Саопштења 2021

Представљање резултата рада Министарства за бригу о селу

На скупу Министарства за бригу о селу данас уприличеном у Палати Србија на коме су представљени резултати рада Министарства у 2021. години, министар Милан Кркобабић истакао је неопходност нове територијалне организације Републике Србије која у фокусу треба да има локалну заједницу и њено законом утврђено неприкосновено право да сеоске општине самостално договарају, планирају и одлучују и да могу да рачунају на сопствена изворна средства и на трансфер одговарајућих средстава из Републике „Само тако ће људи бити задовољни, решаваће своје проблеме и ту ће хтети да остану“ изјавио је Кркобабић.

Академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник  Националног тима за препород села Србије изјавио је „Знање, знање и знање. Академици, научни радници и професори факултета треба да својим радом допринесу бољем животу у селима Србије, а тако и самом напретку Србије“.    

Министарство за бригу о селу је током 2021. године успешно спровелo 4 програма којима је обухваћено 129 јединица локалних самоуправа у Србији (од укупно 179).

Аутор: Амир Хамзагић / Агенција БЕТА

Програм који се најдуже спроводи, већ пету годину, Програм подршке развоју задругарства у Србији доделом бесповратних средстава за унапређење пословања задруга ове године је предвиђао 500 милиона динара, 15 милиона динара по пријави за старе и 7,5 милиона динара за нове задруге, па је 57 задруга добило је средства за унапређење свог пословања.
Проф.др Зорица Васиљевић, председница комисије за доделу средстава по овом програму, изјавила је „Просек од 5 хектара по поседу у Србији мало је за конкурентност на сваком тржишту и наши сељани су свесни да је једини прави пут удруживање. Надам се да ћемо и наредних година наставити да промовишемо и помажемо задруге за добробит села Србије“.

За Програм доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом издвојено је укупно 686,5 милиона динара. Максималан износ по пријави био је 1,2 милиона динара и откупљена је 651 сеоска кућа са окућницом које се налазе у 100 јединица локалних самоуправа.
„Желим да овај програм живи још дуго. Село и млади људи који у њему живе највећа су вредност Србије“ изјавио је члан Националног тима за препород села Србије и заменик председника комисије за доделу средстава по овом програму агроекономиста, Милан Простран.

Програм доделе бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва решава проблем превоза сеоског становништва у 479 села Србије, а недељно ће га користити 17.000 - 18.000 путника. 120 милиона динара издвојено за овај програм расподељено је на 18, по том питању најугроженијих, јединица локалних самоуправа.
Председник комисије по овом програму, декан Саобраћајног факултета проф.др Небојша Бојовић изјавио је да је комисија имала у виду критеријум мобилности сеоског становништва као важан фактор очувања села. „Ово су само први кораци, радо ћу бити део овог програма у наставку његове реализације“ рекао је проф.др Бојовић.

Аутор: Амир Хамзагић / Агенција БЕТА

За Програм доделе бесповратних средстава за организацију манифестације „Михољски сусрети села“ издвојено је 30,5 милиона динара (500 хиљада динара био је максималан износ по пријави) и 68 јединица локалних самоуправа добило је средства за одржавање ове манифестације у својим селима. У најразличитијим дисциплинама такмичило се и дружило 961 село, а  100.000 учесника и посетилаца ове манифестације подржало је неговање културе и традиције, допринело обогаћењу друштвеног и спортског живота у селима широм Србије.
Председник комисије за доделу средстава по овом програму био је песник Љубивоје Ршумовић.
„Ова мозаична, културна и спортска манифестација на велика врата вратила је у селима Србије човека човеку, његово достојанство, међусобно поштовање и међугенерацијску солидарност“ изјавио је Ристо Костов, заменик председника комисије по овом програму и секретар Националног тима за препород села Србије.

Свечаном скупу присуствовали су чланови Српске академије наука и уметности, чланови Националног тима за препород села Србије, народни посланици, професори београдског и новосадског универзитета, председници Задружних савеза Србије и Војводине, градоначелници, председници општина, директори задруга, а присутнима су се обратили и добитници средстава по наведеним програмима.

Прва регионална канцеларија Министарства за бригу о селу у Прокупљу

„Отварање регионалне канцеларије значи да се Министарство за бригу о селу приближава људима са села. Град и округ уступиће нам све потребне ресурсе, неће бити додатних трошкова, а ми ћемо имати ваљане информације и целовит увид у реално стање на терену.“ изјавио је данас у Прокупљу министар за бригу о селу Милан Кркобабић и додао „За сагледавање реалног живота са свим оним што он носи, пре свега мислим на кључне проблеме, нужан нам је непосредни увид. И управо је то пун смисао ових планираних регионалних канцеларија“

Повод данашње посете министра Кркобабића Прокупљу је потписавање споразума о сарадњи Министарства за бригу о селу са Топличким управним округом. На овај начин Министарство за бригу о селу ће отворити регионалне канцеларије по управним окрузима чијим селима је потребна додатна подршка у виду теренског рада представника Министарства, пријема становништва и координације активности у сеоским подручјима.

Начелник Топличког округа Златан Миљковић је оценио отварање ове регионалне канцеларије као први корак приближавања државе становницима села Топличког управног округа.

Градоначелник града Прокупља Милан Аранђеловић захвалио је министру на посети и појаснио да ће ове просторије бити смештене у Граду Прокупљу, згради где је иначе смештена администрација и јавне комуналне службе, а становници села моћи ће да се распитају о свим програмима Министарства за бригу о селу, као и да пренесу све проблеме са којима се сусрећу.
Министарству за бригу о селу биће, без накнаде, уступљен адекватан простор за рад на подручју овог управног округа и пружена сва потребна административно-техничка и логистичка подршка у раду са сеоским становништвом.

Општине Топличког округа – Прокупље, Блаце, Куршумлија и Житорађа учествовале су на свим конкурсима Министарства за бригу о селу - конкурсу за доделу средстава за куповину сеоске куће са окућницом, конкурсу за доделу средстава за унапређење пословања задруга, манифестација „Михољски сусрети села“, финансирана средствима овог Министарства одржана је ове јесени у и општинама Топличког управног округа, а прва на ранг листи на конкурсу за куповину минибуса за превоз сеоског становништва била је управо општина Куршумлија.

Пут села крећу први минибусеви

„Минибусеви су ту, обезбедили смо средства. Сада је све на људима из локалних самоуправа - да рационално газдују, да одржавају возила, да обезбеде гориво и возача. А сељани нека оцењују. Ово је само први корак. И зато ће нам од посебног значаја бити њихово мишљење“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након потписивања Уговора о додели бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва на територији Републике Србије.

Министар је најавио свеобухватан програм решавања горућег проблема превоза за житеље села Србије, посебно у рубним и девастираним општинама. У изради програма активно учешће имаће Саобраћајни факултет Универзитета у Београду и релевантне научне установе. „Оно што ме држи у уверењу да ћемо ово реализовати је пуна подршка коју је председник Републике Александар Вучић дао овој идеји.“ додао је Кркобабић.

Први подељени минибусеви у 18 јединица локалних самоуправа директно ће допринети решавању проблема превоза у чак 479 села широм Србије, а користиће га недељно чак 17.000-18.000 путника.

Данас су ове уговоре потписали и председници јединица локалних самоуправа, које су према критеријумима јавног конкурса и одлуци комисије биле најбоље рангиране на Јавном конкурсу.
Комисија, на челу са председником, деканом саобраћајног факултета проф.др Небојшом Бојовићем оцењивала је 81 пристиглу пријаву која је испунила услове, а 120 милиона динара колико је из буџета одвојено за ове намене, расподељени су на 18 најбоље рангираних јединица локалних самоуправа.

„Министарство за бригу о селу је овим програмом показало да савршено разуме реалност села Србије и пружа подршку срединама које не могу самостално да обезбеде адекватне системе превоза. Мобилност подразумева измештање људи и добара, и ако она није омогућена доводи се у питање егзистенција људи. Ово је један сјајан инструмент да се до тог циља дође. “ изјавио је Бојовић.

Минибусеви купљени овим средствима служиће искључиво за потребе превоза сеоског становништва из једног села у друго, или из села у градско/општинско седиште. На овај начин становницима села омогућиће се обављање привредне активности, доступност адекватне здравствене заштите, одлазак у школу најмлађима, спортске и културне активности.

Градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић похвалила је досадашњу сарадњу и програме Министарства за бригу о селу и истакла да ће минибус купљен овим средствима превозити становнике свих 39 села на територији Града Ужица „Једино удруженим снагама државе и локалних самоуправа можемо обезбедити бољи и квалитетнији живот сеоског становништва“ истакла је Раковић Радивојевић.

У одлучивању се водило рачуна о најугроженијим подручјима Србије, па тако 13 од 18 јединица локалних самоуправа које су добиле средства припадају четвртој групи развијености и девастираним подручјима.
Прва на листи одобрених захтева је Куршумлија, а следе Босилеград, Трговиште, Црна Трава, Гаџин Хан, Лебане, Бабушница, Рековац, Александровац итд.

Конкурс је трајао до 3. септембра ове године, подносиоци пријаве на јавни конкурс биле су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, а максималан износ по једној пријави  је 7 милиона динара.

Подељена чак 651 сеоска кућа

„Враћен је живот у 651 сеоску кућу. Од тога су чак 132 породице решиле да се из градских и приградских средина врате на село“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на данашњем потписивању уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на читавој територији Републике Србије.

„У великој сеоби Чарнојевић је повео 30.000 породица. Ми смо успели за сада да задржимо и вратимо 651. Ово је фундаментална идеја за опстанак села Србије и саме Србије. Циљ нам је да у наредних пет година по 6.000 породица населимо у сада празне сеоске куће. Тиме бисмо број породица довели на онај почетни број од 30.000 из Велике сеобе.
За то су нам потребна десетоструко већа средства у идућој години. Рачунамо на државу Србију, на Српску православну цркву, али и на успешне домаће корпорације и имућне појединце, као и на дијаспору која је најавила да ће се озбиљно укључити.
Ова мисија има подршку председника Републике Александра Вучића, Српске академије наука и уметности-одбора за село на челу са академиком Драганом Шкорићем, али и свих добронамерних грађана Републике Србије“ изјавио је министар Кркобабић.

До сада је из овог програма Министарства за бригу о селу додељено 651 кућа на територији читаве Републике Србије. Највеће интересовање је у општинама Бачка Паланка, Апатин, Кикинда, Кула, Сомбор, а на југу су то Пирот, Алексинац, Димитровград, Свилајнац...

Конкурс је трајао до 1.новембра, стигло је 945 пријава, а према условима прописаним Уредбом Владе РС, подносиоци пријаве на конкурс били су брачни и ванбрачни парови, млади пољопривредници и пољопривреднице и самохрани родитељи, до 45 година старости који желе да започну свој живот на селу тако што ће се осамосталити из родитељских домова или из градова прећи да живе на село.
„Дуго смо размишљали да одемо да живимо на село, а период короне и изолације, па рад од куће само су појачали ту нашу жељу и почели смо да тражимо за себе идеалну сеоску кућу. На овај начин смо то и успели. Живећемо у здравијој средини, посветићемо се и гајењу хране, а жеља нам је да у нашој оази угостимо и пријатеље“ рекла је Драгана Катић, која са својим партнером Борисом прелази да живи из Београда у Ваљевско село Таор.

Вредност сеоске куће са окућницом, коју су заинтересовани сами проналазили, није могао бити изнад 1,2 милиона динара (10.000 евра), а цео програм се спроводи у сарадњи са јединицама локалних самоуправа које врше процену тржишне вредности и проверавају да ли су регулисани имовинско-правни односи те непокретности.

Првобитно је за овај Програм опредељено 500 милиона динара али је, због веома великог интересовања тај износ увећан, на предлог Министарства за бригу о селу увојен од стране Владе, на 686,5 милиона динара.

Новац се додељује како је прописано Уредбом, до утрошка средстава, по редоследу пристиглих пријава.

Кркобабић: Пола милијарде за задругарство Србије!

„Овим средствима још 57 фабрика под отвореним небом добило је нови импулс за раст, развој и унапређење свог пословања, а јединице локалне самоуправе нове замајце привредног развоја“ изјавио је након потписивања уговора са задругама министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Данас је у Палати Србија потписано 57 уговора за доделу бесповратних средстава за унапређење пословања задруга из читаве Републике, тачније из Јужне, Централне, Источне и Западне Србије, као и АП Војводине и Косова и Метохије.

 „Захвални смо министарству на овим средствима, имамо сопствену производњу, развијамо кооперацију са другим произвођачима и овај вид подршке значи нам како бисмо своје пословање подигли на један виши ниво, наступили на новим тржиштима и остварили што бољу цену“ изјавио је Дарко Гавриловић, директор ЗЗ „Зрењанин“ из Зрењанина која је добила 13 милиона динара за набавку савремене опреме и механизације у ратарству,  док ће задруга сопственим средствима финансирати изградњу складишта, а у плану је и запошљавање нових радника.

Свој потпис на уговоре данас су, као и претходне четири године, ставили и градоначелници или председници општина, дајући тако подршку јединица локалне самоуправе реализацији овог програма од националног значаја на територијама својих општина.
„Ово је велики дан за општину Медвеђа. Младу задругу „Реткоцерски мед“ из наше општине чини 6 младих људи, од којих су 4 жене, баве се производњом меда и овом инвестицијом од готово 7 милиона динара успеће сигурно да пласирају свој производ и донеће много нашој општини.“ изјавио је др Небојша Арсић председник општине Медвеђа изразивши велику захвалност Министарству за бригу о селу јер је општина Медвеђа конкуришући за Програме овог Министарства добила бесповратно и средства за куповину сеоске куће са окућницом и новац за организацију манифестације „Михољски сусрети села“ чиме се, осим на егзистенцију утицало и на побољшање друштвеног живота у селима ове општине која се налази на административној линији са АП Косово и Метохија. „Сви ови програми доприносе опстанку наших села и ми то препознајемо“ закључио је Арсић.

Подршку задругама југоисточне Србије дао је и народни посланик Милија Милетић који је данас похвалио рад министра Милана Кркобабића и Министарства за бригу о селу које, кроз веома успешне програме, даје значајан допринос опстанку села Србије. Милетић је истакао да је ове године око 20 задруга са југоистока Србије добило средства, од којих 6 из Нишавског округа и да је то значајан економски допринос удруженим произвођачима овог дела Србије.

Комисија,  на челу са проф.др Зорицом Васиљевић,  је 1.новембра одобрила 57 захтева за бесповратна средства намењена унапређењу пословања 18 старих задруга за које је издвојено до 15 милиона динара по задрузи и 39 нових задруга, којима је додељен износ до 7,5 милиона динара.

Тако ће наредних месеци своје пословање унапредити 15 ратарских, 21 воћарска, 6 сточарских, 4 повртарске, 4 виноградарске, 4 пчеларске, једна задруга која се бави производњом лековитог биља, а средства су ове године по први пут добиле једна туристичка и једна социјална задруга.
Посебно радује чињеница да су две задруге са крајњег југа Србије, из Бујановца добиле средства, као и две ратарске задруге са Косова и Метохије, једна из села Станишор, а друга из Лапљег села.

