Саопштења

Кркобабић: Да ли знате колико села повезује Дрина

„Више од 50 села повезује ова река“, рекао је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу поводом одржане манифестације Михољски сусрети села у Љубовији, уз регату на Дрини.

Аутор:Милан Мишков

Бајина Башта, Мали Зворник, Љубовија и Лозница низводно се ређају са ове стране Дрине, а са друге – Фоча, Горажде, Вишеград, Сребреница, Братунац и Зворник. Величајући значај Дрине као „саставнице“, која спаја и повезује људе, прошлог викенда је Општина Љубовија отворила овогодишње Михољске сусрете села баш спустом низ ову реку.

Представници општина уз Дрину, укључујући и госте из Босне и Херцеговине, са житељима љубовијских села прокрстарили су чамцима у славу ове притоке Саве, која је 395. године била граница између Западног и Источног Римског Царства. Спуст је организован од Горње Трешњице до Врхпоља, а отворила га је секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић.

„Ова манифестација је од великог значаја за очување традиције, богатији друштвени и спортски живот села, као и за развој сеоског туризма. Жеља нам је да овај спуст постане традиционална манифестација“, истакла је Милица Стефановић, заменица председника Општине Љубовија.

Протекле недеље Михољске сусрете организовали су и житељи села других крајева Србије. Програм Општине Ковачица, одржан у Црепаји где се по врелом дану окупило  око хиљаду посетилаца. Сви су дочекани кафом као позивом на разговор, рибљом чорбом и банатском посластицом – мекикама. На програму су били и спортски окршаји - турнири у малом фудбалу, шаху, рукомету, као и вашар рукотворина и домаћих прозвода, књижевно вече, изложба, фолклорне и певачке тачке. Претходних дана, играло се и дружило у Медвеђици код Жагубице, Козјем Долу код Трговишта, као и Божетићима код Нове Вароши. Народне здравице, извике,  благослови, пастирске игре, гурмалнлуци и квиз знања само су део богатог програма.

Од укупно 113 јединица локалне самоуправе колико их је ове године уз помоћ Министарства за бригу о селу добило средства за организовање манифестација, своје сусрете до сада је одржало њих 36. Ова недеља је рекордна по броју програма који се одржавају, па завршетак летњег распуста протиче уз сусрете села широм Србије – у Кикинди,  Врњачкој Бањи, Бољевцу, Пландишту, Шапцу, Баточини, Зајечару и Мерошини!

Кркобабић: Побољшање услова живота људи у сеоским срединама је императив времена у коме живимо

„Побољшање услова живота људи у сеоским срединама је императив времена у коме живимо, то је наша мисија - ресорних министарстава, локалних самоуправа и јавних предузећа Републике Србије. Сви на истом задатку. “, изјавио је министар Милан Кркобабић, након што је у Палати Србија одржан састанак са представницима 47 јединица локалних самоуправа.

Аутор:Милан Илић

Од почетка програма осам кућа је усељено у Бабушници, док је Пиротски округ богатији за 88 оживелих домова.
„Користимо све програме које спроводи Министарство за бригу о селу. Напредак је очигледан, а после данашњег састанка за наше житеље предстоје још бољи дани “ рекла је Ивана Стојчић председница ове општине.

Данас је потписано нових 85 уговора са добитницима бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом. Тиме је цифра укупно оживелих кућа од почетка програма достигла – 3.100.
Кров над главом од данас стекло је још 118 људи од Сомбора до Димитровграда и Љубовије до Неготина.   

У једно од најудаљенијих села које данас броји свега 29 становника – Поганово код Димитровграда доселиће се Марија Јовановић из Пирота. Ова млада жена тренутно ради нетипичан посао за једну даму - вози виљушкар у фабрици гума. Како каже, има идеје за потпуно другачији посао у новом дому.
„Намеравам да гајим цвеће. Томе се баш радујем као и томе што више нећу живети са родитељима, већ у својој кући“

Интересовање за овај програм Министарства за бригу о селу не јењава, захтеви непрекидно стижу, а само ове године захваљујући овом програму свој дом је добило 450 породица и појединаца, који своју и будућност својих породица виде у селима Србије.

Бољи дани за пољопривреднике
Кркобабић: Како да сељак стигне до неопходних, а јефтиних пара?

Ово питање била је тема данашњег састанка министра за бригу о селу Милана Кркобабића са представницима Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и председницима Задружних савеза Србије и Војводине.

Аутор:Саша Вујић

Кркобабић је био изричит: „Циљ је да пронађемо одговарајућу, функционално одрживу форму, да наш пољопривредник може да добије финансијска средства онда када су му потребна. И не само да их добије, него да их адекватно користи и народски речено – да га то скупо не кошта“.

УСАИД су представљали пројект менаџери Александар Павловић и Александра Кржић. „На данашњем састанку понуђени су модели за финансирање сектора пољопривредне производње, разматрани претходно и у Народној банци Србије, а који ће бити предмет даље разраде и анализа, како бисмо нашли идеално решење“, рекла је Кржић.

Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ истакла је да би фондови за развој задруга кроз краткорочно и инвестиционо кредитирање помогли да се значајно унапреди положај наше пољопривреде. Кроз програме Министарства за бригу о селу је преко 200 задруга већ остварило права на бесповратна средства за своје инвестиције, у укупном износу већем од две милијарде динара, што је апсолутно дало замах развоју задружног покрета и допринело опстанку и развоју села Србије“.

И Никола Михаиловић, председник  Задружног савеза Србије подвукао је значај пројекта „500 задруга у 500 села“, јер је на директан начин први пут у историји финансијски помогао рад задруга а тиме и даље удруживање наших домаћина.

Према речима агроекономисте Милана Пространа просечна величина поседа у Европској Унији је 17 хектара, док је код нас је тек 6,4 те су нови начини финансирања у пољопривреди итекако потребни.
Састанку су присуствовале и секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.

Кркобабић: Да ли знате одакле је кренуо „Звиждук у осам“ ?

„Хомоље, Кучево а поред њега село Дубока са непоновљивим вокалним извођачима обележили су ове Михољске сусрете села Србије. Управо одатле је својевремено кренуо и чувени „Звиждук у осам“ незаборавног Ђорђа Марјановића“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић и додао „Чаролије и магија Хомоља учиниле су ове сусрете незаборавним“.

Аутор:Милан Илић / Мирко Петровић

„Данашњи дан је круна нашег труда и напора у жељи да организујемо све на најлепши могући начин, да наше село буде добар домаћин и да прикажемо заједно са осталим селима шта Кучево и Хомољски крај уме и има да понуди“, рекла нам је узбуђено Јасмина Стојановић из села Дубока и додала „Ова манифестација значи свима. Потрудимо се данима пре да уредимо село и позовемо госте, да умесимо и спремимо и слатко и слано, деца не спавају од узбуђења пред спортска надметања, а по кућама се ушива ношња и плету кике за фолклорне наступе“.

У овом браничевском крају, на традиционалној манифестацији Министарства за бригу о селу, поред вокалних наступа, пастирског вишебоја и дегустације традиционалних јела, посетиоцима је пажњу привукла и изложба штандова. Свако од седам кучевских села осмислило је и уредило изложбени штанд на свој начин. У овој категорији највише се истакло село Раденка, док је село Дубока однело убедљиве победе у скоро свим категоријама пастирског вишебоја - у скоку у даљ, трчању у џаку, бацању камена с рамена, надвлачењу конопца и мерењу тежине руком као кантаром.

Председник општине Кучево Ненад Микић поручио је, отворивши ову манифестацију, да је „ово прави начин како држава и ресорно Министарство, брину о својим селима. Ова манифестација је пример како се чува традиција, културно наслеђе и све оно што неки регион чини специфичним. Ми као локална самоуправа поносни смо на своје сељане, њихову организацију, елан и труд који су уложили, а након завршеног пута, даћемо још већи допринос да наша села постану и посећена туристичка дестинација“, поручио је Микић.  

Михољски сусрети села протекле недеље одржани су и у другим општинама широм Србије.

Житиште је, као и претходних година, поред спортског и уметничког програма, у Равном Тополовцу представило јела од пасуља, биљке којој су захвални што им успева и коју гаји скоро свако домаћинство овог краја.

На југоистоку у Александровцу, Горњи Ступањ је угостио 1100 посетилаца на спортским турнирима и народном вишебоју. Млади су били сјајни на ликовној колонији, а за најбољи штанд изабрано је дело Снежане Арсић. Како каже „ни сама није могла да поверује у своју срећу, јер је недавно добила по другом програму Министарства за бригу о селу средства за куповину сеоске куће са окућницом“.

Власинско језеро је на сусретима сурдуличких села окупило, на 1250 метара надморске висине готово исти број људи и бележи рекордан број пријављених такмичара у свим дисциплинама.

Не заостају ни Ражањ, Блаце и Тутин. И сусрети њихових села памтиће се по веселој атмосфери, навијању, осмесима, старинским посластицама и шареним штандовима.  

Овог викенда иста позитивна атмосфера, уз одмеравање снага, најављене су у селима Сенте, Бољевца, Лапова и Сјенице.

Кркобабић: Погодите где се налази највећа додељена кућа од чак 318 квадрата
Захтеви убрзано стижу, без бриге, биће новца за све!

„Од данас још 85 празних сеоских кућа добија нове власнике. Највећа, од 318 квадрата је у селу Штрбац општине Књажевац. Овим је укупан број до сада додељених кућа достигао 3100. Просечна старост оних који се, овога пута, усељавају у своје нове домове, не прелази 29. Међу њима предњачи породица са шесторо деце у селу Костур општине Пирот“, изјавио је министар Милан Кркобабић, након што је у Палати Србија додељено још 95 кућа са окућницом у селима широм Србије.
„Куће се налазе у 47 општина, од Сомбора на северу, преко Љубовије на западу, Голупца на истоку па до Сурдулице на југу“, изјавио је Кркобабић.

Аутор:Милан Илић

Кров над главом добиће још 118 људи, а осим вишечлане породице из Пирота, међу њима су и две породице са по четворо деце и три породице са по троје деце. Предњачи и даље Војводина, али ни исток, запад и југ Србије не заостају по броју пријава.

Најмања кућа овога пута има највећу окућницу – објекат од 23 квадрата уз један помоћни окружују четири парцеле, укупне површине 7374 квадрата у краљевачком селу Дедевци. Стајала је 1,1 милиона динара и сада ће бити дом младог пољопривредника.

Најјефтинија кућа износи 472.000 динара, површине је чак 128 квадрата и налази се у Бођанима у Бачу.

Интересовање за овај програм Министарства за бригу о селу не јењава, захтеви непрекидно стижу, а само ове године захваљујући овом програму свој дом је добило 450 породица и појединаца, који своју и будућност својих породица виде у селима Србије.

Дероње изабрале најбољу крофну а Житорађе – мућкалицу
Кркобабић: Михољске сусрете обележили локални специјалитети

„Ни незапамћено високе температуре не могу да одврате учеснике Михољских сусрета од планираних надметања и жеље да се срећу и сусрећу“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Аутор:Ристо Костов / Бојана Царановић

Михољски сусрети села у Дероњама код Оџака и Житорађу код Владичиног Хана, претходне недеље, протекли су у знаку традиционалних гурманлука.
Док је на северу изабрана најбоља крофна, на југу је проглашна најбоља мућкалица, а добар залогај употпунио је богат програм на оба краја земље.

Три врсте меса, поврће, зачини и крчкање бар три-четири сата. Ово је рецепт свих 24 екипа које су такмичиле у спремању мућкалице, у селу Житорађе код Владичиног Хана. Победило је, међутим, само једно јело – екипе „Наше воће“.
„Свако има свој начин и тајни зачин, али за добру мућкалицу пресудни су љубав и стрпљење“ – рекао нам је Зоран Костић један од такмичара.

Осим у котлићима, „кувало“ је и на спортском терену, где су се одмеравале снаге у надвлачењу конопца, скоку у даљ, бацању камена с рамена, стоном тенису и шаху. Догађај је, заједно са председником Општине Гораном Младеновићем, отворила в.д секретара Министарства Снежана Петровић.
Најмлађи фолклораши дефиловали су у ношњама, а највише смеха измамило је необично такмичење издржљивости у ношењу кригле пуне пива.
Манифестација је окупила и госте из читавог округа - Врања, Сурдулице, Бујановца...

У исто време, у Дероњама код Оџака, ова традиционална манифестација окупила је више од 4.000 људи.
Није их поколебало чак ни то што се жива у термометру приближила 40. подеоку.
И ове године на програму је био избор за нај-крофну, а најсласнију и најмекшу направила је Снежана Јовановић из Дероња. Осим у овој посластици, најмлађи посетиоци уживали су у журци са пеном, која је организована уз помоћ ватргоасаца. На програму су били и дефиле фијакера, тамбураши и на крају велики концерт.

Прошлог четвртка свој програм одржали су и житељи села Јарковци у Инђији, уз промоцију старих заната, традиционалних производа и смотру фолклорних игара.

Овог викенда сви заинтересовани које пут нанесе, моћи ће да уживају у Михољским суретима села у околини Чајетине, Бољевца и Пирота.

Сусрет министра са добитницима сеоских кућа у Палати Србија
Кркобабић: Ви сте пробуђена нада Србије!

„Ви сте та пробуђена нада Србије, то ново дугоочекивано лице“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у Палати Србија, приликом сусрета са добитницима 110 сеоских кућа, обраћајући се Тањи Пауновић којој је припала трихиљадита кућа и осталим срећним породицама и појединцима који су данас добили жељени дом.
„У име председника Републике Александра Вучића, у име Владе Србије и своје лично име честитам вам нови почетак. Да уђете у своје куће, да оне постану домови и да сви заједно, сложни, радимо на бољитку Србије“, изјавио је Кркобабић.

Аутор:Милан Обрадовић

После деценија подстанарског живота, ова самохрана мајка и њена три сина добили су свој кров над главом у Симићеву код Жабара. Њена пријава за ову некретнину од 74 квадрата је иначе прва која је за ове четири године програма, стигла из те општине у Браничевском округу.
„Пресрећни смо, овај догађај нам је преокренуо живот. Напокон више не морамо да се селимо, улажемо у туђе куће, јер сада први пут имамо свој дом. То нисмо могли да остваримо без помоћи Министарства за бригу о селу. Кућа је лепа, претходни власници су је брижљиво одржавали, а двориште је посебно по мом укусу, препуно цвећа. Једва чекамо да започнемо наш нови живот“, рекла нам је Тања, која у Жабарима ради као медицинска сестра и додала да намерава да са најстаријим сином почне да се бави пчеларством. Планира и да посади башту, чува живину, али како подвлачи, најважније је да њена деца имају кров над главом.

Сусрету са породицама присуствовао је и заменик председника Комисије за доделу кућа, агроекономиста Милан Простран.
„Када видим колико и даље свакодневно стиже захтева, осећам додатно задовољство што учествујем у овом програму. Захваљујући њему, Србија ће имати попуњенија села, а овај млади свет ће живети у здравој средини, ту развијати породице и гајити здраву храну. Ко је здрав, тај је и срећан, а ја им то свима од срца желим“.

После данашњег потписивања уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа, села 50 локалних самоуправа широм Србије добиће нове комшије.
Максималан износ који се додељује за ове намене је 1,2 милиона динара, али се и даље налазе куће за много мање износе, па је тако овога пута најефтинија кућа, у селу Торда код Житишта, износила мање од пола милиона динара.

Само од почетка ове године „подељени су кључеви“ за 365 кућа, a укупан број од почетка програма износи чак 3015! Кров над главом стекло је више од 12 хиљада људи. Статистика наставља да одушевљава – ови нови власници кућа у просеку су млађи од 30 година, а трећина их иде из града у село.

Фијакер и црни вранци Марка Рајића из села Куле победници Михољских сусрета у Малом Црнићу
Кркобабић: Михољски сусрети пркосе и летњим врућинама

„Наши сусрети села пркосе летњим врућинама. И ових дана окупљају велики број учесника и посетилаца из свих крајева Србије“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

Претходне недеље одржане су манифестације у селима четири општине – Мало Црниће, Вршац, Бољевац и Параћин.

Аутор:Бојана Царановић

На Михољским сусретима у селу Кула код општине Мало Црниће изабран је најлепши фијакер. Два црна вранца и кочије Марка Рајића нису могла да одморе од посетилаца који су стајали у реду да се провозају са овим липицанерима.
„Фијакер сам наследио од оца и веома сам поносан на победу. Осим изгледа кочије, оцењивала се и лепота коња, а овакви црни вранци као моји, данас су права реткост. Да би им грива била тако сјајна, обавезни су редовно купање, чешљање и тренинзи. Вожња фијакером је право уживање. Данас то највише воле деца, а некада сам често возио младенце на венчања“ рекао нам је Марко.

На сусретима у Кули бирали су се и најбоља погача, најлепши дечији цртеж села, као и најукуснији пасуљ. На штандовима су били представљени и домаћи производи, занатски радови, а своја вина су изложили и Тања и Никола Сарић који су пре годину дана баш у овом селу добили кућу преко конкурса Министарства за бригу о селу, а данас тамо воде успешну винарију.

У исто време у Избишту код Вршца бирао се најлепши банатски сто. На победничкој трпези гостујућег Удружења жена из Румуније нашло се све од хлеба и масти, уштипака, крофни, супе и ринфлајша, попаре, цицваре, ваљушки до салчића, штанглица, пита и штрудли. Око 5.000 посетилаца обишло је више од 20 постављених штандова и уживало у укусима банатског фруштука.
И у другим деловима Србије протекле недеље такмичило се у традиционалном сесоком вишебоју, фудбалу, пикаду, шаху, крчкали су се котлићи и домаћа јела.
У Параћину је село Мириловац окупило 33 села, а највише пажње изазвало је  одмеравање снага обарањем руку, скоком у даљ и надвлачењем штапа.

Од укупно 113 јединица локалне самоуправе које су по конкурсу Министарства за бригу о селу добиле средства за организовање Михољских сусрета, у јуну је своје програме одржало њих девет. Током јула ће их бити у 12 села широм Србије, већ предстојећег викенда посетиоце ће дочекати житељи Оџака и Владичиног Хана.

Скућено више од 12000 људи у 3015 кућа
Кркобабић: Жабари, трихиљадита кућа четворочланој породици

„Данас је додељена и трихиљадита кућа. Налази се у селу Симићево општине Жабари. Укупан број до сада додељених кућа износи 3015, чиме је кров над главом стекло више од 12 хиљада људи“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић и додао „Велики дан за грађане Србије и потпуни тријумф младих, храбрих људи. Сви они у просеку имају мање од 30 година. Посебно истичем да чак трећина, а предњаче високообразовани, напушта градске средине и проналази свој дом у селима Србије. Заједничка домаћинства, високе закупнине и недостижни нови станови су, између осталог, нешто што их мотивише да се у све већем броју пријављују и учествују у реализацији овог програма.
Ако смо у Србији око нечега сви сагласни, без обзира на националну, верску и политичку опредељеност, онда је то овај програм. Живеће онолико дуго колико млади људи буду показивали интересовање, а подаци говоре да је оно све веће. И наравно ништа без новца, а новца ће бити онолико колико буде захтева тих младих људи. То је став председника Републике Александра Вучића који је изнео у вези овог програма“ поручио је Кркобабић.

Аутор:Бојана Царановић

Након данашње седнице Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у Палати Србија 3000. кућа од почетка овог програма Министарства за бригу о селу, припала је самохраној мајци са троје деце, која се сели у Симићево код Жабара. После деценија подстанарског живота, ова породица је добила свој кров над главом, а њена пријава за ову некретнину од 74 квадрата је иначе прва која је за ове четири године програма, стигла из те општине у Браничевском округу.

„Данас смо доделили 110 кућа у чак 50 локалних самоуправа широм Србије, где ће живети 150 одраслих и 78 малишана. Тиме је само од почетка ове године додељено 365 кућа“, изјавио је заменик председника Комисије, агроекономиста Милан Простран и нагласио: „Значај овог програма за Србију је вишеструк, на овај начин активира се и велики део производних ресурса. Примера ради у околини Мионице је породица  уз кућу добила и два хектара земље. Дакле, програм даје своје јасне ефекте и надам се да ће живети још дуго.“

Међу данашњим добитницима је и породица са шесторо деце која ће живети у  сомборском селу Гакову. Девет породица је са по троје и четворо деце.

Овога пута највећа кућа од 230 квадрата са окућницом од око 14 ари биће дом породици у Бачком Добром Пољу  код Врбаса.

Најефтинија кућа износила је мање од пола милиона динара и налази се у селу Торда Код Житишта.

