac Ljubivoje Ršumović. „Za dve godine ovi susreti okupili su 1.800 sela i 250.000 učesnika i posetilaca, a ove godine u selima širom Srbije, očekujemo rekord sa 170.000 učesnika i posetilaca“ rekao je Risto Kostov, zamenik predsednika Komisije.

Predsednik opštine Knić Srećko Ilić, čija opština prvi put ove godine organizuje Miholjske susrete izjavio je „Drago mi je što će opština Knić postati deo jednog tima koji se svake godine nadmeće, druži i raduje istim povodom“.
Iskusniji organizatori nisu skrivali nestrpljenje da započnu sa prvim pripremama. „Ti dani u Babušnici su pravo veselje i za starije i za mlade i teško nam je odlučimo u kom selu ćemo koje godine organizovati Miholjske susrete. Sada kada smo odlučili i kada su sredstva tu, organizacija može da počne“ rekla nam je Kristina Aleksić, zamenica predsednice opštine Babušnica. Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja imao je zanimljivu sugestiju „Svako iz svog kraja treba da ponudi sebi svojstveno i samo najbolje. Predlažem da se kao završni događaj organizuju Miholjski susreti sela svih gradova i opština na jednom mestu i da tu pokažemo šta umemo i imamo. To bi bila prava slika Srbije“, zaključio je Daničić.

Podsećamo, podnosioci prijave na ovaj javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje osmišljavaju program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.

Aktivnosti koje su podnosioci prijava i ove godine osmislili, a čiji se spektar svake godine proširuje, su najrazličitije. Od kulturno-umetničkih sadržaja - folklora, izvornog pevanja, sviranja gusala i tambura, preko slikanja i literarnih sadržaja do zanatskih i primenjenih umetnosti -  izrade rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja.
Omiljena su i takmičenja u sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa) i spremanje gastronomskih specijaliteta -tradicionalnih jela i kolača. Vraća se polako i tradicija izbora za mis sela.
Deca se najčešće takmiče u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku.

Sredstva, do 500 hiljada dinara po prijavi, dodeljuju se prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Ministar Krkobabić posetio Rekovac

„Država, lokalna samouprava i ljudi u mesnim zajednicama ovde u Rekovcu su u istom stroju na prvoj liniji odbrane. Sve najbitnije i najhitnije je već odrađeno. Postignuta je saglasnost da državna pomoć treba da bude urgentna i adekvatna nastaloj šteti.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Rekovcu, sastavši se sa čelnim ljudima i meštanima najugroženijih sela ove opšine. Zajednička poruka je „Moramo da delujemo preventivno. Država mora da odradi svoj posao, a meštani svoj. To je jedini način da se ovakve nedaće trajno izbegnu“.

Autor: Amir Hamzagić

Tema današnjeg sastanka bili su problemi sa kojima se meštani Rekovca suočavaju i šteta nastala nakon obilnih padavina u prethodnom periodu sa najrealnijim i najhitnijim predlozima za sanaciju.

Predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Đorđević izjavio je „Proglašena je vanredna situacija na celoj teritoriji opštine Rekovac. Mi smo mala i nerazvijena opština, pripadamo četvrtoj grupi razvijenosti, ali trudimo se da izađemo u suret potrebama meštana svih 32 sela naše teritorije. U trenutnoj vanrednoj situaciji moram da naglasim do sada nezapaženo jedinstvo meštana i predstavnika lokalne samouprave. Preduzeli smo sve mere za odbranu i pružanje pomoći ugroženom stanovništvu, tri porodice su morale da napuste svoje kuće, sa malom decom i najstarijima. Pokrenula su se i klizišta, ali na sva ugrožena područja poslata je sva raspoloživa mehanizacija kako bi se izvršili neophodni radovi na odbrani i sanaciji“ objasnio je Đorđević.

Ministar Krkobabić je sa svojim saradnicima obišao poplavno područje i najviše pogođeno selo Ursule.
„Ostao sam bez svega. Kuća mi je pod vodom, poplavljena mi je i bašta koja me hrani“ izjavio je Milovan Živković, meštanin Ursule. Njegovim komšijama, Dušanki i Draganu Marijanoviću bujica je odnela stoku  „Za sat vremena ostali smo bez svih životinja, bilo je nemoguće bilo šta uraditi da ih spasemo“ očajna je Dušanka. Meštanin Saša Brkić bio je iskren „Ima dosta zapušenih i zapuštenih kanala i rečnih korita, za šta smo mi ljudi odavde sami krivi jer ne odlažemo smeće na propisan način“.

Usled planinskih bujičnih potoka pretrpljena je ogromna šteta u opštini Rekovac, kako na poljoprivrednim usevima, stambenim objektima, tako i na putnoj infrastrukturi.
U sektoru privrede registrovana je šteta u jednom preduzeću, u sektoru poljoprivrede ukupna površina kultura pogođenih poplavama procenjena je na oko 200 hektara i očekuje se pad roda useva za 50 procenata. U sektoru javne namene poplavljena je zgrada Osnovne škole ,,Svetozar Marković“ u selu Ursule. U oblasti infrastrukture opštinski putevi oštećeni su u ukupnoj dužini od 42 kilometara, a asfaltirani opštinski putevi u dužini od 2,1 kilometar. Oštećeno je i 13,5 kilometara vodotokova reka, kao i mostovi u Dragovu i Beočiću. U sektoru stanovanja evidentirano je ukupno 67 poplavljenih domaćinstava. Dosadašnja procena štete najugroženijih sela iznosi ukupno 80 miliona dinara.

Odobren još 151 zahtev za kupovinu kuće na selu
Najveća kuća od 380 kvadrata za mladi bračni par

Nalazi u prelepom Bačkom Brestovcu i dodeljena je na sednici komisije Ministarstva za brigu o selu, uz još 150 drugih u selima širom Srbije.

Tek što je potpisano 109 ugovora sa mladima koji su dobili kuće na selu, novom sednicom Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u Palati Srbija, krov nad glavom obezbeđen je za još 229 ljudi i 103 mališana, a ukupan broj domova koji su preko Programa Ministarstva za brigu o selu dodeljeni širom Srbije premašio je - 1890!