Према Уредби Владе Републике Србије, за Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга издвојено је ове године 500 милиона динара, што укупно чини готово 2,2 милијарде динара уложених у задругарство у Србији од 2017. године, захваљујући Програму „500 задруга у 500 села“ насталог у сарадњи министра Милана Кркобабића и Академијског одбора за село на челу са академиком Драганом Шкорићем.

Најбоља вест за задругаре – 57 задруга добило је пола милијарде динара!

Комисија, на челу са проф.др Зорицом Васиљевић, одобрила је на данашњој седници 57 захтева за бесповратна средства намењена унапређењу пословања задруга у овој години на читавој територији Републике Србије.

Новац је добило 18 старих задруга за које је издвојено до 15 милиона по задрузи и 39 нових задруга, којима је био намењен износ до 7,5 милиона динара.

Тако ће своје пословање унапредити 15 ратарских, 21 воћарска, 6 сточарских, 4 повртарске, 4 виноградарске, 4 пчеларске, једна задруга која се бави производњом лековитог биља, а новина овогодишњег конкурса је да су средства добиле једна туристичка и једна социјална задруга.

Посебно радује чињеница да су две задруге са Косова и Метохије, једна из села Станишор, а друга из Лапљег села испуниле услове конкурса и добиле средства за набавку механизације у ратарству.

За Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга издвојено је ове године 500 милиона динара.

Јуриш на сеоске куће се наставља

На данашњој седници комисије одобрена су средства за куповину још 115 сеоских кућа са окућницом на територији читаве Републике Србије.

Предњаче брачни и ванбрачни парови, њих 89, а заједно са самохраним родитељима, они ће нови живот почети са своје 125 деце.

Најнижи износ данас додељен је 420.000 динара породици са четворо деце у општини Сечањ, за некретнину у селу Јарковац, а по најскупљим непокретностима од 1,2 милиона динара издвајају се села општина Жагубица, Кула, Бач, Нови Бечеј, Инђија...

Рок за подношење пријава на Конкурс за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2021.годину истиче данас, 1. новембра.

Са данашњим даном стигло је 800 пријава, а до сада је одобрен новац за куповину 352 сеоске куће с окућницом.

Кркобабић: На прагу пророка Тарабића почиње буђење села Србије

„Успели смо да пробудимо села Србије! 961 село се договорило, организовало, дошли су да се виде, да се друже, да се такмиче, да кажу да постоје, да кажу свима у Србији- Да, и ово је Србија! “ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић свечано отворивши у селу Кремна у Ужицу манифестацију „Михољски сусрети села“, која се од октобра до децембра ове године одржава у чак 68 села широм Србије, чије су локалне самоуправе добила средства по Јавном конкурсу Министарства за бригу о селу.

Кркобабић је изјавио да је у протеклом периоду у сарадњи са Академијским одбором за село САНУ разматрао идеју о новој територијалној организацији Републике Србије.         „Идеја је да успоставимо реално партнертво  урбаног и руралног дела Србије по европском моделу. То значи да омогућимо људима у селима да самостално договарају, планирају и одлучују, наравно уз помоћ државне касе. Имамо иницијативу људи из Кремна да ово постане прва сеоска општина. Покушаћемо у наредном периоду учинимо прве кораке у том смеру,  биће то кораци ка реалном уважавању људи који живе и раде у селима Србије“

Данас је на првим „Михољским сусретима села“ у Кремнима било 250 учесника и око 800 посетилаца, а учешће је узело свих 23 села ове општине. 
Манифестација у Кремнима подељена је у више целина - спротско надметање у шест дисциплина, надвлачење конопца, скок у даљ, бацање камена са рамена, шах, стони тенис и мали фудбал. Други део манифестације тиче се најмлађих ученика сеоских основних школа. Спроведен је ликовни и литерални конкурс на тему “Моје село” и са сјајним одзивом малишана, стигло је око 70 радова. Поред такмичарског данас је уприличен и ревијални део где су наступиле певачке групе које су бројне у селима овог краја, а учествовала је и секција Музичке школе. Организована је и изложба слика у холу основне школе, као и излагачки део који се тиче традицоналних производа домаће радиности и старих заната.

По речима домаћина Мирољуба Поповића председника МЗ Кремна, мештани овог села су за задовољством и одушевљењем прихватили да буду домаћини Михољских сусрета села “Више од деценије у Кремнима није одржан овакав забавно-рекреативни садржај. Ово је добра порука и од стране државе и локалне самоуправе да становништво у сеоским срединама није заборављено и да млађе генерације могу да рачунају на подршку, да се определе да остану да живе на селу и ту стварају породице”.

Драгољуба Стојадиновића, заменика градоначелнице Ужица, град је добио максималних 500 хиљада динара, а уложио је и додатна средства “Ми смо за ову намену издвојили још 400 хиљада динара, да би се све оно што је замишљено организовали што боље. Ово су први сусрети који се организују на овакав начин са идејом да постану традиционални. Циљ ове манифестације је што већи друштевени допринос, дружење људи у селима, чување традиције и историјског наслеђа, које је у нашим селима велико”

У овим сусретима у току ова три месеца, од октобра до краја децембра учествоваће преко 961 село са територије општина из читаве Србије, а манифестације ће широм Србије имати око 96.000 учесника и посетилаца.

Овог викенда „Михољски сусрети села“ одржавају се, поред Ужица, у Голупцу, Ћуприји, Смедеревској Паланци, Белој Паланци, Врању, Медвеђи, Бајиној Башти и Сечњу.

Поводом међународног дана жена са села

Гарантована –социјална пензија, наша обавеза

„Наш задатак као друштва у целини је да у наредном периоду сви старији од 65 година, међу којима је највише жена и то жена са села, а који немају пензију ни друга примања, добију могућност да буду корисници социјалне-гарантоване пензије. То је нешто што држава Србија мора да уведе, то је императив времена у коме живимо и нешто што раде земље у окружењу.

Аутор: Драган Гојић / Агенција БЕТА

Женама на селу минималан износ од 100 евра који предлажемо биће од користи, али ће им пре свега, потврдити неопходно лично достојанство. Биће то  потврда да  друштво вреднује њихов рад и да се одужује за све што су му током свог животног века дале гајећи и васпитавајући децу, радећи у домаћинству и бринући о својим породицама “ изјавио је министар за бригу о селу и копредседник Националног тима за препород села Србије, Милан Кркобабић на скупу организованом у Новој Црњи поводом Међународног дана жена са села, који се сваке године обележава 15. октобра.
„Судбина села Србије зависи од жена. Ако младе жене и девојке реше да остану у селима, да ту заснују породице, онда смо добили битку, онда ће село живети“ – рекао је Кркобабић и додао "Уколико желимо да село живи, треба да створимо амбијент да се младе жене баве предузетништвом, сеоским туризмом, да оснивају задруге, да имају сопствене изворе прихода и буду у позицији да планирају, договарају и одлучују"

Скупу су се обратили академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије, као и  чланови Националног тима за препород села Србије, агроекономиста проф.др Зорица Васиљевић и проф.др Владимир Гоати, директорке удружења жена са села из више општина и руководство ове општине и Средњобанатског управног округа.

Конференцију је обогатио пригодан културно-уметнички програм, а у салама дворца изложени су домаћи производи и народна радиност жена са села.

Међународни дан жена са села, који пада уочи Светског дана хране, обележава се од 2008. године и одаје почаст улози жена на селу 15. октобра сваке године. Тог дана препознаје се важност сеоских жена у унапређивању пољопривредног и руралног развоја широм света.

„Михољски сусрети села“ данас у Тополи

У селу Овсиште, у родној кући нашег славног сатиричара Радоја Домановића, адаптираној у завичајни дом отворен за посетиоце, становници пет села општине Топола учествовали су у манифестацији „Михољски сусрети села“, финансираној бесповратним средствима Министарства за бригу о селу.

У богатом програму приказане су различите кореографије традиционалних игара, као и вокални облици традиционалног музичког наслеђа Шумадије.  Учесници су показали своја знања и вештине у области старих заната- плетењу, везу, ткању, опанчарству, а удружења жена из више села такмичила су се за награде у најкреативнијем и најукуснијем прављењу традиционалних јела и обредних хлебова.
У кући Радоја Домановића постављена је изложба слика које сведоче о изгледу Тополе с почетка 20. века, где је уприличено и надметање наших сатиричара.

Снежана Петровић, в.д. секретара Министарства отворила је ову манифестацију речима „ Све оно што чини живот на селу биће приказивано кроз Михољске сурете. Драго нам је што се живот враћа на село, што је устало и решило да живи.  Ових дана ће се у разним крајевима Србије такмичити сви, од најмлађих до најстаријих и на најлепши могући начин приказаће историју, културу и традицију нашег народа“

Председник општине Топола Игор Петровић изјавио је да су програми Министарства за бригу о селу препознати као адекватни управо за људе који живе у нашим селима и истакао чињеницу да су сви досадашњи програми које ово Министарство спроводи подржани од стране струке, Академијског одбора за село САНУ и Националног тима за препород села Србије.

Према Уредби о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“, коју је Влада Републике Србије донела 29. јула 2021. године, место одржавања ове манифестације може бити у свим насељеним местима-селима на територији Републике Србије, а одржава се у периоду  од 1.октобра до краја 2021. године.
Подносиоци пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, а председник Комисије за доделу ових средстава је наш славни песник Љубивоје Ршумовић.

Додељено је до 500.000 динара по пријави, а активности у којима учествује становништво више села са територије једне јединице локалне самоуправе имају за циљ обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа.

У овим сусретима учествоваће преко 900 села са територије општина из читаве Србије, а у току ова три месеца, од октобра до краја децембра, ове манифестације имаће готово 100.000 учесника и посетилаца.

На Карађорђевом тргу у Тополи, Снежана Петровић отворила је и 58. Опленачку бербу, традиционалну манифестацију која се већ четири деценије организује у славу грожђа, вина, винограда и винара.

Кркобабић у Перлезу

„Кров над главом и до 50 хектара слободне државне земље на коришћење младим пољопривредницима су гаранција да Банат неће остати празан“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у посети Перлезу, селу на територији Града Зрењанина.

Аутор: Ненад Петровић / Агенција БЕТА

Млади Милан Мишковић, добитник средстава за куповину сеоске куће с окућницом, пронашао је своју самосталност два километра од родитељске куће и наставиће да се на својих 15 хектара земље бави ратарством. „Ово је нешто о чему сам могао само да сањам. Сопствено домаћинство омогућиће ми да са својом вереницом заснујем своју породицу, а наставићу да обрађујем земљу као и до сада са оцем. Волим село и сигурно ћу овде остати.“ изјавио је овај добитник бесповратних 1.200.000 динара за које је купио кућу од 85 м2 са окућницом од 8 ари са помоћним објектима.

Градоначелник Зрењанина Симо Салапура изјавио је да је на крилима идеје Министарства за бригу о селу Град Зрењанин пружио сваку помоћ и подстицај младим пољопривредницима да остану у сеоским срединама. „Путеви који полако долазе у ове крајеве, уз инфраструктуру коју се трудимо да омогућимо - гасовод, школе, вртићи, спортски садржаји и остала комунална инфраструктура за коју се трудимо да буде све боља, уз овакве програме привућиће младе људе који једини могу да оживе наша села“ рекао је Салапура.

Министар Кркобабић је нагласио да интересовање за овај програм превазилази сва очекивања и да је сада већ извесно да ће се са доделом празних кућа наставити и у наредном периоду.

Министарство за бригу о селу, поред овог, спроводи низ програма за побољшање услова живота и рада на селу, од решавања питања егзистенције становника села удруживањем у задруге, доделу средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва до обогаћења културног живота сељана и неговање традиције организовањем манифестација.
Кркобабић је данас говорио и о иницијативи да се слободна државна земља, које у Србији према подацима Академијског одбора за село има око 200.000 хектара, уступи под одређеним условима на коришћење онима који су заинтересовани да је обрађују.

Кркобабић - Oд стихова до Михољских сусрета села Србије

Стихови Љубивоја Ршумовића „Док је села и сељака Србија ће бити јака“ које је изрекао Милан Кркобабић, министар за бригу о селу обележили су данашњи догађај у Палати Србија, потписивање уговора за доделу бесповратних средстава са представницима јединица локалних самоуправа које су данас добиле средства по Јавном конкурсу за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“.
„Села Србије су данас, а то су била и јуче и остаће, највиталнији део Србије. Све добро, све снажно и виспрено управо стиже из села. Данас, оживљавањем ових манифестација, настављамо све оно добро и вредно што су неки пре нас чинили“ додао је Кркобабић.

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

У овим сусретима учествоваће чак 961 село на територији различитих општина из читаве Србије, а у току ова три месеца, од октобра до краја децембра, планирано је око 100.000 учесника и посетилаца.

Активности које су добитници средстава осмислили ове године су шаролике. Такмиче се културно-уметничким садржајима - фолклору, изворном певању, свирању гусала и тамбура, сликању, литерарним садржајима - рецитовању, писању песама и кратких народних форми (благослови, здравице), занатским и примењеним уметностима-  изради рукотворина, сувенира, ткању, штрикању, везу, плетењу, спортским активностима – од фудбала и кошарке до народног вишебоја (бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца, надвлачење штапа) и гастрономским специјалитетима - прављењу традиционалних јела и колача.
Деца се такмиче у квизу знања, спортским дисциплинама, али и слагању кукурузовине у купе и трчању у џаку.
Циљ овог Програма је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа.

Градоначелница Сремске Митровице Светлана Миловановић се у име свих потписника захвалила Министарству за бригу о селу на квалитетним програмима
“Сви имамо заједнички циљ, да оснажимо наша села, да вратимо и заинтересујемо младе људе да живе тамо. То ћемо успети и кроз овакав вид манифестација где ћемо показати шта умемо и знамо, али и шта имамо да понудимо другима”.

Представник Комисије за доделу средстава Љубивоје Ршумовић казао је да је ово прави корак у оживљавању културног живота села и да је и време право да се инфраструктура у сваком селу поправи и да песници и глумци посећују села и као и до сада, стварају у њима.

Подносиоци пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, које осмишљавају програм, датум, сатницу, и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације под називом „Михољски сусрети села“, а која обухвата активности у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе.

Место одржавања ове манифестације може бити у свим насељеним местима-селима на територији Републике Србије, изван градских, општинских седишта и приградских насеља, а могуће је одржати је од 1.октобра 2021. године до краја 2021. године.

Укупан износ данас додељених средстава је 31.025.279,24 милиона динара, за 68 јединица локалних самоуправа од којих је 25 из IV групе развијености и девастираних подручја.

Додељује се до 500.000 динара по пријави, а већина јединица локалних самоуправа учествоваће и сопственим средствима у организацији манифестације.

Средства се додељују према Уредби о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ коју је  Влада Републике Србије донела 29. јула 2021. године.

Уобичајени дан у министарству за бригу о селу

„У министарству се ради „као на траци“. Од 300 сеоских кућа које су људи широм Србије изабрали, данас је у Палати Србија потписан још 81 уговор за њихову куповину“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.
„Конкурс је у пуном јеку, захтеви свакодневно стижу, наставићемо са доделом истим ритмом“ додао је Кркобабић.