Највише кућа биће усељено у селима Нове Црње и Кањиже, а на југу у Пироту.

Ориле се Попучке уз фолклор и харамбашке игре
Кркобабић: Колубарски крај био и остао наше државотворно национално и културно надахнуће

„Колубарски крај био и остао наше државотворно национално и културно надахнуће, а данашње окупљање само је потврда да трајемо и да ћемо трајати”, поручио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, након данашње посете селу Попучке код Ваљева, где су одржани Михољски сусрети села.

Аутор:Милан Обрадовић

Турниром у малом фудбалу, гастро фестом, кафанским и харамбашким играма, као и маскенбалом за најмлађе, обележена је овогодишња манифестације овог места у колубарском крају.

Целодневни програм окупио је око 4.000 посетилаца из свих 78 ваљевских села, а обухватио је занимацију за све генерације.

„Овакве манифестације чувају обичаје, негују традицију и омиљене су и младима и старијима. Град Ваљево негује своја села и улаже у њих и захвални смо Министарству за бригу о селу на несебичној подршци у томе“, изјавио је градоначелник Ваљева Лазар Гојковић.

У наступима фолклорних ансамабла, хорова, певача, као и максембалу посебно су уживали најмлађи. Њихове старије комшије такмичиле су се у такозваним кафанским играма, а недалеко одатле играо се турнир у малом фудбалу.

Посебну пажњу као и претходне године изазвало је одмеравање снага за избор сеоског харамбаше. Да би понео такву титулу, победник је морао да буде најбољи у хајдучким вештинама - бацању камена с рамена, скоку у даљ, надвлачењу клипка, обарању руку и надвлачењу конопца.

Зоран Божовић, прошлогодишњи носилац титуте харамбаше рекао нам је „Ласкаво је и одгововорно бити харамбаша читаве године, вршили смо промоцију и подучавали млађе и ове године ће у конкуренцији бити доста добрих, вредних и јаких момака. Михољски сусрети постали су традиција већ и надамо се да ће сваке наредне године бити све посећенији и садржајнији“.

Уз спорт и забаву, посетиоци ваљевских сусрета пробали су и најукусније гурманлуке зготовљене и служене на гастро фесту.

Ваљево је само једна од 113 јединица локалне самоуправе које ће овог лета понудити занимљив програм случајним и намерним пролазницима. Ове године, Попучке су заједно са крушевачким Глободером прва села домаћини овогодишњих манифестација.

А четврти Михољски, судећи по програмима које су осмислили сељани, могли би да буду одлична туристичка понуда од Суботице до Црне Траве и Власотинца, од Лознице до Неготина, Прибоја и Димитровграда, осим што су рекордни по броју учесника и посетилаца. Чак 1.775 села из 113 општина учествоваће у њима, а очекује се готово 250.000 учесника и посетилаца. Трајаће све до 1. новембра, а већ наредног викенда своје програме одржаће у својим селима општине Власотинце, Ада, Бабушница, Вршац и Дољевац, а последње недеље јуна и Бољевац.

Кркобабић: У нови дом са новим идејама

„Високо образовање, али и сјајне нове идеје везане за оно чиме ће се бавити обележиле су данашње потписивање уговора“, изјавио је министар Милан Кркобабић, након што је у Палати Србија додељено још 155 кућа са окућницом у селима широм Србије.
„Овога пута усељавамо куће у селима 49 локалних самоуправа, предњачи Сомбор на северу, а на југу Владичин Хан, Сурдулица, Мерошина. Просек година људи који конкуришу је поново нешто испод 30 и једна трећина њих иде из села у град. Број захтева расте, интересовање је све веће и истичем поново став државе Србије, иза кога стоји председник Републике Александар Вучић – колико год буде интересовање, средства ће се издвајати“, поручио је Кркобабић.

Аутор:Милан Илић/ Милан Обрадовић

Данашњим потписима кров над главом добија још 226 одраслих и више од 90 малишана. Сви су прижељкивали сопствени дом,а многи од њих имају сјајне пословне идеје.

„Пронашли смо прелепу кућу у зрењанинском селу Арадац, која је изграђена у етно стилу и чим смо је видели, знали смо да је то место где ћемо подизати породицу“, каже нам Јелена Радан, која са супругом Немањом у септембру очекује прву бебу. „Имамо и око 14 ари плаца и једва чекам да уредим двориште садницама цвећа и воћа, али планирамо и да се бавимо пољопривредом. Супруг је електричар и има посао, ја сам завршила Факултет техничких наука, али смо након заједничког живота у Новом Саду схватили да желимо да живимо у селу.“

Новинарка Марија Николић из родне Нишке Бање сели се у село код Гаџиног Хана где планира да се бави етно туризмом.
„Иначе имам онлајн магазин и нисам везана за место, па се искрено радујем да градски живот заменим сеоским. Имам много идеја, можда и да наставим породични бизнис гајења лековитог биља и покретања своје козметичке линије“, поручила је Марија и додала: „Ова подршка много значи, даје ветар у леђа младима који имају и вољу и спремни су да вредно раде за сопствену будућност“.

Међу породицама које одлазе у насеља широм Србије, од Сомбора до Владичиног Хана, Косијерића и Пирота, има их и са петоро, шесторо па и осморо деце. У селу Крушчић, у Општини Кула, обезбеђен је дом за деветочлану, а у селима Кикинде и Зрењанина скућиће се две седмочлане породице.

Са данашњих 155 оживелих напуштених кућа у селима Србије, укупна цифра веома је близу трихиљадитој.

Кркобабић: Док постоје села - живеће и Република Српска и Србија
Настојаћемо да од идуће године „Михољски сусрети села“, поред села Србије, обухвате и села Републике Српске

„На прагу смо дефинисања јасне политичке воље да Република Српска и Република Србија у наредном периоду наступају јединствено. Ово је нови правац деловања, правац који је зацртао председник Александар Вучић. Ту смо да то у пракси реализујемо“, истакао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, приликом званичног сусрета са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске др Савом Минићем, на заједничком састанку са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије др Александром Мартиновићем, уочи Свесрпског сабора.

Аутор:Снежана Петровић

Постигнута је сагласност да програми Министарства за бригу о селу: ревитализација и развој задругарства, насељавање празних сеоских кућа, решавање превоза сеоског становништва, као и већ традиционални „Михољски сусрети села“ буду на одговарајући начин примењени и у Републици Српској.

Кркобабић се посебно осврнуо на стратешки значај села:
„Република Српска није Белгија, која практично нема села. Итекако их има, као и Србија. Ту је наш став јасан: док постоје села у Републици Српској и Србији, постојаће и Република Српска и Република Србија!“

Говорећи о стратегији препорода села, нагласио је да „морамо да учинимо све да очувамо села, да их ревитализујемо, али, наравно, не сва, већ само она која могу да буду гравитационе тачке које испуњавају основне критеријуме за пристојан живот на селу.“

Министар за бригу о селу у Влади Републике Србије Милан Кркобабић подсетио је на више програма које се успешно релизују у Републици Србији: већ је додељено 3.000 празних сеоских кућа, а за сваку од њих држава Србија издваја до 10.000 евра, затим за мобилност сеоског становништва у 78 локалних самоуправа обезбеђени су минибусеви за бесплатан превоз у 1500 села.

„Пре четири године са људима из Републике Српске разговарали смо о обнови, ревитализацији и унапређењу задругарства као јединог правог организационог облика, којим мала и уситњена газдинства могу да опстану, примене савремене агротехничке мере и постану успешни тржишни произвођачи“, подсетио је Кркобабић и поручио:
„Житељи Републике Српске и Републике Србије воле да се срећу и сусрећу и да се такмиче. Реч је о чувеним „Михољским сусретима села“, манифестацији која се у Србији организује већ четири године, а на челу Комисије за доделу средстава је наш највећи живи песник Љубивоје Ршумовић. Настојаћемо да од идуће године „Михољски сусрети села“, поред села Србије, обухвате и села Републике Српске“.

„Надам се да ово није само почетак разговора, већ почетак акције“, поручио је министар Кркобабић.

Кркобабић: Минибусеви и за најудаљенија села

„Локалне самоуправе, њих 17 добиће средства да набаве минибусеве и омогуће превоз становника и у најудаљенијим селима Србије - рекао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић приликом потписивања уговора са локалним самоуправама.

Аутор:Милан Илић и Снежана Петровић

Кркобабић је посебно истакао да једно возило одлази на Косово и Метохију, у Ораховац. Тиме ће 750 становника у њихова три села имати решен превоз.

Након данашњег потписивања уговора за доделу бесповратних средстава, бесплатан превоз стиже у још 264 села.

Председник Комисије, декан саобраћајног факултета проф. др Небојша Бојовић истакао је значај овог програма и најавио спремност Саобраћајног факултета да у наредном периоду ради на целовитом програму како би се на системски начин у целости решило питање мобилности становништва и добара у руралним деловима Србије. „У саобраћајном инжењерству та категорија се посебно мора изучавати“, рекао је Бојовић и истакао добру сарадњу Министарства и научно-истраживачког центра Саобраћајног факултета.

Међу 17 општина и градова, у 10 управних округа, које ће добити возила за превоз сеоског становништва, три су у девастираним подручјима и у IV групи степена развијености.

Александар Мицић, председник привременог органа Општине Ораховац нагласио је значај минибуса који им ускоро стиже, јер представља велико олакшање и помоћ за житеље села ове општине.

Према речима председника Општине Ариље Предрага Маслара, средствима за куповину минибуса које су добили решиће многа питања у селима овог краја: „Наша општина је разуђена, села су удаљена, а у појединим насељима је мали број становника, па је веома важно што ћемо сад моћи да свима њима изађемо у сусрет и обезбедимо бесплатан превоз“, нагласио је Маслар.

Од данашњих добитника бесповратних средстава, 14 јединица локалне самоуправе нема организован градски и приградски превоз, а две се налазе у пограничном делу земље. Средства које је издвојило Министарство за бригу о селу за ове намене је 119 милиона динара, а јединице локалне самоуправе су учествовале са 50,7 милиона динара. Програмом је по једној пријави одобравано до седам милиона динара.

Од почетка спровођења програма, 2021. године, укупно је решен превоз са житеље села у 78 јединица локалне самоуправе.

Кркобабић: Још 155 лепих кућа широм Србије добија младе власнике

„Још 155 лепих кућа широм Србије добија младе власнике. Посебно нас радује што има породица са великим бројем деце“ изјавио је министар Милан Кркобабић, након што су данас одобрени нови захтеви за куповину сесоких кућа са окућницом.

Кров над главом добиће још 226 одраслих и више од 90 малишана. Међу породицама које одлазе у насеља чак 49 јединица локалне самоуправе широм Србије, од Сомбора до Гаџиног Хана, Косијерића и Пирота, има их и са петоро, шесторо па и више деце! У селу Крушчић, у Општини Кула, обезбеђен је дом за самохрану мајку са осморо деце, а у селима Кикинде и Зрењанина скућиће се две седмочлане породице.

Према речима заменика председника Комисије агроекономисте Милана Пространа, по броју додељених кућа предњаче Сомбор са 16 и Оџаци са 12, али ће оживети и 10 напуштених домова у селима Сурдулице, Владичиног Хана, Блаца и Врања. У сомбороско село Бездан уселиће се четири породице.

„Чињеница је да се овај програм укоренио, да даје изузетне ефекте и да би као такав требало још дуго да траје. Има изузетан стратегијски, развојни и демографски значај“-рекао је Простран и додао да ће овога пута највећа кућа од 248 квадрата и са око 14 ари плаца ускоро постати дом породице у Стапару код Сомбора.

Највећа окућница од око 64 ара припала је појединцу у Боки код Сечња. И овога пута је најјефтинија кућа купљена у Житишту у селу Бегејци за 415,4 хиљада динара. Са данашњих 155 одобрених домова, укупна цифра оживелих напуштених кућа попела се на 2.905.

Кркобабић: Михољски сусрети букте Србијом
Љубивоје Ршумовић: Да Европа чује цела за Михољске сусрете села

“Михољски сусрети села и ове године букте Србијом у 113 општина, од 1. јуна до 1. новембра. Посебну радост причиниће нам наши људи са Косова и Метохије који у Ораховцу организују своје сусрете“, поручио је данас у Палати Србија министар за бригу о селу Милан Кркобабић, после потписивања уговора са представницима локалних самоуправа, које ће добити средства за одржавање манифестација.

Сусрети ће ове године окупити 1.775 села, а биће укључено рекордних 250.000 учесника и посетилаца широм Србије.

Уз спортске и фолклорне игре, гастрономске специјалитете и забавни програм за све генерације Параћин и Кањижа, већ 1. јуна, у својим селима, „отвориће“ сусрете, а наредних викенда  - 8, 15, 16 и 22. јуна ориће се села Крушевца, Коцељеве, Ниша, Ваљева, Власотинца, Дољевца, Аде, Бабушнице и Вршца.

Председник Комисије по овом програму, наш познат песник Љубивоје Ршумовић присутнима се обратио стихом „Да Европа чује цела за Михољске сусрете села“ и поручио: „Већ четири године организујемо Михољске сусрете на радост и ползу ове наше, многи мисле мале земље, али за нас највеће коју имамо.“

Ужице четврти пут организује Михољске сусрете. Према речима Мирјане Радивојчевић, помоћника градоначелнице, овог септембра на сусретима у селу Дрежник очекују више од 1.000 посетилаца.
„Биће дочекани уз спортска такмичења, одличну храну, музику и концерте. Сваке године манифестација се сели у друго село, која се међусобно утркују да буду домаћини Михољских сусрета“.

Први пут програм припремају становници Општине Мало Црниће. “Радујемо се што ћемо ове године учествовати, јер је ово изузетно важна манифестација. Много становника из наших села ради у иностранству и за њих је то прилика да се једном годишње окупе и друже. Спремамо богат програм који укључује и дефиле фијакера“, рекао је председник општине Малиша Антонијевић.

Подсећамо, подносиоци пријаве на овај јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, које саме осмишљавају програме за становништво села са своје територије, а имају на располагању до 500 хиљада динара.

И ове године били су маштовити, па су осмислили разноврстан програм. Од чувеног сеоског вишебоја, традиционалних наступа фолклора, изворног певања, свирања гусала и тамбура, преко сликања и литерарних садржаја до занатских и примењених уметности - израде рукотворина, сувенира, ткања, штрикања, веза, плетења. На репертоару су и игре за пензионере, избор за најлепшу пастирицу, маскембали за децу, концерти, изложбе слика.

Календар манифестација са местом одржавања и планираним активностима биће објављен на сајту Министарства за бригу о селу, за све који желе да их посете током овог лета и јесени.

Научно - стручни скуп у Српској академији наука и уметности
Кркобабић и Кнежевић: Села Србије ће живети!

„Уверен сам да ће села Србије живети, наравно не свих 4.700 колико их је данас, али живеће нека нова села, организована на нови, примеренији начин. Нисам футуриста и не могу да видим како ће тачно изгледати, али генерације које долазе, ти млади људи знаће веома добро како да та села организују. Под условом да им омогућимо да планирају, договарају и одлучују. Али и да им обавезно трансферишемо одговарајући новац за те намене “, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању научно - стручног скупа на тему „Будућност села и пољопривреде у Србији – Структурни проблеми и модели одрживог развоја“ који се, у организацији Академијског одбора за село, одржава данас у свечаној сали Српске академије наука и уметности.

Председник Српске академије наука и уметности, академик Зоран Кнежевић истакао је да село од давнина предстваља основне тековине цивилизације и да то јесте и данас, а да је Одбор за село један од најактивнијих одбора САНУ, са креативним предлозима и значајним практичним доприносима. „Овај скуп се директно ослања на Национални програм за препород села Србије који је настао у сарадњи Академијског одбора за село САНУ и Министарства за бригу о селу и отвориће серију научно-стручних расправа које се тичу демографске одрживости сеоских подручја, економске одрживости, развоја и модернизације српског аграра“, рекао је Кнежевић.

Председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић у свом излагању указао је на неопходност уважавања специфичности развоја пољопривреде и села у Србији и јачања друштвене свести и одговорности о месту и улози локалних заједница. Шкорић је посебно истакао улогу примене нових, модерних технологија у пољопривредној производњи и очување и коришћење гајених и дивљих генетичких ресурса.

На скупу учествују чланови Српске академије наука и уметности и ресорних Института, професори пољопривредних факултета, представници Републичког завода за статистику Србије, председници Задружних савеза и други еминентни стручњаци из ове области.

Jош 17 минибуса за бесплатан превоз у селима
Кркобабић: Минибус стиже и у Ораховац на КиМ

„Овога пута једно возило иде у Ораховац на Косову и Метохији. Три села са 700 становника добиће неопходни редован, бесплатан превоз. То је конкретна помоћ нашим људима у њиховој, више него тешкој, свакодневници“, поручио је данас у Палати Србија министар Милан Кркобабић и додао: „Циљ је да ниједан део Србије, поготово рубне и брдскопланинске области не остану непокривене. Желимо да грађани у селима Србије имају редован, доступан и оно што је основно, бесплатан превоз“.

Комисија за доделу бесповратних средстава за куповину минибуса за потребе превоза сеоског становништва, одобрила је данас још 17 возила за локалне самоуправе у Србији.

На Јавни конкурс Министарства за бригу о селу пристигло је 35 пријава, а проблем превоза овога пута биће решен за више од 100.000 становника у 264 села широм Србије.

Од данашњих добитника, чак 14 општина до сада није имало ни један вид организованог превоза, а две општине се налазе у пограничном делу земље. Новац за ове намене добиће и две општине у четвртој групи развијености – Љиг и Власотинце.

„Настављамо са овом акцијом, али нема сумње да смо до сада, обезбедивши превоз за око 1500 села, дали значајан допринос решавању питања мобилности сеоског становништва“, рекао је председник Комисије, декан Саобраћајног факултета у Београду Небојша Бојовић.

Ово је четврта година спровођења програма и до сада је 78 градова и општина у 26 управних округа широм Србије добило оваква возила.

Минибуси купљени овим средствима превозе сеоско становништво до околних села или градског, односно општинског седишта. На тај начин мештани села лакше стижу до лекара, поште, а најмлађи до школе и спортских и културних садржаја.

Кркобабић: Уговори за кључеве од још 100 будућих домова

„Ови млади људи потписују данас уговор за своју лепшу будућност. На овај начин стварамо нову слику Србије - Србије младости и оптимизма. Ово су наше праве одбрамбене снаге“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након што је данас у Палати Србија званично додељено првих 100 сеоских кућа у 2024. години, а укупан број се приближио – трихиљадитој.

Нове комшије стижу становницима 73 села у 41 локалној самоуправи широм Србије.

„Једино овако, повратком нас младих, села могу поново да оживе. Данас ја правим свој први корак у овом маратону“, рекла нам Мина Николић из Зајечара, докторанд Пољопривредног факултета у Београду, решена да се врати у родно село Леновац код Зајечара и са родитељима и братом покрене породичну производњу ароније.

Кључеве од највеће куће од 228 квадрата, у селу Бегејци, Општине Житиште, добили су Сања Шарановић и Роби Филеп са двоје деце. „Пресрећни смо што нам се остварио сан. Осим што смо се скућили, сада можемо и да раширимо плантажу лековитог биља коју већ годинама узгајамо. Подићи ћемо нове засаде белог слеза“.

Анђела Латиновић, технолог по струци, ће у Руском Крстуру општине Кула где је данас добила кућу, гајити козе и започети производњу козјег сира. „Било је врло једноставно прикупити сву документацију за пријаву на овај конкурс, а искрено једва чекам нови најављени програм за покретање посла на селу, на који ћу се сигурно пријавити“.

Бачко Градиште код Бечеја биће нови дом за петочлану породицу Пућора. „После десет година подстанарског живота у Новом Саду добили смо свој кров над главом где ће моје четворо детворо деце добити простор за игру али и учење, јер од септембра крећу у сеоску школу“, рекла нам је Кристина.

Од данас ће оживети и још две куће у чувеној Жељуши, селу код Димитровграда које је од почетка овог Програма променило демографску слику. У малом насељу које је изумирало оживело је чак 14 домаћинстава.

Кркобабић у Оџацима: Ожеговићи остају у Раткову

„Ратково и остала села Оџака су више него примамљива места за живот младих породица. Чак 105 њих нашло је овде свој нови дом. Ожеговићи са троје деце су прави пример за то“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић током данашње радне посете општини Оџаци у Западнобачком управном округу. Након састанка са челницима Општине, министар је обишао петочлану породицу, која је прошле јесени добила кућу на конкурсу овог Министарства.