Rektor Beogradskog univerziteta i predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, prof. dr Vladan Đokić rekao je „Ovo je izuzetno značajan program koji daje vidljive rezultate u očuvanju i razvoju sela. Na današnjoj sednici razmatrali smo preko 150 prijava i doneli smo odluku o dodeli sredstava za kupovinu 151 kuće na selu. Želim da apelujem na sve zainteresovane da se prijave, ali i na Ministarstvo i Vladu Republike Srbije da ovaj program nastavi, s obzirom na njegovu važnost za našu državu“.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić istakao je da naročito raduje činjenica da je sve veći broj porodica koje se sele iz grada u selo „Upečatljivi su evo primeri mladih, visoko obrazovanih ljudi koji iz Beograda odlaze u Rujevac kod Ljubovije ili u Lok kod Titela“, rekao je Krkobabić.

Zahvaljujući ovom Programu Ministarstva za brigu o selu, samo od početka ove godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare. Među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

„Sve sumnje u vezi sa ovim programom su odagnane. Program je upečatljiv ,spasonosan za ruralni deo Srbije i mora da živi još barem deceniju. Tada bi bez dileme, trenutna slika sela bila promenjena“, izjavio je zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran.

Nakon ove sednice, nove komšije dobiće žitelji u 90 naselja u 44 opštine. U Bačkom Petrovom Selu, u kom je od početka programa već useljena 61 kuća, sada će stići komšije u još sedam. Uz ovo, među najtraženijim selima je ovoga puta i Horgoš, gde je Komisija odobrila osam zahteva.
Najviše odobrenih prijava imaju Odžaci, gde će se rasporediti 17 novih vlasnika, a odmah za njom je Kanjiža sa 16 kuća, koja je i u prethodnoj ovogodišnjoj komisiji već dobila 17 novih vlasnika.

Najjeftinija nekretnina ovog puta koštala je 540.608 dinara, a nalazi se u selu Miliva kod Despotovca. Najmanja kuća od svega 23 kvadrata biće useljena u Grgurevcima kod Sremske Mitrovice, dok će na najvećoj okućnici ovoga puta – 1,07 hektara,  saditi, kositi, orati supružnici u Vladimircima.

Kako su i članovi Komisije potvrdili, od kako je Program pokrenut, prosečno svakog dana stigne 10 do 15 zahteva za kupovinu kuća na selu, a interesovanje ne jenjava, već raste.

Podsećamo, novac se dodeljuje po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

IZ GRADA U SELO
Gotovo trećina budućih vlasnika, promeniće gradsku adresu za seosku!

Tanja i Nenad Sarić, mladi bračni par, podstanari sa Novog Beograda, prelaze da žive u Malo Crniće. Uprkos svim predrasudama ovi obrazovani mladi ljudi, pravnik i ekonomista menjaju gradsku adresu za seosku.
„Porodica je najvažnija, imamo devojčicu od tri godine kojoj ćemo moći da se posvetimo mnogo više nego u užurbanom gradu. Bavimo se vinogradarstvom i vinarstvom i to nas je podstaklo da se preselimo u novu sredinu “ izjavila je Tanja.
Ovo je samo jedna od mnogobrojnih porodica kojima se ostvario životni san.

„Desilo se ono o čemu smo mogli samo da maštamo i sanjamo, a to je da gotovo trećina mladih ljudi koji su danas dobili od države kuće na selu, dolazi iz gradova“, izjavio je ministar Krkobabić prilikom potpisivanja ugovora za još 109 kuća sa okućnicama u selima Srbije, čime se ukupan broj praznih seoskih kuća koje su dobile nove stanare povećava na 1740.
Ministar je najavio da će se već u ponedeljak na komisiji za dodelu bespovratnih sredstava naći još 151 seoska kuća.

Osmesi i uzbuđenje ispunili su i ovog puta hol Palate Srbija, a povod je krov nad glavom za još 155 ljudi i 96 dece širom Srbije. Danas je seoske kuće dobilo 46 parova, 18 samohranih roditelja i 45 pojedinaca, uglavnom poljoprivrednika i poljoprivrednica.
„Presrećna sam! Kuća ima 65 kvadrata i veliko dvorište i cena je bila ispod 450 hiljada dinara. Stvarno mi nije bilo teško da pronađem kuću i želja mi je da u njoj uskoro zasnujem svoju porodicu“ rekla nam je Milica Pavlov iz Dimitrovgrada.
Nakon pet godina podstanarskog života iz Novog Sada u selo Vilandrica u Gadžinom Hanu odlaze Milena i Radislav Mirić „Napokon imamo priliku da imamo svoje parče zemlje pod nebom i zdravu hranu. Naše dete će rasti u zdravoj sredini, uz tradiciju i prave vrednosti“ bila je emotivna Milena.

Najveće interesovanje ove godine je u opštinama Kanjiža, Ada, Bečej na severu, a na jugu Dimitrovgrad, Vladičin Han...

Od kako su 2021. godine počeli javni konkursi za dodelu sredstava mladima za kupovinu kuća sa okućnicom, izdvojilo se Bačko Petrovo Selo, gde je sa današnjom dodelom useljena 61 kuća.
„Raduje nas što se posle toliko godina okrenuo smer selo - grad i mi kao lokalna samouprava činimo sve što je do nas da im olakšamo i poboljšamo život u malim sredinama. Ovim programom oživljavaju čitava sela.“ izjavio je Dragan Kovačev, član opštinskog veća Bečeja.

Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i pojedincu do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima. Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije agroekonomista Milan Prostran.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove, 2023. godine, predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.

Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Naučno - stručni skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Krkobabić i Knežević: Punom saradnjom do održivih rešenja

„Punom saradnjom do održivih rešenja“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na otvaranju naučno - stručnog skupa posvećenog stočarstvu u organizaciji Akademijskog odbora za selo i dodao „Jasno izražena politička volja, optimalna finansijska sredstva i znanje kao ključni resurs su preduslovi za iznalaženje adekvatnih i održivih rešenja za aktuelne izazove - razvojne, privredne i opšte društvene“.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Zoran Knežević istakao je da ovakvi skupovi upravo služe za razmenu mišljenja i iskustava, identifikovanje problema i traženje rešenja i pravih načina za njihovo prevazilaženje. Knežević je ukazao da je uloga Srpske akademije nauka i umetnosti u društvu upravo savetodavna na bazi nauke, a na državi je da te savete koristi u svom praktičnom delovanju.

Skup na temu „Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla“ održan je danas u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, a razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana, kao i mogući načini njihovog prevazilaženja.

Predsednik Akademijskog Odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je na neophodnost državne agrarne politike koja zadruge prepoznaje kao nosioce i integratore proizvođača i prerađivača i još jednom istakao saradnju Ministarstva za brigu o selu i Akademijskog odbora za selo na programu revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, kao najbolji način sprege nauke, države i krajnjih korisnika.

Učesnici skupa složili su se da je stočarstvo Srbije na raskrsnici. Sve ono na šta je danas ukazano i sve ono što se predlaže predstavlja samo prvi korak u revitalizaciji ovog najbitnijeg dela agrara. Činjenica da stočarstvo Srbije ima udeo od 28% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, više je nego zabrinjavajuća i daleko od evropskog proseka.

Ilustracija da se pad u stočarstvu intenzivno ubrzava bili su podaci izneti u radu predsednice Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelene Nestorov Bizonj, prof.dr Zorice Vasiljević i Jonela Subića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, koji su istakli da je broj poljoprivrednih gazdinstava sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji od 2012. do 2018. godine pao za 41,5%. Takođe, najzastupljenija veličina stada goveda je jedno do dva grla, a svinja tri do devet grla, što svakako nije veličina stada tržišno orijentisane proizvodnje. „Prepoznavanje ekonomskih benefita udruživanja u zemljama Evrope i Skandinavije obezbeđuje stabilan razvoj u okvirima tržišne privrede i to je model kome treba da težimo. Saradnja umesto konkurencije obezbediće kvalitet“, poručila je Nestorov-Bizonj.

Na skupu su učestvovali i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti, a prisustvovali su i direktori zadruga.

Ministar Krkobabić sa ambasadorom Mađarske
Sela kao čuvari kulturnog i nacionalnog identiteta Srbije i Mađarske

Prva radna poseta ambasadora Mađarske u Republici Srbiji Nj.E. gospodina Jožefa Zoltana Mađara ministru za brigu o selu Milanu Krkobabiću protekla je srdačno i sa velikim obostranim razumevanjem.

„Današnji susret bio je posvećen očuvanju ruralnih delova, posebno sela kao prepoznatljivih i dragocenih čuvara kulturnog i nacionalnog identiteta Srbije i Mađarske“ izjavio je ministar Krkobabić, nakon sastanka u Palati Srbija.

Na sastanku je istaknut izuzetan značaj privredne saradnje dveju zemalja, velika bliskost u rešavanju pitanja razvoja sela, ali i izuzetna zainteresovanost obe strane da pospeše saradnju i uverenje da su mere koje preduzimaju primenljive u obe zemlje podjednako.

„Uprkos granicama i pripadnosti Mađarske Evropskoj Uniji, daleko je više onoga što nas spaja od onoga što nas razdvaja. Sela Srbije i sela Mađarske mogu da budu ta prava spona“ saglasni su učesnici sastanka.

„Naša briga za seosko stanovništvo i mesta u kojima oni žive nije spontana već ciljana i osmišljena“ izjavio je Jožef Zoltan Mađar i dodao da je prepoznatljiva briga Srbije kroz programe Ministarstva za brigu o selu za mađarsku zajednicu u Srbiji, pravi primer kako državni programi mogu na efikasan način promeniti demografsku sliku sela.

U sedam opština u Srbiji sa pretežno mađarskim življem – Bečej, Kanjiža, Bačka Topola, Ada, Čoka, Mali Iđoš i Senta dodeljeno je kroz Program dodele sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom 198 kuća i svoj dom je dobilo 364 ljudi sa 304 dece. Privredni razvoj pospešen je finansijskim podsticajima za ratarske i stočarske zadruge u Adi, Kanjiži, Čoki i Bečeju, jer se evropski koncept zadruga, primenjen poslednjih godina u Srbiji, pokazao imanentan i primeren model organizovanja malih individualnih proizvođača.

Učesnici sastanka razgovarali su o izazovima sa kojima se obe zemlje suočavaju u kompleksnom pitanju očuvanja i razvoja ruralnih područja. I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da približe infrastrukturu i društveni život u selima onome koji imaju gradske sredine.

Mađarska strana istakla je da je pre deset godina 69% stanovništva Mađarske živelo u gradovima i da je trenutno na snazi sedmogodišnji nacionalni plan razvoja koji predviđa i značajne podsticaje za agrarnu politiku, podsticaje za zapošljavanje, otpočinjanje biznisa, ali i izgradnju i obnovu kuća porodicama u seoskim sredinama.

Sagovornici su istakli značaj dobrih odnosa vlada dveju zemalja i dogovorili smernice dalje saradnje i razmene iskustava.

Sastanku su prisustovali i drugi savetnik za ekonomske odnose ambasade Mađarske Karoli Robert Šercer, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

KRKOBABIĆ I RŠUM: MIHOLjSKI SUSRETI MOGU DA POČNU!
RASPISAN KONKURS ZA „MIHOLjSKE SUSRETE SELA“

„Selu i našim seljacima nasušno je potrebno da se sreću i susreću“, rekao je istaknuti književnik - pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je na čelu ovog programa.

Konkurs za “Miholjske surete sela”, program koji Ministarstvo za brigu o selu uspešno organizuje treću godinu zaredom, objavljen je juče i sve opštine i gradovi Srbije, zajedno sa svojim selima, mogu da počnu organizovanje zabavnih, kulturnih i sportskih dešavanja.