Аутор: Синиша Ђукић / Министарство за бригу о селу

Насмејана лица младих парова, пољопривредника и пољопривредница била су украс сале у Палати Србија, а представници локалних самоуправа у које ови добитници иду, својим потписом дали су подршку враћању живота у сеоске средине својих општина.

„Желели смо да из Обреновца одемо у неку чистију средину и тамо живимо и проширимо своју породицу. После мало тражења изабрали смо Крупањ, кућа нам се одмах допала, пространа са великом окућницом. Ја сам од почетка веровала да ће бити наша! Радујемо се новом животу, узбуђени смо и уплашени у исто време, али мислимо да је прави живот управо на селу“ била је искрена добитница средстава Јована Аћимовић.

Четворочлана породица Михајловић која из Краљева одлази у село Јарчев има јасне планове „Корона нам је помогла да схватимо да се лепше живи у природи, на отвореном простору, у кући уместо у стану. Гајићемо за почетак шљиве, производити ракију и џем.“ изјавио је Александар Михајловић.

Међу данашњим потписницима је 65 брачних и ванбрачних парова, седам самохраних родитеља и девет младих пољопривредника и пољопривредница. Већина је до сада живела у заједници, али има доста њих који су за свој кров над главом плаћали месечни закуп.
Професије добитника су разне - од професора књижевности и филозофије, хемичара, архитекти, ветеринара, економиста, инжењера, програмера, учитеља, васпитача до медицинских радника, механичара, стаклорезаца, пољопривредних техничара, конобара, фризера, трговаца, кројача...

До сада је највише захтева стигло је из општина Бачка Паланка (села Гајдобра, Пивнице, Силбаш, Обровац и Товаришево) и Кикинда (Наково, Банатска Топола, Башаид, Руско село, Иђош, Нови Козарци) а за њима су села општина Шид, Кикинда, Алексинац, Пирот, Свилајнац, Житорађа...

Просек досадашњих подносилаца пријаве је 30 година живота, а просечна цена сеоске куће са окућницом је 1.081.159 динара.

Средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава, а најкасније до 1. новембра 2021. године.

Ова уредба Владе Републике Србије предвиђа 1,2 милиона динара као максималан износ за једну сеоску кућу са окућницом, а додељује се младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота.

Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета и декан Архитектонског факултета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије је агроекономиста Милан Простран.

Кућа у Варварину за породицу Радосављевић

„Ово је једна од 300 до сада одабраних кућа. Породица је из овог краја и решена је да овде и остане. Добар пример, али и позив за младе људе из других делова земље да се овде настане“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, у посети општини Варварин и породици Радосављевић која је добила средства из Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

Аутор: Милан Обрадовић / Агенција БЕТА

Породица Радосављевић живела је до сада у заједници и радују се сопственом дому у коме ће, како прижељкују, њихов син Василије сачекати браћу и сестре. „Ова подршка државе много нам значи. Имамо своје домаћинство и сада ће све што смо као нашу будућност замислили бити лакше и остварити. Позивамо све младе људе који имају жељу, да заиста учествују у овом програму “ рекла је Јелена Радосављевић, добитница средстава по конкурсу за куповину сеоске куће са окућницом.

Министар Кркобабић је данас одржао радни састанак са руководством и председницима месних заједница ове општине Расинског управног округа на коме су разматране потребе сеоског становништва Варварина, као и актуелни и планирани програми Министарства за бригу о селу.

Председница општине Виолета Лутовац Ђорђевић изјавила је да и сеоско становништво и представници локалних самоуправа препознају значај и корист програма које спроводи Министарство за бригу о селу. Ђорђевић је истакла како су локалне самоуправе спој између Републичког нивоа и становништва којима су све мере и програми намењени, те да је на састанку било речи о тој важној сарадњи.

У посети Варварину данас је с министром Кркобабићем боравио и Бранислав Гулан, агроаналитичар и члан Националног тима за препород села Србије, као и секретар овог Националног тима Ристо Костов.

Министарство за бригу о селу спроводи низ програма за побољшање услова живота и рада на селу, од решавања питања егзистенције становника села кроз задруге, доделу средстава за куповину сеоске куће са окућницом, доделу средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва до лекара, до школе или општинског и поштанског шалтера, као и подстцање културног живота сељана и неговање традиције организовањем манифестација.
У плану је и адаптација сеоских домова културе или задружних домова у мултифункционалне објекте, који ће сеоском становништву донети нове садржаје али и олакшати живот пружањем различитих услуга.

Навала на куће

Комисија данас доделила још 81 кућу широм Србије

„Данас су одобрена средства за куповину још 81 куће на територији Републике Србије“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након што је данас у Палати Србија одржана још једна седница комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.
„Службеници Министарства су затрпани захтевима који свакодневно стижу у великом броју“ додао је Кркобабић.

Средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава, а најкасније до 1. новембра 2021. године, а просек досадашњих подносилаца пријаве је 30 година живота.

Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета и декан Архитектонског факултета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије је агроекономиста Милан Простран.

Међу данашњим добитницима је 65 брачних и ванбрачних парова, седам самохраних родитеља. Међу онима који се одвајају из родитељских домова предњаче младе пољопривреднице. Највише захтева, који су од почетка доделе средстава до сада одобрени, стигло је из општина Бачка Паланка (села Гајдобра, Пивнице, Силбаш, Обровац и Товаришево) и Кикинда (Наково, Банатска Топола, Башаид, Руско село, Иђош, Нови Козарци) а за њима су села општина Шид, Кикинда, Алексинац, Пирот, Свилајнац, Житорађа...

Овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

Уредба Владе Републике Србије предвиђа укупно 500 милиона динара за ове намене, а по једној кући максимално је могуће определити 1,2 милиона динара.

Најнижи износ до сада додељен је 460.245,05 динара породици у општини Пирот, за некретнину у селу Бериловац.

Живот се враћа у рубна подручја

„Првих десет породица у Новој Црњи. Средњи Банат очито нећи остати празан.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, у посети селу Српска Црња.

„Министарство нам је обезбедило кућу, ми ћемо од ње направити дом. Желимо да направимо самоодрживо домаћинство са соларним панелима за независни извор енергије, да засадимо воће, поврће... да направимо идеалан дом за свог сина. А ако буде још деце лако ћемо доградити још једну просторију.“ изјавио је Борис Миучин, добитник средстава по конкурсу за куповину сеоске куће са окућницом. Његова супруга, професор филозофије по струци каже да је ова кућа била увек заједнички сан који су после много времена, успели да остваре.

Аутор: Драган Гојић / Агенција БЕТА

Министар Кркобабић је данас одржао радни састанак са председницима свих месних заједница и руководством општине Нова Црња, како би заједнички сагледали и размотрили потребе и чули сугестије сељана ове општине као и актуелне и планиране програме Министарства за бригу о селу.
Председник општине Владимир Бракус изјавио да општина Нова Црња, као  свака општина у Србији, има одређене проблеме да обезбеди све што је потребно својим месним заједницама, али да су узели активно учешће у досадашњим програмима овог Министарства „Првих 10 захтева за бесповратна средства за сеоску кућу са окућницом су решена позитвно, а конкурисали смо и за минибус за превоз сеоског становништва, као и за доделу средстава за одржавање манифестације „Михољски сусрети села“. Улажемо и средства из општинског буџета и верујемо да наши мештани већ осећају бољитак”
На територији Средњобанатског округа до сада је из програма финансијске подршке задругама, који још увек спроводи Министарство за бригу о селу, издвојено 70 милиона динара .

Кркобабић је у селу Српска Црња у Кући Ђуре Јакшића раније данас отворио и међународни фестивал уметности Литера Арс који се одржава на више локација у Војводини и на коме учествују писци, кантаутори, музичари, сликари, глумци и књижевни преводиоци из земље и иностранства. Овакви догађаји представљају допринос култуном животу сеоских средина и оживљавању села у целини.

У посети Новој Црњи данас је боравио и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и агроекономиста Милан Простран, члан Националног тима за препород села Србије и члан комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.
„Заједно са Министарством за бригу о селу радимо на програмима за побољшање живота и повратку Србије у српска села. Предлагаћемо и, дубоко верујем, и реализовати најразличитије програме из области остваривања егзистенције до културе на селу, јер без културе нема ни живота“-  изјавио је академик Шкорић

Пут води и на југ

Усељена прва кућа и у Владичином Хану

„Постоји снажна политичка воља за наставак овога што радимо, која ће бити преточена у буџет за наредну годину. Ово није пројекат већ мисија за коју ће бити издвојена додатна средства. Попуњаваћемо празне сеоске куће докле год постоји интересовање.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, у посети Владичином Хану.

„Да сте закаснили годину дана са овим програмом, ми не бисмо били овде“ -овим речима дочекала је министра Биљана Раденковић, професорка филозофије која је за своју четворочлану породицу добила нови дом у селу Репинце. Узбуђене девојчице Ива и Мила радују се дуго жељеном кућном љубимцу кога ће напокон моћи имају у свом дворишту.

Министар Кркобабић је данас одржао радни састанак са председницима свих месних заједница и руководством општине Владичин Хан, Пчињског управног округа. Тема састанка били су актуелни програми овог Министарства, искуства са терена, потребе и сугестије становника села.

У посети Владичином Хану данас је боравио и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ који је изјавио „Уз науку и нове технологије можемо да искористимо све потенцијале које нам село пружа. Да наши сељани буду модерни фармери, поносни на свој рад и задовољни својим приносима. Не заборавимо да и градови опстају захваљујући управо селима“.

Програм куповине празних сеоских кућа спроводи се на територији читаве Републике Србије, али се посебна пажња усмерава на пет јужних управних округа у којима је највише приметно пражњење и одумирање села. – Пчињски, Пиротски, Јабланички, Нишавски и Топлички. 

Председник општине Горан Младеновић изјавио да су после задруга, за чији рад је ова општина већ добила бесповратна средства, аплицирали и за остале програме које спроводи ово Министарство и да су поносни што је прва кућа усељена на југу Србије управо из њихове општине.

Уредбом коју је донела Влада Републике Србије ове године издвојено је 500 милиона динара за ове намене, а вредност једне некретнине може ићи до 1,2 милиона динара. Средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2021. године.
Средства се додељују младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

Министарство за бригу о селу спроводи низ програма за побољшање услова живота и рада на селу, од решавања питања егзистенције становника села кроз задруге, доделу средстава за куповину сеоске куће са окућницом, доделу средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва до лекара, до школе или општинског и поштанског шалтера, као и подстцање културног живота сељана и неговање традиције организовањем манифестација.
У плану је и адаптација сеоских домова културе или задружних домова у мултифункционалне објекте који ће сеоском становништву пружити задовољење друштвених и адмистративних потреба.
Подсетимо, до сада је само из програма подршке раду задруга на територији Пчињског управног округа додељено готово 42 милиона динара, од чега је 6,1 милиона динара општини Владичин Хан.

Кркобабић у посети Бачкој Паланци

Усељене прве куће

„Прве празне сеоске куће добиле су прве станаре. Људи су задовољни и то им много значи. Настављамо, средства која будемо издвајали биће знатно већа. Ово је мисија. Грудва је бачена, следи лавина“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, у посети првим породицама које су се уселиле у сеоске куће за које су бесповратна средства додељена из програма Министарства за бригу о селу.

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

Министар је обишао породице Грујић и Попов, у селима Нова Гајдобра и Параге, које су добиле средства из Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2021. годину.
Отац младог и школованог Жарка Попова који је управо у моменту посете очекивао принову изјавио је да је одлазак његовог сина у иностранство спречио  корак државе који му је пружио осамостаљење и могућност да заснује своју породицу и изађе из заједнице са три генерације у којој тренутно живи.

Министар Кркобабић је са својим сарадницима данас одржао радни састанак са руководством општине oпштини Бачка Паланка, Јужнобачког управног округа и председницима месних заједница ове општине. Састанку је присуствовао и члан комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом и члан Националног тима за препород села Србије, агроекономиста Милан Простран.

Председник општине Бранислав Шушница изјавио је да општина Бачка Паланка учествује на свим конкурсима које расписује Министарство за бригу о селу и пружа сву неопходну подршку сеоском становништву којима су подстицајна средства намењена.

Овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

Према Уредби коју је донела Влада Републике Србије ове године издвојено је 500 милиона динара за ове намене, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.
Средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2021. године.

Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета и декан Архитектонског факултета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије је агроекономиста Милан Простран, који је данас био у посети Бачкој Паланци са министром.

Кркобабић: На јесен Михољски сусрети села Србије

Министарство за бригу о селу јуче је званично расписало још један јавни конкурс за доделу бесповратних средстава, и то за организовање манифестације под називом „Mихољски сусрети села“.

„Егзистенција да, кров над главом и зарада нам је свима на првом месту, али човек је друштвено биће и живеће тамо где има контакт са себи сличнима и садржаје за своја интересовања. Желимо да, нарочито после тешког периода короне, кроз ове културне и спортске сусрете оживимо социјалне контакте у селима и обновимо покидане друштвене везе. Села ће живети колико и живот у њима.“– изјавио је тим поводом министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

Уредба предвиђа организовање једнодневне или вишедневне манифестације која се може одржати у свим насељеним местима - селима на територији Републике Србије, изван градских, општинских седишта и приградских насеља.
Подносилац пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, које саме осмишљавају програм трајање и место одржавања за манифестацију „Mихољски сусрети села“, коју је могуће одржати од 1. октобра 2021. до 31. децембра 2021. године.

Активности, у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе, могу бити из области драмских уметности, књижевности, литерарних вештина и других уметности (такмичења у певању, рецитацији, глуми, сликању, итд.), одржавања спортских такмичења, промовисања очувања и унапређења старих заната и културно-уметничке баштине, израде уметнина и предмета домаће радиности, као и остале активности у којима становници села могу показати своја знања и вештине и у њима се такмичити.

Циљ је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа.
За овај програм опредељено је у буџету Републике Србије укупно 43 милиона динара, а максималан износ одобрених средстава по једној пријави износи до 500 хиљада динара.

Конкурс траје до 3. септембра 2021. године.

Брига о селима почиње од крова

„Данас је велики дан за Републику Србију. Ови млади мушкарци и жене са својом децом који данас из ове Палате крећу у своје нове домове у селима Србије обликују једно ново лице Србије. Четрнаест кућа које смо данас доделили су прва етапа ка нашем жељеном циљу, а то је да наредних година и деценија попунимо свих 150.000 празних кућа у Србији.“ изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић након потписивања уговора о додели бесповратних средстава за првих 14 добитника сеоских кућа са окућницом.

"Оно што радује је што су то људи који ће отићи у различите делове Србије, а то је најбољи позив за све који желе да у наредном периоду узму учешће на овом конкурсу и реше да се осамостале или искусе нови живот на селу ", навео је министар.

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

Тројни уговор потписао је данас у Палати Србија министар Милан Кркобабић, градоначелници/председници општина, на чијим се територијама налазе куће и  добитници бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.
Новац је додељен према Уредби о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2021.годину.