Ожеговићи, Јована (23) и Милан (29) и њихово троје деце - четворогодишњи Михаило, трогодишња Марија и Матеја који ускоро пуни годину, једна су од 105 породица које су током претходне три године програма оживљавања напуштених сеоских кућа, добиле дом на територији ове општине. Недавно је на првој овогодишњој комисији одобрено још 14 кућа у Оџацима, од чега ће две бити усељено у селу Ратково.

„После живота у заједници са Милановим родитељима, баком и братом, где је нас петоро имало једну собу, немам речи да опишем колико смо одахнули сада под својим кровом. Имамо мир, деца довољно простора за игру, а ускоро и за школске обавезе и учење. Михаило је, иако мали, пресрећан што ће добити своју собу, па увелико смишља боју за зидове и како ће да је уреди. Кућа је пространа, има леп распоред, а двориште таман колико нам је потребно„ рекла нам је Јована.
Милан се не либи да ради сваки посао који му падне шака, да обезбеди све што је потребно за његову породицу, а заједно са братом и родитељима обрађује земљу у Раткову. Каже да је најсрећнији што ће у исту школу коју су похађали супруга и он, ићи и њихови малишани.

Председник општине Горан Николић захвалио је министру на досадашњој сарадњи и свему што је Министарство за бригу о селу урадило за ову општину.
„ У сеоске куће уселило се довољно људи да заједно могу да чине једно цело село, Михољски сусрети села су најпосећенија манифестација код нас већ неколико година. Имамо сјајну сарадњу и учествоваћемо и у свим наредним програмима Министарства за бригу о селу.“
Након посете породици Ожеговић, Кркобабић је срдачно дочекан у селу Дероње где је разговарао са мештанима овог и околних села и посетио оближњу локалну етно кућу.

Ове године сусрети села у чак 113 општина
Михољски сусрети настављају да букте Србијом

„Михољски сусрети села настављају да букте Србијом“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић поводом рекордног одзива за учешће у манифестацијама и додао „оно што прихвате села Србије постаје традиционално за целу Србију“.

На данашњој седници комисије за доделу бесповратних средстава за организовање Михољских сусрета села за 2024. годину, која је одржана у Палати Србија, одлучено је да  113 јединица локалне самоуправе  добију новац за организовање својих програма. Чак 1.775 села учествоваће у Михољским сусретима ове године, а очекује се рекордних 250.000 учесника и посетилаца. Богат културни и спортски програм  поново ће одјекивати селима Србије у току лета и јесени, од 1. јуна до 1. новембра.

У оквиру ове препознатљиве манифестације, посетиоце очекују спортске, културне, уметничке активности као и упечатљива гастрономска понуда у селима широм Србије - од Суботице до Црне Траве и Власотинца, од Лознице до Неготина, Прибоја и Димитровграда.

На челу комисије је, као и до сада, наш велики песник Љубивоје Ршумовић. „Разматрали смо пристигле пријаве и ове године интересовање је било веће него икада. Радује ме што су из године у годину програми све креативнији и што су ове манифестације изузетно добро посећене, прихваћене и сада већ традиционалне“.

На данашњој седници одобрена су средства, појединачно до 500.000 динара, за чак 113 јединица локалне самоуправе које су се пријавиле на конкурс. И овог пута су првобитно одобрена средства, накнадно увећана да би се задовољили захтеви свих учесника конкурса који испуњавају услове, а велики број њих учествоваће и сопственим средствима.

Као и до сада, села ће се такмичити у фолклору, изворном певању, свирању гусала и тамбура, сликању, писању, рецитовању... На програму ће бити и здравице, благослови, извике. Радионице старих заната, израда рукотворина, сувенира, ткања, штрикања, веза, плетења, као и изложбе слика, фотографија, рукотворина, само су део најављеног богатог програма. На Михољским сусретима неизоставни су и сеоски вишебој, спортски турнири, а деца ће се такмичити у квизовима знања, шаљивим изазовима попут круњења кукуруза, трчања у џаку, прављења најстрашнијег страшила...

На сајту Министарства за бригу о селу биће истакнут календар дешавања, па ће сви заинтересовани моћи да изаберу уз чији програм и на којој локацији желе да проведу квалитетно време.

Кркобабић: Додељено првих 100 кућа ове године. Настављамо.

„Кућа и хектар окућнице у Тополи само је једна у низу од 100 новододељених кућа широм Србије. Интересовање не јењава. А новца ће бити за све“, поручио је министар Милан Кркобабић, након што су данас одобрени први овогодишњи захтеви за куповину сеоских кућа са окућницом. Међу породицама које одлазе у чак 73 села, шест их је са по троје и четворо деце.

„Највећа кућа од 228 квадрата и са око 30 ари плаца ускоро ће постати дом породице у Бегејцима код Житишта. Данашњи добитници одлазе у 41 јединицу локалне самоуправе. Село које овог пута предњачи по броју нових комшија је Товаришево у Кањижи, где ће се скућити четири породице“, изјавио је председник Комисије, ректор Београдског универзитета проф. др Владан Ђокић.

Иако је максималан износ који се одобрава 1,2 милиона динара, и даље могу да се нађу доста повољније куће, па је тако породица у Старој Моравици код Бачке Тополе пронашла за себе дом од 91 квадрат и окућницом од око 5 ари, за само 703.000 динара.

Најбржи са пријавом на овогодишњи конкурс били су житељи већ добро познате Жељуше код Димитровграда, где ће се уз данас додељене још две куће, укупан број попети на 14. 

После данашње комисије ближи се 3.000. оживела сеоска кућа.

Министар Кркобабић у посети Александровцу
Ћосићи из Венчаца, три ћерке и један син на свом новом почетку

„Ово није само насељавање празних кућа. Ово је више од тога. То су прави домови за младе породице, њихов нови почетак. Готово 3.000 породица широм Србије стекло је свој кров над главом. Настављамо заједно, јер ви то тражите и очекујете“, поручио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, у посети породици Ћосић, Владици и Сањи у селу Венчац, који имају четворо деце и који су купили кућу захваљујући средствима Министарства за бригу о селу.

Аутор:Милан Илић

„Нисам веровао да ће нам се догодоти толика срећа! Супруга и ја смо навикли да све стичемо великим радом, да се за све намучимо и да нам ништа не пада са неба. Захвални смо министру Кркобабићу на идеји која мења животе људима. Нама сигурно јесте. Остварили смо највећи сан - коначно имамо свој кров над главом и своји смо на своме. Колико год да смо били разумни и сложни, живот у зајединици, где простор дели четири генерације је претежак и за најскромније и најразумније. Продисали смо у свом дому и сви добили простор који нам је био неопходан. Сада ће све бити лакше и са правим смислом“, рекао је Владица Ћосић, глава ове шесточлане породице.

Министар је данас у радној посети Расинском управном округу, Александровцу и тамошњим селима, разговорао са челницима ове општине о програмима за побољшање услова живота и рада сеоског становништва и могућностима развоја чак 55 села колико их броји ова општина окружена планинама Гоч, Копаоник и Јастребац.

Председница општине Јелена Пауновић захвалила је министру на посети и изразила захвалност на подршци коју им ово Министарство пружа својим програмима: „Од почетка Програма насељавања напуштених сеоских кућа 10 породица се скућило у селима Александровца. На другом јавном конкурсу 2021. године добили смо минибус којим се од тада бесплатно превозе житељи сеоских насеља. Захваљујући трећем програму Министарства за бригу о селу претходне две године организовали смо манифестацију Михољски сусрети села, а са око 7,5 милиона дианара помогнут је рад и једне земљорадничке задруге.“

Да линије бесплатног превоза сељана минибусем функционишу беспрекорно уверио се и министар Кркобабић током вожње овим возилом.

Кркобабић: Вез људи ништа, са људима све
Бољи дани за Бојник. Задруга са великом плантажном производњом на 100 хектара и фабрика воде

„Наши људи су наше највеће богатство, пре свега они опредељени да нешто ураде у послу, спорту и култури. На нама је да им дамо пуну подршку, поготово онима који су решили да се врате у земљу, у свој завичај“, поручио је министар Милан Кркобабић након данашњег састанка са Милуном Николићем, нашим истакнутим привредником и хуманитарцем који деценијама успешно ради у Аустрији.

Аутор:Синиша Ђукић

Николић већ деценијама помаже својој земљи, а сада је најавио да Бојник и његов родни Горњи Брестовац ускоро могу да очекују задругу са великим бројем оснивача и коопераната која ће се бавити плантажном производњом на 100 хектара, али и фабрику воде са новим радним местима за житеље ове и околних општина.
Састанку је присуствовао и недавно одликовани новинар и писац др Марко Лопушина, аутор око 60 књига о исељеницима.
„Два и по милиона људи у расејању у 159 држава капитал су Србије за њену сигурну будућност“, рекао је др Лопушина.

Објављена три јавна конкурса Министарства за бригу о селу
Кркобабић: Биће то рекордна година са 3.000 усељених кућа

„Биће то рекордна година са 3.000 усељених сеоских кућа и близу 15.000 људи. Ово је прави начин за муњевиту промену демографске слике појединих крајева Србије“, изјавио је министар Милан Кркобабић, поводом данашњег расписивања јавних конкурса за три програма које ће Министарство за бригу о селу спроводити током ове године и додао „Ребалансом ће бити издвојена додатна знатно већа средства. Убрзо стартује и програм намењен житељима села који реше да покрену или прошире сопствене најразличитије послове. За то могу да рачунају на помоћ у износу до 10.000 евра. За пограничне делове Србије та средства ће бити и већа. Србија мора да ради и ни један њен део не сме да остане празан“.

Аутор:Милан Обрадовић

Већ од сутра заинтересовани грађани моћи ће да се пријављују на конкурс за куповину сеоских кућа са окућницом. На друга два конкурса, доделе бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва и за организовање манифестације „Михољских сусрета села“ могу да се пријаве локалне самоуправе. Из буџета Србије у овом тренутку за ове намене опредељено је укупно 670 милиона динара -  од чега пола милијарде за сеоске куће, 120 милиона динара за минибусеве и 50 милиона динара за сеоске манифестације.

Док је рок за пријављивање за сеоске куће са окућницом отворен до утрошка буџетских средстава, а најкасније до 1. новембра 2024. године, за друга два јавна конкурса истиче за месец дана, 22. фебруара.

Право учешћа на јавном конкурсу за сеоске куће са окућницом имају пунолетни, држављани Србије, појединци, самохрани родитељи и  парови, млађи од 45 година. Подносилац пријаве самостално проналази кућу са окућницом и обраћа се локалној самоуправи на чијој територији се кућа налази, у сарадњи са којом завршава неопходну процедуру. И овога пута максимална сума која ће се одобравати по пријави је 1,2 милиона динара. Интересовање за овај програм је од самог почетка изузетно, дневно стиже око 15 пријава, па се ове године очекује око 3.000 захтева.

Претходне три године усељено је 2.650 кућа у селима широм Србије, чиме је кров над главом стекло 10.000 људи.

За решавање проблема мобилности сеоског становништва до сада је новац добила 61 локална смоуправа, међу којима је 35 у групи најнеразвијенијих и девастираних. Сума која ће бити одобравана је седам милиона динара по минубусу.

Што се тиче манифестација, за „Михољске сусрете села“  макисмални износ предвиђен за финансирање је 500.000 динара по пријави, а могу да се одрже од 1. јуна до 1. новембра 2024. године. У претходне три године одржано је укупно 250 манифестација, само су прошлогодишњи сусрети окупили 1.500 села у 95 општина и рекордних 200.000 чесника.

Божићна честитка

Министар за бригу о селу и председник ПУПС-а – Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије Милан Кркобабић, поводом великог хришћанског празника Божића, упутио је православним верницима, монаштву, свештенству и Његовој светости патријарху српском господину Порфирију честитку са најискренијим порукама.

„Нека Божић, празник рађања, наде, љубави и помирења у све домове донесе мир, срећу, слогу и благостање, посебно нашим грађанима који живе на територији наше јужне покрајине Косову и Метохији.
Као никада пре, неопходни су нам јединство и слога, како бисмо сачували мир, животе и имовину наших људи на Косову и Метохији, имовину државе Србије и у пуној мери заштитили наше православне светиње.
Најискреније вам желим да добро победи зло, а љубав буде јача од лоших осећања, која све чешће разарају мир и односе животе у целом свету.
Свим вредним  домаћинима у селима Републике Србије желим родну и берићетну годину уз стално економско јачање и подизање квалитета живота.
Мир Божји! Христос се роди!“ 

Кркобабић: Програми који су испунили очекивања

„На делу је мисија препорода села Србије. Ни један део Србије не сме да остане празан. Мењамо демографску слику, подмлађујемо села, доводимо радно активно становништво, покрећемо привредне активности. Основно у овој мисији је додељивање празних сеоских кућа. До сада их је добило 10.000 људи, што је једна мања општина, попут Аде у Војводини или десет Црних Трава на југу Србије. То је нешто најбоље што се тренутно у нашој земљи догађа, али и што ће се наставити. Позивам младе људе да се припреме за нови конкурс од Нове године, 500 милиона динара је већ издојено и спремни смо да изађемо у сусрет свим захтевима“, поручио је министар Милан Кркобабић на данашњој свечаности у Палати Србија, поводом сумирања резултата рада Министарства за бригу о селу током 2023. године.

Данас су представљени сви програми, реализовани у чак 144 јединице локалне самоуправе у Србији, од укупно 174.
Само је ове године оживело 980 напуштених сеоских кућа широм Србије. Укупно, 2.650 од почетка програма.
У име њих присутнима се обратио Јарослав Милишић, вероучитељ и глава петочлане породице, која је захваљујући Министарству за бригу о селу недавно добила кућу у Трновцу код Велике Плане.
„После осам година подстанарског живота коначно имамо своје парче земље под овим небом и захвални смо држави која је и нашој породици дала прилику да живимо од свог рада на свом имању. Сада имамо и шта да оставимо деци“, био је емотиван Јарослав.
Да је ово један од најзначајних програма које Влада Србије реализује сматра ректор Београдског универзитета, проф. др Владан Ђокић, који је на челу Комисије за доделу средстава за куповину сеоских кућа. „Чињеница да трећина ових младих људи иде из града у села, говори да се циљ програма остварује“.

Сеоском становништву значајно је олакшао живот Програм доделе бесповратних средстава за куповину минибусева, за три године возила је почело да користи преко 400.000 становника у 1.200 села.

„Драго ми је што радимо на решавању овог важног питања за Србију. Али ни један од ових елемената на којима радимо, не би сам за себе дао резултате. Једино комплементарним деловањем свих програма овог Министарства можемо доћи до циља, а то је да учинимо села добрим и пожељним местом за живот“, рекао је проф. др Небојша Бојовић декан саобраћајног факултета, који је на челу Комисије решава питање мобилности сеоског становништва.  

И ове године широм Србије реализовани су Михољски сурети села, манифестација коју је осмислио и заједно са песником Љубивојем Ршумовићем утемљио министар Кркобабић. Спортским такмичењима, вишебојем, изложбама, фолклорним наступима, укусним традиционалним јелима од јуна до децембра ова манифестација окупила је око 200.000 учесника, из 1.500 села у 95 општине широм Србије.
Поменут је и први програм Министарства за бригу о селу „500 задруга у 500 села“, који је у потпуности реализован и премашио је своје зацртане циљеве. Захваљујући њему основано је 1100 нових задруга најразличитијих делатности широм Србије.

Председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић истакао је значај програма које ово Министарство реализује у сарадњи са Академијским одбором за село и видљиве резултате који су за кратко време постигнути.

Присутни на данашњој свечаности уживали су у наступу КУД „Наш завичај“, младог ансамбла из Севојна који је побрао награде и симпатије на Михољским сусретима у Злакуси. Специјално за ову прилику здравицу за препород села написао је Радисав Лукић, писац и казивач здравица из Михајлова код Смедерева.

Потписани уговори у Палати Србија још 178 породица добило дом на селу

Потписивањем још 178 уговора данас у Палати Србија кров над главом стекло је још 257 одраслих и више од стотину деце.

„Ово је један изузетно значајан пројекат који доприноси да се млади врате на село и остану у земљи, а да празне сеоске куће и окућнице поново оживе. Свакако један од најбољих програма који Влада Србије реализује“, изјавио је председник Комисије за доделу средстава, ректор Београдског универзитета, проф. др Владан Ђокић.

Међу данашњим добитницима своје прве некретнине добило је 79 парова, 61 појединац и 38 самохраних родитеља. Данашњи добитници одлазе у села широм Србије у 70 локалних самоуправа, а највише нових комшија добиће становници Сомбора у 11 кућа. На југу овога пута предњачи Пирот са пет кућа. Села са највише домова, по четири, су сомборско Светозар Милетић и Остојићево у Чоки.

Шесточлана породица Макаји из Врбаса коначно је свој кров над главом добила у селу Куцура, где су иначе годинама живели у заједници. Адријан и Јелена нису крили емоције: „Ово је најсрећнији дан за нас и наше четворо деце, јер ћемо напокон имати више простора, своју самосталност и прилику да се опробамо у новим културама у пољопривреди “.

Професорка ликовне кулуре, самохрана мајка двоје тинејџера Тамара Ђорђевић мир за своју породицу наћи ће у селу Божурња код Тополе. „Успела сам да нађем предивну кућу у старом српском стилу, окружену изузетном природом. У овом идиличном окружењу, деца и ја намеравамо да покренемо свој мали посао у сеоском туризму“.

Данашњим потписима на уговоре о додели средстава Комисија је званично завршила свој рад за 2023. годину, чиме је број додељених сеоских кућа ове године достигао готово 1000, а укупно је од почетка овог програма нове власнике добило 2650 кућа.

Кркобабић: Додељена кућа од чак 261 квадрата

„Изузетна кућа од чак 261 квадратног метра и 20 ари плаца додељена је данас породици Миучин, Марији и Дамиру са једногодишњом ћеркицом. Кућа се налази у Српској Црњи, родном месту Ђуре Јакшића. Истовремено, додељено је још 177 сеоских кућа широм Србије у 70 локалних самоуправа. Предњачи Сомбор са 11 кућа, а на југу Пирот са пет. Села са највише кућа, по четири, су сомборско Светозар Милетић и Остојићево у Чоки. Тиме је кров над главом стекло још 257 одраслих и више од стотину деце“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након последње овогодишње одлуке Комисије за доделу сеоских кућа са окућницом.

Председник Комисије, ректор Београдског универзитета, проф. др Владан Ђокић овом приликом изјавио је: „Ово је изузетно значајан пројекат који доприноси враћању младих на село и останку у нашој земљи. Осим што се некада напуштене куће поново оживљавају, активирају се и окућнице. Треба наставити и наредне године, јер је један од најбољих Владиних програма и све честитке министру Кркобабићу који својим иницијативама на најбољи начин опоравља села Србије“, рекао је проф. др Ђокић.

Док је најскупља кућа и даље око 1,2 милиона динара, најјефтинија је овога пута процењена готово упола мање. Налази се у селу Лазареву код Зрењанина.

Најмања кућа која има свега 28 квадрата биће дом породици у бачком селу Кљајићево. Највећу окућницу од око 85 ари користиће самохрана мајка из села Венчане код Аранђеловца.

Кркобабић у посети породици Дервишевић у Жагубици

Жагубица и Хомоље у целини су јединствен и препознатљив део Србије. Све више људи се опредељује да овде остане. У томе морамо да наставимо да их охрабрујемо, конкретно као и до сада - нови путеви, водовод и канализација, нова радна места али и окретање ономе по чему је Хомоље карактеристично, а то су породична газдинства, задруге, етно туризам и њихови препознатљиви производи“, поручио је министар Милан Кркобабић након данашње радне посете Жагубици у Браничевском управном округу.

Саставши се са челницима општинe министар је обишао породицу Дервишевић из Лазнице која је добила кућу са окућницом преко Програма Министарства за бригу о селу. Јелена и њена осмогодишња ћерка Ана су се после живота у заједници са Јелениним родитељима, братом и његовом породицом, преселиле у само свој дом. Слободу, комфор и срећу пронашле су у кући од 90 квадрата, а Јелена је наставила да се бави пољопривредом.
Осим њих, још две фамилије из Жагубице су од почетка програма добиле бесповратна средства и решиле стамбено питање.