Tim povodom Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, izjavio je za Tanjug da su ove manifestacije za dve godine okupile 250.000 učesnika i posetilaca u 1.300 sela, kao i da veliko interesovanje očekuje i ovog leta i jeseni - od 10 jula do 1. decembra. Kalendar manifestacija sa detaljnim programima biće objavljen na sajtu Ministarstva i svi zainteresovani građani moći će da, shodno svojim afinitetima, odaberu koju će da posete.

„Pokušavamo da uklopimo sva zbivanja u selima, letnji raspust, seoske slave, kao i dolazak naših ljudi iz inostranstva, trudimo da budemo krajnje praktični i u skladu sa realnošću na terenu, pa je vremenski raspon veliki“ – rekao je ministar i dodao „Miholjski susreti sela“ prevazišli su sva naša očekivanja i sredstva do 500.000 dinara koje odobravamo, samo su povod da ljudi zaista uzmu aktivno učešće u organizaciji i nabave sve što je potrebno“.

Na „Moholjskim susretima sela“ organizuju se dramska i literarna, takmičenja u natpevanju, veštinama negovanja starih i novih zanata, sportovima, među kojima su i neki stari i zaboravljeni. „Ostavili smo im da sami odaberu kakav će program da organizuju, šta je intersantno kod njih u kraju, u čemu žele da se nadmeću i šta da prikažu“, rekao je Krkobabić. „Ideja je da se okupi što veći broj sela sa jedne teritorije. Izdvojio bih Lunovo selo kod Užica, kada je napravljena velika fešta, ili Miholjske susrete u selima Aleksinca i Vlasotinca koji su okupili do 5.000 ljudi. Takve primere očekujemo i ove godine“– izjavio ministar Krkobabić povodom juče objavljenog konkursa.

Podnosilac prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, koje same osmišljavaju program trajanje i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije „Miholjski susreti sela“.

Manifestacija se može održati u svim naseljenim mestima – selima, na teritoriji Republike Srbije (izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja).

Na raspolaganju za ove namene je 43 miliona dinara, dodeljuje se do 500.000 dinara po prijavi, a konkurs traje tri nedelje, do 13. juna 2023. godine.

Krkobabić najavio raspisivanje novog konkursa za manifestacije u selima
„Miholjski susreti sela“ najposećenija manifestacija u Srbiji - više od 250.000 učesnika i posetilaca

Manifestacije „Miholjski susreti sela“ biće organizovane i ovog leta i jeseni.
Program Ministarstva za brigu o selu, koji je do sada već okupio 250.000 učesnika i posmatrača i animirao 1.300 sela kroz kulturne, zabavne i sportske susrete, održaće se treću godinu za redom.
Ministar Milan Krkobabić izjavio je danas na TV Prva da je Vlada Srbije juče usvojila uredbu kojom se predviđa i ove godine organizovanje „Miholjskih susreta sela“ širom Srbije. Na čelu programa i komisije je naš istaknuti književnik -  pesnik Ljubivoje Ršumović.

 „Miholjski susreti sela nastavljaju tamo gde su svojevremeno stali Susreti sela Srbije, nezaboravna manifestacija od velikog značaja za kulturni i spotski život sela Srbije. Miholjski susreti su mesto gde se ljudi sreću i susreću na opštu radost i zadovoljstvo„ poručio je Milan Krkobabić i dodao „Novčana sredstava koja se dodeljuju su samo inicijalna kapisla da se sela aktiviraju i pokrenu, a organizacija je na njima i to se pokazalo kao veoma uspešno“, rekao je Krkobabić.

Konkurs za zainteresovane opštine za dobijanje bespovratnih sredstava do 500.000 dinara, biće raspisan sledećeg utorka, 23. maja, a učesnici konkursa će dobiti tri nedelje da osmisle programe svojih svojevrsnih etno i sportskih festivala. Po dobijanju sredstava, predstoji im da okupe svoja sela i izvrše pripreme, a predviđeno je da prve priredbe počnu već od 10. jula. Krajnji rok za organizaciju ove manifestacije je 1. decembar 2023. godine.

Podsetimo, prošlogodišnji Miholjski sureti u užičkom Lunovom selu okupili su 23 sela sa oko 1.000 učesnika i nekoliko hiljada posetilaca. Nadmetale su se pevačke grupe, folklor, upriličena je izložba grnčarije i starih zanata Užičkog kraja, a od sportskih disciplina mali fudbal, šah, stoni tenis, nadvlačenje konopca, bacanje kamena sa ramena, skok u dalj... Mlađi učesnici oprobali su se u recitaciji, slikanju motiva sela, a stariji su izložili vrednu domaću radinost. Koliko je ova manifestacija ostavila traga pokazuje i to što se sela užičkog kraja takmiče ko će biti ovogodišnji domaćin „Miholjskih susreta sela“.

Najveće multietničko selo u Rumi, selo Putinci, angažovalo je svih 16 svojih sela i nekoliko dana nizali su se šareni prizori takmičenja u izradi predmeta od kukurozovine i ručnom vezu, recitovanju, pevanju, organizovana je izložba likovnih radova, a svoje zasluženo mesto imali su gastronomski specijaliteti.

Krkobabić sa Nemačkom ambasadorkom
Kako očuvati i unaprediti ruralne sredine?

 „Kako očuvati i unaprediti ruralne sredine?“ bila je tema današnjeg sastanka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića sa ambasadorkom SR Nemačke u Republici Srbiji gospođom Anke Konrad.

Na sastanku, održanom u Palati Srbija, istaknut je izuzetan značaj privredne saradnje Srbije i SR Nemačke, koja predstavlja više nego dobru osnovu i za dalje rešavanje pitanja vezanih za ravnomerni regionalni razvoj – za odnos urbanog i ruralnog.
„Iskustva jedne od najjačih ekonomija sveta biće nam dragocena, a posebno cenimo izraženu spremnost da nam u tome i praktično pomognu“ izjavio je ministar Krkobabić.