Председница општине Трстеник Милена Турк изјавила је да су средства Министартва за бригу о селу карика у напорима локалних самоуправа да оживе и развијају села и унапреде квалитет живота у њима.
"Морамо да мотивишемо људе да се врате у села и да ту заснивају своје породице. Овај пројекат је јасан показатељ решености Владе да развоја села и да их оживи, јер су она наш велики потенцијал и богатство", истакла је Турк.

Биљана Раденковић из Владичиног Хана, која ће са породицом живети у селу Репинце, рекла је да је ово подстрек младим брачним паровима и породицама да одлуче да живе на селу у здравом и природном окружењу.
"Треба да се вратимо природи и да се бавимо пољопривредним занатима и традицијом. Идеја Министарства и јесте да се вратимо коренима", казала је Раденковић.   

Од 12 парова из града у село прелази њих 5  - 2 породице из Пирота, 1 пар из Београда, 1 породица из Владичиног Хана, 1 породица из Бачке Паланке. Најбројнија породица је из Пирота која има четворо деце и одлази у село Бериловац.

Просек година подносилаца пријаве је 35, а професије првих 14 учесника конкурса који су добили куће су разнолике- професори (филозофије, информатике), пољопривредници, ит стручњаци, хемичар, економисти, аутоелектричари, пројектант, васпитач, прерађивач млека, итд. 

Највећи износ је за некретнину у вредности од 1.200.000,00 динара додељен је у општини Кикинда – село Наково за објекат површине 98 m2, и парцелу од 1746m2.У рангу највећег износа је и кућа у општини Бач у селу Вајска где породица са двоје деце постаје власник парцеле површине 420m2, са земљиштем под зградом 60m2 и другим објектом површине 18m2.Најнижи износ је за некретнину у вредности од 834.848,07 динара и додељен је супружницима у општини Пирот - село Власи за парцелу површине 409 m2, кућу од 82m2 са помоћном зградом од 52m2.

Подсећамо, овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.
Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета и декан Архитектонског факултета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије је агроекономиста Милан Простран.

          

Првих 14 кућа на селу добијају нове станаре

„Србија је кренула у одлучну битку за насељавање празних сеоских кућа. Програм који смо најавили данас је заживео. Прва седница комисије и прве добре вести –14 кућа у Србији добиле су нове власнике. Данас је укупно одобрено 16 милиона динара, а вредност кућа ишла је од 835.000 динара у Пироту, у селу Пољска Ржана, до пуног износа од 1.200.000 у селу Васка општине Бач. Предњаче парови са децом, доста је младих пољопривредника, али и оних коју су решили да напусте градске средине и почну нови живот у селу“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након што је данас у Палати Србија одржана прва седница комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

Аутор: Ристо Костов

Свој нови кров над главом данас је добило 12 породица са територије читаве Србије и два млада пољопривредника, решена да започну самостално живот. Највише захтева, који су и одобрени, стигло је из општина Пирот (села Пољска Ржана, Велики Суводол, Бериловац) и Нова Црња (села Српска Црња и Тоба), а за њима су села општина Бачка Паланка, Лучани, Владичин Хан, Бач, Кикинда, Пећинци. Леп пример је и пар из Београда, систем администратор и архитектонски пројектант који ће радити од куће и свој нови живот започети надомак Трстеника у селу Дубље.

Овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

Интересовање је велико, пријаве свакодневно стижу, средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2021. године. Министар је изнео да је за сада просек подносилаца пријаве на овај конкурс 35 година живота, али да се интересују и они који нису пунолетни, а који ће још коју годину морати да се стрпе у родитељским домовима.

Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета и декан Архитектонског факултета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије је агроекономиста Милан Простран.

Подсетимо, уредба о утврђивању Програма доделе бесповратних финансијских средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2021. годину, коју је донела Влада Србије и по којој је 28. јуна 2021. године расписан јавни позив, предвиђа укупно 500 милиона динара за ове намене, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.

Влада Републике Србије, на иницијативу Министарства за бригу о селу, усвојила је на седници 29. јула 2021. године

 Уредбу о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“

Уредба предвиђа једнодневну или вишедневну манифестацију која се може одржати у свим насељеним местима-селима на територији Републике Србије, изван градских, општинских седишта и приградских насеља.

Подносилац пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, које саме осмишљавају сам програм ове манифестације, трајање и место одржавања (манифестацију је могуће одржати од 1. октобра 2021. до 31. децембра 2021.године).

Активности у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе могу бити из области драмских уметности, књижевности, литерарних вештина и других уметности (такмичења у певању, рецитацији, глуми, сликању, итд.), одржавања спортских такмичења, промовисања очувања и унапређења старих заната и културно-уметничке баштине, израде уметнина и предмета домаће радиности, као и остале активности у којима становници села могу показати своја знања и вештине и у њима се такмичити.“

За овај програм опредељено је у буџету Републике Србије 43 милиона динара,  циљ је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа, а максималан износ одобрених средстава по једној пријави износиће до 500.000 динара.

Влада Републике Србије, на иницијативу Министарства за бригу о селу, усвојила је на седници 29. јула 2021. године

Уредбу о утврђивању програма доделe бесповратних средстава за куповину мини бусева за потребе превоза сеоског становништва на територији Републике Србије

Уредба предвиђа доделу бесповратних средстава за куповину мини бусева који ће служити искључиво за потребе превоза сеоског становништва из једног села у друго, или из села у градско/општинско седиште.

За овај програм опредељено је у буџету Републике Србије 120 милиона динара, а његовом реализацијом решавају се основне потребе кретања сеоског становништва, у циљу омогућавања квалитетнијег живота у руралним срединама, боље повезаности и задовољења потреба становништва административног, образовног и медицинског карактера.

Подносилац пријаве на јавни конкурс је јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, има право само једне пријаве, а износ средстава за ове намене по пријави је до 7 милиона динара.

И КОРПОРАЦИЈЕ У ОТКУПУ ПРАЗНИХ КУЋА

Министар Кркобабић упутио је апел друштвено одговорним корпорацијама да сагледају могућност да за своје запослене који раде од куће откупе празне куће у селима Србије. „Покажите висок степен интерне и екстерне корпоративне друштвене одговорности и уступите те куће младим људима. Сигуран сам да ће они вредно радити и да ће се улагање исплатити“ изјавио је Кркобабић после радне седнице Националног тима за препород села Србије која је одржана у Палати Србија.

Национални тим за препород села Србије јединствен је у подршци програму доделе бесповратних средстава за куповину сеоских кућа с окућницом, који је изазвао огромно интересовање јавности.

Седницом су председавали копредседници овог тима - министар за бригу о селу Милан Кркобабић и председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, академик Драган Шкорић.

Академик Шкорић је изјавио да сви чланови Академијског одбора за село САНУ својим знањем, свако из своје области, активно доприносе у замашном послу да села у Србији поново оживе.

Састанку су присуствовали чланови Националног тима за препород села Србије Проф.др Владимир Гоати, проф.др Зорица Васиљевић, проф.др Зоран Кесеровић, проф.др Жарко Илин, Мр Јелена Несторов Бизоњ, секретар тима Ристо Костов, као и представници Министарства за бригу о селу – секретар Министарства Снежана Петровић, државни секретар Светозар Алексов, помоћник министра Тијана Нешић и сарадници.

Министар Кркобабић и академик Шкорић са Патријархом српским господином Порфиријем

Патријарх Порфирије и министар Кркобабић - заједно за спас села Србије!

Патријарх српски Порфирије састао се данас у Патријаршији са министром за бригу о селу Миланом Кркобабићем и председником Академијског одбора за село САНУ, академиком Драганом Шкорићем. Главна тема овог сусрета била је наставак сарадње Српске Православне Цркве, Министарства за бригу о селу и Српске академије наука и уметности на реализацији мисије од посебног значаја за препород села Србије.

„Данашња посета Патријарху Порфирију наставак је једне успешне сарадње Националног тима за препород села Србије и Српске Православне Цркве. У први план смо ставили управо тесну сарадњу државе Србије, на челу са институцијом председника Републике, врха Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Управо то тројство гарант је да концепт препорода села може бити остварен“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након данашњег састанка у Патријаршији.

Откуп сеоских кућа узима маха - укључује се и дијаспора

„Наши људи у расејању су изразили спремност да формирају фондације и узму активно учешће у откупу празних сеоских кућа у Србији, са намером да их користе лично али и са спремношћу да их уступе нашим младим људима који би желели да се у њима трајно настане“ - истакао је данас на Радио телевизији Србије министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

Истовремено, Кркобабић је позвао имућне појединце, власнике успешних компанија да покажу висок степен друштвене корпоративне одговорности, прикључе се овој акцији и такође откупе један број сеоских кућа које би уступили на коришћење онима који су заинтересовани да у њима живе.

„Или ћемо сачувати села или се Србији лоше пише. Морамо сви да будемо свесни да је ово патриотски задатак и спремни да делујемо јединствени“ поручио је Кркобабић.

Кркобабић отворио „Жетвени дан“ у Неузини

Први откоси и велика очекивања

„Да жетва буде берићетна, а Војводина равна и мирна. Биће довољно за нас у Србији, а моћи ћемо да нахранимо и друге.“ поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић отворивши манифестацију „Жетвени дан“ у присуству академика Шкорића, у селу Неузина општине Сечањ.
Манифестација је протекла у неформалној атмосфери и добром расположењу у ишчекивању првих плодова рада вредних ратара.
„Очекујем да откупна цена буде примерена. Ову пшеницу ће неко да откупи, неко ће да складишти, неко ће да извезе и неко ће добро да заради. Али у тој заради не сме да заборави на произвођача. Јер следеће године, ако тих произвођача не буде, тешко да ће моћи и да откупи, и да складишти и да извезе.“ био је јасан Кркобабић.

Аутор: Ристо Костов

Присутнима су се обратили и Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Чедомир Божић, председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, председник општине Сечањ Предраг Рађеновић, а отварању је присуствовао председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић, професори Зоран Кесеровић и Жарко Илин.

Академик је поручио „Приноси су добри, што значи да се поштује препорука струке и да треба и даље да радимо на трансферу знања и технологија“

Ова традиционална манифестација, у организацији Задружног савеза Војводине, симболизује почетак жетве пшенице, јер доносећи и прве резултате рада ратара представља за њих значајан дан у години.

Овим догађајем скреће се и пажња на значај производње пшенице, као стратешког производа за националну прехрамбену сигурност, а будући да је задруга ЗЗ„Агросој Неузина“ преко које се врши промет пшенице, окосница развоја овог банатског села, ово је важан дан за све задругаре и становнике Наузина.

Из програма „500 задруга у 500 села“ који је спроводио Кабинет министра Милана Кркобабића, а сада наставило Министарство за бригу о селу, у Средњобанатском округу уложено је 70 милиона динара у протекле четири године. Бесповратним средствима помогнут је рад пет земљорадничких задруга, од којих су две из општине Сечањ.

Челници градова и општина са Кркобабићем и Шкорићем - Решени да оживе села Србије!

„Ово је мисија - надстраначка, надполитичка, наднационална. Мисија иза које стоје највећи ауторитети ове земље и ове нације -  Српска православна црква, све верске заједнице, Српска академија наука и уметности и кључна институција ове, као и сваке друге земље, институција председника Републике“ изјавио је данас Милан Кркобабић, министар за бригу о селу на радном састанку са челним људима свих јединица локалних самоуправа са територије Републике Србије.

Аутор: Милан Обрадовић / Агенција БЕТА

„Сви заједно, са представницима локалних самоуправа, крећемо у један изузетно важан посао – враћање живота у напуштена сеоска домаћинства. Ова мисија ће трајати. Ја се надам да ће ово што данас отпочињемо, радити и генерације после нас, а циљ је један једини - вратити живот у села Србије. Ако живе села Србије живеће и Србија.“ рекао је Кркобабић.

Министарство за бригу о селу предложило је, а Влада Србије у јуну ове године, донела „Уредбу о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2021. годину.“

Програмом је предвиђена додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

Председник академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић био је децидиран „Српска академија наука и уметности пружа безрезервну и снажну подршку. Наша порука је сажета у три речи- знање знање и знање, а све у служби препорода села Србије.“

Спровођење овог Програма је од националног значаја, примењује се на читавој територији Републике Србије и за његову реализацију од посебне важности је ангажовање јединица локалних самоуправа.

Председник Општине Ражањ Добрица Стојковић изјавио је да је овај програм позив за све представнике локалних самоуправа „да немамо више на својим територијама ни једно девастирано село и напуштена сеоска домаћинства“.

Председник општине Пријепоље Владимир Бабић изразио је задовољство што је формирано Министарство за бригу о селу и додао „Изузетно нам је драго што ћемо сада конкретно радити на овако важним проблемима који муче сигурно сваку општину у Србији“.

Према подацима Академијског одбора за село у Србији има 200.000 празних кућа - 150.000 кућа чији је власник познат и 50.000 кућа којима се не зна власник.

За овај програм опредељено је пола милијарде динара, а средства ће се додељивати по редоследу поднетих пријава – до утрошка буџетских средстава предвиђених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2021. године.

Кркобабић младим стручњацима: Кућа на селу, посао и дупле плате!

„Заједно с другим министарствима, радићемо на програмима да младим стручњацима на селу: лекарима, стоматолозима, агрономима, ветеринарима, технолозима... обезбедимо запослење, и да њихова плата у пограничним и брдскопланинским крајевима буде двоструко већа од зарада њихових колега у другим деловима земље.“

Ово је истакао министар за бригу о селу Милан Кркобабић поводом недавно расписаног Конкурса за доделу празних сеоских кућа са окућницом.

Кркобабић је посебно нагласио да је у рубним и брдскопланинским крајевима Србије, по принципу позитивне дискриминације, неопходно умањити или укинути поједине порезе, доприносе, таксе, што би све заједно допринело нормалном животу и стимулисало људе да остану, а неке из града дођу да живе на селу.

Битка за повратак почиње на Видовдан

„Србија коначно креће у одлучну битку насељавања празних сеоских кућа. То је историјски битан датум и кључна ствар. Желимо да правцу југ-север лагано али сигурно променимо смер: да људи не одлазе, већ остају и враћају се на село. Желимо да у тим кућама свој кров над главом нађу млади људи који се баве пољопривредом и који живе у заједничким домаћинствима, али и неки млади људи који желе да свој подстанарски или отежани животни проблем у приградским или градским насељима замене сопственом кућом и окућницом.

Програм доделе средстава за откуп празних кућа треба да подржимо сви – безрезервно! Ово је апел за све посланике, чланове Владе и све политичке партије у опозицији или на власти. То је наш заједнички патриотски чин и мисија која ће трајати“– поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић посланицима и грађанима Србије на седници Народне скупштине Републике Србије, након што је  Влада Србије донела уредбу о усвајању Програма доделе бесповратних финансијских средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2021. годину.

Кркобабић је потврдио да ће јавни конкурс о додели празних кућа, како је раније најавио, бити расписан на Видовдан - у понедељак 28. јуна 2021.
За куповину празних кућа Министарство за бригу о селу определило је 500 милиона динара. Максимални износ за куповину куће износи 1,2 милиона динара.

Конкурс за сеоске куће – на Видовдан!?