„Тешки дани су иза мене. Размишљала сам да се одселим код сестре у Италију и да није било ове помоћи државе, сигурно бих тако и учинила. Сада имам свој кров над главом и видим будућност овде за себе и своје дете“, рекла нам је Јелена.
Преко другог Конкурса Министарства за бригу о селу, 2018. године, жагубичка Земљорадничка задруга „Хомољемед“ која и данас успешно послује, добила је 15 милиона динара за набавку опреме за развој пчеларске производње. Министар је са својим сарадницама данас поново обишао задругу и уверио се да она све боље ради и добија чак и међународна признања.
Након тога, Кркобабић је заједно са мештанима жагубичких села учествовао у вожњи на редовној сеоској линији којом однедавно саобраћа минибус који су лане добили преко Програма Министарства за бригу о селу.
Општина Жагубица је уз још 60 јединица локалне самоуправе корисник бесповратних средстава за набавку овог превозног средства за сеоско становништво. Бесплатан превоз је почео да функционише, успостављене су редовне линије, а користе га и спортисти да из својих села стигну на тренинг или такмичење.

„Локална самоуправа се труди да активно учествује у задовољавању потреба свог становништва, улажемо у инфраструктуру али излазимо у сусрет и за све друго што је у нашој моћи. Захвални смо Републичкој Влади и Министарству за бригу у селу на свим програмима које реализују за развој наших села, побољшање услова живота и останак становништва у сеоским срединама“ изјавио је Сафет Павловић, председник општине Жагубица.

И четврти програм овог министарства реализован је на Хомољу. Средином августа ове године више од 3.000 посетилаца уживало је, такмичило се и дружило у Медвеђици на манифестацији Михољски сусрети села, која се већ традиционално трећу годину организује у селима широм Србије.

Кркобабић: Бесплатан превоз за још 327 села

„Потписани су уговори и минибусеви одлазе у 26 општина широм Србије. Посебно истичем да три возила иду на Косово и Метохију - у Зубин Поток, Косовску Каменицу и Гњилане, а девет у пограничне општине АП Војводине. Укупно од почетка програма број возила за бесплатан превоз сеоског становништва попео се на 61“, изјавио је данас Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, у Палати Србија, након потписивања уговора о додели бесповратних средстава за куповину минибусева са представницима локалних самоуправа.

Чак 20 од ових 26 општина којима су додељена средства за куповину минибуса, није до сада имало ни један вид организованог градског или приградског превоза.

У претходне две године овим програмом Министарства за бригу о селу обезбеђено је 35 оваквих возила. Средства су ове године увећена у односу на претходне две, на 182 милиона динара и распоређена на најбоље рангиране јединице локалне самоуправе, од 35 пријављених на јавном конкурсу. Програмом дозвољен износ по једној пријави је седам милиона динара, а овога пута и локалне самоуправе учествују значајним средствима из својих буџета у куповини ових возила.
„Ово је изузетно значајна помоћ за нас, нарочито у овим тешким временима за народ на Косову и Метохији. Боримо се и издржавамо, јер имамо вашу подршку - поручила је Латинка Утвић из привременог органа Зубиног Потока.

Председник комисије за доделу средстава, декан Саобраћајног факултета проф. др Небојша Бојовић изјавио је да Министарство за бригу о селу чини баш оно што је важно за обичног човека. Након доделе средстава за возила, ми остајемо ту за сваку подршку да се овај програм успешно спроведе у пракси.

Ове године прилику да добију новац за куповину минибусева добиле су и рубне општине. Значај не само овог, већ и осталих програма Министарсва за бригу о селу за становнике севернобанатске општине Ада, нагласила је представница ове локалне самоуправе Весна Циврић: „Министарство за бригу о селу је пријатељ који увек помогне и буде ту када треба. До сада смо добили средства за куповину 43 куће у којима живе млади, а сада нам је омогућен и превоз у селима. Мобилност је велико олакшање и изједначава нас са људима из града. Користиће га деца, ђаци, стари и млади.“

По завршетку неопходних процедура и јавних набавки које општине и градови сами спроводе, укупно 61 минибус бесплатно ће превозити око 400.000 житеља у 1.200 села.

Кркобабић: Осам породица са по четворо деце и још 156 породица добило куће

„Осам породица са по четворо деце и још 156 породица добило је данас куће“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након данашњег заседања Комисије за доделу средстава за куповину сеоске куће са окућницом и додао „село које предњачи овога пута је Јаша Томић у општини Сечањ, где ће се скућити још седам породица. Просек година је и даље испод 30, а повећава се број породица са више деце“.

Кров над главом обезбеђен је за још 62 пара, 67 појединаца и 35 самохраних родитеља, укупно 226 људи и 150 малишана. Тиме се број додељених кућа од почетка године попео на 821, а од када је почео програм 2021. године на – 2.484.

Заменик председника Комисије, агроекономиста Милан Простран поручио је: „Очекује нас још једна комисија на којој ћемо одлучивати о захтевима који су пристигли до 1. новембра. Интересовање је у порасту и превазилази сва наша очекивања“.

Међу 164 одобрених захтева младима широм Србије, налази се и појединац који је уз кућу у селу Горњи Бранетићи код Горњег Милановца добио и највеће имање од 2,2 хектара. То је уједно и највећа окућница од како је пре три године почео овај програм Министарства за бригу о селу.

У личним картама данашњих добитника стајаће нове адресе пребивалишта у 118 селаод севера до југа Србије. Највише кућа одобрено је данас у Сомбору – 16, а на југу Србије највеће интересовање је владало за Алексинац где се досељава шест будућих власника своје прве некретнине.

Добитник највеће куће од 299 квадрата сели се у Нову Црњу, у село Радојево. У најмању кућу од 28 квадрата, у сомборском селу Кљајићево уселиће се млади брачни пар. Најјефтинија кућа овога пута коштала је 463.733,25 динара и налази се у Доњем Љубешу код Алексинца и у њој ће становати трочлана породица.

Кркобабић: Три минибуса за наше људе на Косову и Метохији

„Данас је додељено још 26 возила за још 26 локалних самоуправа, од којих је девет пограничних. Важно је нагласити да три возила иду на Косово и Метохију - у Зубин Поток, Гњилане и Косовску Каменицу. Овога пута и локалне самоуправе учествују са значајним средствима, то је заједничка акција која за циљ има да реши питање превоза у селима. Најстарији и најмлађи којима је то најпотребније, могу да рачунају на решавање овог проблема у селима и то бесплатно“, изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након што је завршен рад Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва на територији Републике Србије.

Комисија на челу са деканом саобраћајног факултета проф. др Небојшом Бојовићем и његовим замеником, продеканом за научно - истраживачки рад проф. др Далибором Пешићем, оцењивала је 35 пристиглих пријава, а расположива средства, увећена у односу на прошлу и претпрошлу годину на 182 милиона динара, распоређена су на најбоље рангиране јединице локалне самоуправе.

„Драго нам је што смо овог пута према прописаним критеријумима могли да приоритизујемо нека рубна подручја на којима претходних година није био акценат, због веће угрожености других делова наше земље. Питање кретања становништва је једно је од есенцијаланих и надам се да ће се ова акција наставити, да ће бити обезбеђено још средстава да се уђе у срце Србије и пружи свим људима у селима оно што је најважније – кретање и мобилност“, истакао је др Небојша Бојовић.

Данашњом одлуком о додели новца за ове намене, укупан број јединица локалних самоуправа које су за три године овим програмом снабдевене бесплатним превозом за житеље села са својих територија, попео се на 61. На овај начин, биће решен проблем превоза за више од 400.000 становника у око 1.200 села.

Чак 20 од ових 26 општина којима су данас додељена средства за куповину минибуса, није до сада имало организован градски и приградски превоз.

Минибусеви купљени овим средствима служе за потребе превоза сеоског становништва из једног села у друго или из села у градско/општинско седиште. На овај начин становницима села омогућава се обављање привредне активности, доступност адекватне здравствене заштите, одлазак у школу најмлађима, спортске и културне активности.

Кркобабић: Од почетка акције населили смо једно велико село или осредњу општину

„Једна трећина подносилаца пријава и даље иде из града у село. Ако питате ове младе људе око мене чућете да имају и по 20 година и живеће у селима широм Србије. Имамо још два дана, конкурс је отворен до 1. новембра, а укупан број додељених кућа биће 2650. Оно што је важно да нагласимо је да овај програм доделе средстава за куповину сеоских кућа за наше младе настављамо одмах почетком следеће године“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић потписавши данас у Палати Србија још 120 уговора за куповину кућа на селу и додао „Број нових становника приближава се броју од 10.000, што је равно једном великом селу Србије или једној просечној општини“.

Јелена Степић, професор математике у зрењанинској техничкој школи живеће близу родитељског дома у Српском Итебеју у општини Житиште „Остајем у свом селу и ту планирам да стварам породицу. Драго ми је што моја кућа овог пута има највећу окућницу, бавићу се ратарством и повртарством, а моји ће ми свакако помоћи“.

Највише нових сеоских кућа данас су добили Сомбор – 14, Нова Црња – 9, Нови Кнежевац и Бечеј – 8, док у осталим деловима Србије предњаче Пирот и Голубац. Најтраженије село је овог пута Банатско Аранђелово у које ће се доселити пет породица, међу којима и брачни пар са осморо деце.

Заменик председника комисије, агроекономиста Милан Простран истакао је видљиве резултате после непуне три године „Овај програм има стратешко - развојни карактер по угледу на светске програме, стручно - научни карактер уз подршку САНУ и пре свега ванполитички карактер.“

Анђела Урошевић и Срђан Пантић чекају бебу и живеће у селу близу Параћина „Овај конкурс је била за нас одскочна даска. Мислим да је важно за сваког да се осамостали, да има свој кров над главом и своје парче хлеба. Планирам да отворим салон лепоте, а супруг и ја ћемо се свакако бавити пољопривредом.“, рекла нам је Анђела.

Добитници куће у селу код Бечеја Далиборка и Душан Вујчин били су искрени „Све које знамо морали су да узму кредит да би купили кућу, а ми смо своју добили и то чини ми се преко ноћи. Захвални смо Министарству за бригу о селу, наш сан се остварио“, рекао нам је Душан.

Најјефтинија кућа овога пута коштала је 480.000 динара и налази се у сомборском селу Бездан, а добитници највеће куће од чак 346 квадрата селе се у Српску Црњу, где ће моћи да саде и гаје на више од 19 ари плаца.

Милан Кркобабић: Успешна задруга – живо село!

„Мали и уситњени посед у просеку 5,4 хектара, какав је у Србији, намеће потребу за удруживањем у задругу као најпримеренији облик економске организације, који омогућава да пољопривредници постану успешни робни произвођачи, истакао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, отварајући у Бачу „Трећу задружну школу Бач – Бачки Грачац – Дорослово 2023.“ и додао: „Задруге су нужност опстанка села, мислим, пре свега, на европски модел задругарства који је данас присутан у Србији. А пракса потврђује да свуда где постоје успешне задруге и села су жива - са богатим културним и спортским животом“, истакао је Кркобабић.

У име организатора, добродошлицу полазницима Треће задружне школе пожелела је мр Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине, која је говорила о примерима успешних задруга АП Војводине, међу којима има и таквих које би пожелеле многе развијене европске земље.

Скупу су се обратили и Милош Вуковић, директор земљорадничке задруге „Задругар“ Бач, Бошко Вучуревић, председник Привредне коморе Војводине и Петар Самоловац, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине.

На округлом столу „Стање и изазови у пољопривреди и задругарству“ своје стручне погледе саопштили су професори Новосадског универзитета: Жарко Илин, Витомир Видовић и Александар Седлар.

Учесници и гости Треће задружне школе обишли су земљорадничке задруге: „Задругар“ Бач, „Агролика“ Бачки Грачац и „Nagy ret“ Дорослово.

Кркобабић: Још 100 девојчица и дечака у сеоским кућама широм Србије

„Још 100 девојчица и дечака са својим родитељима пронашло је нови дом у сеоским кућама широм Србије. Међу њима је и породица са осморо деце која одлази пут Банатског Аранђелова“, изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић након седнице комисије, на којој је одобрено још 120 захтева за куповину кућа на селу и додао „Наставља се тренд - једна трећина њих одлази из града у село, а дисперзија је широка - од Војводине до југа Србије. Укупно је до сада додељено чак 2320 кућа, за 6500 људи и 3200 деце“.

Аутор:Милан Обрадовић

Заменик председника комисије, агроекономиста Милан Простран поделио је утиске након седнице “Комисија је и овога пута имала задовољство да констатује да је интересовање све веће. Сматрамо да би у Буџету за наредну годину требало обезбедити и већа средства него претходних година за овај програм“.

Након данашње седнице одржане у Палати Србија жеља да се коначно пробуде у сопственом дому испуњена је за 179 људи и 100 малишана, тачније још 59 парова, 24 самохрана родитеља и 37 појединаца!

Највише кућа данас је одобрено у Сомбору – 14, Новој Црњи – 9, Новом Кнежевцу и Бечеју – 8, док је највеће интересовање у осталим деловима Србије владало за Пирот и Голубац. Најтраженије село је овог пута Банатско Аранђелово у које ће се доселити пет породица, међу којима и брачни пар са осморо деце.

Добитници највеће куће од чак 346 квадрата селе се у Српску Црњу, где ће моћи да саде и гаје на више од 19 ари плаца. Највећа окућница од око 40 ари, припала је, међутим, самосталном пољопривреднику у Општини Житиште, селу Српски Итебеј. У најмању кућу од 40 квадрата, у румском селу Добринци, уселиће се самохрана мајка са двоје деце. Најјефтинија кућа овога пута коштала је 480.000 динара и налази се у сомборском селу Бездан.

Министар Кркобабић са амбасадором Јапана Имамуром Акиром:
Социјална-гарантована пензија у Јапану од шездесетих у износу од 600 долара месечно

Први сусрет министра за бригу о селу Милана Кркобабића са новоизабраним амбасадором Јапана у Републици Србији Њ.E. господином Имамуром Акиром одржан је данас у Палати Србија.

Аутор:Синиша Ђукић

Тема састанка била је како очувати и унапредити руралне средине и поспешити међусобну сарадњу Србије и Јапана на том пољу.

„„Квалитет живота у сеоским срединама, поготово оних најмлађих и најстаријих је приоритет државе Србије“„ рекао је Кркобабић.

Посебно је истакнуто да социјална – гарантована пензија као институт социјалне политике представља најефикасније средство у борби против сиромаштва. Према речима господина Имамуре овај вид давања за најстарије у Јапану постоји од шездесетих година прошлог века, данас износи око 600 долара месечно и веома је добро примљен, па иницијативу за увођење социјалне – гарантоване пензије у Србији сматра изузетно битном и оправданом.

И једна и друга земља налазе начине да живот на селу учине примамљивим и да процес миграција из градова у села, који је започео у време пандемије корона вируса, наставе новим програмима за обнављање неразвијених региона и систематским побољшавањем услова живота и рада у сеоским срединама.

У наредном периоду биће размотрени конкретни програми Владе Јапана за побољшање квалитета живота у локалним срединама Србије.

Састанку су присустовали и трећи секретар Амбасаде Јапана Огура Каори, секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.

Кркобабић у Ади: Мол - магнет за младе

„Мол је село из кога се не одлази. У њему се остаје и у њега се долази. Чак 28 кућа добило је нове власнике, младе људе са децом. Више него сигурно је да је Мол магнет за младе“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у посети општини Ада у Средњобанатском управном округу.

Аутор: Драган Гојић

Након састанка са општинским руководством, Кркобабић јe у селу Мол посетио трочлану породицу Чилаг која је, на конкурсу Министарства за бригу о селу, добила средства за куповину сеоске куће од 94 метара квадратних са окућницом.

„Срећни смо! Потребна су улагања на фасади и унутра, али брзо ћемо имати домаћинство по нашој мери и здраву средину за нашег дечака„, изјавили су Силвија и Миклош, који су подстанарски живот напокон заменили сопственим кровом.

Њихове комшије у истом селу су и Љубица Зарић и Милош Симендић. Скућили су се на исти начин, у пространој кући од чак 108 квадрата са око 5 ари плаца, а министрова посета затекла их је у радовима, али и припреми венчања које је заказано за суботу.

„Најлепши поклон за венчање је ова кућа у којој почињемо заједнички живот„ рекла нам је радосно Љубица, која је из великог града Новог Сада решила да се пресели у ово мирно банатско село у коме је њен изабраник одрастао.

У селима општине Ада преко конкурса Министарства за бригу о селу до сада је додељено чак 38 кућа са окућницом за младе људе који своју и будућност својих породица виде на селу.

„Невероватан број породица се настанио само у једном селу. Ми као општина можемо само да се радујемо и да им пружимо сваку подршку да се овде добро осећају и да имају квалитетан живот „, изјавио је председник општине Ада Золтан Билицки.

Министар је, заједно са председником Академијског одбора за село САНУ Драганом Шкорићем поразговарао са мештанима ове мултиетничке општине у реновираном Дому културе који је претворен у прави мултифункционалан објекат - са општинском канцеларијом, биоскопском салом, библиотеком и читаоницом. Овај модерни објекат, понос свих молчана је данас био мали да прими сељане села свих националности који су желели да уђу.

Куће за још 100 породица у 79 села
Кркобабић: Кључеви за хероје

„На овај начин Република Србија односи праве, суштинске, људске победе. Без оваквих победа не можемо да идемо напред. Ово су прави хероји, али ми им нећемо дати медаље - даћемо им кључеве. Добиће свој кров над главом и они су будућност Србије“ поручио је данас у Палати Србија министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након потписивања 100 уговора са новим власницима сеоских кућа са окућницом.

Аутор: Милош Мишков

Кров над главом добило је још 248 људи, од чега је 98 малишана. Тиме се укупан број усељених кућа од почетка програма попео на 2.200, а само ове године додељена су средства за 540.
Међу данашњим званичним власницима своје прве некретнине је 50 парова, 17 самохраних родитеља и 33 појединца. Новe комшије стижу становницима 79 насеља у 40 општина.

Некадашња првакиња Балкана у триатлону Вида Медић, након завшене ликовне академије остала је да живи у Београду пуних 12 година, а сада је решила да се пресели у Бачку Тополу и у селу Бајша усели у своју кућу „Рођена сам у Книну, живела на разним местима, у Србији и иностранству. Ова кућа је прво што имам на своје име. Посебно ми значи у тренутку када сам покренула и сопствени посао – пишем и илуструјем књиге за бебе. Свој живот и породицу видим у Бајши, а моје књиге ће видети цео свет“, рекла нам је насмејана Вида.
Едита и Жељко Врачевић са своје троје деце подстанарски живот у Малом Зворнику замениће сеоском средином Доње Борине и миром у сопственом дому „Ово је за нас заиста нови почетак и велика брига мање. Пресрећни смо што ћемо напокон имати свој кров над главом, а деца здравију средину за одрастање“ изјавио је Жељко.

Општина Нови Бечеј где ће се доселити 14 породица, од чега половина у село Ново Милошево, овога пута је на врху по броју усељених кућа. Велико интересовање је било и за насеља Оџака, у којима ће живот започети 12 породица, као и Шида где ће оживети осам напуштених кућа. У осталим крајевима Србије предњаче Владимирци, Блаце, Алексинац и Свилајнац, где се миграцијом младих из села у град све више мења демографска слика.
Најјефтинија некретнина овог пута кошта 522.333,51 динара, налази се у селу Торда код Житишта и биће нови дом двадесетогодишњег младића који у њему намерава да ствара своју породицу.
Најмање куће од 43 квадрата добиће власнике у Бачу и Шиду, највећа од 272 квадрата у Бачкој Тополи, док је најпространија окућница од 13,5 ари припала супружницима у Владимирцима.
Градску адресу за сеоску промениће 22 породице, а места из којих одлазе у села свих крајева Србије су Београд, Ниш, Зрењанин, Зајечар, Јагодина, Сурдулица, Алексинац.

Након што је Влада Србије одобрила додатних 395 милиона динара за Програм доделе бесповратних средстава за ове намене, омогућена је куповина још 350 кућа, од којих је првих 100 данас већ добило своје власнике.

Кркобабић: 17 минибусева за 17 општина укључујући и Косово и Метохију

,,Бесплатан превоз од села до села и од села до града, насушна је потреба и старих и младих. Данашњи конкурс отвара могућност да седамнаест општина проблем мобилности сеоског становиштва дефинитивно реши. Предност ће и овога пута бити дата неразвијеним и рубним подручјима’’ – изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, поводом расписивања јавног конкурса за доделу бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва на целокупној територији Републике Србије.

Аутор: Амир Хамзагић / Министарство за бригу о селу

Нови Јавни конкурс Министарства за бригу о селу, за доделу бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва на територији Републике Србије расписан је данас и биће отворен до 13. октобра. На седници Владе усвојена је Уредба о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за куповину минубусева за превоз сеоског становништва којом је предвиђено још 120 милиона динара за ту намену, до седам милиона динара по возилу. Спровођењем овог програма у 2021. и 2022. години обезбеђен је превоз у 35 јединица локалних самоуправа, од којих 28 припада IV групи развијености и девастираним подручјима. На тај начин 847 села до сада је добило редован превоз.