Učesnici sastanka razgovarali su o izazovima sa kojima se obe zemlje suočavaju u kompleksnom pitanju razvoja ruralnih područja. I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da proces migracija iz gradova u sela, koji je započeo u vreme pandemije korona virusa, nastave novim programima za obnavljanje nerazvijenih regiona i sistematskim poboljšavanjem uslova života i rada u seoskim sredinama.

Sagovornici su istakli da su investicije Nemačke u Srbiji značajne u velikim gradskim centrima, ali i dosadašnja ulaganja u manja mesta kao što su Mionica, Vlasotince, Vranje.. predstavljaju pravi motor razvoja tih sredina i priliku za ljude da u svojim sredinama ostanu da žive i rade ili da neki novi pođu u te krajeve.
„Mala preduzeća do 50 zaposlenih su pravi recept za ekonomsku održivost ruralnih krajeva“ jedan je od zaključaka današnjeg sastanka.
Nemačka strana iznela je primere kako mali proizvođači, dominantni u ruralnim područjima, traže način da postignu konkurentnost proizvodnjom organskih kultura, tzv. biofarmingom, proizvodnjom retkih vrsta voća i povrća ili seoskim turizmom i u svemu tome se oslanjaju i na pomoć države.
Srpska strana je istakla rezultate programa oživljavanja zadrugarstva kao modela organizovanja malih individualnih proizvođača, kao i uspešan program naseljavanja praznih seoskih kuća.

Tema sastanka bila je i važna uloga žena u društvu, a naročito u selima. Ministar Krkobabić je ukazao na inicijativu za uvođenje socijalne-garantovane penzije za sve stanovnike preko 65 godina koji nemaju penziju ni druga primanja, od kojih je najviše žena u selima, čak 85 posto, a kojima je potrebno obezbediti sopstveni vid prihoda, kako zbog njihovog ekonomskog položaja tako i zbog neophodnog ličnog dostojanstva.

Dogovoreno je da se saradnja nastavi praktičnim koracima i razmenom dobrih, ali svakako korisnih i loših iskustava u preduzetim merama.

Sastanku su prisustovali i šef privrednog odeljenja Ambasade Nemačke dr Denis Kajzer, šef odeljenja za socijalnu politiku Per Krumrej, predsednik  akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić i saradnici ministra.

Još 109 kuća sa okućnicom za mlade u selima Srbije
Svaki treći vlasnik seli se iz grada u selo

„Čak trećina budućih vlasnika, promeniće gradsko prebivalište za seosko! Posebno raduje činjenica da je među njima 96 devojčica i dečaka“, izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i dodao da prednjači sever, selo Mol u opštini Ada sa 8 kuća, a ne posustaje ni jug, selo Željuša u Dimitrovgradu sa još tri kuće. „Tako da se ukupan broj praznih seoskih kuća koje su dobile nove stanare povećao na 1740“, rekao je Krkobabić.

Autor: Miloš Miškov

Prva sednica Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2023. godini, na kojoj je još 109 kuća dobilo nove stanare, održana je u Palati Srbija.
Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić i zamenik predsednika komisije agroekonomista Milan Prostran izjavili su da je novoodobrenim zahtevima, u selima širom Srbije, krov nad glavom obezbeđen za još 155 ljudi i 96 dece. Među dobitnicima je 46 parova, 18 samohranih roditelja i 45 samostalnih vlasnika, uglavnom poljoprivrednika i poljoprivrednica.

Opština koja je za sada ovogodišnji rekorder po ukupnim broju dodeljenih kuća na svojoj teritoriji je Kanjiža u kojoj će se rasporediti 17 novih vlasnika kuća. Selo koje je na ovoj dodeli pobednik po broju odobrenih zahteva je Mol, u Opštini Ada, gde će se skućiti osam porodica.

Najjeftinija nekretnina ovog puta staje 443.156 dinara, ima 65 kvadrata, biće u vlasništvu jedne mlade poljoprivrednice, a nalazi se u Željuši u Dimitrovgradu - selu koje je postalo svojevrstan simbol ovog Programa Ministartsva za brigu o selu.  Nakon što je do sada tamo već useljeno sedam kuća, od čega pet u istoj ulici, probudio se i oživeo nekada pust kraj, pa se umesto tišine prolamaju dečija graja i smeh. Na današnjoj komisiji odobreno je još tri zahteva u ovom selu na jugu Srbije.

Od kako su 2021. godine počeli javni konkursi za dodelu sredstava mladima za kupovinu kuća sa okućnicom,  izdvojilo se i Bačko Petrovo Selo, gde je do sada useljeno 55 kuća. Uskoro će dobiti nove komšije u još šest kuća.

Najveću seosku kuću ovoga puta, površine je 293 kvadrata, kupila je porodica u Srpskoj Crnji, Opštine Nova Crnja. 

Jedan od najmlađih dobitnika, devetnaestogodišnji mladi poljoprivrednik ima velike ambicije - raspolagaće kućom i najprostranijom okućnicom od čak 1,7 hektara u selu Mehovine u Vladimircima, plaćenoj 1.162.419 dinara.

Najskuplje kuće od 1,2 miliona dinara, što je maksimalna suma koja se odobrava, biće domovi porodicama u selima Kanjiže, Bača, Ade kao i Lučana i Trstenika.

Kao i prethodne dve godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i pojedincu do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove, 2023. godine, predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Krkobabić u Šumadiji u poseti opštini Knić
ČETVORO DECE PA VENČANjE

„Ova naša Srbija, veoma lepa Srbija se brani na jedan jedini i najbolji način, a to je naseljavanjem praznih kuća i rađanjem dece“ – snažna je poruka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića, koju je uputio danas tokom posete Šumadijskom okrugu i Kniću. Osim obilaska okolnih sela, razgovora sa čelnim ljudima opštine i meštanima ovog kraja, današnja radna poseta bila je drugačija od prethodnih. Krkobabić je prisustvovao venčanju para koji je prošle godine, zahvaljujući programu ovog Ministarstva kupio kuću sa okućnicom u selu Rašković.