Реално је очекивати да ће Јавни конкурс за доделу бесповратних финансијских средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије бити расписан 28. јуна - на Видовдан 2021. године, најавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Он је, гостујућу у јутарњем програму Пинк телевизије, казао да очекује да ће претходно Влада Републике Србије усвојити тај програм који доноси много лепе симболике.

-Знамо шта је следило после Видовдана и Косовског боја 1389. Ми сада крећемо у супротном смеру. Хајде да видимо да више не празнимо куће, да нам људи са Косова и Метохије, из јужне Србије, из Медвеђе, Црне Траве и других крајева не „беже“ за Београд, и даље. Хајде да учинимо све што можемо да тај пут буде у обрнутом смеру! Да покушамо да их задржимо тамо, у тим кућама, а неке вратимо у те напуштене крајеве – казао је Кркобабић и објаснио.

- Да би неко остао на селу, прво и основно је зарада – сигуран посао, а затим – кров над главом. То је данас кључно питање! Држава Србија први пут јасно каже – имаш право да добијеш милион и 200 хиљада динара за откуп сеоске куће са окућницом и не дугујеш ником ништа, осим што имаш обавезу према држави Србији да останеш тамо да живиш.

Министар за бригу о селу је истакао да постоји велико интересовање за доделу празних кућа, којих према неким проценама у Србији има око 200.000. Нагласио је да на младима до 45 година остаје да се интересују има ли слободних кућа и у ком крају се оне налазе и да ли су њихови власници спремни да их продају. А на локалним самоуправама је да процене вредност празних кућа на њиховој територији.

Кркобабић је посебно нагласио да се данас, када у Народној скупштини Републике Србије расправљамо о Косову и Метохији, морамо више бавити узроцима како не бисмо убудуће морали и у другим крајевима да се бавимо последицама. Насељавање кућа и опустелих крајева Србије је национални задатак, који је недавно у разговору с министром за бригу о селу, епископ источно амерички Иринеј Добријевић с разлогом назвао патриотским задатком.

Село Мозгово у Алексинцу

Кркобабић и Хочевар: Јединствени у решености да се очувају села Србије

„У Србији имамо готово 200.000 празних кућа. То је ужасавајући податак за мене лично, превасходно са безбедносног, али и популационог и економског становништва. Хоћемо да те куће поново населимо. Ми ћемо као држава обезбедити средства младом пољопривреднику који живи овде или хоће да дође из других делова Србије да откупи празну кућу која има власника и који жели да прода ту кућу. Све у сарадњи са локалним самоуправама. Хоћемо да видимо где се те куће налазе, да ли су им правно-имовински односи чисти, а локалне самоуправе ће урадити ваљану процену вредности тих кућа. То је епохалан подухват у који улазимо. Ако бисмо имали 200.000 породица које ће те куће населити онда би питање - да ли села Србије опстају или не опстају, било излишно.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић који је данас посетио, заједно са београдским надбискупом и председником хуманитарне организације Каритас Станиславом Хочеваром, село Мозгово у општини Алексинац.

Аутор: Саша Ђорђевић / Агенција БЕТА

У Дому културе у Мозгову министра и надбискупа дочекали су становници неколико околних села фолклорном тачком, а заједно са мештанима и руководством општине Кркобабић је разговарао о  програмима које Министарство реализује и планира у првој години свог постојања, а који за циљ имају управо останак становништва у селима или повратак људи из великих градских центара у сеоске средине, као што су подршка задругарству, откуп празних кућа, адаптација сеоских Домова културе...

“Залажемо се за партнерство урбаног и руралног. Али партнерство засновано на закону. Хоћемо да локалне самоуправе планирају, договарају се и одлучују самостално. Залажемо се за нову територијалну организацију Републике Србије - за самосталност у распоређивању средстава на локалу и тачно утврђен износ новца који иде са републичког нивоа. У томе ће нам помоћи искуства Европе, а када све то уредимо можемо да причамо са младим човеком на селу, тачније пре свега младом женом, да ли жели да остане у свом селу.“

Кркобабић је изјавио да ће у сарадњи са Академијским одбором за село размотрити могућност о давању конкретне иницијативе за поновно отварање рудника за експлоатацију индустријског мрког угља која је била основ привређивања становника овог краја „Али истовремено нећемо занемарити ни пољопривреду, ни туризам, ни занатство“ био је јасан министар.

Говорећи даље о пољопривредним произвођачима и потреби да се они са  својим уситњеним поседима удруже у задруге министар је најавио и програм едукације који ће Министарство за бригу о селу спроводити у сарадњи са Националним тимом за препород села Србије и који ће на практичан начин дати праве информације пољопривредницима о свему ономе што је потребно за успешно бављење било којом граном пољопривреде на савремен начин „Данас је кључ у знању. Без савремених технолошких искорака, поготово у пољопривреди, не можемо да напредујемо.“ рекао је министар.

Подсећамо, из програма намењеног задругама који је спроводио Кабинет министра Милана Кркобабића Нишавском округу већ је у протекле четири године упућено 178,7 милиона динара као директна бесповратна помоћ за рад 20 задруга различитих делатности.

Председник Каритаса, надбискуп Хочевар говорио је о програмима помоћи становништву алексиначке општине које је ова хуманитарна организација успешно реализовала у претходних година и подсетио све присутне „Вера нас учи да једино повезани можемо живети и у граду и у селу, а само здраво село омогућује живот и у градовима.“

Министар и надбискуп су се пре посете селу Мозгову, заједно са својим сарадницима, састали са руководством општине Алексинац. Разматрани су потенцијали развоја села алексиначке општине у светлу програма за побољшање услова живота и рада на селу, које спроводи Министрарство за бригу о селу, као и хуманитарне активности које би биле наставак помоћи делу становништва угроженом сиромаштвом.

Председник општине Алексинац Далибор Радичевић изјавио је да општина има велики изазов да обезбеди све што је потребно становницима 72 села ове општине. Он је  изјавио да је цео крај око Алексинца почивао на руднику, али да сада, осим његовог стављања поново у функцију, неопходно радити на свим осталим видовима привређивања становништва, нарочито на конкурентности пољопривредних произвођача, јер овај крај је познат по својој плодности за различите културе.

Кркобабић: У бици за села не сме бити дезертера

„Посветимо се узроцима да не бисмо, као на Косову и Метохији, морали да се бавимо последицама“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Аутор: М.Мишков / Агенција БЕТА

Министар је упозорио да не смемо да дозволимо да нам куће у рубним подручјима остану празне, јер је то између осталог и веома важно гео-стратешко питање од посебног значаја за безбедност и опстанак Србије.

Говорећи о најављеном програму доделе празних кућа, којих у Србији, према подацима Академијског одбора за село САНУ има око 200.000, а који ће спроводити Министарство за бригу о селу, Кркобабић је, гостујући на ТВ Хепи, појаснио:
„Пројекат доделе празних сеоских кућа са окућницом нам је преко потребан. Вредан је, за почетак, пола милијарде динара и ускоро ће бити пред Владом Србије. То је патриотски задатак за све нас у земљи, али и наше људе у расејању, одговорне појединце и корпорације. Очекујем да ћемо сви заједно учинити да те напуштене куће у различитим деловима Србије ускоро добију прве станаре, како бисмо из корена променили слику села Србије.“

Министар Кркобабић и владика Иринеј

Откуп празних кућа - патриотски задатак

„Откуп празних кућа је патриотски задатак“, сагласили су се министар за бригу о селу Милан Кркобабић и епископ источноамерички Иринеј Добријевић.

„Брига о селима Србије је заједнички задатак. Наши корени и наш национални идентитет нас подсећају на ту обавезу.“ изјавио је министар после сусрета са владиком у Палати Србија.

„Захвалан сам владики на подршци концепту којим ово министарство настоји да успори или заустави одлазак људи из села у градове, а и даље њихов одлазак ван земље. Очекујемо да нам наши људи у расејању пруже пуну подршку и да узму учешће у оваквим програмима, а први корак је да очувамо и вратимо живот у напуштене куће у Србији.  Апелујемо на људе из наше дијаспоре да помогну код откупа тих празник кућа, да помогну да се у њима настане неки нови, млади пољопривредници, али и да и сами можда понекад у њих сврате. Ово је апел појединцима у расејању, али и одговорним компанијама и корпорацијама из Америке да узму учешће у програмима који имају за циљ да из корена промене слику села Србије“ изјавио је Кркобабић.

„Наши људи у Америци су итекако спремни да помогну опстанак села Србије. Већина тамошњих људи зна добро где су им корени. Сматрам да је повратак селу од изузетног значаја, јер она представљају, као и град, будућност Србије, а та права равнотежа нам је, као и у свему, потребна. Производ који људи на својим њивама произведу представља понос Србије и треба да буде познат широм света“ изјавио је владика Иринеј.

Састанку су присуствовали председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић и председник Српске лиге Александар Ђурђев.

Говорећи о најављеном програму куповине празних кућа, којих у Србији, према подацима Академијског одбора за село, има око 150.000, а још је 50.000 оних чији је власник непознат, министар Кркобабић је појаснио коме су намењене:
„Кроз програм финансијске помоћи за откуп, учинићемо да те празне куће у различитим деловима Србије учинимо доступним. Програм је намењен пре свега младим пољопривредницима и младим брачним паровима до 45 година старости који живе у заједничким домаћинствима на селу. Ово је шанса да добију свој кров над главом, да заснују сопствена домаћинства. Другу групу чине људи знања и вештина који желе да крену на село, лица са формалним образовањем из области медицине, фармације, пољопривреде, ветерине, просветни радници, али и занатлије. Трећа група људи којој је овај програм намењен су они који тренутно живе у градовима, а имају намеру да оду на село и баве се пољопривредним или непољопривредним делатностима, или им пак природа посла омогућава рад од куће.“

Министар је најавио да ће се овај програм ускоро наћи пред Владом Србије.

Врбовац и Бачевица у подножју Ртња

„Празне куће у селима морају да оживе. То је императив за државу Србију“

изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у данашњој радној посети седишту општине Бољевац и селима Врбовац и Бачевица.

Министар је том приликом рекао да јe нови програм куповине празних кућа у припреми “Више од 150.000 кућа је празно, имају власнике, али у њима нико не живи. Императив је да те куће оживимо и не смемо да размишљамо колико то кошта. Кошта онолико колико је неопходно да ту људи живе. Не смемо да дозволимо да те куће остану празне”.

Аутор: М.Мишков / Агенција БЕТА

Министар се посебно осврнуо на улогу жене на селу „Ако хоћемо да добијемо битку за села ту битку могу да изнесу само жене. Наш задатак је да створимо услове да оне могу да бирају, да остану да живе овде, да заснивају породицу“.

Кркобабић је истакао да је основно питање у селима, питање егзистенције, да људи са села желе редовну и сигурну зараду и добру инфраструктуру.
“Људи желе путеве, добар напон струје, мобилни сигнал, водовод, канализацију, здравствену заштиту, образовање, али и културне и спортске садржаје. Списак жеља је велики, а мало је пара у локалним самоуправама.”, навео је Кркобабић.
Према његовим речима потребан је адекватан трансфер средстава са ребубличког нивоа ка локалним самоуправама.

Председник општине Бољевац Небојша Марјановић захвалио је министру истакавши да је ово важна посета за становнике Бољевца и да локална самоуправа чини све да основна питања инфраструктуре и егзистенције буду решена у спрези са државним програмима.

Подаци говоре да Бољевац има око 12.000 житеља, углавном српске и влашке националности, у 1 градском и 19 сеоских насеља. Пољопривредом се бави око 7.000 људи у 3.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, а најзаступљеније су сточарство, повртарство, воћарство, лековито биље. Последњих година, захваљујући планини Ртањ, Бољевац постаје добар пример развоја сеоског туризма.

Министар је са својим сарадницима у селима Врбовац, претежно насељеном становницима српске националности и Бачевица, у коме су већински живаљ Власи, обишао Домове културе и школу.

Министар Кркобабић у посети Пчињском управном округу

Требешиње: Животна утакмица село - град за сада нерешено

„Из ових подручја одлазе сировине и производи, али још важније од тога одлазе млади, образовани и талентовани људи који у великим градовима стварају нове материјалне и културне вредности. Део тих вредности треба да се врати. То дугујемо онима који остају, али тако стварамо и реалне могућности да неко почне да размишља и о повратку.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у данашњој посети седишту Пчињског управног округа, Граду Врању и околним селима.

Аутор: Саша Ђорђевић / Агенција БЕТА

Министар је посебно истакао значај партнерства урбаног и руралног на коме ће Министарство за бригу о селу инсистирати у наредном периоду, између осталог иницијативама за увођење појма сеоске општине у законским оквире.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић захвалио је министру на посети истакавши да локална самоуправа у последње три године доста улаже у инфраструктуру села на својој територији, али да ништа мање пажње посвећује културним и друштвеним садржајима у тим срединама.

Тема састанка са руководством града Врања био је и актуелни „Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Републике Србије“, као и развојни потенцијали ове области у светлу овог и осталих програма Министарства за бригу о селу.

Ове године за програм намењен старим и новооснованим земљорадничким, пољопривредним, као и задругама са регистрованом делатношћу из области туризма, занатства или онима чији су оснивачи социјално осетљиве групације, опредељено је чак пола милијарде динара. Јавни конкурс Министарства за бригу о селу је тренутно у току и траје до 24. маја 2021. године.

Пчињски управни округ има 57 задруга, а у Врању их послује 15. У претходном периоду укупно је за задруге Пчињског округа из државног програма помоћи задругама издвојено готово 42 милиона динара за унапређење пословања пет задруга са територија општина Врање, Босилеград, Владичин Хан, Трговиште и Сурдулица.

Кркобабић је своју посету Пчињском округу завршио обиласком оближњег села Требешиње, где је обишао Дом културе, чију реконструкцију је локална самоуправа већ започела. Министар је разговарао са мештанима о свим темема од значаја за квалитетан живот – изворима егзистенције, здравственој заштити, образовању, спортским и културним садржајима и ђацима основне школе у Требешињу, након чега је изразио велико задовољство због чињенице да много младих људи своју будућност види у селу из ког су потекли.

Научно-стручни скуп у Српској академији наука и уметности

Сточарство - развојна шанса Србије

„Надам се да овај научни скуп представља прекретницу и да сточарство после вишедеценијског суноврата коначно постаје императив развоја пољопривреде. Домаћини Србије удружени у сточарске задруге могу да постану значајни робни произвођачи. Не смемо дозволити да се понови 2013. година, када је вредност од извоза меда из Србије била већа од вредности извоза меса. Нема одрживог села без продуктивне пољопривреде, што подразумева развијено сточарство, а мапа Србије сама говори да имамо изузетно добре услове за његов развој.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању научно-стручног скупа „Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села“ који се одржава данас у Српској академији наука и уметности у организацији Академијског одбора за село.

Кркобабић је нагласио да је ово скуп научног карактера, али да је изузетно важно што ће одатле отићи практични савети онима којима су намењени, а то су управо пољопривредни произвођачи и додао да Министарство за бригу о селу у сарадњи са Академијским одбором САНУ припрема низ практичних едукација како би домаћини имали веће приносе и приходе и тако квалитетнији живот на селу.