Кркобабић: Додељено још 100 кућа у селима Србије
Тиме је број кућа од почетка програма повећан на 2.200

“Јача интересовање за куће на селу. Свакодневно се повећава број захтева. Свима онима који испуњавају услове изаћићемо у сусрет. Kада су у питању млади људи за државу Србију не постоје недоумице. Кров над главом је приоритет!”, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић после седнице Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом, на којој је додељено нових сто кућа.

Према речима заменика председника комисије агроекономисте Милана Пространа, кров над главом добиће 248 људи. Највише кућа додељено је у општини Нови Бечеј (од чега шест у Новом Милошеву). У другим крајевима Србије предњаче: Владимирци, Блаце, Алексинац и Свилајнац.

Најјефтинија кућа на селу коштала је 522.333,51 динара, а налази се у селу Торда код Житишта. Најмања кућа од 35 квадрата биће усељена у Каравукову у општини Оџаци, највећа од 272 квадрата у Бачкој Тополи, док је највећа окућница од око 13,5 ари припала супружницима у Владимирцима.

Министар Кркобабић и Епископ Игнатије: Саборност и моба темељ задругарства

„Саборност и моба темељ су задругарства“ истакли су министар за бригу о селу Милан Кркобабић и Њ.П. Епископ браничевски г. Игнатије данас у земљорадничкој задрузи „Свети Трифун“ у Великој Плани.

На обронцима изнад манастира Копорин министар и епископ састали су се са председницима општина Велика Плана, Параћин и градоначелником Пожаревца.
Манастир Копорин, бисер браничевске епархије, поред разгранате манастрирске економије, под својим окриљем има и земљорадничку задругу „Свети Трифун“, којој су 2021. године додељена средства из Програма подршке развоју задругарства Министарства за бригу о селу, за набавку опреме и механизације у виноградарству.
Задружне парцеле под виновом лозом, укупне површине седам хектара уз нову, савремену опрему и начине одлежавања у барик бурадима, сада дају годишње око 25.000 литара вина.

„Држимо се углавном аутохтоних сорти белог грожђа као што су италијански Ризлинг и Тамјаника од белог грожђа, а од црвеног најзаступљенији је Прокупац“, рекао нам је Епископ Игнатије и додао: „У сезони бербе, организуемо мобе као некада, у којима учествује поред свештеника манастира око 200 људи из свих околних села. То су дани о којима се после током целе године прича“.

Најзначајнији купци ове задруге су трговински ланци, манастири, ходочасници који посећују манастир, а задруга за сада нема амбиције за пласман на инострано тржиште.

Министар Кркобабић је заједно са председником општине Велика Плана Игором Матковићем, председником општине Параћин Владимиром Милићевићем и градоначелником града Пожаревца Сашом Павловићем присуствовао традиционалном благодарењу Господу за нови род и бербу грожђа.

Кркобабић: „Живот на селу“ кроз фотографију и стихове

„На Михољским сусретима у Конопници изабране су најбоља фотографија и песма о животу на селу“ поручио је министар Милан Кркобабић, након одржаних Михољских сусрета у Општини Власотонце, манифестацији коју је пре три године осмислио и утемељио са песником Љубивојем Ршумовићем.

Лепоту и аутентичност сеоског живота објективом свог фотоапарата забележио је Далибор Илић из села Орашје и освојио прво место на овом конкурсу.

Најлепше стихове који славе сеоски живот „Сд да погледаш моје село, лепотиња. Нов, убав, голем мос, црква лепа трешти. Црквено сређено, чк и летњиковац има. Нигде лепше ко у Конопницу за Михољске сусрете није....“ испевала је Весна Јовановић, учитељица из Конопнице.

„Осим фотографијом, бавим се и планинарењем, па ми је велика страст да бележим посебне моменте на својим путовањима. Највише ме инспирише сеоски живот. Истовремено и прелепа, дарежљива природа и велика мука и труд сељака“, рекао нам је Далибор Илић чији је снимак победио у конкуренцији од 55 пристиглих.

„Моје село Конопница“, написана аутентичним призренско-тимочким дијалектом, освојила је гласове и жирија и публике. Речником предака, на духовит начин Весна Јовановић описала је како се некада живело у Конопници.
„Овогодишњи Михољски сусрети подсетили су на најлепше дане у овом селу када је све врвело од народа, смеха и граје“ рекла је она.

Овом својеврсном тријумфу креативности, у љупком месту крај Власине, протекле недеље присуствовало је готово 5.000 посетилаца. Осим такмичења за најфотографију и песму инспирисану селом, организоване су и традиционалне спортске и народне игре, музички наступи и гастрономски специјалитети.
Хиљаде гостију и учесника уживало је у изложби дечијих радова, слушању здравица, изворних песама и фоклорном наступу. Највише смеха изазвало је такмичење малишана у традиционалним спортским играма – надвлачењу конопца, стоном тенису и малом фудбалу.

Одличном расположењу, допринео је наступ прослављених Власотинчана Матеје Станисављевића, најбољег младог трубача на сабору у Гучи, као и Давида Антића чији је оркестар ове године освојио друго место у Драгачеву.

Претходне недеље окупљали су се и сељани Нове Вароши, Сокобање, Бабушнице, Параћина, Раче, Варварина, Бољевца и Владимираца и прослављали своје Михољске сусрете. Свако у складу са традицијом свог краја. Такмичили су се фрулаши и гуслари, трчало се у џаку, такмичило у клису, надвлачењу конопца, пикаду, а незаобилазни су били и гурманлуци попут гулаша, котлића и свих врста колача.

Овог викенда сви путници намерници и случајни пролазници имају шаренолик избор манифестација широм Србије. У Косјерићу их очекују боћање, стреличарство, друштвене игре, фолклор, рецитовање, изворно певање. Бачка Паланка планира излужбу рукотворина, сувенира и избор најлепше ношње, док ће се мештани белопаланачких села такмичити у припремању проје. У Књажевцу госте ће дочекати певачи, беседници, фрулаши, гајдаши, док Љубовија обележава Михољске сусрете уз Дринску регату. Пирот, Пријепоље, Ириг, Крупањ и Кнић нуде овог викенда такође богат кулурно – уметнички и спортски програм.

Кркобабић и академик Шкорић са мештанима села Винци

„Голубац и његова села су без икакве сумње реална шанса за нови почетак свих оних који желе да се настане у не тако малом броју празних кућа, али и да и отпочну сопствени посао у туризму или пољопривреди. Довољно је рећи да Србија нема море, али да се Дунав од зидина голубачке тврђаве простире шест километара у ширину“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, приликом данашње посете Браничевском округу где је, заједно са председником Академијског одбора за село САНУ академиком Шкорићем обишао општину Голубац.

Министар је своју посету започео састанком са председником општине др Небојшом Мијовићем и руководством општине, а теме састанка биле су задругарство и туристички потенцијали развоја Голупца и његових села. Мијовић је захвалио министру на програмима за ревитализацију села које Министарство за бригу о селу реализује и на чијим конкурсима је ова општина добила значајна средства, захваљујући којима се осећа знатан бољитак у квалитету живота мештана голубачких села.

Један од тих програма је реализован прошлог априла када је Голубац добио бесповратна средства у износу од седам милиона динара за набавку минибуса за превоз сеоског становништва. Минибус је сада стигао и путници из 21 голубачког села од јуче коначно не морају више да брину о превозу. Служиће за првоз из једног села у друго, као и из удаљених села у Голубац.

„Ово је велика ставр за нас, више не морамо да молимо некога да нас одвезе код лекара или да скупљамо новац за такси за сваку посету лекару или одлазак у пошту или куповину“, рекли су видно узбуђени мештани села Винци са којима се министар састао у тек обновљним просторијама сеоског дома културе да поразговара о свим проблемима и питањима који их интересују.

„Оно што нам треба и чему се надамо је лекар у селу и социјална - гарантована пензија“ повериле су се министру средовечне госпође, у препуној сали овог лепог и уређеног браничевског села.

Кркобабић је након тога посетио и трочлану породицу у селу Војилово, која је пре две године добила кућу са окућницом такође преко Програма министарства за бригу о селу. Александар Ивковић (31), Кристина Живковић (33) и њихов трогодишњи син Јаков нису крили своју срећу „Није било тешко прикупити документацију и Општина нам је много помогла“, каже Александар. „Од тада баш много причамо о срећи која нас је снашла. Раније смо живели у заједници са мојим родитељима и братом, недалеко одавде. Сада имамо свој комфор и мир, своју слободу. Планирам да овде пребацим и одгајивачницу паса, која је остала у кући у којој сам одрастао.“

Александар је иначе запослен као учитељ у основној школи у селу Браничево, на 15 километара од Војилова. Као свакодневни подсетник да је у селима све мање деце су његових шест ђака у учионици. Нада је да ће овај програм Министарства утицати да се и таква слика све више мења.

Баш у Војилову, ове јесени Општина Голубац ће организовати трећи пут Михољске сусрете села, финансиране средствима истог Министва. Манифестација је планирана за сам крај септембра уз разноврстан програм - смотру традиционалних спортских игара, наступе Културно-уметничких друштва, изложбу посластица, као и домаћих рукотворина и занатских радионица.

Ни први значајан и успешан програм Министарства за бригу о селу - развој задругарства, није мимоишао ову општину. Земљорадничка задруга „Голубац“ која се бави прерадом жита, добила је преко конкурса Министарства средства за још успешнији свој рад.

Кркобабић у Новој Вароши: Обичан човек у центру пажње

„Доследно и упорно радићемо на томе да све ове старије жене којих има доста у селима Нове Вароши, као и оне широм Србије добију заслужену социјалну – гарантовану пензију у износу не мањем од 100 евра. То је најмање што сви ми као друштво и држава можемо да учинимо за њих“, изјавио је између осталог министар за бригу о селу Милан Кркобабић у Новој Вароши, отворивши Михољске сусрете села у селу Божетићи.

Присутни бројни грађани су са одушевљењем поздравили предлог, а групе вредних домаћица су се интересовале када ће коначно моћи да рачунају на ту врсту помоћи.
Теме непосредног разговора министра са мештанима, заједно са општинским руководством, биле су развој задругарства, минибус за превоз сеоског становништва, завршетак радова на водоводу, обнова сеоског дома културе, покретање привредних активности, посебно могућност да се стави у функцију тренутно затворени оближњи текстилни производни погон.

Председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић захвалио је министру на свим напорима које улаже у ревитализацију села и видљивим, конкретним резултатима које постиже „Ми као локална власт чинимо све што је у нашој моћи, али неопходна је оваква сарадња са републичким нивоом. Ово је прави пример бриге државе и правих пројеката“ рекао је Васиљевић.

Нова Варош је једна од општина која је по Јавним конкурсима, поред средстава за куповину минибуса за превоз сеоског становништва и финансијског подстицаја за једну задругу, други пут добила средства Министарства за бригу о селу за организацију манифестације Михољски сусрети села, коју је министар Кркобабић утемељио са песником Љубивојем Ршумовићем.
Данас су Божетићи бројнe посетиоцe дочекали богатим такмичарским, културно - уметничким и изложбеним програмом.

Уз звуке народних песама, извике и виртуозе у свирању гусала одвијало се такмичење у народном вишебоју. Одмеравале су се снаге у бацању камена с рамена, превлачењу клипка и конопца, обарању руку, скоку у даљ.
Посебно атрактивна била је вуча влаке воловском запрегом.
Проглашени су и прваци гастрономских специјалитета – најбољи златарски сир заштићеног географског порекла и најукуснија хељдопита. А док је трајала манифестације на штандовима у близини попришта спортских мегдана, били су изложени домаћи специјалитети и народна радиност, аутентични производи који се вековима праве на овом подручју.

Данас, на верски празник Велика Госпојина, Михољски сусрети се одржавају и у Власотинцу, Сокобањи и Бабушници.

Ове године ови сусрети организују се у 95 локалних самоуправа, окупљају 1500 села са рекордних 200.000 учесника и посетилаца.

„Најпроја“ пречника један и по метар спремљена у Медвеђици код Жагубице

Проју са највећим пречником од један и по метар умесила је Зорица Милосављевић из Медвеђице“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након одржаних Михољских сусрета села у Жагубици, манифестације коју је утемељио заједно са песником Љубивојем Ршумовићем и која се одржава трећу годину.

Протеклог викенда богат целодневни програм у селу Медвеђица, најмањем насељеном месту Жагубичке општине, почео је избором „најпроје“ и „најсира“. Комисија на челу са Радованом Субином, витезом кулинарства и међународним судијом за оцењивање јела, пића и колача, вредновала је квалитет и за најбољу проју, од изложених 15, наградила је Стану Зарић.
Проју са највећим пречником од 146 центиметра умесила је Зорица Милосављевић, док је највеће парче сира 42 x 43 центиметра припремило Удружење жена „Хомољке“ из Жагубице.
Одмах након оцењивања посетиоци су били у прилици да дегустирају ове специјалитете и увере се у њихов укус, мирис и сласт.

Тик поред гастрономских ђаконија одвијали су се мегдани у народном вишебоју који изискује нарочиту снагу и издржљивост – бацање камена с рамена, надвлачење на брвну, пењање уз конпац, надвлачење конопца и трчање у џаку.
У заборављеној старој, а сада оживљеној дисциплини - гурање запрежних кола победио је Зоран Грујић, а изабран је и најбржи водоноша, затим највештији момак у гурању бурета и гурању точка.
У оштрој конкуренцији по сунчаном дану бирао се и најуређенији и најмаштовитији штанд, а највећи аплауз тог дана чуо се на додели награде за најдужи пољубац која је отишла је у руке Татјане и Синише Вуковића.

Културно - уметнички програм, влашке и српске игре представили су сви ансамбли општине Жагубица, а у близини позорнице, своје сувенире, ношњу, сирупе, мед, пекмезе и још много других ђаконија нудили су на штандовима бројни излагачи.
Манифестација је завршена величанственим колом свих учесника и гостију – више од хиљаду људи спонтано се ухватило за руке заигравши на ливади, у окружењу столетних шума.
Прошле недеље Михољске сусрете приредио је и Гаџин Хан у два своја села – Горњем и Доњем Душнику. Ту су сељани одмеравали снаге у гађању луком и стрелом, обарању с дебла, пењању уз стабло, а једна од занимљивих дисциплина била је гађање секиром у мету.

Претходних дана августа Михољски сусрети организовани су и у селима Житишта, Кикинде, Врњачке бање, Трговишта и Мајданпека а за наредни викенд организатори манифестације, коју средствима Министарства за бригу о селу ове године приређује 95 општина и градова Србије, најавили су богат програм у Суботици, Ковачици, Бољевцу, Кикинди, Мерошини, Кули и Крушевцу.

Судећи по претходним и овај викенд биће узбудљив и шарен, уз традиционалне укусе и ноте, за многе победнички а за остале свакако вредан памћења.

КРКОБАБИЋ: Упућена иницијатива за увођење социјалне - гарантоване пензије не мање од 100 евра

„Иницијатива за увођење социјалне- гарантоване пензије је једно од полазишта у борби против сиромаштва. Основно је да знамо да ако неко нема пензију и не може да је добије, има више од 65 година и нема друге приходе, је очигледно у зони сиромаштва. Сви морамо добро да се запитамо шта смо у стању да урадимо да помогнемо људима који су у зони сиромаштва. То нам је цивилизацијски задатак, то је мерило цивилизацијског узлета“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, иницијатор увођења овог института социјалне политике у Републици Србији и додао „Тако на пример има људи који имају 14 година, 11 месеци и 29 дана радног стажа, а не стичу право на пензију јер је минимални прописани услов 15 година. Они најчешће нису корисници ни социјалне помоћи, немају имовину нити било који други вид прихода, а међу њима је евидентно највећи број жена са села“.

Кркобабић је истакао да се овај институт социјалне политике базира на концепту социјалне политике Европе и савременог света. „Преко 100 земаља света већ има неки вид социјалне - гарантоване пензије“, рекао је Кркобабић и посебно истакао „Да не буде забуне, то није класична пензија и неће се исплаћивати из пензионог фонда“.

Иницијатива за увођење института социјалне - гарантоване пензије у износу не мањем од 100 евра, у динарској противвредности, која ће се једном годишње усклађивати са трошковима живота, упућена је од стране Министарства за бригу о селу радној групи за израду Предлога стратегије за унапређење положаја старијих лица у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године.

Кркобабић: Села Србије или иностранство?

„Још 185 добитника кућа нема дилему – село Србије или иностранство? Одабрали су да живе и раде у селима широм Србије, од Кањиже до Владичиног Хана“ изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић, приликом потписивања још 185 уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом. Овим је број новоусељених сеоских кућа из програма Министарства за бригу о селу дошао до 2100.

„Ово је сјајна мера која даје ветар у леђа младим људима да почну самосталан живот, да почну нешто сами да раде и стварају“ изјавила је Емилија Вујић, решена да у војвођанском селу Мол  почне да се бави воћарством.
И брачни пар Кнежевић ће од сада живети у селу Мрмуш у околини Александровца. „Радујемо се само свом дому, јер смо до сада живели у заједници. У новој средини планирамо да отворимо ресторан и бавимо се угоститељством. Имамо једно дете и друго на путу, а за одрастање деце нема здравије средине од сеоске“, рекао нам је Данијел.

Данашњим потписима на уговоре нови дом стекло је близу 300 одраслих и стотину деце. Тако у селима остаје или из града у село прелази 94 пара, 30 самохраних родитеља и 61 појединац.
Мотиви и занимања су шаролика, али свима је заједничко узбуђење које прати сваки нови почетак.

За најлепше уређено двориште проглашено је двориште Жике Лазића из Лапова

саопштио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након одржаних Михољских сусрета села у Лапову, манифестације коју је утемељио заједно са песником Љубивојем Ршумовићем и која се одржава трећу годину.

„За све је потребна љубав и предани рад. И кућу и врт сам својим рукама направио. У њему се налазе биљне врсте не само са нашег поднебља, већ и из разних далеких земаља, све што може овде да успева посадио сам“, изјавио је Лазић. „Највећа инспирација за мене је породица, која се током летњих месеци окупи да ужива у овом парчету раја, али драга ми је и ова награда као потврда да то што радим и други препознају“ рекао је Лазић.
Награду за најлепши дворишни детаљ добила је Слађана Динић. Она је свој живот у стану оплеменила бавећи се детаљима у башти и сматра да је, осим лепоте и уживања, обавеза свих нас да бринемо о простору који нас окружује.
Лапово је овај избор одржало у оквиру манифестације Михољски сусрети села и своје представнике у две поменуте категорије послало на окружно такмичење дворишта из читаве Централне Србије, а наредне године планира представнике у још две категорије признате и у свету и у Србији - најлепше етно двориште и најлепше парк двориште.  

Осим ове лепоте за очи, учесници и посетиоци рекордно посећених Михољских сусрета у Лапову уживали су у такмичењу у припреми рибље чорбе, презентацији штандова етно удружења, воћара, винара, пчелара, а одјекивало је и ватрено навијање за победу у народном вишебоју  - бацање камена с рамена, труле кобиле, преношење воде и преношење јајета кашиком, круњење кукуруза... Уз ритам и плесне кораке културно - уметничких друштава, уследио је избор најлепшег и најукуснијег старинског колача,  као и најбоље урађене рукотворине.

Општина Богатић је своје Михољске сусрете уприличила у селу Црна Бара, где је окупила 12 од 14 својих села. Даровите  мештанке смењивале су се на радионицама старих заната - веза, златовеза, ткања, а ништа мање запажена била је ликовна колонија. Особености овог краја су вајат Хајдук Станка у истом дворишту куће првог ветеринара у Србији Јове Алексића, али и етно комплекс Совљак, један од пет првих етно паркова у нашој земљи, са приказом делића старе Мачве - аутентичним кућама са окућницом из периода краја 19. века. На овим локацијама одржани су песничко вече, фолклорни, певачки и инструментални наступи. Највећу пажњу свакако привукао је целовечерњи приказ традиционалних обичаја Мачве - вожња фијакерима, пресретање пролазника бусијама, куповина младе и избор за најбољег хајдука тог краја.

У исто време на другом крају земље, у источној Србији, Михољски сусрети села одржани су по први пут и у Лубници код Зајечара. Почело је турниром у малом фудбалу, затим је организовано такмичење у спремању традиционалних јела, а гостима је приређен и богат културно-уметнички програм уз дефиле фоклорних група.
Тог дана Лубницу је посетило преко 1000 људи, међу којима је било  оних који су дошли из суседних општина, али и из суседних држава - Бугарске и Румуније.