Snežana Milinković i Rade Čović, venčali su se danas u holu Doma kulture u Kniću u prisustvu ministra Krkobabića i predsednika Opštine Knić Srećka Ilića.
„Dan za pamćenje - posle četvoro dece i mnogo godina ljubavi najzad je došlo na red i venčanje. Sada imamo i svoj dom i zaista su nas lepo prihvatili u novoj sredini. Ovo je novi život za nas!“ izjavili su emotivno Čovići.
Nakon venčanja Krkobabić je posetio novi porodični dom mladenaca u koji su se prošle godine smestili sa svoje četvoro dece. U pitomo šumadijsko selo Rašković doselili su se iz okoline Sjenice gde su u dosta surovijoj klimi živeli u brojnoj zajednici sa članovima šire familije.
U knićkom selu pronašli su, kako sami kažu, srećniji i spokojniji život, u odnosu na područje Sjeničko-pešterske visoravni, gde su imali muke kada bi ih zimi zatrpali snežni smetovi „Ovde imamo uslove za lepo detinjstvo i normalno školovanje naše dece“ rekla nam je Snežana, dodajući da su nastavili da se bave poljoprivredom i stočarstvom „Napravili smo pomoćne objekte, obezbedili mehanizaciju i sve što nam je potrebno da obrađujemo 15 hektara zemlje i gajimo 15 krava“.
Predsednik opštine Knić Srećko Ilić izjavio je „Ulaganja ovog Ministarstva u našu opštinu su vidljiva i ovo je pravi način kako sela treba pomagati da opstaju i razvijaju se. Mi kao opština nastavićemo da brinemo i ulažemo u naša sela, a republička ulaganja kroz ovakve programe pravi su način da zajednički uspemo u podizanju kvaliteta života seoskog stanovništva, da nam ljudi ne odlaze iz sela i da se neke nove porodice, poput ove, dosele u ove naše predele“.

U prethodne dve godine, osim Čovića, još je devet kuća na teritoriji Knića useljeno uz pomoć podsticajnih sredstava Ministarstva za brigu o selu. Krov nad glavom, ali i okućncu, dobila su ukupno tri mlada poljoprivrednika i sedam parova. Iz Programa podrške zadrugama na teritoriji opštine Knić sa 26,9 miliona dinara pomognut je rad tri zadruge koje danas odlično posluju na domaćem tržištu, a oprobale su se i u izvozu.

Ministar je posetu Kniću završio obilaskom Doma kulture u selu Toponica, koji je podignut 70-ih godina i u fazi je renoviranja, prvi put od izgradnje. Ministarstvo za brigu o selu ima realizovaće Program adaptacije seoskih Domova kulture ili zadružnih domova u multifunkcionalne objekte koji će zadovoljiti potrebe socijalnog i kulturnog karaktera seoskog stanovništva, i to na moderan način, sa internet ćoškom i klubovima za druženje, bioskopskom salom salom sa pozornicom, klubom za starije meštane i sličnim sadržajima. Dom kulture u Toponici obnovljen je sredstvima Opštine Knić, ali je potrebno i dodatnih ulaganja kako bi ovo važno mesto okupljanja mladih i članova Kulturno-umetničkog društva iz nekoliko sela ponovo vratilo stari sjaj.

Partnerstvo urbanog i ruralnog u Srbiji i Indiji

„Principijelna i snažna podrška koju nam pruža u međunarodnim odnosima prijateljska Indija je i osnov za rešavanje praktičnih pitanja vezanih za ravnomerni regionalni razvoj – za odnos urbanog i ruralnog. Iskustva pete vodeće ekonomije u svetu, koja predstavlja potkontinent sa prepoznatljivim obeležjima urbanog i ruralnog u svim aspektima života i rada građana, biće nam dragocena“, izjavio je danas u Palati Srbije ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon sastanka sa sa Njegovom Ekselencijom, ambasadorom Indije u Srbiji Sandživom Kohlijem.
Teme sastanka bile su regionalni i ruralni razvoj, kao i iskustva dveju zemalja u programima za unapređenje uslova života i rada seoskog stanovništva.

Autor: Milan Obradović

Nj.E. Sandživ Kohli zahvalio je ministru na gostoprimstvu istakavši da „prijateljstvo naših dveju zemalja seže daleko u istoriju, još iz vremena Pokreta nesvrstanih“. Kohli je izjavio da preko 50 posto ukupnog indijskog stanovništva živi u ruralnim predelima, što iznosi  skoro 700 miliona stanovnika, te da je za rešavanje svih infrastrukturnih, socio – ekonomskih, zdravstvenih i drugih problema bilo neophodno primeniti holistički pristup decentralizovanog planiranja, jer ljudi koji žive na određenom terenu najbolje znaju načine za njihovo prevazilaženje. „Šeme delovanja koje smo primenili omogućavaju da svaki radno sposobni stanovnik u nekom selu bude zaposlen najmanje 100 dana godišnje“, pojasnio je Kohli.

Zadrugarstvo kao model organizovanja individualnih proizvođača pokazao se značajnim u iskustvima i Srbije i Indije. Ministar Krkobabić ukazao je na uspeh poznatog programa bespovratne pomoći zadrugama koji je vratio udruživanje u Srbiju, a ambasador Kohli je istakao da u Indiji posluje čak ukupno 770.000 zadruga, uključujući oko 70.000 zadružnih mlekara, a da i druge, najveće privredne grane Indije počivaju na zadrugama.
Sagovornici su istakli kao važnu temu i mobilnost seoskog stanovništva obezbeđivanjem adekvatnih vidova prevoza. Pre svega državnom inicijativom, ali i javno-privatnim partnerstvom.

Tema sastanka bila je i važna uloga žena u društvu, a naročito u selima. Indijska strana prenela je da državna izdvajanja u Indiji za rešavanje stambenog pitanja idu na bankovni račun upravo žena, a ministar Krkobabić je istakao svoju inicijativu za uvođenje socijalne-garantovane penzije za sve stanovnike preko 65 godina koji nemaju penziju ni druga primanja, a kojih je najviše žena u selima, prema procenama čak 85 posto, a kojima je zaista neophodno obezbediti sopstveni vid prihoda.