Председник Српске академије наука и уметности, академик Владимир Костић истакао је да је сарадња Министарства за бригу о селу са Академијским одбором за село САНУ прави пример успешне синергије и вишегодишње плодоносне сарадње науке и државних институција, што треба да буде образац за решавање свих важних питања у друштву.

На скупу су учествовали, осим председника Академијског одбора за село академика Драгана Шкорића, чланови Српске академије наука и уметности и ресорних Института, професори пољопривредних факултета и други еминентни стручњаци из ове области.

Председник Одбора за село САНУ Драган Шкорић нагласио је како је нужно направити реорганизацију сточарства, размотрити да ли је потребно остати на домаћој генетици у сточарству или увозити друге расе стоке, али да је свакако неопходно даље радити на укрупњавању пољопривредних поседа и формирању задруга.

На данашњем скупу у САНУ разматрани су актуелни проблеми сточарске производње и пласмана, као и могући начини за њихово превазилажење из угла задовољења домаћих потреба али и потенцијалних нових тржишта за извоз.

Села на раскршћу - морамо одабрати прави пут

Сагласили су се данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић и београдски надбискуп и председник хуманитарне организације Каритас Србије, монс. Станислав Хочевар.

“Циљ свих наших напора је једноставан - да покушамо да се изборимо да млади без обзира на националност и верску припадност остану да живе и раде у селима Србије. То нећемо постићи ни молбом ни декретом, једино конкретном понудом и остављеном могућношћу да то сами изаберу” изјавио је Кркобабић и додао „Држава мора да издвоји велика средства, морамо да будемо активни и сви заједно опредељени за једну такву мисију – сви са исте стране стола. Циљ нам је један, а поверење се најбоље гради примерима добре праксе“ закључио је Кркобабић.

Београдски надбискуп Хочевар захвалио је министру Кркобабићу и оценио програме Министарства за бригу о селу као свестрани интегрални приступ помоћи сеоском становништву „Изражавам жељу, наду и сигурност да ће ови програми доћи до оних којима су најпотребнији. Веома је важно да становништво у селима, нарочито старије, које није толико обавештено, без обзира да ли припада некој националној или конфесионалној мањини, добије све информације и могућност да користи државне програме“.

Тема првог радног састанка Министарства за бригу о селу и хуманитарне организације Каритас данас у Палати Србија били су програми Министарства за бригу о селу и сарадња на мерама и активностима које за циљ имају побољшање услова живота и рада у селима Србије, укључујући и села са мешовитим и католичким живљем. У разговору са осмочланом делегацијом Каритаса издвојена су подручја у којима би представљени програми Министарства били најсврсисходнији и очекује се ускоро наставак сарадње у конкретном правцу.

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА 2021.

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић упутио је честитку Његовој светости патријарху српском господину Порфирију.

Ваша светости,

Поводом најрадоснијег хришћанског празника Васкрса, Вама, владикама Српске православне цркве, свештенству и верницима упућујем најискреније честитке.

Нека Васкрс у домове верника донесе хришћанску љубав, слогу, здравље, мир, радост и срећу. Обновљена и ојачана вера и снага духа које најрадоснији хришћански празник доноси, потребнији су нам него икада како бисмо спасили животе наших суграђана у борби против Ковида 19, пошасти која је напала савремено човечанство.

Нека нас Васкрс испуни међугенерацијском солидарношћу и уједини да имамо снагу да смањимо разлике, поделе и напетости, посебно међу социјално угроженим групама.

Православним верницима који живе и раде у селима Србије желим да буду сложни и удружени, уз поштовање националних, верских и политичких различитости и да у миру и са међусобним разумевањем наставе мисију јачања породице и очувања Републике Србије.

100 милона евра за социјално предузетништво

„Потребно је најмање 100 милиона евра за покретање социјалног предузетништва, као трећег сектора привређивања у Србији, поред реалног и јавног. То је предуслов да социјалне задруге могу да заживе. Очекујем да ће овај сазив скупштине показати завидан степен друштвене одговорности и предвидети та средства у буџету за наредну годину. То од њих очекију особе са инвалидитетом, жене и мушкарци одређене старосне доби, избегла и расељена лица, и сви они који би да раде и живе од своје зараде. Запослење и зарада - да, милостиња – не!“ рекао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић одговарајући на питања посланика о новчаној помоћи државе за остале облике задругарства, поред земљорадничког и пољопривредног.

Кркобабић је појаснио да јe социјално предузетништво корективни фактор несавршености тржишне економије и треба да представља, поред јавног и реалног, трећи сектор привређивања. Tај тип предузетништва има различите организационе облике и правне форме: предузетничка радња, друштво са ограниченом одговорношћу, акционарско друштво, задруга и запослио би све оне који су тренутно неконкурентни на тржишту рада: особе са инвалидитетом, избегла и расељена лица, мањинске групе, људи одређене животне доби, људе проглашене економским и технолошким вишком.

Запослење за њих није само извор егзистенције, већ и начин за враћање преко потребног достојанства, сматра Кркобабић.

Министар Кркобабић у посети Сјеници

Сјеница и млади- желе да остану

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетио је данас Сјеницу и околна села једне од највећих општина у Србији, смештену у Сјеничко-Пештерској висоравни. Ова вишенационална средина богата природним лепотама и својих чак сто сеоских насеља која је окружују била је данас домаћин радне посете министра и представљања новог програма намењеног задругама који предвиђа пола милијарде динара ове 2021.године за удружене домаћине.

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

 „Радује ме спремност ових људи да остану на својим пољопривредним газдинствима, да их унапређују, а посебно ме радује решеност младих, људи која је у овим крајевима изузетно изражена, да своју будућност виде овде.
Политичка воља постоји, средства су опредељена, сада морамо да имамо пуно ангажовање, без подела, да сви будемо са исте стране, а онда можемо да погледамо резултате.“ – поручио је министар.

У данашњој посети југозападном делу Србије са министром су био председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић, а презентацији су присуствовали руководство општине Сјеница, пољопривредне службе општина Златиборског управног округа, власници пољопривредних газдинстава, директори и чланови задруга поменутог округа.

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио сточарску задругу „Голија“,  којој је из Програма Владе Србије намењеног задругама 2018. године додељено 7,4 милиона динара за набавку 30 јуница сименталске расе.
Задруга данас има 200 литара млека дневно и своје наредне кораке види у преради млека у готове производе.

Председник општине Муниб Мујагић изразио је велико задовољство што је министар посетио њихову општину и изјавио да је данашњи састанак био веома конструктиван и да је представљени нови концепт задругарства нешто што може да представља будућност за вредне и радне сјеничарце.

Пољопривредно земљиште у Сјеници простире се на 34.456 хектара, а сточарство и ратарство су доминантне пољопривредне гране.

Задруге у зеленом прстену око Београда

„Желимо да се пољопривредници Београда удруже, да свој мали, често и уситњен посед ставе у функцију и да постану део зеленог прстена око престонице. Циљ је да имамо производ цењен на трпезама Београђана, али и да га извеземо. Ту смо да им помогнемо, да буду робни произвочи, да имају сигурну будућност“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на данашњој промоцији овогодишњег програма за доделу бесповратних средстава задругама у свечаној сали Скупштине Града Београда.

Министар се, заједно са замеником градоначелника Гораном Весићем обратио председницима седам приградских општина престонице, а скупу су  присуствовали и председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга седам приградских општина Града Београда - Обреновац, Гроцка, Сурчин, Барајево, Лазаревац, Сопот и Сурчин.

Ове године према програму доделе бесповратне финансијских средстава за унапређење рада задругама опредељено је пола милијарде динара, а ових дана ће бити расписан Јавни конкурс за доделу тих средстава. Према условима програма новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге, оне формиране од 2017. године до дана расписивања Јавног конкурса, могу да рачунају на износ бесповратних средстава до 7,5 милиона динара по задрузи. За старе земљорадничке и пољопривредне задруге, формиране до краја 2016. године, биће издвојено до 15 милиона динара по задрузи. Новина су земљорадничке и пољопривредне задруге са претежном делатности из области туризма, занатства и задруге чији су оснивачи социјално угрожене групе становништва, које такође могу да рачунају на бесповратна средства до 7,5 милиона динара.

Заменик градоначелника Горан Весић захвалио је министру што је представио програм градским општинама које су највише заинтересоване и изјавио да  пољопривреда треба да буде један од стубова развоја Града Београда.

Програм "500 задруга у 500 села" показао је да је јачање задругарства успешан модел за напредак ситних пољопривредних газдинстава, који удружени лакше опстају и имају шансу да стигну до сигурног пласмана производа, субвенција, повољних кредита за улагање у производњу, а у прилог том, и у свету популарном облику организовања, говори број од чак 859 новоосноване задруге у Србији од 2017. године до данас и 152 задруге помогнуте бесповратним средствима из Буџета Републике Србије.
Београдски регион располаже значајним земљишним потенцијалом од око 322.292 ҳектара пољопривредног земљишта, што чини 70% укупне територије Града Београда. У оквиру тога обрадиве површине износе 220.797 ҳектара, а ораничне површине 178.523 ҳектара.
Поред тога, београдско подручје располаже са значажним капацитетима у примарној сточарској производњи: 62.990 грла говеда и 190.220 свиња.

Пољопривредна производња на газдинствима земљорадника на територији Београда организује се у око 60.000 земљорадничких газдинстава, у 160 села и око 40 земљорадничких задруга.

Званични подаци кажу да се у Београду се просечно годишње потроши: 130.000 тона хлеба, 85 милиона литара свежег млека, 16.000 тона брашна, 18.000 тона уља, 24.000 тона шећера, 26.000 тона свежег меса, 5.200 тона свеже рибе, 100.000 тона свежег поврћа и чак 40.000 тона свежег воћа.       

Ови подаци довољно говоре како о потенцијалу да мали произвођачи пласирају своје производе тако и о потреби да уједиљени наступе на велико и изазовно тржиште престонице.

Кркобабић: За јак „зелени прстен“ око Београда

„Ускоро ћу са челницима Града Београда разговарати о томе како да оснажимо домаћине у 139 села на територији Града Београда. Идеја је да имамо јак и ефикасан „зелени прстен“ око српске престонице, који ће редовно и ефикасно производити и снабдевати свежим и здравим намирницима не само тржиште Београда, већ и друге градове Републике Србије. Подсетимо, још је књаз Милош око Београда досељавао повртаре и подстицао развој пољопривреде“ – истакао је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу данас у Јутарњем програму Пинк телевизије. 

Аутор: Агенција БЕТА

Кркобабић је најавио да ће за око недељу дана бити расписан четврти по реду конкурс за доделу подстицајних средстава за помоћ задругама на читавој територији Републике Србије. Планирано је да буде додељено пола милијарде динара, а очекује се да 50-60 задруга добије бесповратна средства за набавку опреме и механизације, заснивање основног стада крава, коза и оваца, као и за вишегодишње засаде у воћарству и виноградарству. Такозване старе задруге, основане до краја 2016. године, моћи ће да конкуришу за добијање до 15 милиона динара, а новоосноване до 7,5 милиона динара. Очекује се да ће ове године бити створени услови да могу да конкуришу и задруге са територија Града Београда, којих укупно има 285, од чега су 67 земљорадничке.

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић најавио је и програм доделе празних кућа, којих у Србији има око 150.000. Куће са окућницом, које ће Министарство за бригу о селу откупљивати и у сарадњи с локалним самоуправама додељивати заинтересованима, намењене су, пре свега, младима који живе у заједничком домаћинству и желе да се осамостале и имају свој кров над главом, затим стручњацима – агрономима, ветеринарима, лекарима, технолозима... за које ће држава настојати да обезбеди и стално запослење, док трећу групу чине људи из градова и одлуче да се баве пољопривредом и живе у селима Србије.

Кркобабић је нагласио да ће један од стратешких приоритета Министарства за бригу о селу бити да село, најзад, „сместимо“ у законске оквире и установимо нову територијалну организацију у којој ће централно место имати сеоска општина где ће људи моћи да се договарају, планирају и одлучују.

Ускршња честитка

Министар за бригу о селу у Влади Републике Србије Милан Кркобабић упутио је честитку београдском надпискупу монсињору Станиславу Хочевару, свештенству и свим верницима који Ускрс славе по Грегоријанском календару:
„Нека најрадоснији хришћански празник у домове верника донесе здравље, мир, срећу, радост и хришћанску љубав. Увек и изнова обновљена вера и снага духа коју Укскрс, као потврда хришћанског бивствовања носи са собом, даје нам снагу да се на достојанствен начин боримо против пошасти светских размера – пандемије Ковид 19.

Нека нас највећи хришћански празник испуни међугенерацијском солидарношћу и уједини како бисмо смањили разлике, поделе и напетости, посебно међу социјално угроженим групама.

Верницима који живе и раде у селима Србије желим да буду сложни и удружени, уз поштовање националних, верских и политичких различитости,  и да у благостању наставе мисију јачања породице и очувања Републике Србије.“

Кркобабић у посети Шумадијском управном округу

Жене Тополе: Удружени и умрежени можемо све

У данашњем сусрету са министром за бригу о селу Миланом Кркобабићем и представљању овогодишњег програма намењеног задругама, жене Тополе биле су јасне: „Удружени и умрежени можемо све! “

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

Министар Кркобабић посетио је Шумадијски управни округ где је на састанку одржаном у скупштинској сали Општинe Топола говорио о планираним програмима овог министарства и представио недавно усвојен „Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Републике Србије“.

„Топола има особене и предузимљиве домаћине, очито решене да буду свој на своме. Зато је удруживање и развој специјализованих воћарских, виноградарских, повртарских, сточарских, а посебно сеоских туристичких задруга озбиљан посао који је пред њима. Помоћ државе не сме да изостане, мора да буде бар једнака напорима  који они сами улажу“ изјавио је Кркобабић.

Ове године за овај државни програм намењен задругама опредељено је пола милијарде динара, а ускоро ће бити расписан Јавни конкурс за доделу тих средстава. Према условима програма новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге, оне формиране од 2017. године до дана расписивања Јавног конкурса, могу да рачунају на износ бесповратних средстава до 7,5 милиона динара по задрузи. За старе земљорадничке и пољопривредне задруге, формиране до краја 2016. године, биће издвојено до 15 милиона динара по задрузи. Новина су земљорадничке и пољопривредне задруге са претежном делатности из области туризма, занатства и задруге чији су оснивачи социјално угрожене групе становништва.

Радној посети Тополи и селима те општине присуствовали су председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић, председник задружног савеза Србије Никола Михаиловић, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Шумадијског управног округа.

Председник општине Топола Игор Петровић захвалио је министру на посети и нагласио да ова општина улаже значајна средства за развој пољопривредне производње у 30 села своје општине.
Пољопривредно земљиште у општини Топола простире се на 28.010 хектара, што је око 78% укупне површине те општине.

Министар је посету завршио обиласком сточарске задруге “Војковци 2018“, у селу Јарменовци, која је из програма за унапређење пословања задруга „500 задруга у 500 села“ добила 7,4 милиона динара за 25 стеоних јуница и сада веома успешно послује, а следећи корак је према речима младог директора Николе Мијаиловића производња млечних прерађевина.