Организатори манифестације, коју средствима Министарства за бригу о селу ове године приређује 95 општина и градова Србије, најављују овог викенда богат програм у Житишту, Гаџином Хану, Врњачкој Бањи, Жагубици и Трговишту. Зато, сви који нису отишли на летовања изван граница наше земље, или се спремају за путовања, имају отворен позив да своје време квалитетно проведу уз одличну забаву, старе, проверене гурманлуке и понешто науче о детаљима из заборављене српске традиције.

„Еди Тајм етномузиколог, најбољи је српски гајдаш“

саопштио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након одржаних Михољских сусрета села у Ђуринцу код Сврљига, манифестације коју је утемељио заједно са песником Љубивојем Ршумовићем и која се одржава трећу годину.

На такмичењу у Сврљигу изабран је најбољи српски гајдаш, Еди Тајм (35), етномузиколог из Сремске Митровице. У тесној међународној конкуренцији где су се за титулу за највећег виртуоза на овом традиционалном инструменту, борили домаћи, али и извођачи из Македоније, Бугарске и Грчке, победио је млади професор у музичкој школи, који свира и друге традиционалне инструменте попут фруле и кавала.

Еди Тајм се издвојио и тиме што уз свирање на гајдама и пева. Према оцени жирија етномузиколога, међу којима и чланица Института САНУ Мирјана Закић, његов наступ у категорији трогласних гајди награђен је као најкомплетнији.

„Конкуренција је била јака, било је укупно 18 учесника из свих крајева Србије и околних земаља. Такмичило се много младих гајдаша које изузетно ценим, попут нашег најмлађег извођача на овом инструменту Филипа Богдановића из Лебана“– рекао нам је Еди Тајм.

Многе је изненадило што су се за титулу нај-гајдаша бориле и две девојке. То су Калина Николова из Бугарске и Станислава Ђорђевић из Сомбора.

На бини у Ђуринцу своје умеће приказала су и браћа Јовановић, Јован (22) и Александар (20), познати сврљишки гајдаши. Љубав према овом инструменту, нарочито типу трогласних сврљишких гајди пренео им је прадеда Ненад, а свирао их је и чукундеда Петроније Јовановић.

„У време наших предака није се могла замислити свадба у Сврљигу без гајди, док је данас својеврстан спектакл када младенци затраже гајдаша“- изјавио је Јован.

Осим овог такмичења, на манифестацији у Сврљигу била је организована и радионица за децу у припреми белмужа, промоција старих ношњи и заната као и игре за пензионере, где се у шаху и пикаду надметало око 50 трочланих екипа.

У име Министарства за бригу о селу присутвововао је државни секретар Зоран Димитријевић и поручио да су „Михољски сусрети села“ прилика да се поново покажемо као добри домаћини, као толерантни људи који радо организују овакве манифестације.

Овај догађај, али и сусрете организоване претходних дана у Медвеђи, Сјеници, Зајечару, Алексинцу и Трстенику, посетило је више од 15.000 људи. Осим гостију из наше земље, програми су привукли и велики број туриста из иностранства, посебно Румуније и Бугарске.

Организатори манифестације коју средствима Министарства за бригу о селу ове године приређује 95 општина и градова Србије, најављују овог викенда богат програм у Лапову и Богатићу. Зато, сви који нису отишли на летовања изван граница наше земље, или се спремају за путовања, могу своје време квалитетно да проведу уз одличну забаву, старе, проверене гурманлуке и понешто науче о детаљима из заборављене српске традиције. Списак места са датумима одржавања програма овог лета и јесени, налази се се на сајту Министарства за бригу о селу.

Зоран Божовић нови српски харамбаша

Михољски сусрети Министарства за бригу о селу, које су покренули и утемељили песник Љубивоје Ршумовић и миинистар Милан Кркобабић устоличили су, у селу Попучке, новог српског харамбашу. То је Зока Харамбаша, који стаје раме уз раме са Зеком Харамбашом, Станојем Главашем и самим Хајдук Вељком.

На Михољским сусретима Ваљевских села ове суботе у Попучкама, своју снагу и вештину Зоран је доказао на мегдану бацањем камена с рамена, надвлачењем конопца и клипка, обарањем руке и скоком у даљ.
„За хајдука је најважније да је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, а мени је као новом ваљевском и српском харамбаши посебно драга ова титула јер је нисам заслужио лако“, рекао нам је Зока Харамбаша и додао „Такмичење је било занимљиво и напорно. Најјача конкуренција била је у надвлачењу конопца, а најтежа дисциплина бацање камена с рамена, у којој сам имао оштру конкуренцију врло високих и снажних хајдука“.

А ко су били ти чувени српски хајдуци, узори Зоке Харамбаше?

Станоје Главаш, чије је право име Станоје Стаматовић, био је хајдук пре устанка у Смедеревској нахији и један од могућих кандидата за вођу Првог српског устанка. Управо је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. О његовом јунаштву, опеваном у песмама, учи се и данас, а драму о њему написао је Ђура Јакшић.
Хајдук Вељко Петровић, рођен је код Зајечара. Учествовао је у Првом српском устанку у чети са Главашем. Запамћен је као одлучан и изузетно храбар. Одликован је и  руском Великом златном медаљом за храброст. Крајински војвода постао је године 1811, када је упућен у Неготин. По речима Вука Стефановића Караџића Хајдук Вељко спада у ред највећих јунака и може се поредити са Милошем Обилићем или чак са самим Ахилом. Остао је упамћен по изјави :„Главу дајем, Крајину не дајем“.

На Михољским сусретима села, манифестацији коју средствима Министарства за бригу о селу ове године организује 95 општина и градова Србије, у Ваљеву је осим избора харамбаше одржан богат спортски, културни и гастрономски програм. Око 1.000 посетилаца је уживало у сунчаном дану у Попучкама, уз наступе културно - уметничких друштава,  дечији максенбал, мађионичарску представу, као и такмичења у малом фудбалу, гастро фесту и кафанским играма.

„Подељене су медаље у такмичењима у шаху, таблићу, пикаду, доминама, као и у турниру у фудбалу где се надметало седам екипа“ кажу организатори програма у Ваљеву. „Свој деци која су уествовала у смотри културно - уметничких друштава додељене су медаље, као и малишанима који су однели победу за нај-костим на маскенбалу. Чак 12 екипа одмерило је снаге у припреми гулаша, пасуља, специјалитета од меса. Бирао се и најмлађи кувар и најлепша куварица.“

Претходних дана јула Михољски сусрети организовани су и у селима Тополе, Петровца на Млави, Свилајнца, Димитровграда, Александровца, а данас се програм одржава у Црној Трави. Тиме су завршене јулске приредбе, а у августу своје припрема 14 општина. Њихов распоред и програм налази се на сајту Министарства за бригу о селу, уз позив свим заинтересованим грађанима да их посете, доживе нешто ново и другачије и у томе уживају.

Двехиљадита кућа за Дијану и Милоша

Брачни пар Кантар, Дијана и Милош и двомесечни Василије из Београда одлазе у Александрово у Новој Црњи.

На данашњој седници Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у Палати Србија кров над главом обезбеђен је за још 140 породица. Са овим бројем, од почетка програма оживела је чак 2.031 напуштена кућа широм Србије. У њима је срећу пронашло 6.000 људи и 2.750 малишана.

Тим поводом министар за бригу о селу Милан Кркобабић кратко је изјавио „Србија овако побеђује“ и, честитајући доделу двехиљадите куће младом брачном пару, додао „Наш заједнички сан се остварује и наставља. Гарант за то су управо сви ови млади људи који су конкурисали и који ће тек конкурисати“.

Дијана и Милош тренутно живе у зајединици са Милошевим родитељима у Земуну, али једва чекају да почну са припремама за селидбу у Александрово. „Одрасла сам у Новој Црњи и наш нови дом неће бити много удаљен од моје родне куће“ каже Дијана и додаје да осим 75 квадрата стамбеног простора, уз кућу иде и велика окућница где намеравају да покрену пластеничку производњу. „Сматрамо да је село лепша и чистија средина за живот и за одрастање деце“ рекли су нам ови двадесеттрогодишњи супружници.

Изненађује храброст млађих од 30 година, који предњаче међу учеснцима у Јавном конкурсу за куће на селу. И након треће овогодишње Комисије, просек година добитника је 29.
Према речима проф. др Владана Ђокића, ректора Београдског универзитета и председника комисије за оцену и контролу реализације пројекта, власници данас одобрених кућа су 69 парова, 22 самохрана родитеља и 49 појединаца.
„Ово је један од најзначајнијих државних пројеката у Србији који се већ трећу годину успешно реализује на иницијативу министра Кркобабића и Министарства за бригу о селу„ рекао је проф. Ђокић. „До сада је усрећио хиљаде људи, од којих је најмање трећина прешла да живи из града у село. То је лепа перспектива.“ рекао је Ђокић.

Најјефтинија некретнина овог пута коштала је 536.721,07 динара, а налази се у Житишту, у селу Српски Итебеј. Најмања кућа, површине 32 квадрата је у Синошевићу у Шапцу, коју ће добити самохрана мајка, док ће млади пољопривредник постати власник највеће куће од 297 квадрата у Бачкој Паланци, селу Силбаш. Њена цена је 1.195.000 милиона динара. Највећу окућницу, овога пута, од преко 70 ари обрађиваће породица у селу Ђурђевац у Блацу.

Заменик председника Комисије, агроекономиста Милан Простран нагласио је да се ради о стратешки важном програму који мора да живи бар 15 година да би дао своје праве резултате.
„Село је наша будућност, а радује да то схвата све више младих у Србији“ поручио је Простран.

Не само двехиљадита, већ и прва кућа од почетка овог програма отишла је у Нову Црњу. „Долазак још једне породице у Александрово за нас је велика ствар. Ови млади људи могу да рачунају да подршку Општине за све идеје које буду имали – рекао је Драган Даничић, заменик председника Општине Нова Црња „С поносом могу да кажем да је са 69 усељених сеоских кућа преко овог програма, наша општина један од рекордера у Србији“.

Након ове седнице, станаре ће добити празне и напуштене куће у 95 насеља у 47 општина. Највише кућа, по 11, биће усељено у Сомбору и Оџацима, Кањижи 10, а у 8 у Сремској Митровици. На југу овог пута предњаче Владичин Хан и Пирот, а у централној Србији Јагодина.

ПРВА НЕДЕЉА МИХОЉСКИХ СУСРЕТА СЕЛА
ЖАКЛИНА АЋИМОВ - ПОБЕДНИЦА „ПРВЕ КРОФНЕ“ ОТКРИВА РЕЦЕПТ

Манифестација Министарства за бригу о селу „Михољски сусрети села“ одржана је протеклог викенда у општини Оџаци у селу Дероње у присуству великог броја учесника и посетилаца.

Једна од активности на овој манифестацији било је такмичење за најбољу крофну. Победничке крофне, меке и мирисне, направиле су чланице Удружења Товаришево. Једна од њих Жаклина Аћимов каже да се облак шећера у праху и мириса фришког прженог теста ширио и изнад још десетак штандова где су се спремале и јеле крофне, али да су товаришке посластице имале највише среће.

„Једноставно је. Колико млека - толико воде, на сваки литар по два јаја, затим квасац и брашно. Тајна је у мешењу, јер мора дуго да се меси, а кад се рука одмори од трњења а тесто нарасте, поново се меси и одмара. На крају се развуче, одваја калупима и пржи у врелом уљу. Споља су меке, унутра шупље. Пуне се по укусу, а најбоље домаћим пекмезом од кајсија“, открива нам рецепт Жаклина и додаје „али, обавезно после нашег традиционалног овчијег паприкаша, од ког бриде непца.“

Осим такмичења за најбоље јело од овчијег меса и посластицу од теста, гости ове сеоске приредбе уживали су и у дефилеу фијакера, наступу фолклорних група, тамбурашкој и ромској музици. Спектакл у бачком селу Дероње окупио је рекордних 10.000 посетилаца!

У то исто време на другом крају Србије, Михољски сусрети села одржани су поред Власинског језера у селу Божица у Сурдулици. Тамо се одиграо шаљиви турнир у фудбалу између мршавих и дебелих, а учествовало је 6 села Сурдуличког краја. Победила је екипа мршавих из села Бело Поље.

И овде су се крчкали гурманлуци. Свињски гулаш који је спремало 18 такмичарских екипа, дегустирали су сви тимови. Судије су, међутим, одлучивале између 17 казана, јер је 18. „испарио“ читав услед налета посетилаца, па није остало ништа ни за жири.

Деца и одрасли такмичили су се у спретности вожње бицикла, згибовима и склековима. Најмлађи учесник, десетогодишњи Богдан Митић, због своје брзине и спретности изазвао је бурне аплаузе.

Додељена је и награда за највеселију такмичарску екипу, а наступало је и Културно- уметничко друштво из Сурдулице.

Михољски сусрети одржани су још и у општинама Дољевац и Бољевац, а следеће недеље, тачније 21. јула њихов домаћин биће Топола, а затим следи Петровац на Млави 28. јула.

У припреми јулских манифестација учествовало је више до 100 села, а тим поводом претходних дана посетиле су их хиљаде посетилаца.

Ови сусрети у селима широм Србије настављају се и током августа, септембра, октобра и новембра, а календар манифестација са местом одржавања и активностима, за све који желе да их посете, објављен је на сајту Министарства за бригу о селу.

Процена је да ће овогодишњи Михољски сусрети села, до 1. децембра, до када се одржавају, окупити више од 200.000 људи.

КРКОБАБИЋ: НЕКА МИХОЉСКИ СУСРЕТИ БУДУ ПОЧЕТАК НАШЕГ ПРАВОГ ЈЕДИНСТВА!

„Почели су Михољски сусрети у селима широм Србије. Средином седмице одржане су прве манифестације у селима Дољевца и Сурдулице, а већ овог викенда надметање и дружење почиње у околини Оџака и Бољевца – уз спортске турнире, фијакере и липицанере, традиционалне песме и игре“.

Ово је поручио данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић и уједно позвао све оне који нису отпутовали на летовање, или баш тада крећу пут мора да се зауставе, испробају специјалитете ових крајева или учествују у различитим културним и спортским дешавањима.

„Средства за организовање Михољских сусрета села добило је 95 локалних самоуправа и ове године очекујемо да окупе рекордних 200.000 посетилаца“, рекао је Кркобабић и додао: „То је буђење села, а наш народ воли да се среће и сусреће, окупља, дружи и весели. Овог лета Михољски сусрети нека покажу ново лице Србије. Нека буду почетак нашег правог јединства!“

До краја јула Михољске сусрете села организоваће општине Топола (21. јула), Црна Трава (23. јула), Петровац на Млави (28. јула), Свилајнац, Ваљево и Димитровград - 29. јула, а Александровац 30. јула. Ови сусрети у селима широм Србије настављају се и током августа, септембра, октобра и новембра.

Кућа на селу - пут до савршеног живота
Кркобабић: ускоро и двехиљадита кућа

„Ускоро ће бити додељена и двехиљадита кућа на селу. Изненађујуће, све више је оних из града који крећу пут села, а изјава младог Мирка Говедарице да је кућа на селу пут до савршеног живота је за све нас, без сумње охрабрујуће сазнање“ изјавио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу приликом потписивања још 151 уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у свим крајевима Србије.

Мирко Говедарица, након пет година подстанарског живота у граду са супругом и двоје деце од сада ће живети у селу Лазарево у околини Зрењанина. „Желимо да се бавимо воћарством и да направимо узгајивачницу паса, а село је једино место где можемо да остваримо наше планове “.

Данашњим потписима на уговоре кров над главом обезбеђен је за још 229 људи и 103 малишана, а укупан број домова који су преко Програма Министарства за бригу о селу додељени широм Србије ближи се невероватном броју од 2.000!

Новe комшије добиће житељи у 90 насеља у 44 општине у Србији.

Жељуша у Димитровграду је и даље једна од најпопуларнијих села на југу Србије, где се овога пута селе и две младе пријатељице које ће живети у кућама једна до друге.
„Жељуша је место које спаја два града, природа је прелепа и радујем се што ће моја ћеркица расти у тој здравој средини. Магистар сам фармације и радим у струци у апотеци, али желим да се опробам и у пољопривреди.“ изјавила је Јелена Соколов, једна од добитница средстава за куповину куће на селу. Прва комшиница биће јој другарица Наташа Станчев, која ће се из Димитровграда преселити са са трогодишњим сином „Дуго смо покушавали да решимо стамбено питање и ово је стварно остварење сна. На четвртој години сам пословне економије, а планирам да се бавим и рачуноводством онлајн. Радујем се што има доста нових породица које су се доселиле у Жељушу“, рекла нам је Наташа.

Захваљујући овом Програму Министарства за бригу о селу, само од почетка ове године 260 сеоских кућа са окућницом добило је нове станаре. Међу данашњим добитницима је 80 парова, 16 самохраних родитеља и 55 појединаца.

Војвођанска села настављају истим темпом да привлаче младе парове. У Бачком Петровом Селу, у ком је од почетка програма већ усељена 61 кућа, сада ће стићи житељи у још седам. Највише потписаних уговора имају Оџаци, где ће се распоредити 17 нових власника, а одмах за њима је Кањижа са 16 кућа, која је и у претходној овогодишњој комисији већ добила 17 нових власника.

Како су и чланови Комисије потврдили, од како је Програм покренут, просечно сваког дана стигне 10 до 15 захтева за куповину кућа на селу, а интересовање не јењава, већ расте. Новац се додељује по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

Где и када на одмор? У 95 општина и 1500 села
Кркобабић – поново почињу михољски сусрети села

„Овогодишњи, трећи по реду Михољски сусрети села шанса су да покажемо једно ново лице Србије – гостољубиво, насмејано, толерантно, спремно на такмичење, али и да победнику честита“, изјавио је данас у Палати Србија министар за бригу о селу Милан Кркобабић.
Календар манифестација са местом одржавања и планираним активностима биће објављен на сајту Министарства за бригу о селу, за све који желе да их посете током овог лета и јесени. Први сусрети почињу већ у понедељак у селима Сурдулице и Дољевца, а затим 15. јула у својим селима манифестацију ће организовати Оџаци, Бољевац и Ваљево. И ове године манифестације ће се одржавати широм Србије све до 1. децембра.

Кркобабић је данас потписао уговоре са представницима 95 јединица локалних самоуправа, које су средства добиле по Јавном конкурсу за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ у 2023. години.
Ове године ови, сада већ традиционални сусрети, окупиће близу 1.500 села Србије.

Председник комисије за одобравање средстава и праћење реализације по овом програму је познати писац Љубивоје Ршумовић. „За две године ови сусрети окупили су 1.800 села и 250.000 учесника и посетилаца, а ове године у селима широм Србије, очекујемо рекорд са 170.000 учесника и посетилаца“ рекао је Ристо Костов, заменик председника Комисије.

Председник општине Кнић Срећко Илић, чија општина први пут ове године организује Михољске сусрете изјавио је „Драго ми је што ће општина Кнић постати део једног тима који се сваке године надмеће, дружи и радује истим поводом“.
Искуснији организатори нису скривали нестрпљење да започну са првим припремама. „Ти дани у Бабушници су право весеље и за старије и за младе и тешко нам је одлучимо у ком селу ћемо које године организовати Михољске сусрете. Сада када смо одлучили и када су средства ту, организација може да почне“ рекла нам је Кристина Алексић, заменица председнице општине Бабушница. Драган Даничић, заменик председника општине Нова Црња имао је занимљиву сугестију „Свако из свог краја треба да понуди себи својствено и само најбоље. Предлажем да се као завршни догађај организују Михољски сусрети села свих градова и општина на једном месту и да ту покажемо шта умемо и имамо. То би била права слика Србије“, закључио је Даничић.

Подсећамо, подносиоци пријаве на овај јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, које осмишљавају програм, датум, сатницу, и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације под називом „Михољски сусрети села“, а која обухвата активности у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе.

Активности које су подносиоци пријава и ове године осмислили, а чији се спектар сваке године проширује, су најразличитије. Од културно-уметничких садржаја - фолклора, изворног певања, свирања гусала и тамбура, преко сликања и литерарних садржаја до занатских и примењених уметности -  израде рукотворина, сувенира, ткања, штрикања, веза, плетења.
Омиљена су и такмичења у спортским активностима – од фудбала и кошарке до народног вишебоја (бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца, надвлачење штапа) и спремање гастрономских специјалитета -традиционалних јела и колача. Враћа се полако и традиција избора за мис села.
Деца се најчешће такмиче у квизу знања, спортским дисциплинама, али и слагању кукурузовине у купе и трчању у џаку.