Sastanku su prisustovali i drugi sekretar Ambasade Indije u Srbiji Radžeš Kumar Pipal, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

Krkobabić u selima Užičkog kraja

„Sela užičkog kraja pokazuju zavidnu vitalnost, zahvaljujući ljudima koji u njima žive, ali i iskrenoj i pravoj podršci koju im pruža gradska uprava. Još je mnogo posla pred svima nama“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Užicu, u redovnoj radnoj poseti Zlatiborskom okrugu. Ministar je istakao da posebno ohrabruje veliko interesovanje za novi konkurs za dodelu sredstava za kupovinu praznih seoskih kuća ali i spremnost lokalne samouprave da imovinsko - pravni odnosi budu što pre rešeni.

Autor: Miloš Miškov

Krkobabić je nakon sastanka u Gradskoj kući, sa gradonačelnicom Užica dr Jelenom Raković Radivojević, zajedno sa korisnicima prevoza, decom i njihovim učiteljima, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu do Lunovog sela. Dočekali su ga meštani i predsednik ove mesne zajednice Milovan Milić koji je zahvalio ministru na poseti i rekao da je manifestacija Miholjski susreti sela, organizovana ovde prošle godine sredstvima ovog Ministarstv okupila nezapamćen broj ljudi u jednom selu i ostala kao događaj za pamćenje. „Nadamo se da će ovi susreti postati tradicija i da će naše selo dobiti priliku da ponovo bude domaćin“ rekao je Milić.

Gradonačelnica Užica zahvalila je ministru Krkobabiću na poseti i istakla da je Grad Užice korisnik tri od četiri programa Ministarstva za brigu o selu, koji su konkretni, vidljivi na terenu i značajni za svakodnevni život stanovnicima seoskih sredina na teritoriji ovog grada.
„Užička sela za zadovoljstvom su prihvatila programe Ministarstva za brigu o selu, ali treba istaći i da su se i sami meštani dosta angažovali oko uređenja svojih sela, prethodnih godina kada su organizovani Miholjski susreti sela. Minibus je svakodnevno u upotrebi i prevozi decu školskog uzrasta do grada. Mi ćemo kao lokalna samouprava nastaviti da pomažemo, jačamo i unapređujemo život u selima oko Užica“, izjavila je Raković Radivojević.

Ministar je posetu nastavio u obližnjem selu Kamenica obišavši porodicu Vasiljević, koja je iz programa za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dobila novi dom sa imanjem od 18 ari u kome će odrastati trogodišnji Jovan, a njegovi roditelji, oboje mašinski inženjeri po struci, koji su do sada živeli u zajednici sa višečlanom porodicom, našli su svoj mir, daleko od gradske gužve. „Živeli smo u zajednici i smetao nam je gradski stil života, pa smo rešili pre godinu i po dana da konkurišemo za seosku kuću i da se osamostalimo na selu. Procedura nije bila komplikovana i lokalna samouprava nam je pomogla, posle samo nekoliko meseci dobili smo pozitivan odgovor. Moram da kažem da se ni jednog trenutka nismo pokajali. Život na selu ima mnogo prednosti, živimo u miru, tišini, prirodi, voću…Uz savete komšija počeli smo da se bavimo plasteničkom proizvodnjom povrća što nameravamo da usavršimo i proširimo u narednom periodu“ rekao je Ivan Vasiljević.

Međunarodna konferencija o zadrugarstvu u Palati Srbija
Krkobabić i Guarko: Zadruge grade bolji svet

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u suretu sa predsednikom Međunarodnog zadružnog saveza Arielom Guarkom, kao i svi učesnici međunarodne konferencije na temu „Budućnost je u zadrugarstvu“, bili su saglasni - Zadruge grade bolji svet!

Autor: Amir Hamzagić

Ministar Krkobabić bio je izričit: „Svoditi selo na poljoprivredu i zadrugarstvo na zemljoradničko predstavlja sužavanje ovih pojmova. Zadrugarstvo kao imperativ 21. veka, podrazumeva široku lepezu od zemljoradničkog, proizvodnog, uslužnog, štedno-kreditnog preko onog u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite pa do, sada izuzetno bitnog, zadrugarstva u oblasti životne sredine. To je nešto što je pred nama i naši zadružni savezi u saradnji sa Međunarodnim zadružnim savezom, koga predstavlja gospodin Guarko, imaju obavezu da zajedno sa državnom i lokalnom samoupravom rade na tome. Cilj je profitabilno zadrugarstvo, ali pre svega društveno odgovorno.“

Današnja međunarodna konferencija održana u Palati Srbija u organizaciji Ministarstva za brigu o selu, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine okupila je brojne eminentne goste iz zemlje i inostranstva, a poseban gost bio je predsednik Međunarodnog zadružnog saveza (ICA COOP), gospodin Ariel Guarko iz Argentine.

Prvi čovek ove najstarije nevladine organizacije, osnovane 1895. godine sa ciljem da ujedini, zastupa i služi zadrugama širom sveta, izjavio je „Smisao zadrugarstva je da ponuda i potražnja mogu biti organizovane ne na kompetitivan, već na kooperativan način. To vodi ka harmoničnom, uspešnom i prijateljski nastrojenom društvu, koje ćemo i sami društveno - odgovorni ostaviti u amanet budućim generacijama“.

Međunarodni zadružni savez sa sedištem u Briselu predstavlja 313 zadružnih organizacija u 109 zemalja, na pet kontinenata koji predstavljaju blizu milijardu pojedinaca širom sveta.

Predsednici zadružnih saveza Jelena Nestorov – Bizonj i Nikola Mihailović izrazili su zadovoljstvo što je takav visoki zvaničnik zadružnog pokreta posetio Srbiju, posle 19 godina i predočili da je za Srbiju od posebnog značaja koncept obnove zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu. „Malo je perioda u istoriji kada je zadrugarstvo imalo konkretnu pomoć države. Aktivnosti koje Ministarstvo za brigu o selu realizuje u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU napravile su istorijski pomak u oživljavanju i razvoju zadrugarstva“ zajednički je zaključak zadružnih saveza.