Кркобабић и Петковић: Бесповратна средства за задругаре с Косова и Метохије

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић састао се данас у Палати Србија са директором Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије др Петром Петковићем.
На састанку је разматрана међусобна сарадња и овогодишњи програм за доделу подстицаја задругама, за који наредних дана Министарство за бригу о селу расписује јавни конкурс, а као и сваке године очекује се да задругари из јужне српске покрајине узму учешће.

Аутор: Младен Обрадовић / Агенција БЕТА

„Државна помоћ иде и ићи ће, али нужно је да наше људе на Косову и Метохији учинимо самосталним и економски независним.“ истакао је министар Кркобабић.

Програм предвиђа до 7,5 милиона динара за новоосноване и до 15 милиона динара за старе задруге, а добар пример успешног пројекта је ЗЗ Зубин поток на Косову и Метохији, која је из програма подршке задругама „500 задруга у 500 села“ подржана са 12,4 милиона динара.
Задруга је добијеним средствима набавила опрему за прераду и паковање воћа и захваљујући тој инвестицији повећала приход и зараду у 2020. у односу на 2019. годину за 40%. Поред Аустрије сада извозе полупроизводе и финалне производе у Италију и Немачку.

„Преко 80% српског становништва на Косову и Метохији живи у руралним подручјима што говори о томе колико је село значајно. Чинимо све да посебним, наменским програмима помогнемо српском сељаку на Косову и Метохији. Зато нам је изузетно важна сарадња са Министарством за бригу о селу и министром Кркобабићем, да видимо шта додатно заједнички можемо да урадимо да унапредимо српска села на Косову и Метохији.“ изјавио је Петковић.

Разматрани су и инфраструктурни програми са заједничким циљем - останка становништва и повратка на Косово и Метохију, а посебна пажња биће поклоњена културним манифестацијама и очувању културно-историјске баштине, који су незаобилазан део културног идентитета нашег народа.

Програми које ће Министарство за бригу о селу спроводити у току 2021. године имају за циљ конкретно побољшање услова живота и рада становника у селима на читавој територији Републике Србије, са нарочитом пажњом на погранична, брдско-планинска и неразвијена подручја.

Кркобабић у посети Моравичком управном округу

Задруга враћа живот у Шилопај

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас је посетио Моравички управни округ где је на састанку одржаном у Горњем Милановцу у сали Окружног начелства, говорио о планираним програмима овог министарства и представио недавно усвојен „Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Републике Србије“.

Ове године за Програм намењен задругама опредељено је пола милијарде динара, а ускоро ће бити расписан Јавни конкурс за доделу тих средстава. Према условима програма новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге, оне формиране од 2017. године до дана расписивања Јавног конкурса, могу да рачунају на износ бесповратних средстава до 7,5 милиона динара по задрузи. За старе земљорадничке и пољопривредне задруге, формиране до краја 2016. године, биће издвојено до 15 милиона динара по задрузи. Новина су земљорадничке и пољопривредне задруге са претежном делатности из области туризма, занатства и задруге чији су оснивачи социјално угрожене групе становништва.

Говорећи о програму доделе празних кућа који ће ускоро бити пред Владом Републике Србије министар је изјавио „Млади који живе у заједничким домаћинствима а желе да се осамостале биће заинтересовани да конкуришу за неку од ових кућа. Исто тако млади стручни људи ветеринари, агрономи, технолози који могу и желе да свој посао обављају у сеоским срединама моћи ће да дођу до ових кућа са окућницама, а у сарадњи са другим  министарствима, јер ово је заједнички посао, ћемо се трудити да они дођу и до запослења. Не вреди да агроном или ветринар седи у Београду, Нишу или Новом Саду, када имамо стварне потребе за тим струкама на терену. Без њихових стручних савета на правом месту нема развоја ни задруга ни савремене пољопривредне производње“ закључио је министар.

Радној посети министра Горњем Милановцу и селима те општине присуствовали су председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић, представници општинских служби за пољопривреду, као и директори и чланови задруга Моравичког управног округа.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић захвалио је министру на поновној посети и нагласио да ова општина улаже значајна средства за развој пољопривредне производње у 62 села своје општине, чак 60 милиона динара ове године је издвојено за субвенције и да су међу првима увидели значај програма намењеног задругама и претходних година конкурисали и добили значајна средства.

Пољопривредну производњу општине Горњи Милановац карактерише уситњеност пољопривредних газдинстава, застарела пољопривредна механизација, мала примена агротехничких мера и ниска продуктивност у свим областима пољопривредне производње. Стога је задругарство управо на овим теренима најпожељнији модел организовања и подстицаји дати из програма „500 задруга у 500 села“ који за Моравички округ укупно износе 70,7 милиона динара (за 9 задруга) то и доказују.

Министар је посету завршио обиласком ЗЗ “Шилопај“, у истоименом селу исте општине.

Село Шилопај, са само 85 становника према попису из 2011. је 2018. године добило задругу која има 7 задругара и 4 кооперанта. Задруга је уз инвестицију из програма подршке задругама вредну 6,47 милиона динара за набавку сушаре, линије за дестилацију и хладњачу, за кратко време добила брендирану ракију од кајсије и шљиве коју пласирају градским малопродајама. Задруга је једино што покреће ово мало место, а неколико нових породица које су се овде настаниле, дају наду да ће и основна школа поново бити отворена.

Свечани пријем поводом дана жена

Кркобабић – заједно до бољег положаја жена у Србији

Министарство за бригу о селу је данас, поводом Међународног дана жена уприличило свечани пријем у Палати Србија за десет уважених дама, представница женских задруга које послују на територији Републике Србије.

Аутор: Ристо Костов

Домаћин скупа био је министар за бригу о селу Миланом Кркобабићем, копредседником Националног тима за препород села Србије заједно са председником Академијског одбора за село САНУ и копредседником Националног тима за препород села Србије академиком Драганом Шкорићем.

Министарство за бригу о селу у првој години свог постојања припрема низ програма за побољшање услова живота и рада у селима Србије, а један од праваца деловања биће усмерен управо оснаживање драгоцене улоге жене у опстанку и ревитализацији сеоских средина.
Министар је појаснио да ће се брига о женама на селу пре свега заснивати на
изједначавању положаја жена које желе да заснују породицу на селу са женама које су у радном односу „да млада жена на трудничком и породиљском одсуству има иста права на припадајућа примања као млада жена у том статусу у радном односу.  Исто тако предложићемо сет економских мера које директно позитивно дискриминишу женске задруге и олакшавају им пословање - умањење стопе ПДВа, како би биле конкурентне, затим да неке задруге буду ослобођене свих пореза, доприноса, такси, сем доприноса за пензијско-инвалидско и социјално осигурање. Такође предложићемо мере из сфере друштвене одговорности, да одређени производи буду означени на посебан начин и да куповином тих производа дајемо „ветар у леђа“  формирању и успешном пословању тих задруга.“ рекао је министар.

Представнице женских задруга из села из околине Ражња, Бољевца, Бабушнице, Косјерића, Ужица, Пирота, Свилајнца, Инђије, Бачког Петровца захвалиле су министру, а директорка женске задруге из Бабушнице изјавила је „Нашој задрузи је помоћ државе била од изузетног значаја, жене из Бабушнице добиле су прилику да раде у својим домаћинствима и произведу органско поврће од кога праве финалне производе, које преко задруге сви заједнички пласирамо.“

Програм "500 задруга у 500 села" показао је да је јачање задругарства успешан модел за напредак ситних пољопривредних газдинстава, који удружени лакше опстају и имају шансу да стигну до сигурног пласмана производа, субвенција, повољних кредита за улагање у производњу, а у прилог том, и у свету популарном облику организовања, говори број од чак 828 новооснованих задруга у Србији од 2017. године до данас и 152 задруге помогнуте бесповратним средствима из Буџета Републике Србије.
Тим програмом са 14,7 милиона динара подржане су 2 женске задруге, од укупно 10 које активно послују у нашој земљи, а значајно је да тај број из дана у дан расте јер жене, које су стуб живота у сеоским срединама, кроз задругарство економски и социјално оснажују како свој положај, тако и локалну заједницу у целини.
Ове године наставља се подршка задругама недавно усвојеним ПРОГРАМОМ ПОДРШКЕ РАЗВОЈУ ЗАДРУГАРСТВА ДОДЕЛОМ БЕСПОВРАТНИХ СРЕДСТАВА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЛОВАЊА И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗАДРУГА НА ЧИТАВОЈ ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ и очекује се да међу пројектима задруга буде што више женских земљорадничких, пољопривредних, социјалних, занатских и туристичких задруга.
Академик је на данашњи дан подсетио "Треба да омогућимо да жене буду срећне и остану вредне, да рађају и да их стимулишемо на то"

Аутор: Ристо Костов

У завичају Бранка Миљковића

Гаџин Хан – буди се заборављена оаза

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетио је данас општину Гаџин Хан и околна села те општине у Нишавском управном округу, једну од неразвијенијих општина Србије.

Аутор: Саша Ђорђевић / Агенција БЕТА

Ова заборављена оаза природних лепота, завичај чувеног песника Бранка Миљковића била је данашњи домаћин представљања недавно усвојеног „Програма подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији  Републике Србије“, првог у низу програма које ће Министарство за бригу о селу спроводити у току 2021. године.
Ове године за Програм намењен задругама опредељено је пола милијарде динара, а према условима програма новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге, оне формиране од 2017. године до дана расписивања Јавног конкурса, могу да рачунају на максималан износ бесповратних средстава до 7,5 милиона динара по задрузи. За старе земљорадничке и пољопривредне задруге, формиране до краја 2016. године, биће издвојено до 15 милиона динара по задрузи.

Говорећи о другом програму Министарства за бригу о селу који је у плану, а предвиђа доделу празних кућа,  министар Кркобабић је појаснио коме је програм намењен:
 „У Србији неретко три генерације живе под истим кровом, па ће овај програм бити намењен младима који намеравају да се осамостале, заснују сопствену породицу и пољопривредно газдинство. За доделу кућа моћи ће да конкуришу и млади незапослени стручњаци чије су професије дефицитарне у сеоским срединама: агрономи, ветеринари, лекари, стоматолози.. Али не заборављамо ни оне младе људе из урбаних средина који имају озбиљну намеру да се окушају као будући савремени пољопривредници“ – поручио је министар.

У данашњој посети југу Србије са министром су били члан Националног тима за препород села Србије проф.др Зоран Кесеровић, председник Задружног савеза јужне Србије Дејан Митић, руководство општине Гаџин Хан, пољопривредне службе општина Нишавског управног округа, власници пољопривредних газдинстава, директори и чланови задруга поменутог округа.

Након састанка министар је са својим сарадницима посетио ЗЗ „Заплањски засад“,  којој је из Програма Владе Србије намењеног задругама 2017. године додељено 5,9 милиона динара за производњу, прераду, паковање и пласман лековитог биља.
За три године вишим степеном прераде ова задруга је увећала профит за 4-5 пута, а чак три пута је повећана производња белог слеза.
Већ прве године интересовање за производњу лековитог биља у том крају нагло је порасло, тако да се задрузи придружило нових 50 породица - коопераната. Тиме задруга обезбеђује животну егзистенцију за око 2.000 грађана Гаџиног Хана.

Аутор: Саша Ђорђевић / Агенција БЕТА

Председник општине Милисав Филиповић изразио је велико задовољство што је министар посетио поново њихову општину и изјавио да је пољопривреда значајан фактор за опстанак сеоских средина и да су улагања у задруге драгоцена.
Нова задруга око које се окупило двадесетак младих људи биће нови мотор развоја Заплања. По њиховим речима гајењем брдских жита створиће себи услове за останак на селу, а перспективу виде у прављењу органских безглутенских мешавина брашна за које већ виде тржиште.

Овај крај и Стара планина познати су по узгоју лековитог биља и воћарству.
Проф.др Зоран Кесеровић је позвао младе да се окрену воћарству за које је овај крај погодан и радно интензивној производњи на савременим засадима.

Гаџин Хан је једна од најнеразвијенијих општина у Србији са изразито јаким миграционим кретањима; према попису из 2011. године у тој општини живи 8.357 становника што је двоструко мање у односу на период од пре 35 година, а забрињавајуће је и мали број младих до 20 година, којих има свега 15 одсто. Овакви подстицаји државе су управо рецепт за постепено оживљавање замрлих средина на југу Србије и њихово претварање у пожељна места за живот.

Аутор: Ристо Костов

Кркобабић у посети Јужнобачком управном округу

Конкурс за задруге крајем марта

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетио је данас Бач, пограничну општину у Јужнобачком управном округу.

Радном састанку у општини Бач присуствовали су председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности академик Драган Шкорић, председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, професори Новосадског пољопривредног факултета проф.др Зоран Кесеровић, агроекономски аналитичар Бранислав Гулан, руководство општине Бач, пољопривредне службе општина јужнобачког управног округа, као и власници пољопривредних газдинстава, директори и чланови задруга поменутог округа.

Аутор: Емил Ваш / Агенција Бета

Непосредни повод било је представљање недавно усвојеног „Програма подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији  Републике Србије“
 „Ова мала погранична општина прави је пример, овде су већ уложена средства у три задруге и све одлично послују. Нови програм помоћи задругама биће објављен крајем марта, пола милијарде динара је на располагању за старе и новоформиране задруге. Задругари спремајте се!“ – поручио је министар.

Ово је први у низу програма које ће Министарство за бригу о селу спроводити у току 2021. године, а према условима програма и јавног конкурса који ће бити ускоро објављен новоформиране земљорадничке и пољопривредне задруге могу да рачунају на максималан износ бесповратних средстава до 7,5 милиона динара по једној задрузи, док ће за старе земљорадничке и пољопривредне задруге бити издвојено до 15 милиона динара по задрузи.
Новина програма су земљорадничке или пољопривредне задруге чија је регистрована делатност бављење сеоским туризмом; земљорадничке или пољопривредне задруге чија је регистрована делатност производња предмета или делатност обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности као и задруге чији су оснивачи припадници осетљивих друштвених група, са регистрованом делатношћу из области земљорадње, пољопривреде, производње предмета, обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности. За ове три врсте задруга предвиђен је износ до 7,5 милиона динара.

Председник општине Стева Панић изразио је велико задовољство што је министар посетио општину Бач и изјавио да је пољопривреда значајан фактор за опстанак сеоских средина и да су улагања у задруге драгоцена.

Академик Шкорић је рекао да је дошло време да мењамо ствари на селу.“Треба да ставимо и пољопривреду и туризам и природне потенцијале у функцију развоја села Србије“

Након састанка министар је са својим сарадницима обишао задружне капацитете ЗЗ „Бач“ једне од три задруге у овој општини која је добила бесповратна средства из Програма Владе Републике Србије намењеног задругама. Овој задрузи основаној давне 1946. године, која има 78 чланова и чак 350 коопераната, а претежно се бави ратарством додељено је 11,2 милиона динара за добро осмишљен пројекат из области воћарства, набавку 5.500 садница четири сорте трешње и противградне системе заштите за 3 хектара засада.