Средства, до 500 хиљада динара по пријави, додељују се према Уредби о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“.

Министар Кркобабић посетио Рековац

„Држава, локална самоуправа и људи у месним заједницама овде у Рековцу су у истом строју на првој линији одбране. Све најбитније и најхитније је већ одрађено. Постигнута је сагласност да државна помоћ треба да буде ургентна и адекватна насталој штети.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у посети Рековцу, саставши се са челним људима и мештанима најугроженијих села ове опшине. Заједничка порука је „Морамо да делујемо превентивно. Држава мора да одради свој посао, а мештани свој. То је једини начин да се овакве недаће трајно избегну“.

Аутор: Амир Хамзагић

Тема данашњег састанка били су проблеми са којима се мештани Рековца суочавају и штета настала након обилних падавина у претходном периоду са најреалнијим и најхитнијим предлозима за санацију.

Председник општине Рековац др Александар Ђорђевић изјавио је „Проглашена је ванредна ситуација на целој територији општине Рековац. Ми смо мала и неразвијена општина, припадамо четвртој групи развијености, али трудимо се да изађемо у сурет потребама мештана свих 32 села наше територије. У тренутној ванредној ситуацији морам да нагласим до сада незапажено јединство мештана и представника локалне самоуправе. Предузели смо све мере за одбрану и пружање помоћи угроженом становништву, три породице су морале да напусте своје куће, са малом децом и најстаријима. Покренула су се и клизишта, али на сва угрожена подручја послата је сва расположива механизација како би се извршили неопходни радови на одбрани и санацији“ објаснио је Ђорђевић.

Министар Кркобабић је са својим сарадницима обишао поплавно подручје и највише погођено село Урсуле.
„Остао сам без свега. Кућа ми је под водом, поплављена ми је и башта која ме храни“ изјавио је Милован Живковић, мештанин Урсуле. Његовим комшијама, Душанки и Драгану Маријановићу бујица је однела стоку  „За сат времена остали смо без свих животиња, било је немогуће било шта урадити да их спасемо“ очајна је Душанка. Мештанин Саша Бркић био је искрен „Има доста запушених и запуштених канала и речних корита, за шта смо ми људи одавде сами криви јер не одлажемо смеће на прописан начин“.

Услед планинских бујичних потока претрпљена је огромна штета у општини Рековац, како на пољопривредним усевима, стамбеним објектима, тако и на путној инфраструктури.
У сектору привреде регистрована је штета у једном предузећу, у сектору пољопривреде укупна површина култура погођених поплавама процењена је на око 200 хектара и очекује се пад рода усева за 50 процената. У сектору јавне намене поплављена је зграда Основне школе ,,Светозар Марковић“ у селу Урсуле. У области инфраструктуре општински путеви оштећени су у укупној дужини од 42 километара, а асфалтирани општински путеви у дужини од 2,1 километар. Оштећено је и 13,5 километара водотокова река, као и мостови у Драгову и Беочићу. У сектору становања евидентирано је укупно 67 поплављених домаћинстава. Досадашња процена штете најугроженијих села износи укупно 80 милиона динара.

Одобрен још 151 захтев за куповину куће на селу
Највећа кућа од 380 квадрата за млади брачни пар

Налази у прелепом Бачком Брестовцу и додељена је на седници комисије Министарства за бригу о селу, уз још 150 других у селима широм Србије.

Тек што је потписано 109 уговора са младима који су добили куће на селу, новом седницом Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у Палати Србија, кров над главом обезбеђен је за још 229 људи и 103 малишана, а укупан број домова који су преко Програма Министарства за бригу о селу додељени широм Србије премашио је - 1890!

Ректор Београдског универзитета и председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта, проф. др Владан Ђокић рекао је „Ово је изузетно значајан програм који даје видљиве резултате у очувању и развоју села. На данашњој седници разматрали смо преко 150 пријава и донели смо одлуку о додели средстава за куповину 151 куће на селу. Желим да апелујем на све заинтересоване да се пријаве, али и на Министарство и Владу Републике Србије да овај програм настави, с обзиром на његову важност за нашу државу“.

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић истакао је да нарочито радује чињеница да је све већи број породица које се селе из града у село „Упечатљиви су ево примери младих, високо образованих људи који из Београда одлазе у Рујевац код Љубовије или у Лок код Титела“, рекао је Кркобабић.

Захваљујући овом Програму Министарства за бригу о селу, само од почетка ове године 260 сеоских кућа са окућницом добило је нове станаре. Међу данашњим добитницима је 80 парова, 16 самохраних родитеља и 55 појединаца.

„Све сумње у вези са овим програмом су одагнане. Програм је упечатљив ,спасоносан за рурални део Србије и мора да живи још барем деценију. Тада би без дилеме, тренутна слика села била промењена“, изјавио је заменик председника Комисије, агроекономиста Милан Простран.

Након ове седнице, новe комшије добиће житељи у 90 насеља у 44 општине. У Бачком Петровом Селу, у ком је од почетка програма већ усељена 61 кућа, сада ће стићи комшије у још седам. Уз ово, међу најтраженијим селима је овога пута и Хоргош, где је Комисија одобрила осам захтева.
Највише одобрених пријава имају Оџаци, где ће се распоредити 17 нових власника, а одмах за њом је Кањижа са 16 кућа, која је и у претходној овогодишњој комисији већ добила 17 нових власника.

Најјефтинија некретнина овог пута коштала је 540.608 динара, а налази се у селу Милива код Деспотовца. Најмања кућа од свега 23 квадрата биће усељена у Гргуревцима код Сремске Митровице, док ће на највећој окућници овога пута – 1,07 хектара,  садити, косити, орати супружници у Владимирцима.

Како су и чланови Комисије потврдили, од како је Програм покренут, просечно сваког дана стигне 10 до 15 захтева за куповину кућа на селу, а интересовање не јењава, већ расте.

Подсећамо, новац се додељује по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

ИЗ ГРАДА У СЕЛО
Готово трећина будућих власника, промениће градску адресу за сеоску!

Тања и Ненад Сарић, млади брачни пар, подстанари са Новог Београда, прелазе да живе у Мало Црниће. Упркос свим предрасудама ови образовани млади људи, правник и економиста мењају градску адресу за сеоску.
„Породица је најважнија, имамо девојчицу од три године којој ћемо моћи да се посветимо много више него у ужурбаном граду. Бавимо се виноградарством и винарством и то нас је подстакло да се преселимо у нову средину “ изјавила је Тања.
Ово је само једна од многобројних породица којима се остварио животни сан.

„Десило се оно о чему смо могли само да маштамо и сањамо, а то је да готово трећина младих људи који су данас добили од државе куће на селу, долази из градова“, изјавио је министар Кркобабић приликом потписивања уговора за још 109 кућа са окућницама у селима Србије, чиме се укупан број празних сеоских кућа које су добиле нове станаре повећава на 1740.
Министар је најавио да ће се већ у понедељак на комисији за доделу бесповратних средстава наћи још 151 сеоска кућа.

Осмеси и узбуђење испунили су и овог пута хол Палате Србија, а повод је кров над главом за још 155 људи и 96 деце широм Србије. Данас је сеоске куће добило 46 парова, 18 самохраних родитеља и 45 појединаца, углавном пољопривредника и пољопривредница.
„Пресрећна сам! Кућа има 65 квадрата и велико двориште и цена је била испод 450 хиљада динара. Стварно ми није било тешко да пронађем кућу и жеља ми је да у њој ускоро заснујем своју породицу“ рекла нам је Милица Павлов из Димитровграда.
Након пет година подстанарског живота из Новог Сада у село Виландрица у Гаџином Хану одлазе Милена и Радислав Мирић „Напокон имамо прилику да имамо своје парче земље под небом и здраву храну. Наше дете ће расти у здравој средини, уз традицију и праве вредности“ била је емотивна Милена.

Највеће интересовање ове године је у општинама Кањижа, Ада, Бечеј на северу, а на југу Димитровград, Владичин Хан...

Од како су 2021. године почели јавни конкурси за доделу средстава младима за куповину кућа са окућницом, издвојило се Бачко Петрово Село, где је са данашњом доделом усељена 61 кућа.
„Радује нас што се после толико година окренуо смер село - град и ми као локална самоуправа чинимо све што је до нас да им олакшамо и побољшамо живот у малим срединама. Овим програмом оживљавају читава села.“ изјавио је Драган Ковачев, члан општинског већа Бечеја.

Овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и појединцу до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима. Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије агроекономиста Милан Простран.

За ове намене у буџету Републике Србије ове, 2023. године, предвиђено је укупно 500 милиона динара, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.

Интересовање је огромно, пријаве свакодневно стижу, средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

Научно - стручни скуп у Српској академији наука и уметности
Кркобабић и Кнежевић: Пуном сарадњом до одрживих решења

„Пуном сарадњом до одрживих решења“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању научно - стручног скупа посвећеног сточарству у организацији Академијског одбора за село и додао „Јасно изражена политичка воља, оптимална финансијска средства и знање као кључни ресурс су предуслови за изналажење адекватних и одрживих решења за актуелне изазове - развојне, привредне и опште друштвене“.

Председник Српске академије наука и уметности, академик Зоран Кнежевић истакао је да овакви скупови управо служе за размену мишљења и искустава, идентификовање проблема и тражење решења и правих начина за њихово превазилажење. Кнежевић је указао да је улога Српске академије наука и уметности у друштву управо саветодавна на бази науке, а на држави је да те савете користи у свом практичном деловању.

Скуп на тему „Улога и значај сточарства у развоју аграра, очувању села и обезбеђењу становништва хранивима анималног порекла“ одржан је данас у свечаној сали Српске академије наука и уметности, а разматрани су актуелни проблеми сточарске производње и пласмана, као и могући начини њиховог превазилажења.

Председник Академијског Одбора за село САНУ Драган Шкорић указао је на неопходност државне аграрне политике која задруге препознаје као носиоце и интеграторе произвођача и прерађивача и још једном истакао сарадњу Министарства за бригу о селу и Академијског одбора за село на програму ревитализације задругарства у Србији, као најбољи начин спреге науке, државе и крајњих корисника.

Учесници скупа сложили су се да је сточарство Србије на раскрсници. Све оно на шта је данас указано и све оно што се предлаже представља само први корак у ревитализацији овог најбитнијег дела аграра. Чињеница да сточарство Србије има удео од 28% у укупној пољопривредној производњи, више је него забрињавајућа и далеко од европског просека.

Илустрација да се пад у сточарству интензивно убрзава били су подаци изнети у раду председнице Задружног савеза Војводине мр Јелене Несторов Бизоњ, проф.др Зорице Васиљевић и Јонела Субића из Института за економику пољопривреде, који су истакли да је број пољопривредних газдинстава са сточарском производњом у Србији од 2012. до 2018. године пао за 41,5%. Такође, најзаступљенија величина стада говеда је једно до два грла, а свиња три до девет грла, што свакако није величина стада тржишно оријентисане производње. „Препознавање економских бенефита удруживања у земљама Европе и Скандинавије обезбеђује стабилан развој у оквирима тржишне привреде и то је модел коме треба да тежимо. Сарадња уместо конкуренције обезбедиће квалитет“, поручила је Несторов-Бизоњ.

На скупу су учествовали и чланови Српске академије наука и уметности и ресорних Института, професори пољопривредних факултета и други еминентни стручњаци из ове области, а присуствовали су и директори задруга.

Министар Кркобабић са амбасадором Мађарске
Села као чувари културног и националног идентитета Србије и Мађарске

Прва радна посета амбасадора Мађарске у Републици Србији Њ.E. господина Јожефа Золтана Мађара министру за бригу о селу Милану Кркобабићу протекла је срдачно и са великим обостраним разумевањем.

„Данашњи сусрет био је посвећен очувању руралних делова, посебно села као препознатљивих и драгоцених чувара културног и националног идентитета Србије и Мађарске“ изјавио је министар Кркобабић, након састанка у Палати Србија.

На састанку је истакнут изузетан значај привредне сарадње двеју земаља, велика блискост у решавању питања развоја села, али и изузетна заинтересованост обе стране да поспеше сарадњу и уверење да су мере које предузимају применљиве у обе земље подједнако.

„Упркос границама и припадности Мађарске Европској Унији, далеко је више онога што нас спаја од онога што нас раздваја. Села Србије и села Мађарске могу да буду та права спона“ сагласни су учесници састанка.

„Наша брига за сеоско становништво и места у којима они живе није спонтана већ циљана и осмишљена“ изјавио је Јожеф Золтан Мађар и додао да је препознатљива брига Србије кроз програме Министарства за бригу о селу за мађарску заједницу у Србији, прави пример како државни програми могу на ефикасан начин променити демографску слику села.

У седам општина у Србији са претежно мађарским живљем – Бечеј, Кањижа, Бачка Топола, Ада, Чока, Мали Иђош и Сента додељено је кроз Програм доделе средстава за куповину сеоске куће са окућницом 198 кућа и свој дом је добило 364 људи са 304 деце. Привредни развој поспешен је финансијским подстицајима за ратарске и сточарске задруге у Ади, Кањижи, Чоки и Бечеју, јер се европски концепт задруга, примењен последњих година у Србији, показао иманентан и примерен модел организовања малих индивидуалних произвођача.

Учесници састанка разговарали су о изазовима са којима се обе земље суочавају у комплексном питању очувања и развоја руралних подручја. И једна и друга земља налазе начине да живот на селу учине примамљивим и да приближе инфраструктуру и друштвени живот у селима ономе који имају градске средине.

Мађарска страна истакла је да је пре десет година 69% становништва Мађарске живело у градовима и да је тренутно на снази седмогодишњи национални план развоја који предвиђа и значајне подстицаје за аграрну политику, подстицаје за запошљавање, отпочињање бизниса, али и изградњу и обнову кућа породицама у сеоским срединама.

Саговорници су истакли значај добрих односа влада двеју земаља и договорили смернице даље сарадње и размене искустава.

Састанку су присустовали и други саветник за економске односе амбасаде Мађарске Кароли Роберт Шерцер, секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.

КРКОБАБИЋ И РШУМ: МИХОЉСКИ СУСРЕТИ МОГУ ДА ПОЧНУ!
РАСПИСАН КОНКУРС ЗА „МИХОЉСКЕ СУСРЕТЕ СЕЛА“

„Селу и нашим сељацима насушно је потребно да се срећу и сусрећу“, рекао је истакнути књижевник - песник Љубивоје Ршумовић, који је на челу овог програма.

Конкурс за “Михољске сурете села”, програм који Министарство за бригу о селу успешно организује трећу годину заредом, објављен је јуче и све општине и градови Србије, заједно са својим селима, могу да почну организовање забавних, културних и спортских дешавања.

Тим поводом Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, изјавио је за Тањуг да су ове манифестације за две године окупиле 250.000 учесника и посетилаца у 1.300 села, као и да велико интересовање очекује и овог лета и јесени - од 10 јула до 1. децембра. Календар манифестација са детаљним програмима биће објављен на сајту Министарства и сви заинтересовани грађани моћи ће да, сходно својим афинитетима, одаберу коју ће да посете.

„Покушавамо да уклопимо сва збивања у селима, летњи распуст, сеоске славе, као и долазак наших људи из иностранства, трудимо да будемо крајње практични и у складу са реалношћу на терену, па је временски распон велики“ – рекао је министар и додао „Михољски сусрети села“ превазишли су сва наша очекивања и средства до 500.000 динара које одобравамо, само су повод да људи заиста узму активно учешће у организацији и набаве све што је потребно“.

На „Мохољским сусретима села“ организују се драмска и литерарна, такмичења у натпевању, вештинама неговања старих и нових заната, спортовима, међу којима су и неки стари и заборављени. „Оставили смо им да сами одаберу какав ће програм да организују, шта је интерсантно код њих у крају, у чему желе да се надмећу и шта да прикажу“, рекао је Кркобабић. „Идеја је да се окупи што већи број села са једне територије. Издвојио бих Луново село код Ужица, када је направљена велика фешта, или Михољске сусрете у селима Алексинца и Власотинца који су окупили до 5.000 људи. Такве примере очекујемо и ове године“– изјавио министар Кркобабић поводом јуче објављеног конкурса.

Подносилац пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, које саме осмишљавају програм трајање и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације „Mихољски сусрети села“.

Манифестација се може одржати у свим насељеним местима – селима, на територији Републике Србије (изван градских, општинских седишта и приградских насеља).

На располагању за ове намене је 43 милиона динара, додељује се до 500.000 динара по пријави, а конкурс траје три недеље, до 13. јуна 2023. године.

Кркобабић најавио расписивање новог конкурса за манифестације у селима
„Михољски сусрети села“ најпосећенија манифестација у Србији - више од 250.000 ученика и посетилаца

Манифестације „Михољски сусрети села“ биће организоване и овог лета и јесени.
Програм Министарства за бригу о селу, који је до сада већ окупио 250.000 учесника и посматрача и анимирао 1.300 села кроз културне, забавне и спортске сусрете, одржаће се трећу годину за редом.
Министар Милан Кркобабић изјавио је данас на ТВ Прва да је Влада Србије јуче усвојила уредбу којом се предвиђа и ове године организовање „Михољских сусрета села“ широм Србије. На челу програма и комисије је наш истакнути књижевник -  песник Љубивоје Ршумовић.

 „Михољски сусрети села настављају тамо где су својевремено стали Сусрети села Србије, незаборавна манифестација од великог значаја за културни и спотски живот села Србије. Михољски сусрети су место где се људи срећу и сусрећу на општу радост и задовољство„ поручио је Милан Кркобабић и додао „Новчана средстава која се додељују су само иницијална каписла да се села активирају и покрену, а организација је на њима и то се показало као веома успешно“, рекао је Кркобабић.

Конкурс за заинтересоване општине за добијање бесповратних средстава до 500.000 динара, биће расписан следећег уторка, 23. маја, а учесници конкурса ће добити три недеље да осмисле програме својих својеврсних етно и спортских фестивала. По добијању средстава, предстоји им да окупе своја села и изврше припреме, а предвиђено је да прве приредбе почну већ од 10. јула. Крајњи рок за организацију ове манифестације је 1. децембар 2023. године.

Подсетимо, прошлогодишњи Михољски сурети у ужичком Луновом селу окупили су 23 села са око 1.000 учесника и неколико хиљада посетилаца. Надметале су се певачке групе, фолклор, уприличена је изложба грнчарије и старих заната Ужичког краја, а од спортских дисциплина мали фудбал, шах, стони тенис, надвлачење конопца, бацање камена са рамена, скок у даљ... Млађи учесници опробали су се у рецитацији, сликању мотива села, а старији су изложили вредну домаћу радиност. Колико је ова манифестација оставила трага показује и то што се села ужичког краја такмиче ко ће бити овогодишњи домаћин „Михољских сусрета села“.

Највеће мултиетничко село у Руми, село Путинци, ангажовало је свих 16 својих села и неколико дана низали су се шарени призори такмичења у изради предмета од кукурозовине и ручном везу, рецитовању, певању, организована је изложба ликовних радова, а своје заслужено место имали су гастрономски специјалитети.

Кркобабић са Немачком амбасадорком
Како очувати и унапредити руралне средине?

 „Како очувати и унапредити руралне средине?“ била је тема данашњег састанка министра за бригу о селу Милана Кркобабића са амбасадорком СР Немачке у Републици Србији госпођом Анке Конрад.

На састанку, одржаном у Палати Србија, истакнут је изузетан значај привредне сарадње Србије и СР Немачке, која представља више него добру основу и за даље решавање питања везаних за равномерни регионални развој – за однос урбаног и руралног.
„Искуства једне од најјачих економија света биће нам драгоцена, а посебно ценимо изражену спремност да нам у томе и практично помогну“ изјавио је министар Кркобабић.

Учесници састанка разговарали су о изазовима са којима се обе земље суочавају у комплексном питању развоја руралних подручја. И једна и друга земља налазе начине да живот на селу учине примамљивим и да процес миграција из градова у села, који је започео у време пандемије корона вируса, наставе новим програмима за обнављање неразвијених региона и систематским побољшавањем услова живота и рада у сеоским срединама.

Саговорници су истакли да су инвестиције Немачке у Србији значајне у великим градским центрима, али и досадашња улагања у мања места као што су Мионица, Власотинце, Врање.. представљају прави мотор развоја тих средина и прилику за људе да у својим срединама остану да живе и раде или да неки нови пођу у те крајеве.
„Мала предузећа до 50 запослених су прави рецепт за економску одрживост руралних крајева“ један је од закључака данашњег састанка.
Немачка страна изнела је примере како мали произвођачи, доминантни у руралним подручјима, траже начин да постигну конкурентност производњом органских култура, тзв. биофармингом, производњом ретких врста воћа и поврћа или сеоским туризмом и у свему томе се ослањају и на помоћ државе.
Српска страна је истакла резултате програма оживљавања задругарства као модела организовања малих индивидуалних произвођача, као и успешан програм насељавања празних сеоских кућа.

Тема састанка била је и важна улога жена у друштву, а нарочито у селима. Министар Кркобабић је указао на иницијативу за увођење социјалне-гарантоване пензије за све становнике преко 65 година који немају пензију ни друга примања, од којих је највише жена у селима, чак 85 посто, а којима је потребно обезбедити сопствени вид прихода, како због њиховог економског положаја тако и због неопходног личног достојанства.

Договорено је да се сарадња настави практичним корацима и разменом добрих, али свакако корисних и лоших искустава у предузетим мерама.

Састанку су присустовали и шеф привредног одељења Амбасаде Немачке др Денис Кајзер, шеф одељења за социјалну политику Пер Крумреј, председник  академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић и сарадници министра.

Још 109 кућа са окућницом за младе у селима Србије
Сваки трећи власник сели се из града у село

„Чак трећина будућих власника, промениће градско пребивалиште за сеоско! Посебно радује чињеница да је међу њима 96 девојчица и дечака“, изјавио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу и додао да предњачи север, село Мол у општини Ада са 8 кућа, а не посустаје ни југ, село Жељуша у Димитровграду са још три куће. „Тако да се укупан број празних сеоских кућа које су добиле нове станаре повећао на 1740“, рекао је Кркобабић.

Аутор: Милош Мишков

Прва седница Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у 2023. години, на којој је још 109 кућа добило нове станаре, одржана је у Палати Србија.
Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта, ректор Београдског универзитета проф.др Владан Ђокић и заменик председника комисије агроекономиста Милан Простран изјавили су да је новоодобреним захтевима, у селима широм Србије, кров над главом обезбеђен за још 155 људи и 96 деце. Међу добитницима је 46 парова, 18 самохраних родитеља и 45 самосталних власника, углавном пољопривредника и пољопривредница.

Општина која је за сада овогодишњи рекордер по укупним броју додељених кућа на својој територији је Кањижа у којој ће се распоредити 17 нових власника кућа. Село које је на овој додели победник по броју одобрених захтева је Мол, у Општини Ада, где ће се скућити осам породица.

Најјефтинија некретнина овог пута стаје 443.156 динара, има 65 квадрата, биће у власништву једне младе пољопривреднице, а налази се у Жељуши у Димитровграду - селу које је постало својеврстан симбол овог Програма Министартсва за бригу о селу.  Након што је до сада тамо већ усељено седам кућа, од чега пет у истој улици, пробудио се и оживео некада пуст крај, па се уместо тишине проламају дечија граја и смех. На данашњој комисији одобрено је још три захтева у овом селу на југу Србије.

Од како су 2021. године почели јавни конкурси за доделу средстава младима за куповину кућа са окућницом,  издвојило се и Бачко Петрово Село, где је до сада усељено 55 кућа. Ускоро ће добити нове комшије у још шест кућа.

Највећу сеоску кућу овога пута, површине је 293 квадрата, купила је породица у Српској Црњи, Општине Нова Црња. 

Један од најмлађих добитника, деветнаестогодишњи млади пољопривредник има велике амбиције - располагаће кућом и најпространијом окућницом од чак 1,7 хектара у селу Меховине у Владимирцима, плаћеној 1.162.419 динара.

Најскупље куће од 1,2 милиона динара, што је максимална сума која се одобрава, биће домови породицама у селима Кањиже, Бача, Аде као и Лучана и Трстеника.

Као и претходне две године, овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и појединцу до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

За ове намене у буџету Републике Србије ове, 2023. године, предвиђено је укупно 500 милиона динара, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.
Интересовање је огромно, пријаве свакодневно стижу, средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

Кркобабић у Шумадији у посети општини Кнић
ЧЕТВОРО ДЕЦЕ ПА ВЕНЧАЊЕ

„Ова наша Србија, веома лепа Србија се брани на један једини и најбољи начин, а то је насељавањем празних кућа и рађањем деце“ – снажна је порука министра за бригу о селу Милана Кркобабића, коју је упутио данас током посете Шумадијском округу и Книћу. Осим обиласка околних села, разговора са челним људима општине и мештанима овог краја, данашња радна посета била је другачија од претходних. Кркобабић је присуствовао венчању пара који је прошле године, захваљујући програму овог Министарства купио кућу са окућницом у селу Рашковић.

Снежана Милинковић и Раде Човић, венчали су се данас у холу Дома културе у Книћу у присуству министра Кркобабића и председника Општине Кнић Срећка Илића.
„Дан за памћење - после четворо деце и много година љубави најзад је дошло на ред и венчање. Сада имамо и свој дом и заиста су нас лепо прихватили у новој средини. Ово је нови живот за нас!“ изјавили су емотивно Човићи.
Након венчања Кркобабић је посетио нови породични дом младенаца у који су се прошле године сместили са своје четворо деце. У питомо шумадијско село Рашковић доселили су се из околине Сјенице где су у доста суровијој клими живели у бројној заједници са члановима шире фамилије.
У книћком селу пронашли су, како сами кажу, срећнији и спокојнији живот, у односу на подручје Сјеничко-пештерске висоравни, где су имали муке када би их зими затрпали снежни сметови „Овде имамо услове за лепо детињство и нормално школовање наше деце“ рекла нам је Снежана, додајући да су наставили да се баве пољопривредом и сточарством „Направили смо помоћне објекте, обезбедили механизацију и све што нам је потребно да обрађујемо 15 хектара земље и гајимо 15 крава“.
Председник општине Кнић Срећко Илић изјавио је „Улагања овог Министарства у нашу општину су видљива и ово је прави начин како села треба помагати да опстају и развијају се. Ми као општина наставићемо да бринемо и улажемо у наша села, а републичка улагања кроз овакве програме прави су начин да заједнички успемо у подизању квалитета живота сеоског становништва, да нам људи не одлазе из села и да се неке нове породице, попут ове, доселе у ове наше пределе“.

У претходне две године, осим Човића, још је девет кућа на територији Кнића усељено уз помоћ подстицајних средстава Министарства за бригу о селу. Кров над главом, али и окућнцу, добила су укупно три млада пољопривредника и седам парова. Из Програма подршке задругама на територији општине Кнић са 26,9 милиона динара помогнут је рад три задруге које данас одлично послују на домаћем тржишту, а опробале су се и у извозу.

Министар је посету Книћу завршио обиласком Дома културе у селу Топоница, који је подигнут 70-их година и у фази је реновирања, први пут од изградње. Министарство за бригу о селу има реализоваће Програм адаптације сеоских Домова културе или задружних домова у мултифункционалне објекте који ће задовољити потребе социјалног и културног карактера сеоског становништва, и то на модеран начин, са интернет ћошком и клубовима за дружење, биоскопском салом салом са позорницом, клубом за старије мештане и сличним садржајима. Дом културе у Топоници обновљен је средствима Општине Кнић, али је потребно и додатних улагања како би ово важно место окупљања младих и чланова Културно-уметничког друштва из неколико села поново вратило стари сјај.

Партнерство урбаног и руралног у Србији и Индији

„Принципијелна и снажна подршка коју нам пружа у међународним односима пријатељска Индија је и основ за решавање практичних питања везаних за равномерни регионални развој – за однос урбаног и руралног. Искуства пете водеће економије у свету, која представља потконтинент са препознатљивим обележјима урбаног и руралног у свим аспектима живота и рада грађана, биће нам драгоцена“, изјавио је данас у Палати Србије министар за бригу о селу Милан Кркобабић након састанка са са Његовом Екселенцијом, амбасадором Индије у Србији Санџивом Кохлијем.
Теме састанка биле су регионални и рурални развој, као и искуства двеју земаља у програмима за унапређење услова живота и рада сеоског становништва.

Аутор: Милан Обрадовић

Њ.Е. Санџив Кохли захвалио је министру на гостопримству истакавши да „пријатељство наших двеју земаља сеже далеко у историју, још из времена Покрета несврстаних“. Кохли је изјавио да преко 50 посто укупног индијског становништва живи у руралним пределима, што износи  скоро 700 милиона становника, те да је за решавање свих инфраструктурних, социо – економских, здравствених и других проблема било неопходно применити холистички приступ децентрализованог планирања, јер људи који живе на одређеном терену најбоље знају начине за њихово превазилажење. „Шеме деловања које смо применили омогућавају да сваки радно способни становник у неком селу буде запослен најмање 100 дана годишње“, појаснио је Кохли.

Задругарство као модел организовања индивидуалних произвођача показао се значајним у искуствима и Србије и Индије. Министар Кркобабић указао је на успех познатог програма бесповратне помоћи задругама који је вратио удруживање у Србију, а амбасадор Кохли је истакао да у Индији послује чак укупно 770.000 задруга, укључујући око 70.000 задружних млекара, а да и друге, највеће привредне гране Индије почивају на задругама.
Саговорници су истакли као важну тему и мобилност сеоског становништва обезбеђивањем адекватних видова превоза. Пре свега државном иницијативом, али и јавно-приватним партнерством.

Тема састанка била је и важна улога жена у друштву, а нарочито у селима. Индијска страна пренела је да државна издвајања у Индији за решавање стамбеног питања иду на банковни рачун управо жена, а министар Кркобабић је истакао своју иницијативу за увођење социјалне-гарантоване пензије за све становнике преко 65 година који немају пензију ни друга примања, а којих је највише жена у селима, према проценама чак 85 посто, а којима је заиста неопходно обезбедити сопствени вид прихода.

Састанку су присустовали и други секретар Амбасаде Индије у Србији Раџеш Кумар Пипал, секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.

Кркобабић у селима Ужичког краја

„Села ужичког краја показују завидну виталност, захваљујући људима који у њима живе, али и искреној и правој подршци коју им пружа градска управа. Још је много посла пред свима нама“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Ужицу, у редовној радној посети Златиборском округу. Министар је истакао да посебно охрабрује велико интересовање за нови конкурс за доделу средстава за куповину празних сеоских кућа али и спремност локалне самоуправе да имовинско - правни односи буду што пре решени.

Аутор: Милош Мишков

Кркобабић је након састанка у Градској кући, са градоначелницом Ужица др Јеленом Раковић Радивојевић, заједно са корисницима превоза, децом и њиховим учитељима, пошао у вожњу минибусем за превоз сеоског становништва купљеним средствима Министарства за бригу о селу до Луновог села. Дочекали су га мештани и председник ове месне заједнице Милован Милић који је захвалио министру на посети и рекао да је манифестација Михољски сусрети села, организована овде прошле године средствима овог Министарств окупила незапамћен број људи у једном селу и остала као догађај за памћење. „Надамо се да ће ови сусрети постати традиција и да ће наше село добити прилику да поново буде домаћин“ рекао је Милић.

Градоначелница Ужица захвалила је министру Кркобабићу на посети и истакла да је Град Ужице корисник три од четири програма Министарства за бригу о селу, који су конкретни, видљиви на терену и значајни за свакодневни живот становницима сеоских средина на територији овог града.
„Ужичка села за задовољством су прихватила програме Министарства за бригу о селу, али треба истаћи и да су се и сами мештани доста ангажовали око уређења својих села, претходних година када су организовани Михољски сусрети села. Минибус је свакодневно у употреби и превози децу школског узраста до града. Ми ћемо као локална самоуправа наставити да помажемо, јачамо и унапређујемо живот у селима око Ужица“, изјавила је Раковић Радивојевић.

Министар је посету наставио у оближњем селу Каменица обишавши породицу Васиљевић, која је из програма за куповину сеоске куће са окућницом добила нови дом са имањем од 18 ари у коме ће одрастати трогодишњи Јован, а његови родитељи, обоје машински инжењери по струци, који су до сада живели у заједници са вишечланом породицом, нашли су свој мир, далеко од градске гужве. „Живели смо у заједници и сметао нам је градски стил живота, па смо решили пре годину и по дана да конкуришемо за сеоску кућу и да се осамосталимо на селу. Процедура није била компликована и локална самоуправа нам је помогла, после само неколико месеци добили смо позитиван одговор. Морам да кажем да се ни једног тренутка нисмо покајали. Живот на селу има много предности, живимо у миру, тишини, природи, воћу…Уз савете комшија почели смо да се бавимо пластеничком производњом поврћа што намеравамо да усавршимо и проширимо у наредном периоду“ рекао је Иван Васиљевић.

Међународна конференција o задругарству у Палати Србија
Кркобабић и Гуарко: Задруге граде бољи свет

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић у сурету са председником Међународног задружног савеза Ариелом Гуарком, као и сви учесници међународне конференције на тему „Будућност је у задругарству“, били су сагласни - Задруге граде бољи свет!

Аутор: Амир Хамзагић

Министар Кркобабић био је изричит: „Сводити село на пољопривреду и задругарство на земљорадничко представља сужавање ових појмова. Задругарство као императив 21. века, подразумева широку лепезу од земљорадничког, производног, услужног, штедно-кредитног преко оног у области социјалне и здравствене заштите па до, сада изузетно битног, задругарства у области животне средине. То је нешто што је пред нама и наши задружни савези у сарадњи са Међународним задружним савезом, кога представља господин Гуарко, имају обавезу да заједно са државном и локалном самоуправом раде на томе. Циљ је профитабилно задругарство, али пре свега друштвено одговорно.“

Данашња међународна конференција одржана у Палати Србија у организацији Министарства за бригу о селу, Задружног савеза Србије и Задружног савеза Војводине окупила је бројне еминентне госте из земље и иностранства, а посебан гост био је председник Међународног задружног савеза (ICA COOP), господин Ариел Гуарко из Аргентине.

Први човек ове најстарије невладине организације, основане 1895. године са циљем да уједини, заступа и служи задругама широм света, изјавио је „Смисао задругарства је да понуда и потражња могу бити организоване не на компетитиван, већ на кооперативан начин. То води ка хармоничном, успешном и пријатељски настројеном друштву, које ћемо и сами друштвено - одговорни оставити у аманет будућим генерацијама“.

Међународни задружни савез са седиштем у Бриселу представља 313 задружних организација у 109 земаља, на пет континената који представљају близу милијарду појединаца широм света.

Председници задружних савеза Јелена Несторов – Бизоњ и Никола Михаиловић изразили су задовољство што је такав високи званичник задружног покрета посетио Србију, после 19 година и предочили да је за Србију од посебног значаја концепт обнове задругарства Министарства за бригу о селу. „Мало је периода у историји када је задругарство имало конкретну помоћ државе. Активности које Министарство за бригу о селу реализује у сарадњи са Академијским одбором за село САНУ направиле су историјски помак у оживљавању и развоју задругарства“ заједнички је закључак задружних савеза.

Кркобабић: Почела је трка за куће на селу

„Почело је у Димитровграду, пробудио се југо-исток, предњаче села Жељуша и Гојин Дол. Још једна кућа у Жељуши, поред оних претходних седам, површине 65 квадратних метара и окућнице 638 квадратна метра, процењене вредности од 1.164.126,00 динара. Дошла је на ред и осма кућа, у којој ће живети породица са троје деце, укупно до сада ово село је богатије за осам породица.

Аутор: Милан Обрадовић

Друга кућа је у селу Гојин Дол, површине 66 квадратна метра и окућнице 773 квадратна метра, а процењена тржишна вредност 903.665,00 динара.

Велико интересовање за куће на селу, поготову младих људи, без сумње је потврда да радимо сви заједно ваљан посао за државу Србију“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА ЗА ЈОШ ПЕТ СТОТИНА КУЋА У СЕЛИМА СРБИЈЕ

Влада Републике Србије је на данас одржаној седници, на предлог Министарства за бригу о селу, усвојила Уредбу о утврђивању Програма доделe бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2023. годину.

Палата Србија, фото Бета, Милош Мишков

За овај програм ове године издвојено је 500 милиона динара, а циљ је мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село, решавањем стамбеног питања.

До сада је из овог програма купљена 1631 кућа са окућницом у селима Србије, наповољнија сеоска кућа коштала је 388 хиљада динара, а најскупље су се кретале до максималног дозвољеног износа од 1,2 милиона динара, па се за опредељени износ од 500 милиона очекује куповина још око 500 кућа у селима на територији читаве Републике Србије.

Министарство за бригу о селу ће наредних дана расписати Јавни конкурс по овом програму.

Лебане 2023 - настављамо са програмима!

“Лебане 2023 - настављамо са програмима! ” рекао је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић у разговору са грађанима Лебана и додао: „Велико је интересовање за помоћ задругама, ђаци и најстарији очекују још један минибус, припремају се за нове Михољске сусрете и очекују обнову Дома културе, а сви заједно посебно и са нестрпљењем, чекају нове младе комшије који ће доћи са својом децом и ући у, за сада празне сеоске куће.“ изјавио је Кркобабић.

Аутор: Саша Ђорђевић

У неформалном разговору са великим бројем грађана пре седнице поводом 100 дана раде Владе Републике Србије, министар Кркобабић је одговарао на питања о пензијама, социјалним - гарантованим пензијама и додели празних кућа у селима.

Министар је данас у Лебану обишао два од три пројекта које је Министарство за бригу о селу реализовало конкретно у овој општини.

Из програма подршке задругама Министарства за бригу о селу воћарска задруга у селу Бошњаце „Агро прима југ“ добила је 13,4 милиона динара за унапређење пословања набавком расхладног агрегата и савремене опреме за прераду воћа. Захваљујући тој инвестицији остварили су приход од 53 милиона динара у пословној 2022. години и достигли извоз у износу од 40 милиона динара.
Основана 2006. године, задруга откупљује скоро све врсте воћа и поврћа и пласира на домаће и инострано тржиште и у две смене има 10 стално запослених радника и 20 сезонских.
Овим програмом финансијске подршке задругама до сада је помогнут рад 207 задруга на територији читаве Србије, од тога у Јабланичком округу 14 задруга, од којих се две налазе у Лебану.

Кркобабића је затим на аутобуској станици у Лебану дочекао минибус за превоз становника из удаљених села Лебана, купљеним такође средствима Министарства за бригу о селу, па је министар поразговарао са ђацима основне школе и старијим становништвом које свакодневно користи овај вид превоза.
„Овај минибус свакодневно саобраћа и редовним линијама превози најмлађе и најстарије наше суграђане који раније нису имали ниакав превоз из својих удаљених села. Олакшали смо на овај начин живот и ђацима и њиховим родитељима, а најстарији не брину више како ће стићи до лекара“  изјавио је Небојша Ђорђевић, директор ОШ Вук Караџић у Лебану.
Из Програма доделe бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва до сада је додељено 35 оваквих возила за најугроженије општине, од којих 28 припада IV групи развијености и девастираним подручјима. У Јабланичком округу 4 општине су добиле средства за овакав минибус, а многа села у Србији су на овај начин по први пут добила везу између села или везу са градом или општином.

У општини Лебане 2021 и 2022. године спроведен је и Програм доделе бесповратних средстава за организовање манифестације „Михољски сусрети села“. У селима Бошњаце, Гргуровце, Пертате, Тогочевце, Коњино и Поповце, уприличена су надметања сеоског становништва у бројним дисциплинама и богат културно-уметнички програм. На територији Јабланичког округа 7 општина је до сада било корисник средстава по овом програму Министарства за бригу о селу.

Из четвртог програма овог Министарства, Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, до сада је додељено 19 сеоских кућа у Јабланичком округу.

Божићна честитка

Mинистар за бригу о селу и председник Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије – Солидарност и правда Милан Кркобабић, поводом великог хришћанског празника Божића, упутио је православним верницима, монаштву, свештенству и Његовој светости патријарху српском господину Порфирију честитку са најискренијим порукама.

Аутор: Милан Обрадовић

„Желим вам мир, добро здравље и свеопшти бољитак!

Нека Божић, празник рађања, љубави, толеранције, наде и помирења у домове верника донесе слогу, међусобно поштовање и напредак, посебно вредним домаћинима и у најудаљенијим селима Србије.

Нека међугенерацијска солидарност остане наш вечити императив. Високи степен социјалне одговорности непходан је чин нашег свакодневног односа према свим добронамерним људима, нарочито према онима са посебним потребама, особама са инвалидитетом и свим социјално угроженим групама.

Управо је дан Христовог рођења права прилика за испољавање људске солидарности: младих са старијима, богатих са сиромашнима, моћних са немоћнима, али и нама насушно потребна, солидарност оних из градова са онима из села.

Мир Божји, Христос се роди!“ – поручио је Милан Кркобабић.