Krkobabić: Počela je trka za kuće na selu

„Počelo je u Dimitrovgradu, probudio se jugo-istok, prednjače sela Željuša i Gojin Dol. Još jedna kuća u Željuši, pored onih prethodnih sedam, površine 65 kvadratnih metara i okućnice 638 kvadratna metra, procenjene vrednosti od 1.164.126,00 dinara. Došla je na red i osma kuća, u kojoj će živeti porodica sa troje dece, ukupno do sada ovo selo je bogatije za osam porodica.

Autor: Milan Obradović

Druga kuća je u selu Gojin Dol, površine 66 kvadratna metra i okućnice 773 kvadratna metra, a procenjena tržišna vrednost 903.665,00 dinara.

Veliko interesovanje za kuće na selu, pogotovu mladih ljudi, bez sumnje je potvrda da radimo svi zajedno valjan posao za državu Srbiju“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

POLA MILIJARDE DINARA ZA JOŠ PET STOTINA KUĆA U SELIMA SRBIJE

Vlada Republike Srbije je na danas održanoj sednici, na predlog Ministarstva za brigu o selu, usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu.

Palata Srbija, foto Beta, Miloš Miškov

Za ovaj program ove godine izdvojeno je 500 miliona dinara, a cilj je motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo, rešavanjem stambenog pitanja.

Do sada je iz ovog programa kupljena 1631 kuća sa okućnicom u selima Srbije, napovoljnija seoska kuća koštala je 388 hiljada dinara, a najskuplje su se kretale do maksimalnog dozvoljenog iznosa od 1,2 miliona dinara, pa se za opredeljeni iznos od 500 miliona očekuje kupovina još oko 500 kuća u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.

Ministarstvo za brigu o selu će narednih dana raspisati Javni konkurs po ovom programu.

Lebane 2023 - nastavljamo sa programima!

“Lebane 2023 - nastavljamo sa programima! ” rekao je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u razgovoru sa građanima Lebana i dodao: „Veliko je interesovanje za pomoć zadrugama, đaci i najstariji očekuju još jedan minibus, pripremaju se za nove Miholjske susrete i očekuju obnovu Doma kulture, a svi zajedno posebno i sa nestrpljenjem, čekaju nove mlade komšije koji će doći sa svojom decom i ući u, za sada prazne seoske kuće.“ izjavio je Krkobabić.

Autor: Saša Đorđević

U neformalnom razgovoru sa velikim brojem građana pre sednice povodom 100 dana rade Vlade Republike Srbije, ministar Krkobabić je odgovarao na pitanja o penzijama, socijalnim - garantovanim penzijama i dodeli praznih kuća u selima.

Ministar je danas u Lebanu obišao dva od tri projekta koje je Ministarstvo za brigu o selu realizovalo konkretno u ovoj opštini.

Iz programa podrške zadrugama Ministarstva za brigu o selu voćarska zadruga u selu Bošnjace „Agro prima jug“ dobila je 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća. Zahvaljujući toj investiciji ostvarili su prihod od 53 miliona dinara u poslovnoj 2022. godini i dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara.
Osnovana 2006. godine, zadruga otkupljuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište i u dve smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 20 sezonskih.
Ovim programom finansijske podrške zadrugama do sada je pomognut rad 207 zadruga na teritoriji čitave Srbije, od toga u Jablaničkom okrugu 14 zadruga, od kojih se dve nalaze u Lebanu.

Krkobabića je zatim na autobuskoj stanici u Lebanu dočekao minibus za prevoz stanovnika iz udaljenih sela Lebana, kupljenim takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, pa je ministar porazgovarao sa đacima osnovne škole i starijim stanovništvom koje svakodnevno koristi ovaj vid prevoza.
„Ovaj minibus svakodnevno saobraća i redovnim linijama prevozi najmlađe i najstarije naše sugrađane koji ranije nisu imali niakav prevoz iz svojih udaljenih sela. Olakšali smo na ovaj način život i đacima i njihovim roditeljima, a najstariji ne brinu više kako će stići do lekara“  izjavio je Nebojša Đorđević, direktor OŠ Vuk Karadžić u Lebanu.
Iz Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima. U Jablaničkom okrugu 4 opštine su dobile sredstva za ovakav minibus, a mnoga sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu između sela ili vezu sa gradom ili opštinom.

U opštini Lebane 2021 i 2022. godine sproveden je i Program dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije „Miholjski susreti sela“. U selima Bošnjace, Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce, upriličena su nadmetanja seoskog stanovništva u brojnim disciplinama i bogat kulturno-umetnički program. Na teritoriji Jablaničkog okruga 7 opština je do sada bilo korisnik sredstava po ovom programu Ministarstva za brigu o selu.

Iz četvrtog programa ovog Ministarstva, Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, do sada je dodeljeno 19 seoskih kuća u Jablaničkom okrugu.

Božićna čestitka

Ministar za brigu o selu i predsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda Milan Krkobabić, povodom velikog hrišćanskog praznika Božića, uputio je pravoslavnim vernicima, monaštvu, sveštenstvu i Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju čestitku sa najiskrenijim porukama.

Autor: Milan Obradović

„Želim vam mir, dobro zdravlje i sveopšti boljitak!

Neka Božić, praznik rađanja, ljubavi, tolerancije, nade i pomirenja u domove vernika donese slogu, međusobno poštovanje i napredak, posebno vrednim domaćinima i u najudaljenijim selima Srbije.

Neka međugeneracijska solidarnost ostane naš večiti imperativ. Visoki stepen socijalne odgovornosti nephodan je čin našeg svakodnevnog odnosa prema svim dobronamernim ljudima, naročito prema onima sa posebnim potrebama, osobama sa invaliditetom i svim socijalno ugroženim grupama.

Upravo je dan Hristovog rođenja prava prilika za ispoljavanje ljudske solidarnosti: mladih sa starijima, bogatih sa siromašnima, moćnih sa nemoćnima, ali i nama nasušno potrebna, solidarnost onih iz gradova sa onima iz sela.

Mir Božji, Hristos se rodi!“ – poručio je Milan Krkobabić.