Директор задруге Милош Вуковић захвалио је министру на посети и изјавио да им је помоћ веома много значила у преоријентисању пословања да на сопственим засадима обезбеде пристојну зараду, а овај крај је погодан за гајење трешње и профитабилније је од гајења других воћних врста.

Председник задружног савеза Војводине Радислав Јованов подсетио је како и са малим површинама преласком на интензивну производњу може да се обезбеди егзистенција за своју породицу. „Струка и наука у функцији модерне производње рецепт су за будућност села Србије “

Министар за бригу о селу своју посету општини Бач завршио је у селу Селенча, где је посетио сеоски Дом културе. Ово погранично мултиетничко село, великим делом насељено Словацима  има 1223 домаћинства и 2601 пунолетног становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година. Ово уредно и лепо уређено место понос је Бачке, мeђутим, ни њега нe мимoилaзи судбинa других мaњих срeдинa ширoм Србиje – нeгaтивни прирoдни прирaштaj и eкoнoмскa eмигрaциja.

Саопштења

Председник ПУПС-а и министар за бригу о селу Милан Кркобабић упутио је честитку Његовој светости новоизабраном архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком и патријарху српском Господину Порфирију.

„Ваша светости,
У име старијих грађана Србије, као и свих православних верника који живе и раде у селима Србије, желим Вам да на Светосавском трону дуго и плодотворно радите на јачању јединства и слоге српског народа и покажете да нисмо подељено друштво.
Уверен сам да ћете, као осведочена саборна личност, и убудуће снажно делати на очувању мира, неговању дијалога и ширењу међунационалне и верске сарадње, што сте на харизматичан начин показали као митрополит загребачко-љубљански.
У својој досадашњој хришћанској мисији велику енергију и љубав посветили сте најугроженијим категоријама друштва. Тиме сте на делу показали, данас све неопходнију, међугенерацијску солидарност. Верујем да ћете, као искрени глас народа и његове мудрости, али и неопходне одлучности за очување српског идентитета и српских светиња на Косову и Метохији, развијати сарадњу са другим црквама и благословити људе на селу - да сарађују и удружују се ради свог и напретка Србије.“

Кркобабић у посети Власотинцу Села Стајковце, Орашје, Кукавица и Добровиш

Стајковце – 75 милиона евра од поврћа

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетио је данас Јабланички округ и том приликом изјавио „Све је спремно за доделу бесповратних средстава задругама. Пола милијарде динара је на располагању“.

Аутор: БЕТА

У селу Стајковце има десетак произвођача поврћа и Кркобабић их је, најавивши нови програм намењен задругама, позвао на удруживање.

Ове године за унапређење рада задругама предвиђено је чак 500 милиона динара које ће бити додељени у току 2021.године. Максималан износ бесповратних средстава предвиђен по једној задрузи, према условима конкурса који ће бити ускоро објављен, за новоформиране задруге  износи  7,5 милиона динара, док  ће за старе задруге бити издвојено до 15 милиона динара по задрузи. Приоритет остају југ Србије, неразвијена, мање развијена и девастирана подручја, као подручја којима је највише потребна брига државе, али ће се приликом одлучивања  о додели финансијских подстицаја водити рачуна о заступљености читаве територије. 

Будући да су Власотиначка села повртарски крај, у посети с министром био је и еминентни стручњак из области повртарства, професор пољопривредног факултета у Новом Саду и члан Националног тима за препород села Србије проф.др. Жарко Илин који је изјавио „Ово је прави пример који треба пресликати на целу Србију. У овом крају се годишње произведе 3 усева по хектару површине. Само село Стајковце има више од 400 хектара под пластеничком производњом што годишње створи 75 милиона евра чистог прихода. Морамо подржати пољопривредне произвођаче, нарочито задруге, повољнију набавку репро материјала, као и услове за откуп, калибрирање, паковање и коначни циљ пласман и извоз. Грађане Србије треба пре свега да снабдевамо домаћим и да смањимо увоз свежег поврћа “

Из програма „500 задруга у 500 села“ од 2017. - 2020. године издвојено је већ 108,8 милиона динара за 11 задруга са територије Јабланичког округа, за 6 новооснованих и 5 старих пољопривредних задруга.

Министар је са својим сарадницима и руководством општине Власотинце затим обишао Дом културе на међи два села Орашје и Кукавица, у коме су се некада налазиле и просторије старе задруге. Ова два села заједно имају око 1100 становника, користе исту школу, која броји 40 ученика и амбуланту у којој ординира општа пракса.
Председник општине Братислав Петровић захвалио је министру на посети и рекао да ће локална самоуправа подржати сваку иницијативу својих мештана за унапређење живота и рада и потрудити се да за то створи што боље услове.

Како ће обнова Домова културе у селима Србије бити још један од пројеката које Министарство за бригу о селу планира да спроведе у току ове године, са јасно прецизираним условима који ће бити дефинисани у Јавном конкурсу, а будући да мештани и локална самоуправа имају спреман пројекат за његову обнову, разматрана је могућност улагања у санацију и адаптацију тог објекта у мултифункционални објекат који би задовољио и друштвене и културне потребе становника ова два села.

Министар је своју посету Власотиначком крају завршио у брдско-планинском селу Добровиш, које броји тек 45 становника, али које је прави пример како су се две породице вратиле на имање свог деде и сами обновили цркву, сеоску школу,  задружни дом, сеоску воденицу, осветлили и уредили атарске путеве и направили прве кораке у бављењу сеоским туризмом.

Кркобабић: Пола милијарде за задруге

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић изјавио је да је усвојен нови програм подршке задругама за 2021. годину и истовремено позвао задругаре да се припреме.
За те намене издвојено је 500 милиона динара, старе задруге могу да рачунају на помоћ до 15 милиона, а нове на износ до 7,5 милиона динара.

„Програм је ту, сада је све на локалним самоуправама и задругарима“ – рекао је Кркобабић

Аутор: БЕТА

Влада Републике Србије на седници 4. фебруара 2021. године усвојила је Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга на читавој територији Републике Србије.
То је први у низу програма за побољшање услова живота и рада на селу које ће у току ове године спроводити Министарство за бригу о селу.

Програм подршке задругама практично представља наставак успешно реализованог пројекта популарно названог „500 задруга у 500 села“, у оквиру кога је са чак 1,7 милијарди динара подржан рад 152 земљорадничке и пољопривредне задруге.

Ове године за унапређење рада задругама предвиђено је чак 500 милиона динара које ће бити додељени у току 2021. године.
Максималан износ бесповратних средстава предвиђен по једној задрузи, према условима конкурса који ће бити ускоро објављен, за новоформиране задруге  износи  7, 5 милиона динара, док  ће за старе задруге бити издвојено до 15 милиона динара по задрузи.

Приоритет остају југ Србије, неразвијена, мање развијена и девастирана подручја, као подручја којима је највише потребна брига државе, али ће се приликом одлучивања  о додели финансијских подстицаја водити рачуна о заступљености читаве територије. 

Партнер у изради и реализацији програма је, као и до сада, Академијски одбор за село САНУ, предвођен председником академиком Драганом Шкорићем, а окосницу сарадње са Министарством чиниће едукација, трансфер знања и нових технологија, како би се земљорадничке и пољопривредне задруге у Србији у свом пословању приближиле онима у Европској Унији, биле адекватно позициониране на домаћем, али и конкурентне на страним тржиштима, у чему ће Академијски одбор за село имати кључну улогу.

КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ ПОДУНАВЉУ

Млади из ратара - да се село пита!

„Покренућемо иницијативу за измену сета закона, пре свега о територијалној организацији Републике Србије, да вратимо појам сеоске општине. То је била највећа тековина Србије. Тада су људи могли да се бирају, да одлучују шта и како ваља да ураде и сами да воде рачуна о својим приходима и расходима„ изјавио је данас министар за бригу о селу и копредседник Националног тима за препород села Србије, Милан Кркобабић у радној посети селу Ратари у општини Смедеревска Паланка.

У посети је с министром био и Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије.

У разговору са мештанима, али и руководством општине и месне заједнице Кркобабић је разговао о потребама становника овог и околних 16 села и потенцијалима за развој сеоских средина Подунавља.

У фокусу разговора је на првом месту било покретање привредне активности у овом селу, све оно што представља извор егзистенције за њених 1.700 мештана, са предлозима за оживљавање земљорадничке задруге „Ратари„, која је некада успешно опслуживала сељане и помагала им да продају своје производе, а сада већ низ година није активна.

Сагледани су и инфраструктурни проблеми, као што је недостатак водовода и канализације, лоше стање атарских путева, али и потенцијали плавни проблеми на ушћу притоке Велики луг у Кубршницу. Говорећи о поплавама Кркобабић је рекао да је од изузетне важности благовремено чишћење канала, уређење водотокова и приобаља, „Треба да чинимо све да отклонимо узроке, а не да се бавимо последицама„ био је јасан министар, који је са својим сарадницима и домаћинима обишао и основну школу која има 96 ђака и сеоску цркву.

Један од програма које ће Министарство за бригу о селу реализовати је управо адаптација Домова културе у мултифункционалне објекте, а Дом културе у Ратарима, који је такође био предмет посете, је био на тај начин конципиран. Још тада, после Другог светског рата, овај објекат служио је сељанима за најразличитије намене и садржао пошту, продавницу, седиште фудбалског клуба, канцеларије месне заједнице, али и библиотеку, дискотеку, свечану салу у којој је радила и драмска секција, а биоскопске пројекције су се одвијале сваке суботе.

„Посебним програмом желимо да у току ове године адаптирамо одређен број Домова културе по Србији, да их адаптирамо и опремимо и да они заживе са најразличитијим садржајима „ изјавио је Кркобабић и додао да мештани и сами морају да се активирају и преузму иницијативу у поправљању услова живота у својим срединама.

Председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен захвалио је министру на посети и истакао да ће локална самоуправа подржати сваку иницијативу за опоравак села са ове територије.

Академик Шкорић је истакао да треба искористити и све природне потенцијале које ово село има, Ратари имају 20 извора воде, док се само 10 користи и одржава „У томе је велики потенцијал не само за водоснабдевање, већ и за развој сеоског туризма.„

Министар је своју посету завршио обиласком села Селевац у истој општини.

Кркобабић ексклузивно: Почиње програм обнове задругарства!

Милан Кркобабић министар за бригу о селу се на бадњи дан обратио заругарима и екслузивно најавио:

„До краја јануара ћемо кренути са новим програмом обнове задругарства, а затим следи јавни конкурс. Нека се домаћини спреме. Постојеће задруге могу да рачунају на до 15 милиона динара подстицајних средстава, а новоосноване до 7, 5 милиона динара. Помоћићемо педесет до шездесет задруга за куповину основног стада,вишгодишењг засада, опреме и механизације.“ Био је јасан Кркобабић и додао „Без доброг домаћина нема ни честите куће, тако ни без добре задруге нема ни ваљаног села.“

Аутор: Ристо Костов

Божићна честитка

Поводом наступајућих Божићних празника свим православним верницима упућујем најискреније честитке.

Нека овај празник испуни слогом, срећом и благостањем све домове, а посебно домове наших домаћина у селима Србије.

Божић, празник рађања и наде, увек нас изнова подсећа на важност стварања и очувања породице. Желим вам да будете пре свега здрави, да се чувате и поштујете, да градите мир са радошћу и љубављу, јер дани које живимо показују колико је важна породица са којом кроз тешкоће пролазимо лакше и постајемо јачи.

Мир Божји, Христос се роди!

Аутор: БЕТА

Божићна честитка

Поводом наступајућих Божићних и Новогодишњих празника хришћанским верницима који Божић славе по грегоријанском календару министар за бригу о селу Милан Кркобабић упућује искрене честитке:
„Нека овај празник испуни слогом, срећом и благостањем и домове домаћина у селима Србије и подари, у овом тренутку нам најпотребније здравље, али и веру и оптимизам којима ћемо се изборити са изазовима времена и изградити бољи живот будућих покољења.“

Саопштење поводом празника хрватске заједнице у Србији

Поводом празника хрватске заједнице у Републици Србији – Дана првог сазива Хрватског националног већа у Републици Србији, који се од 2002. године традиционално обележава 15. децембра, Министар за бригу о селу Милан Кркобабић изјавио је:
„Постојање Хрватске заједнице у Србији значајно обогаћује мултиетничку слику Србије у којој данас поред Срба, живе и Хрвати и представници још 20 националних мањина, а значајан део њих живи у селима Србије.

Брига о селима Србије је пре свега брига о људима који ту живе и раде.

Заједништво, солидарност и одговорност људи у локалним заједницама су императив времена у коме живимо.

Хрватска заједница у Србији је незаобилазан партнер у нашим заједничким настојањима да се квалитет живота у селима Србије перманентно поправља“

Сусрет Министра за бригу о селу са Српском академијом наука и уметности, задружним савезима и универзитетским професорима

Даљи развој и унапређење задругарства

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић састао се данас у Палати Србија са председником Академијског одбора за село академиком Драганом Шкорићем, председницима Задружних савеза Србије и Војводине, Николом Михаиловићем и Радиславом Јовановом и стручњаком за воћарство проф. др Зораном Кесеровићем.

Tемa састанка био је даљи развој и унапређење задругарства у Србији и АП Војводини, заједничко деловање Академијског одбора за село САНУ, задружних савеза и представника струке попут универзитетских професора.

Кркобабић је и у склопу будућих програма Министарства најавио наставак финансијских подстицаја  за домаћине Србије удружене у задруге. „Министарство за бригу о селу наставиће доделу подстицаја за земљорадничке и пољопривредне задруге, али ће своје деловање проширити и на туристичке, социјалне и занатске задруге ” изјавио је министар и додао да ће у први план ставити трансфер знања и технологија. „Правићемо едукативне центре у којима ће домаћини моћи да добију праве информације и смернице, а то ћемо употпунити демонстрационим огледима савремене производње“

Аутор: Милан Обрадовић

Кркобабић је прве програме за унапређење живота и рада на селу најавио за први квартал 2021. године, истовремено са активностима за успостављање законодавног оквира који ће на системски начин третирати проблематику села.

Председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић рекао је „Наши сељани једино удружени у задруге могу да постану робни произвођачи. И истакао да задруге не треба посматрати искључиво као произвођаче сировина, већ је веома важно да оне учествују на тржишту са својим финалним производима.

Проф.др Зоран Кесеровић изјавио је да је „неопходно да покренемо економски развој регија које нису близу великих градова, а тиме ћемо полако решавати и социјална и демографска питања “
Председници задружних савеза Србије и Војводине истакли су успех досадашњег пројекта „500 задруга у 500 села“ који је од 2017 до 2020. године спроводио Кабинет министра задуженог за регионални развој. „Задруге у србији више не размишљају о свом опстанку већ о развоју и путевима својих инвестиција“ подсетио је Јованов.

Пројекат Владе Србије популарно назван „500 задруга у 500 села“  био је усмерен управо на подстицање и оснаживање привредне активности у селима кроз удруживање малих произвођача у задруге и тако стварање услова за останак и живот становништва у сеоским срединама. За време трајања овог пројекта основано је чак 770 задруга, а бесповратним средствима помогнут је рад 152 задруге на територији читаве Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију.